Коментар Правилника о ученичким задругама

Министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о ученичким задругама, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 31/2018 од 27. 4. 2018. године, а ступио је на снагу 5. 5. 2018. године.

Правилник о ученичким задругама донет је на основу:
– члана 53. став 6. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17) и
– члана 32. став 6. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17).
У вези са ученичким задругама треба споменути и следећа два законска прописа:
– Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 и 27/2018 – др. закони – у даљем тексту: Закон о основама), који у члану 103. утврђује да школа може да оснује ученичку задругу у циљу развијања ваннаставних активности и предузетничког духа ученика, као и да се рад ученичке задруге уређује посебним законом;
– Закон о задругама („Сл. гласник РС”, број 112/2015, ступио на снагу 7. 1. 2016. године), који у ставу 2. члана 10. утврђује да се образовање и рад ученичких задруга уређује прописима из области основног и средњег образовања и васпитања.
Важно је напоменути и да оснивање и рад ученичке задруге није исто што и обављање проширене делатности школе. Наиме, чланом 98. Закона о основама прописано је да школа може да обавља и другу делатност којом се унапређује и доприноси квалитетнијем и рационалнијем обављању образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност), под условом да се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања. Проширена делатност школе може да буде пружање услуга, производња, продаја и друга делатност у складу са прописима којима се уређује класификација делатности. Остваривање проширене делатности школе планира се годишњим планом рада, а одлуку о проширеној делатности доноси орган управљања школе, уз сагласност министарства надлежног за просвету.
С друге стране, делатност ученичких задруга уређена је законима којима се уређује основно и средње образовање. Оснивање ученичке задруге није условљено давањем сагласности од стране министарства надлежног за просвету, као што је то случај са проширеном делатношћу школе.
Несумњиво да проширена делатност школе и ученичке задруге имају значајну улогу у процесу спровођења образовно-васпитне функције у школама и тиме доприносе унапређењу квалитета образовања и социјалној укључености школске деце. Иако је остваривање активности у оквиру проширене делатности и ученичких задруга регулисано различитим прописима, у школама је све присутнија тенденција комбиновања тих активности будући да су оне често комплементарне, тј. надопуњују једна другу.
Закон о основама у овом домену једино овлашћује Савет родитеља школе да предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге (члан 120).

ОДРЕДБЕ О УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМА У ЗАКОНИМА О ОСНОВНОМ И СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

Наведено је да је Правилник о ученичким задругама донет на основу законских прописа о основном и средњем образовању и васпитању, па у наставку следе те одредбе:
1. Према члану 53. Закона о основном образовању и васпитању (у даљем тексту: Закон о основној школи), школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације. Рад ученичке задруге уређује се:
– Статутом школе и
– правилима за рад задруге.
Путем ученичке задруге школа може да пружа услуге и да продаје производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и школски прибор и опрему, а средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима ученичке задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге.
Закон о основној школи посебно утврђује да се ученичка задруга уписује у регистар задруга сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга.
2. Према члану 32. Закона о средњем образовању и васпитању (у даљем тексту: Закон о средњој школи), школа може да оснује ученичку задругу с циљем подстицања развоја позитивног односа ученика према раду и професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијања свести о одговорности за преузете обавезе, као и развоја позитивног односа према тимском раду и предузетништву.
Рад ученичке задруге уређује се:
– Статутом школе и
– правилима за рад задруге.
Средња школа може да пружа услуге и да продаје производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и уџбенике, прибор и опрему која је потребна за остваривање образовно-васпитног рада, а средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима ученичке задруге и унапређивање образовно-васпитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге.
Ученичка задруга се уписује у регистар задруга сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга.

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРАВИЛНИКА О УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМА

Према идентичним одредбама члана 53. став 6. Закона о основној школи и члана 32. став 6. Закона о средњој школи, садржину оснивачког акта, стицање и престанак статуса задругара, као и управљање и начин рада ученичке задруге ближе уређује министар надлежан за послове образовања и васпитања. На основу овог законског овлашћења министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о ученичким задругама (у даљем тексту: Правилник), којим се прописују:
– садржина оснивачког акта ученичке задруге,
– стицање и престанак статуса задругара и
– управљање и начин рада ученичке задруге.
Према члану 2. Правилника, школа може да оснује ученичку задругу с циљем подстицања развоја позитивног односа ученика према раду и професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијања свести о одговорности за преузете обавезе, као и развоја позитивног односа према тимском раду и предузетништву, при чему ученичка задруга:
– јесте самостално правно лице које оснива школа и
– уписује се у регистар који води орган надлежан за послове регистрације задруга (у даљем тексту: Регистар).
Овде треба подсетити да је, према Закону о задругама, као и према законима о основном и средњем образовању, задруга правно лице, а представља посебан облик организовања физичких лица која пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе. Исто прописује и члан 3. Правилника, који дефинише да су задругари физичка лица која чине чланове ученичке задруге, при чему прецизира да су задругари:
1) лица запослена у школи која оснива ученичку задругу,
2) ученици школе која оснива ученичку задругу и
3) родитељи, односно други законски заступници ученика који су чланови ученичке задруге.
Директор школе која оснива ученичку задругу обавезан је члан ученичке задруге.
Сагласно чл. 4. и 5. Правилника, ученичка задруга мора да има и следеће „статусне” податке:
1) Ученичка задруга има пословно име, које мора да садржи и пун назив оснивача.
2) Седиште ученичке задруге налази се на адреси оснивача и треба имати у виду да је седиште задруге место на територији Републике Србије одакле се управља пословањем задруге, а одређује се оснивачким актом, при чему је битно, између осталог, и због достављања поште, које се врши на адресу седишта задруге.
3) Ученичка задруга може да обавља производну, продајну и услужну делатност, односно да обавља друштвено-користан и хуманитарни рад, односно делатност која се односи на: производњу и продају произведених финалних производа; израду делова за финалну производњу у индустрији и занатству (самостално или у сарадњи са другим субјектима); израду производа и пружање услуга за потребе школе; прикупљање секундарних сировина; пружање услуга трећим лицима из одговарајућих области и друге делатности којима се унапређује образовни и васпитни рад школе и ученика.
У сваком случају, делатност ученичке задруге део је образовно-васпитног рада и има за циљ да ученицима омогући: овладавање основним елементима процеса производње и пружања услуга; професионално усмеравање и развијање предузетничког духа; стварање и развијање позитивног односа према раду и стваралаштву; формирање радних навика; развијање свести о колективном раду, сарадњи и међусобном помагању и солидарности; као и допринос уређивању и развоју школе, локалне заједнице и животног окружења.
Задруга стиче својство правног лица уписом у регистар који води орган надлежан за послове регистрације привредних субјеката, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

ОСНИВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Сагласно члану 6. Правилника, одлуку о оснивању ученичке задруге доноси Школски одбор школе на оснивачкој седници којој присуствују сви чланови Школског одбора. Истој седници обавезно присуствује и директор школе која оснива ученичку задругу, без права гласа. Оснивачку седницу сазива председник Школског одбора и руководи њеним радом, а одлуке на оснивачкој седници доносе се већином гласова свих чланова Школског одбора.
Пре него што Школски одбор донесе одлуку о оснивању ученичке задруге треба имати у виду да се, сходно законима за основно и средње образовање, рад ученичке задруге уређује Статутом школе. Дакле, ако се жели оснивање ученичке задруге у школи, најпре то треба регулисати Статутом школе, односно у тај статут треба унети одредбе из Закона о основном, односно средњем образовању и васпитању. Дакле, Статутом школе уређује се рад ученичке задруге у смислу оснивања, циљева и задатака, чланства у ученичкој задрузи и других општих питања везаних за рад ученичке задруге, са назнаком да ће се оснивачким актом и правилима за рад задруге конкретније регулисати њен рад и пословање – применом одредби Правилника.
Према члану 7. Правилника, Школски одбор на оснивачкој седници доноси акт о оснивању ученичке задруге (у даљем тексту: оснивачки акт), који садржи:
1) пословно име и седиште ученичке задруге;
2) назив и место школе која је оснивач ученичке задруге;
3) претежну делатност ученичке задруге;
4) лично име првог директора ученичке задруге, који се бира из реда запослених у школи која оснива ученичку задругу;
5) органе ученичке задруге;
6) надлежност органа ученичке задруге;
7) износ, време и начин плаћања чланарине за чланове ученичке задруге;
7) начин обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања ученичке задруге;
8) друга питања од значаја за оснивање и рад ученичке задруге.
Оснивачки акт задруге заправо је уговор о оснивању који се закључује у писаној форми. Средства за оснивање и пословање обезбеђују се из чланарине задругара, при чему се износ чланарине одређује правилима за рад задруге у једнаком износу за све задругаре. По престанку статуса задругара чланарина се не враћа.

СТИЦАЊЕ И ПРЕСТАНАК СТАТУСА ЗАДРУГАРА

Статус задругара стиче се приступањем ученичкој задрузи на начин и под условима прописаним Правилником и правилима за рад задруге. Статус задругара може стећи физичко лице (запослени у школи, ученици и њихови родитељи, односно други законски заступници) подношењем писменог захтева за приступање. Одлуку о прихватању статуса задругара доноси скупштина ученичке задруге, а лицу коме је прихваћен писмени захтев за приступање постаје задругар у моменту потписивања приступне изјаве којом потврђује прихватање правила за рад задруге.
Статус задругара престаје:
1) иступањем;
2) искључењем;
3) престанком радног односа у школи која је оснивач ученичке задруге;
4) престанком статуса ученика у школи која је оснивач ученичке задруге;
4) престанком ученичке задруге и
5) из других разлога утврђених правилима за рад задруге.
Родитељу, односно другом законском заступнику статус задругара престаје када његовом детету престане статус ученика у школи која је оснивач ученичке задруге.

УПРАВЉАЊЕ УЧЕНИЧКОМ ЗАДРУГОМ

Сагласно члану 11. Правилника, ученичком задругом управљају задругари који у том управљању имају једнако право гласа по принципу „један задругар – један глас” у скупштини ученичке задруге.
Органи ученичке задруге су: скупштина, управни одбор и директор ученичке задруге, уз напомену да чланови скупштине, управног одбора и директор ученичке задруге обављају послове из своје надлежности без накнаде.
Скупштина ученичке задруге формира се на седници коју Школски одбор сазива најкасније у року од осам дана од дана уписа у Регистар и чине је задругари који ће приступити ученичкој задрузи до дана одржавања ове седнице. Намеру о приступању ученичке задруге до одржавања на којој се формира скупштина, задругари пријављују Школском одбору. Скупштину ученичке задруге чине сви задругари, који између себе бирају председника.
Скупштина ученичке задруге јесте највиши орган ученичке задруге, а њене надлежности су да (члан 14):
1) доноси правила за рад задруге;
2) одлучује о повећању и смањењу чланарине;
3) усваја годишњи извештај о пословању и спровођењу пословне политике;
4) усваја план рада, финансијски план и програм развоја;
5) усваја финансијске извештаје;
6) одлучује о расподели добити и покрићу губитака;
7) доноси инвестиционе одлуке;
8) одлучује о располагању имовином;
9) именује и разрешава директора ученичке задруге;
10) бира и разрешава из редова задругара чланове управног одбора и председника скупштине;
11) доноси одлуку о прихватању статуса задругара ученичке задруге;
12) доноси одлуку о престанку статуса задругара у складу са правилима за рад задруге;
13) доноси пословник о свом раду;
14) одлучује о другим питањима у складу са законом и правилима за рад задруге.
Скупштина ученичке задруге ради на седницама које сазива председник скупштине, а одлучује већином гласова присутних задругара, ако је присутна најмање једна половина задругара. Начин рада скупштине ученичке задруге ближе се уређује пословником скупштине.
Управни одбор ученичке задруге састоји се од најмање три члана и има председника ког бирају између себе чланови управног одбора. Број чланова, начин избора и разрешење чланова управног одбора уређује се правилима за рад задруге.
Чланове управног одбора бира скупштина ученичке задруге из реда задругара. За члана управног одбора не може бити биран председник скупштине ученичке задруге и директор ученичке задруге.
Управни одбор врши следеће послове (члан 17):
1) предлаже и спроводи пословну политику и припрема извештаје о спровођењу пословне политике;
2) разматра и предлаже план рада, финансијски план и програм развоја;
3) разматра и предлаже извештај о пословању;
4) разматра и предлаже усвајање финансијских извештаја;
5) предлаже скупштини расподелу добити и начин покрића губитака;
6) припрема предлоге одлука за скупштину ученичке задруге и спроводи одлуке скупштине;
7) предлаже скупштини именовање и разрешење директора ученичке задруге;
8) предлаже скупштини доношење инвестиционих одлука;
9) предлаже скупштини одлуке о располагању имовином у складу са правилима за рад задруге;
10) доноси пословник о свом раду;
11) доноси одлуке и обавља и друге послове у складу са правилима за рад задруге.
Управни одбор ученичке задруге ради на седницама које сазива председник управног одбора ученичке задруге, а ближи услови и питања од значаја за начин рада управног одбора ученичке задруге уређују се пословником о раду управног одбора.
Директор ученичке задруге именује се из реда задругара који су запослени на неодређено време у школи која оснива ученичку задругу, а његова овлашћења су да:
1) заступа ученичку задругу;
2) организује рад и води пословање ученичке задруге;
3) стара се о законитости и одговара за законитост рада ученичке задруге;
4) извршава одлуке скупштине и управног одбора;
5) обавља и друге послове у складу са правилима за рад задруге.

НАЧИН РАДА И ПОСЛОВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Сагласно члану 20. Правилника, ученичка задруга управља, користи и располаже својом имовином у складу са законом, Правилником, оснивачким актом и правилима за рад задруге, при чему ту имовину чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима, хартијама од вредности и друга имовинска права која је задруга стекла пословањем или другим правним послом. Ова имовина ученичке задруге је у задружној својини, а може да се образује из чланарине задругара, средстава остварених радом и пословањем задруге и средстава које је задруга стекла у складу са законом.
У свом пословању ученичка задруга користи имовину ученичке задруге, као и средства која добије на коришћење од оснивача, у складу са законом и правилима за рад задруге. У оквиру своје регистроване делатности ученичка задруга може да обавља послове и за лица која нису задругари на начин и у обиму којим се не доводе у питање циљеви њене делатности, у складу са оснивачким актом и правилима за рад задруге. Начин рада ученичке задруге ближе се уређује правилима за рад ученичке задруге.
Скупштина ученичке задруге одлучује о расподели годишње добити након усвајања финансијских извештаја, при чему се та добит распоређује следећим редом:
1) за покриће губитака пренетих из ранијих година;
2) за проширење материјалне основе рада ученичке задруге и оснивача ученичке задруге:
– унапређивање делатности пружања услуга и производње добара, које су резултат рада ученичке задруге;
– улагање у куповину и продају уџбеника, прибор и опрему која је потребна за остваривање и унапређење образовно-васпитног рада;
– финансирање екскурзија, исхране и превоза социјално угрожених категорија ученика;
– унапређивање образовно-васпитног рада у школи (финансирање пројеката, размена ученика, куповина наставних средстава и наставних помагала и др.);
– у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге.
Након овако извршене расподеле добити преостали део добити може да се користи за награђивање задругара у висини од највише 25% од укупне добити ученичке задруге, у складу са законом. Сагласност на расподелу добити даје Школски одбор школе оснивача ученичке задруге, при чему треба подсетити да удео у овој расподели има и Савет родитеља, који, у складу са чланом 120. став 6. тачка 7) Закона о основама, предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге. Правилник је при томе изричит да задругари који су ученици школе која је оснивач ученичке задруге не могу да се награђују доделом финансијских средстава.
Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину.
Пошто има статус правног лица, ученичка задруга, сагласно члану 23. Правилника, води пословне књиге и саставља и подноси финансијске извештаје на начин и под условима који су прописани законом којим се уређује рачуноводство, а стручне, административне и финансијске послове обављају запослени у школи. Изузетно, за обављање стручних, административних и финансијских послова за ученичку задругу могу бити ангажована друга стручна лица, којима се накнада за рад исплаћује из средстава ученичке задруге.
Посебно је важно указати на то да су, сагласно члану 24. Правилника, школе обавезне да, уз финансијски извештај школе, министарству надлежном за послове образовања и васпитања истовремено доставе и извештај о раду ученичке задруге.

РЕГИСТРАЦИЈА УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

Као што је већ речено, ученичка задруга се уписује у Регистар сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга. Ту школе треба да имају у виду два прописа:
1) Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 и 83/2014), којим се уређује поступак регистрације и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре, и
2) Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 42/2016), којим се уређује садржина Регистра привредних субјеката и документација потребна за регистрацију, а односи се и на задруге.
Према члану 25. Правилника, у Регистру се региструју следећи подаци о ученичкој задрузи:
1) ознака врсте ученичке задруге;
2) пословно име;
3) адреса седишта;
4) датум и време оснивања;
5) датум и време промена;
6) матични број додељен од стране Републичког завода за статистику;
7) пореско-идентификациони број (ПИБ);
8) шифра и опис претежне делатности;
9) бројеви рачуна у банкама;
10) назив, адреса седишта и матични број школе која је оснивач ученичке задруге;
11) лично име и јединствени матични број директора;
12) лично име и јединствени матични број чланова управног одбора.
У Регистру се, уколико постоје, бележе и следећи подаци о ученичкој задрузи:
1) подаци о огранку ученичке задруге;
2) адреса за пријем поште;
3) скраћено пословно име;
4) пословно име на страном језику.
У Регистру се региструју и:
1) подаци о престанку ученичке задруге, у складу са законом;
2) забележбе података од значаја за правни промет ученичке задруге.
У Регистру се бележе и други подаци о ученичкој задрузи у складу са законом, као и све промене података о ученичкој задрузи, садржаних у Регистру.
У Регистру се региструју следећа документа задруге:
1) оснивачки акт;
2) измене оснивачког акта и пречишћен текст тог документа након сваке такве измене;
3) правила за рад задруге;
4) измене правила за рад задруге и пречишћен текст тог документа након сваке такве измене.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

1) Постојеће ученичке задруге дужне су да ускладе своју организацију, пословање и опште акте с одредбама Правилника најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу Правилника.
2) Постојеће ученичке задруге дужне су да промене које буду извршиле у поступку усклађивања са Правилником, а које су предмет регистрације, пријаве Регистру у складу са законом.