Коментар Закона о Централној евиденцији стварних власника

Закон о Централној евиденцији стварних власника објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 41/2018 од 31. 5. 2018. године, а ступио је на снагу 8. 6. 2018.

Доношење овог закона произлази из обавеза Републике Србије према Европској унији и последица је потребе стварања бољих услова за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Процена је да се новац стечен криминалним радњама често пласира тако да се њиме оснивају предузећа преко неких других лица – неправих, фиктивних власника. Заправо, новац се пере, односно улази у редовне финансијске токове. Закон се примењује – ступа на снагу почев од 8. 6. 2018. и уређује евидентирање стварних власника правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији.

Прави се, дакле, разлика између регистрованих и стварних власника. Стварни власници нису видљиви на први поглед увидом у сајт Агенције за привредне регистре или увидом у документацију другог регистарског органа. Регистарски орган није ни овлашћен да утврђује ко су стварни власници, како Регистар привредних субјеката тако ни судови ни Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности. Чак и када се као власник било а. д. било д. о. о. појављује конзорцијум, Регистри су дужни да такав податак региструју. ЦРХОВ региструје и кастоди, па се самим увидом у сајт тог органа то и види – кастоди банка, а само та банка зна за кога обавља кастоди послове.

Дакле, постоји потреба да се прикрије власништво из разноразних разлога, с тим да није свако прикривање – прање новца.

По слову Закона о привредним друштвима у редовном привредном току није од значаја ко су стварни власници, с обзиром на то да скоро у свим правним формама важи правило да за обавезе привредног субјекта одговара сам привредни субјект, а власник само уз услов привида правне личности. Уз напомену да овај институт није на први поглед видљив у актуелном Закону о привредним друштвима стоји да имовином привредног субјекта ни власник ни заступници не могу да располажу као са сопственом. Нема својатања. Тачније има док то неког не тангира и докаже то на суду.

С друге стране, потреба да се сазна ко је стварни власник постоји не само код државних органа већ и међу самим привредним субјектима, пословним партнерима. Често је и шира јавност заинтересована – власник се прикрије тако што оснује нову фирму, а продаје препакован исти производ за чију потрошњу јавност више није заинтересована.

Један од описа прања новца у основном закону из материје спречавања прања новца – Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма – јесте прикривање или нетачно приказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела. Оба ова закона свакако представљају један од начина за реализацију циљева утврђених Националном стратегијом за борбу против прања новца и финансирања тероризма од 2015. до 2019. године. Овим документом је, дакле, установљена обавеза предузимања адекватних мера и радњи на правовременом усклађивању система Републике Србије са међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

Идеја је да се стратешки планира, координира и сарађује, да се спречи уношење имовине за коју се сумња да је стечена кривичним делом у финансијски систем и друге секторе, односно да се открива и пријављује већ унета имовина, као и да се уоче и отклоне претње од прања новца и финансирања тероризма, казне извршиоци кривичних дела и одузима незаконито стечена имовина.

И Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма дефинише се стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица као:

(1) физичко лице које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;

(2) физичко лице које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању.

Исти Закон даје још дефиниција од значаја за тему овог текста:

– Стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом. Одредба се аналогно примењује на стварног власника другог лица страног права.

– Пословни однос је пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника, који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати.

– Офшор (offshore) правно лице је страно правно лице које не обавља или не сме да обавља производну или трговинску делатност у држави у којој је регистровано.

– Анонимно друштво је страно правно лице са непознатим власницима или управљачима.

Истим законом регулисано је утврђивање стварног власника странке, па се одмах закључује да се ова два закона морају читати истовремено.

Утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права подразумева дужност да се утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем прописаних података и то увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, чију копију чува у складу са законом, али и непосредним увидом у званични јавни регистар, као и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке.

Ако обвезник након предузимања свих наведених радњи није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује предузете радње и мере, као и да предузме разумне мере како би проверио идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке.

Обавезе су и на адвокатима и на јавним бележницима. О чувању тајне и поверењу неће бити речи у овом тексту.

Управа за спречавање прања новца организује обуке и даје тумачења овог закона.

Закон о централној евиденцији стварних власника примењује се на привредна друштва, задруге, огранке страних привредних друштава, пословна удружења и удружења, фондације и задужбине, установе, представништва страних привредних друштава, удружења, фондација и задужбина.

Не примењује се на јавна акционарска друштва, политичке странке, синдикат, спортске организације, цркве и верске заједнице, као ни на субјекте са 100% државног капитала, при чему је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Закон налаже формирање база података у форми евиденције о ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА која су стварни власници.

Стварни власници су, по дефиницији овог закона, физичка лица са посредним или непосредним учешћем од најмање 25% удела, акција, али и права гласа и других права на основу којих учествују у управљању, као и лице које има (не)посредно преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука, или утиче на доношење одлука тако што привредном субјекту обезбеђује средства, или има доминантан утицај у управљању трастом (дефинисан Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма у члану 3:

тачка 4): лице страног права је правна форма организовања у циљу управљања и располагања имовином која не постоји у домаћем законодавству (нпр.: траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.); 

тачка 6): траст је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor), успоставља за живота или по смрти, а поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху, и то тако да: имовина није део имовине оснивача траста; право својине на имовини траста има повереник који имовину држи, користи и њоме располаже у корист корисника или оснивача, а у складу са условима траста; уговором о трасту обављање одређених послова може да се повери и заштитнику (trust protector), чија је основна улога да обезбеди да се имовином траста располаже и управља тако да се у пуној мери остваре циљеви успостављања траста; корисник је физичко лице или група лица у чијем је интересу лице страног права основано или послује, без обзира на то да ли је то лице или група лица одређена или одредива);

или је регистровано за заступање задруга, удружења, фондација, задужбина и установа, ако заступник није пријавио друго физичко лице као стварног власника, с тим да, ако све ово није могуће, онда је стварни власник физичко лице регистровано за заступање, односно члан органа тог субјекта.

Централну евиденцију води Агенција за привредне регистре у електронској форми, преко регистратора.

Прописани су и подаци који се евидентирају (и објављују) и то за регистроване субјекте и за стварне власнике регистрованих субјеката, па се, осим података који се и иначе региструју: пословно име, односно назив, адреса седишта, датум уписа, промене или брисања податка, матични број додељен од Републичког завода за статистику, порески идентификациони број (ПИБ), статус регистрованог субјекта (нпр. активан, у стечају, у ликвидацији, у принудној ликвидацији, брисан), правна форма, односно облик организовања, шифра претежне делатности, односно област остваривања циљева, податак о заступнику, физичко лице које је регистровано као члан органа,  основни (регистровани) капитал, податке о члановима, односно оснивачима и проценту њиховог удела, oдносно броју и проценту њихових акција, скраћено пословно име, пословно име на страном језику, скраћено пословно име на страном језику, адреса за пријем поште, адреса за пријем електронске поште, бројеви рачуна у банкама, контакт подаци – ако су регистровани, за субјекте мора евидентирати и ПИБ број, а за субјекте, осим личних података: 1) за домаће физичко лице – лично име, јединствени матични број грађана и држава пребивалишта; 2) за странца – лично име, број пасоша и држава издавања и/или лични број за странца и/или број личне карте странца и земља издавања у складу са прописима којима се уређују услови за улазак, кретање и боравак странаца на територији Републике Србије, дан, месец, година и место рођења, држава пребивалишта и држављанство; 3) за избегла или прогнана лица – лично име, број легитимације, дан, месец, година и место рођења и држава боравишта; и 4) основ за стицање својства стварног власника регистрованог субјекта.

Централна евиденција садржи и датуме о евидентирању података.

Министар привредe ближе прописује садржину Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника регистрованог субјекта.

Подаци се преузимају од државних органа (дужни су да обавесте регистратора) и од лица које је овлашћено за заступање, које у ту сврху мора да користи електронску комуникацију и мора да има електронски потпис.

У прописаном року мора да се одреди стварни власник.

Обавеза се, дакле, пребацује на саме привредне субјекте и остала правна лица на која се закон односи.

Идеја прописа Европске уније је да се информације учине доступним надлежним органима, финансијско-обавештајним службама и осталима у складу са њиховим правним интересом, као и да се, осим државних органа, у процес укључе и други субјекти.

Законом се, дакле, успоставља Централна евиденција стварних власника правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији, као јавна – доступна свима, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима која су стварни власници регистрованог субјекта. На захтев заинтересованог лица Агенција за привредне регистре најкасније у року од два радна дана од дана пријема захтева издаје:

1) извод из Централне евиденције о подацима о стварним власницима регистрованог субјекта;

2) потврду из Централне евиденције о историјским подацима о стварним власницима регистрованог субјекта;

3) потврду из Централне евиденције да је неко физичко лице уписано или је било уписано као стварни власник регистрованог субјекта, с тим да се ови захтеви подносе електронски, преко интернет стране (портала) Агенције, али и у писаној форми, на прописаном обрасцу или као поднесак ако образац није прописан, а уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде.

Истовремено са евидентирањем врши се и објављивање података на интернет страни (порталу) Агенције, а правно дејство према трећим лицима почиње од наредног дана од дана објављивања података на интернет страни (порталу) Агенције.

Регистровани субјект је дужан да има и чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и документа на основу којих се одређује стварни власник регистрованог субјекта десет година од дана евидентирања података о стварном власнику. Регистровани субјект је дужан да на захтев надлежног државног органа и Народне банке Србије учини доступним и достави податке и документа.

Правнo средство за стварне власнике

Физичко лице које је евидентирано као стварни власник регистрованог субјекта може да поднесе тужбу против регистрованог субјекта надлежном суду према седишту регистрованог субјекта ради утврђивања да то лице није стварни власник. По правоснажности пресуде којом је утврђено да тужилац није стварни власник регистрованог субјекта, суд доставља пресуду Агенцији ради брисања тог лица из Централне евиденције. Поступак по тужби је хитан.

Претња кривичним делом и прекршајем

Ко у намери да прикрије стварног власника регистрованог субјекта у Централну евиденцију не упише податке о стварном власнику регистрованог субјекта, упише неистинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта као истинит, промени или избрише истинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта, казниће се казном затвора од три месеца до пет година.

Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистровани субјект – правно лице ако не изврши евидентирање података о стварном власнику регистрованог субјекта у Централној евиденцији у прописаном року, при чему нема и не чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и документа на основу којих је евидентирао стварног власника регистрованог субјекта.

За прекршај ће се одговорно лице у правном лицу казнити новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

У Прелазним и завршним одредбама Закон прописује дужност постојећих регистрованих субјеката да најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона одреде стварног власника регистрованог субјекта и обезбеде прописане податке и документа, а оставља рок од три месеца од дана ступања на снагу за доношење подзаконских аката и рок најкасније до 31. децембра 2018. године за успостављање евиденције.