Коментар Закона о изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова

Коментар Закона о изменама
и допунама Закона о поступку
уписа у катастар непокретности
и водова
Овим изменама настоји се да се реше одређени проблеми који су се
јављали у пракси, као што су достављање странкама и неспроводивост
решења о озакоњењу објекта у Катастру непокретности, при чему
издвајамо и новине које се односе на врсте забележби и ажурирање
података уписаних у Катастар.
43
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Д
Дејан Обренић,
дипломирани правник
ана 3. 3. 2020. године ступио је на снагу
Закон о изменама и допунама Закона о
поступку уписа у катастар непокретности и
водова („Сл. гласник РС” бр. 15/2020), при чему
је део одредби почео да се примењује закључно
са даном ступања на снагу, док ће одредбе које
доносе најбитније измене почети да се примењују
од
31. 3. 2020. године.
Овим законом
усвојен
је чак
трећи
пакет
измена
и допуна
Законао
поступку
уписа
у
катастар
непокретности
и

водова,
и то
за
само
нешто
мање
од
две
године

од
када
је тај
пропис
на
снази.
Разлози за овако честе измене и допуне
наведеног закона у овако кратком периоду
примене могу се наћи како у непрецизности
његових норми тако и у неспремности или
немогућности примене од стране оних органа
и институција на које се првенствено односи.
Поред наведених, разлози за усвајање измена
и допуна Закона јесу и они који се односе на
жељу законодавца да се олакша и убрза његова
примена
у пракси,
као и да се
побољша

ефикасност
спровођења
циљева
због
којих
је
иницијално
и усвојен.
Формални разлози за усвајање најновијих
измена
и
допуна
огледају
се
у отклањању

недостатака у досадашњој примени Зако-
на кроз прецизирање појединих законских
норми, затим кроз законском уређивање
поступка доставе, различито од оног које
је прописано одредбама Закона о општем
управном поступку, као општег закона који
се супсидијарно примењује и на управни
поступак пред службама за катастар непокретности
и водова,
као и кроз
убрзање

и
појефтињење
поступка
уписа
у Катастар

непокретности
и усклађивање
са
одредбама

других
закона.
Проблем који се односи на службену радњу
достављања,
а законодавац
је препознао

као
потребу
да интервенише
кроз
измене
и

допуне
Закона,
пронађен
је у томе
што
се
достављање
врши
у
складу
са
одредбама
Закона

о
општем
управном
поступку,
којим
је
прописано
да се
поступак
личне
доставе
писмена

врши
тако
да,
ако
достављач
и
по
други
пут
не

затекне
примаоца
писмена
на
адреси
на
којој

је
требало
да
му
се
уручи
писмено,
оставља

обавештење
да прималац
писмено
може
да

преузме
у надлежном
органу
у року
од
петнаест
дана
од
дана
када
је обавештење
остављено,
као и да се
протеком
тог
рока
сматра
да

је
достављање
извршено.
Како
је достављање

на
описани
начин
неретко
било
неуспешно,

то
су
странке
долазиле
лично
у просторије

служби
за
катастар
ради
личног
преузимања

одлука,
што
је
отежавало
и успоравало
рад

тих
служби.
Поред
тог,
рекли
бисмо,
техничког
разлога,
за
измену
поступка
достављања

постојао
је
и
један
политички
разлог,
а
то

је напредовање Републике Србије на Doing
business листи Светске банке.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
44
Када је у питању усаглашавање овог закона
са
законима
који
се
баве
питањем

поступка
озакоњења
нелегалних
објеката,

циљ
законодавца
је
био
да
се
реше
ситуације

у
којима
решење
о озакоњењу
објекта
није
могуће
спровести
у Катастру
непокретности.
До
проблема
неспроводивости
решења
о

озакоњењу
објекта
у Катастру
непокретности

долазило
је зато
што
елаборат
геодетских
радова,
на
основу
којег
је донето
то
решење,
није

сачињен
у
складу
са
прописима,
стандардима
и
техничким
нормативима,
тако
да је
имао

техничке,
формалне
и друге
очигледне
недостатке.
Примера
ради,
одредбама
члана
118.

Закона
о државном
премеру
и катастру,
као и
подзаконским
актима
који
уређују
геодетске

радове
при
одржавању
Катастра
непокретности,
прописано
је да се,
уколико
се
у поступку
прегледа
елабората
утврде
недостаци,

геодетској
организацији
записником
налаже

отклањање
истих
у одређеном
року.
Стога
је
било
неопходно
изменити
Закон
о поступку

уписа
у катастар
непокретности
и водова
и

прописати
да се
решење
о озакоњењу
објекта

неће
спровести
у катастру
док
се
претходно

не
изврши
преглед
и потврда
елабората
геодетских
радова
у надлежној
служби,
односно

да
пре
доношења
наведеног
решења
морају
да

се
отклоне
евентуални
недостаци
и пропусти

у
елаборату
геодетских
радова.
У овом тексту бавићемо се само најзначајнијим
новинама
које
доноси
Закон,
а не

таксативним
набрајањем
измена
по
члановима,
све
у циљу
лакшег
сагледавања
најважнијих
законских
измена
и допуна.
ПОСТУПАК УПИСА НЕПОКРЕТНОСТИ
У КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ
Као и код већине измена закона, тако је и у
погледу ових основни циљ појашњење и прецизирање
постојећих
законских
одредби.
У

овом
случају
под
окриље
измена
у циљу
прецизирања
законских
одредби
најпре
су
дошле

одредбе
Закона
којима
се
уређује
поступак

уписа
непокретности
у Катастар
непокретности.
Иако
је ова
област
остала
суштински

уређена
на
исти
начин
као
и
до
сада,
законо-
давац је имао потребу да прецизира питање
поступка уписа непокретности у Катастар,
као и да отклони дилеме које су постојале у
том сегменту, пре свега оне по питању документације
која
се
прибавља
у поменутом

поступку.
Ово
питање
решено
је законским

изменама
и
допунама
у
циљу
прецизирања

начина
и услова
под
којима
надлежни
орган

издаје
уверење
којим
се
замењује
употребна

дозвола,
као исправа
за
упис
објекта
у Катастар,
односно
којим
се
допуњују
недостајући

подаци
у употребној
дозволи.
Овим уверењем

решава
се
проблем
уписа
објеката
изграђених

пре
отпочињања
спровођења
обједињене

процедуре
за
издавање
грађевинске
дозволе

јер
употребне
дозволе
често
нису
садржале

све
податке
потребе
за
упис
објекта
у Катастар.
Решава
се,
осим
тога,
и проблем
уписа

ако
употребне
дозволе
нису
сачуване
или

нису
ни издате.
Прецизирано
је да је основ
за

упис
објекта
у Катастар
уверење,
као и да су

мишљење
и налаз
вештака
грађевинске
струке
само
начин
на
који
се
утврђују
подаци
које

надлежни
орган
уноси
у наведено
уверење,

ако
потребне
податке
не
може
да утврди
из

техничке
документације
коју
му
је доставила

странка.

ИЗМЕНЕ У СИСТЕМУ ЗАБЕЛЕЖБИ
Овим изменама и допунама Закона делимично
су
измењене
и норме
по
којима
је

он
био
препознатљив
од
самог
почетка
своје
примене,
а то
су
одредбе
којима
се
уређују

врсте забележби. Овај закон дефинише
забележбу као упис којим се у Катастар непокретности
уписују
чињенице
које
су
од

значаја
за
заснивање,
измену,
престанак
или

пренос
стварних
права
на
непокретностима,

а
односе
се
на
личност
имаоца
права,
на
саму

непокретност
или
на
правне
односе
поводом

непокретности.
Међутим,
како
у
Катастар
непокретности
могу
да се
упишу
само
оне
забележбе
које
су
законом
изричито
прописане,

то
је Закон
о поступку
уписа
у катастар
непокретности
и водова
прописао
велики
број

забележби
по
принципу
изричитог
набрајања

(numerus
clausus),
од
којих
су
многе
до
тада

биле
непознате
у нашем
правном
систему.
Да

се
ради
о заиста
великом
и компликованом

систему забележби говори и чињеница да ни
после готово две године од почетка примене
Закона све те забележбе нису успеле да у потпуности
заживе
у правном
систему,
па
самим

тим
ни да оправдају
своје
постојање.
Управо

у
томе
лежи
и један
од
разлога
за
усвајање

законских
измена
и допуна
које
су
предмет

разматрања
у овом
тексту.

45
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
У циљу уређења система забележби законодавац
је наведеним
изменама
неке
од
њих

редефинисао,
неке
брисао,
а
неке
додао,
па

је
на
крају
извршио
ресистематизацију
забележби
у оквиру
текста
Закона,
а све
у циљу

лакшег
сагледавања
и ефикасније
примене

тог
система
у пракси.
Као
пример
забележбе

која
је избрисана
из законског
текста
може

да
се
наведе
забележба
спора
из досадашњег

става
1. тачке
6), која
је као таква
избрисана

из
Закона,
док
је предмет
њеног
уређивања

решен
тако
што
су,
у складу
са
праксом
Катастра
и Управног
суда,
прецизирани
конкретни
судски
поступци
чије
је
вођење
оправдано

забележити
у теретном
листу.
Циљ
Закона

је
да се
на
овај
начин
избегава
злоупотреба

права
на
забележбу
спора,
коју
су
у пракси

чинила
лица која
су,
покрећући
спорове
који

се
нису
тицали
права
својине
на
конкретној

непокретности,
тражила
упис
забележбе
таквог
спора
на
одређеној
непокретности
како

би
блокирала
све
наредне
уписе,
при
чему

поменути
спорови
нису
могли
да се
спроводе

због
поштовања
начела
приоритета
у решавању
предмета.
Овим изменама
онемогућиће
се

стварање
тзв.
пломби,
које
су
главни
проблем

у
ефикасном
вођењу
Катастра.

Поред свега, усвојено је и ново решење
по ком се забележба да је упис извршен на
основу уговора овереног у суду пре 1. септембра
2014. године
брише
по
службеној
дужности
истеком
рока
од
три
године
од
дана

уписа.
Ова
забележба
уведена
је у правни
систем
усвајањем
Закона
о поступку
уписа
у катастар
непокретности
и водова,
са
циљем
да
се
савесна
трећа
лица упозоре
на
то
да је реч

о
уговору
на
ком
је искључиво
вршена
овера

потписа,
а упис
није извршен
благовремено,

као
и да самим
тим постоји
потреба
за
појачаним
опрезом
због
веће
могућности
фалсификовања
наведених
уговора.
Законодавац
је

оправдано
сматрао
да ова
забележба
постаје

беспредметна након истека рока од три годи-
не, који је сасвим довољан да сва евентуално
оштећена и/или заинтересована лица и надлежни
органи
покрену
адекватне
поступке

ако
је упис
извршен
на
основу
фалсификованог
уговора.
У супротном
је непотребно
да се

уписано
право
својине
додатно
оптерећује

овом
забележбом,
што
је сасвим
у складу
са

законским
начелом
поуздања
у податке
уписане
у јавне
књиге.
У циљу повећања ефикасности спровођења
поступка
пред
службама
за
катастар

усвојене
су
измене
по
којима
се
одређене
забележбе
уписују
и бришу
из Катастра
непокретности
без
доношења
решења.
Наведено

се
конкретно
односи
на
забележбе
из става
1.
т.
1), 2), 3), 4) и 20) члана
15, и то:
1) забележба

да
је достављена
исправа
за
упис
по
службеној

дужности
у складу
са
чланом
23. овог
закона,

односно
да је поднет
захтев
за
упис
у Катастар

непокретности
у
складу
са
чланом
25.
овог

закона;
2) забележба
да првостепена
одлука

није
коначна;
3) забележба
да првостепена

одлука
није
правоснажна,
осим
ако
се
ради

о
одлуци
у управној
ствари
која
за
предмет

има
забележбу
спора;
4) забележба
управног

спора
против
другостепене
одлуке
о упису
у
Катастар
непокретности,
осим
ако
се
ради
о
одлуци
у управној
ствари
која
за
предмет
има

забележбу
спора
и 20) забележба
да је исправа
по
којој
је извршен
упис
у Катастар
достављена,
у складу
са
чланом
32. став
3, односно

чланом
33. став
7. овог
закона,
органу
који
је
надлежан
да по
службеној
дужности
покрене

одговарајући
поступак
за
њено
поништење

односно
укидање,
као и јавном
тужиоцу.
Реч

је
о забележбама
којима
је циљ
да трећа
лица
буду
упозната
са
фазом
у којој
је поступак

уписа
промене.
Након
њиховог
брисања
из

Закона,
право
на
учешће
странке
у
поступку

реализовано
је кроз
законску
могућност
да, у
случају
погрешног
уписа
забележбе,
странка

може
да тражи
да такву
грешку
служба
катастра
исправи
по
службеној
дужности,
али
не

може
да јој се
дозволи
да побија
саму
забележбу,
већ
искључиво
решење
о упису.
Из истих разлога као и претходно наведене
законске
измене
усвојено
је и решење
да

се
забележба
поступка
комасације,
забележба
својства
културног
добра
и
забележба

забране отуђења објекта на основу закона
који уређује озакоњење објеката уписују
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
46
у Катастар непокретности без доношења
решења, као и да надлежни орган доноси
решење само у случају одбацивања или одбијања
захтева
за
упис
тих
забележби,
односно
обустављања
поступка
уписа.
Овде
је
реч
о уписима
по
исправама
које
се
односе
на

велики
број
парцела
и још
већи
број
власника
објеката
на
тим парцелама,
па
је законодавац
сматрао
да је нецелисходно
и скупо
да се

у
тим случајевима
доносе
посебна
решења
и
достављају
странкама.
И
у
погледу
ових
законских
новина
странка
има
могућност
учешћа
у поступку,
али
само
у случају
грешке
у
погледу
идентификације
непокретности
на

коју
се
ставља
поменута
забележба,
при
чему

странка
може
да
тражи
да
надлежна
служба

уради
исправку
грешке.

Међу забележбама које су сада брисане из
Закона јесте и забележба правоснажне грађевинске
дозволе,
која
је
била
прописана
Законом,
али
је изгубила
смисао
од
како
је уведена

предбележба
објекта
у изградњи,
која
се
врши

по
службеној
дужности.

Поред брисања и редефинисања до сада
постојећих забележби, изменама и допунама
Закона уведене су и неке нове забележбе, као
што су забележба поступка комасације, забележба
поступка
реституције,
забележба

одлуке
суда
о привременом
одузимању
имовине,
донета
у складу
са
законом
који
уређује

одузимање
имовине
проистекле
из
кривичног
дела,
као
и забележба
решења
надлежног

органа
о уклањању
објекта
или
дела
објекта.

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
НЕСАГЛАСНОСТИ ЕЛАБОРАТА
ГЕОДЕТСКИХ РАДОВА СА СТАЊЕМ У
КАТАСТРУ НЕПОКРЕТНОСТИ
У претходном делу текста већ је напоменуто
да
је
приликом
предлагања
и
усвајања

ових
законских
измена
и допуна
законодавац

сматрао
да је неопходно
изменити
Закон
и

прописати
да се
решење
о озакоњењу
објекта

неће
спровести
у катастру
док
се
претходно
не

изврши
преглед
и потврда
елабората
геодетских
радова
у
надлежној
служби,
односно
да

пре
доношења
наведеног
решења
морају
да се

отклоне евентуални недостаци и пропусти у
елаборату геодетских радова. Иако су јасни ра-
злози за овакве ставове законодавца, мора се
изразити сумња у исправност одлуке да се оваква
решења
уводе
у правни
систем
кроз
измене

и
допуне
Закона
о поступку
уписа
у катастар

непокретности
и
водова,
а
не
кроз
измене
и
допуне
Закона
о
озакоњењу
објеката,
као
закона

који
је lex
specialis
за
поступак
озакоњења.

У сваком случају, усвајањем нових измена
и допуна
Закона
настоји
се
да се
реши
и

проблем
несагласности
елабората
геодетских

радова,
а самим
тим и решења
о озакоњењу

израђених
у складу
са
тим елаборатом,
са

стањем
у Катастру
непокретности.
Новим

законским
одредбама
прописано
је
да
орган

надлежан
за
послове
озакоњења
објеката,

пре
доношења
одлуке
у поступку
озакоњења
објекта,
Служби
доставља
на
преглед

елаборат
геодетских
радова
ради
провере
да

ли
је сачињен
у
складу
са
прописима,
стандардима
и техничким
нормативима,
зато

што
наведено
решење
о озакоњењу
објекта,

које
се
доноси
на
основу
елабората
геодетских

радова,
није могуће
спровести
у Катастру
непокретности
ако
елаборат
има
недостатака

и
пропуста.
Стога
је
сада
прописано
да,
ако

Служба
за
катастар
непокретности
утврди
да

елаборат
геодетских
радова
има
недостатака,

записником
налаже
геодетској
организацији

да
у року
од
осам
дана
од
дана
достављања

записника
отклони
недостатке,
као и да тај

записник
достави
и органу
надлежном
за
озакоњење
објеката.
Ако
Служба
утврди
да
елаборат
геодетских
радова
нема
недостатака,

донеће
решење
о упису
објекта
у Катастар
непокретности
и исто
доставити
уписаном
имаоцу
права
на
катастарској
парцели
на
којој
је
објекат
изграђен,
као и органу
надлежном
за

послове
озакоњења
објекта
ради
информисања.
Упис
имаоца
права
својине
на
том
објекту
у Катастру
непокретности
извршиће
се
по

достављању
правоснажног
решења
о озакоњењу
објекта.
Интенција
законодавца
је да

се
овим
изменама
и допунама
поједностави

упис
по
исправама
донетим
у поступку
озакоњења
објекта
јер ће сада
изостајати
накнадна
процедура
усаглашавања
елабората

геодетских
радова,
решења
о
озакоњењу
и

стања
у графичкој
бази
Катастра,
која
је не-
ретко успоравала поступак уписа објеката
из озакоњења и њихових власника.
ИЗМЕНЕ У ПОСТУПКУ ДОСТАВЉАЊА
РЕШЕЊА СТРАНКАМА ОД СТРАНЕ
СЛУЖБИ
47
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Једна од највећих мањкавости која се појавила
приликом
досадашње
примене
овог

закона
јесте
мањкавост
при
достављању
решења
странкама
од
стране
служби.
Проблеми
на
овом
пољу
кретали
су
се
од
оних
који

се
јављају
у готово
свим правним
поступцима

у
нашем
правном
систему
(нпр. достављање

служби
погрешне
адресе
за
пријем
поште
од

стране
странака
у поступку,
незатицање
странака
на
адреси,
одбијање
пријема
пошиљке,

немогућност
личног
уручења
и др.), па
до

оних
који
су
били
карактеристични
баш
за

примену
овог
закона
(нпр. упућивање
странака
од
стране
неких
служби
за
катастар
на

канцеларију
јавног
бележника
који
је солемнизовао
уговор
или
донео
оставинско
решење
ради
преузимања
решења
те
службе?!).

Иако
је тешко
сложити
се
са
предлагачима

последњих
измена
и допуна
Закона
по
питању

тога
да ли је проблем
са
достављањем
решења

проблем
неефикасних
законских
одредби
или

неефикасних
служби
за
катастар,
овде
ћемо

се
задржати
на
анализи
новоусвојених
законских
решења,
без
дубљег
улажења
у разлоге

њиховог
усвајања
и неопходности.
Након измена одредби које уређују доставу
решења, одредбе члана 39. Закона, које се баве
тим питањем, сада гласе: „Решење које Служба
доноси по достави из члана 23. овог закона,
односно по захтеву из члана 25. овог закона,
доставља се лицима на која се односи упис у
форми електронског документа, преко јединственог
електронског
сандучића,
у
складу
са

законом
који
уређује
електронску
управу.
Изузетно од става 1. овог члана, лицу које
нема јединствени електронски сандучић
решење се доставља у форми одштампаног
примерка електронског документа, овереног
у складу са законом који уређује електронско
пословање, препорученом пошиљком преко
поштанског оператора.
Обвезнику доставе који је Служби извршио
доставу
исправе
у складу
са
чланом
23.

овог
Закона
решење
из
става
1.
овог
члана
до-
ставља се у форми електронског документа,
преко е-шалтера, ради информисања.
Даном експедовања решења у складу са ст.
1. и 2. овог члана Служба ће то решење огласити
и на
веб-презентацији
Завода.
Ако достава препорученом пошиљком из
става 2. овог члана није могла да буде извршена
јер је странка
у моменту
доставе
била

недоступна
на
назначеној
адреси,
достављач

о
томе
сачињава
белешку
и оставља
обавештење
странци
на
месту
на
коме
је писмено

требало
да буде
уручено,
у коме
назначава
лично
име
примаоца,
податке
којима
се
писмено

идентификује,
као и датум
када
је обавештење

остављено,
са
позивом
странци
да на
тачно

одређеној
адреси
достављача,
односно
поштанског
оператора
преузме
пошиљку
у року

од
петнаест
дана
од
дана
покушаја
доставе.
Обавештење странци из става 5. овог члана
садржи
и информацију
о дану
оглашавања

решења
на
веб-страници
Завода,
правну
поуку
странци
да ће се
у случају
непреузимања

пошиљке
у остављеном
року
решење
сматрати
достављеним
истеком
рока
од
тридесет

дана
од
тог
дана,
као и линк са
ког
се
то
решење
може
преузети.
У случају из става 5. овог члана, ако у остављеном
року
странка
не
подигне
пошиљку,

достављач
ће је вратити
Служби
заједно
са

белешком
о разлозима
неуручења.
Достава странци сматраће се извршеном:
1) даном пријема решења на начин прописан
ставом 1, односно ставом 2. овог члана;
2) истеком рока од тридесет дана од дана
оглашавања решења на веб-презентацији
Завода, ако достава није извршена у складу
са одредбама ст. 1. и 2. овог члана или ако је
достава извршена у складу са тим одредбама,
али тек након истека тог рока.
Ако је адреса пребивалишта, односно
боравишта, односно седишта странке непозната,
достава
тој
странци
сматраће
се
извршеном
на
дан
истека
рока
од
тридесет
дана
од

дана
оглашавања
на
начин
прописан
ставом

4.
овог
члана.
Служба ће, на захтев странке, у просторијама
Службе
тој
странци
издати
копију
решења

без
одлагања,
с тим што
то
уручење
нема
дејство
на
рачунање
рокова
у вези
са
доставом.”
У складу са поменутим одредбама стоје и
одредбе члана 40а, наведене у наставку, којима
је допуњен текст Закона: „Завод је дужан да на
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
48
својој веб-презентацији успостави и одржава
огласну таблу катастра, која служи за потребе
јавног
саопштавања,
односно
објављивања

решења
у складу
са
чланом
39. став
4. овог
закона,
као и других
аката
које
доносе
Службе.
Завод обезбеђује преко своје веб-презентације,
непрекидно
и без
плаћања
таксе,
на

начин
који
не
повређује
заштиту
података
о
личности,
доступност
решења
објављених
на

огласној
табли
катастра.
За сва лица којима се достава врши преко
огласне
табле
катастра
Завод
је дужан
да

обезбеди
претраживост
решења
по
броју
под

којим
је то
решење
донето,
као и по
следећим

критеријумима:
■ имену и презимену физичког лица на које
се упис односи и његовом јединственом матичном
броју
грађана,
односно
другом
евиденционом
броју
тог
лица унетом
у исправу

на
основу
које
је то
решење
донето,
ако
се
достава
врши
физичком
лицу;
■ називу, односно пословном имену правног
лица и његовом
матичном
броју,
односно

другом
евиденционом
броју
тог
лица, унетом

у
исправу
на
основу
које
је то
решење
донето.”
Новоусвојеним одредбама прописује
се, дакле, да се достава сматра извршеном
за кориснике јединственог електронског
сандучића уручењем у складу са Законом
о електронској управи, а за остале странке
уручењем путем поште, препорученом пошиљком,
уз
увођење
рока
од
тридесет
дана

од
дана
јавног
оглашавања
решења,
као

крајњег
рока
када
ће се
рачунати
да
је достава
извршена.
Сва
решења
ће на
дан
експедовања
препорученом
пошиљком
бити
јавно

оглашена
и на
веб-презентацији
Завода.

Прописано је и право странке да јој се у
просторијама Службе уручи копија решења
чија достава препорученом пошиљком није
била успешна, с тим да то уручење није од
утицаја на рачунање рокова у вези са доставом.
Законодавац
је овим
новинама
желео
да
разреши
неколико
проблематичних
питања,

као
што
су
једноставније
уручење
решења
и

рачунање
рокова
за
коначност
решења
прописивањем
лакше
утврдивог
тренутка
доставе
или
фиктивне
доставе;
транспарентно

поступање служби јер ће сва решења бити
објављена на веб-презентацији Завода; до-
ступност решења јер су прописани минимални
услови
у погледу
претраживости
решења

преко
веб-презентације
Завода;
контрола

процедуре
доставе
са
централног
нивоа
Завода
и спречавање
злоупотреба.

Потребно је нагласити одредбу наведеног
члана
Закона
којом
је прописано
право

странке
да јој се
у просторијама
службе,
на

њен
захтев,
уручи
копија
решења
чија достава

препорученом
пошиљком
није била
успешна,

али
да се
такво
уручење
не
сматра
доставом
и

да
је
без
утицаја
на
рокове,
јер
би
се
у
супротном
стварала
несигурност
у
погледу
тога
када

би
се
достава
сматрала
извршеном
(пре
или

након
истека
рока
од
тридесет
дана).
Странци
мора
да
се
уручи
одштампана
копија
решења
у информативне
сврхе
и неће
утицати

на
рокове
у вези
са
доставом
јер би
то
стварало
правну
несигурност
како
за
ту
странку

тако
и за
трећа
заинтересована
лица.
Све наведене одредбе које уређују начин
достављања решења почињу да се примењују
од
31.
3.
2020.
године,
па
се
надамо
да

ће
новоусвојене
одредбе
од
тада
помоћи
у

превазилажењу
бројних
проблема
у
поступку
достављања
који
су
до
сада
постојали
у

пракси.
АЖУРИРАЊЕ ПОДАТАКА УПИСАНИХ
У КАТАСТАР
Интересантне новине које доносе ове
измене и допуне Закона тичу се ажурирања
података уписаних у Катастар и то најпре
у вези са нелегалним објектима, односно
објектима који нису уписани у Катастар непокретности
или
су
уписани
у другачијим

габаритима
у односу
на
стање
на
терену.

Новоусвојеним
одредбама
прописано
је да

„у
сврху
успостављања
ажурног
катастра
непокретности,
Завод
по
службеној
дужности

прати
промене
на
непокретностима
на
основу

података
добијених
периодичним
снимањем

из
ваздуха,
као и података
добијених
другим

методама
и поступцима,
у складу
са
законом

који
уређује
државни
премер
и катастар.
Утврђене промене на непокретностима из
става 3. овог члана Завод евидентира у по-
себну евиденцију, у складу са подзаконским
актом којим се уређује успостављање, одржа-
вање и коришћење евиденције о утврђеним
променама на непокретностима.
Евиденција из става 4. овог члана саставни
је део ГКИС-а.
49
УНАКР СНИ ПОГ ЛЕ Д
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Ако је у евиденцију из става 4. овог члана
евидентиран објекат на који треба уписати
забележбу забране располагања тим објектом
или његовим посебним делом сагласно закону
који уређује планирање и изградњу, односно
забележбу забране отуђења сагласно закону
који уређује озакоњење објеката, Служба на
основу решења грађевинског инспектора, односно
потврде
надлежног
органа
у катастар

непокретности
уписује
ту
забележбу
на
катастарску
парцелу
на
којој
се
објекат
налази,
уз

навођење
евиденцијског
броја
тог
објекта
под

којим
је евидентиран
у евиденцији
из става
4.

овог
члана
и
јединственог
броја
посебног
дела

објекта
наведеног
у решењу.
Ако Завод у поступку из става 3. овог члана
утврди непостојање објекта уписаног у катастар
непокретности,
Служба
ће такав
објекат

по
службеној
дужности
брисати
из катастра,

у
складу
са
подзаконским
актом
којим
се
уређује
одржавање
катастра
непокретности.”

Прописивањем да је евиденција о објектима
који
нису
уписани
у Катастар
непокретности,
која
је успостављена
на
основу

података
добијених
снимањем
из ваздуха,

саставни
део
Геодетско-катастарског
информационог
система
(ГКИС),
омогућиће

се
упис
у
Катастар
непокретности
забележбе
забране
отуђења
и за
објекте
у поступку

озакоњења
који
нису
уписани
у Катастар,

као
и за
објекте
који
се
зидају
без
грађевинске
дозволе,
за
које
је грађевински
инспектор
донео
решење
о рушењу,
тако
што
ће се

забележба
уписати
на
катастарску
парцелу,

уз
навођење
евиденцијског
броја
тог
објекта
из евиденције.
На
овај
начин
омогућиће

се
прецизнија
евиденција
објеката
који
нису

део
Катастра
непокретности,
али
и стављање

забележбе
забране
располагања
на
такве
нелегалне
објекте,
чиме
ће се
утицати
на
њихове
власнике
да
активно
учествују
у поступку

озакоњења
таквих
објеката.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
На крају, може се констатовати да је досадашња
примена
Закона
о поступку
уписа
у

катастар
непокретности
и водова
показала

много
добрих
страна,
нарочито
када
је у питању
убрзање
поступка
уписа
права
својине

и
приближавање
целог
поступка
промене

власника
на
непокретностима
правом
„једношалтерском”
систему.
Међутим,
као и код

сваког
закона,
и
у
вези
са
овим
постојале
су

одређене
дечје
болести
у
почетку
примене,
од

којих
су
неке
отклоњене
претходним
изменама
и допунама,
а за
неке
се
очекује
да ће бити

отклоњене
најновијим
изменама.
У сваком

случају
позитивна
ствар
је
то
што
је
законодавац
препознао
мањкавости
у примени
Закона

и
релативно
брзо
реаговао
у циљу
отклањања

истих,
тако
да у наредном
период
може
да се

очекује
додатно
побољшање
ефикасности,

нарочито
када
је у питању
достављање
решења
донетих
од
стране
служби
за
катастар

непокретности,
као и спровођење
решења
о

озакоњењу
објеката.
СУДСКО-АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
АДВОКАТСКИ
РОКОВНИК
СТРУЧНИ
КОМЕНТАРИ
3
ДЕЦЕНИЈЕ
САВЕТОВАЊА
Lege Artis
ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ЈАВНЕ
НАБАВКЕ
ПОС
ЛОВНИ
САВЕТНИК