Коментар Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања приликом платних трансакција на основу платних картица

Основни циљ Закона је да се уреди тржиште платних картица, односно да се смање трошкови њиховог прихватања и повећа транспарентност и конкурентност, као и да се поспеши њихово коришћење и повећа безготовинско плаћање у земљи, а самим тим и да се смањи сива економија.

 

У „Службеном гласнику Републике Србије” број 44 објављен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања приликом платних трансакција на основу платних картица. Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, односно 16. јуна 2018. године, а примењује се истеком шест месеци од дана ступања на снагу, односно 17. децембра 2018. године, осим одредаба члана 9. овог закона, које се примењују по истеку два месеца од дана ступања на снагу овог закона, односно од 17. августа 2018. године.

Закон уређује међубанкарске накнаде које се наплаћују при извршавању платних трансакција на основу платних картица у Републици Србији, при чему пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга трговца имају седиште у Републици Србији, као и посебна правила пословања у вези са издавањем и прихватањем платних инструмената заснованих на платним картицама.

У позитивном законодавству наше земље ова материја до сада није била уређена на свеобухватан начин, што се посебно односи на материју међубанкарске накнаде која није била ограничена прописом.

Значај платних картица је за финансијски систем земље изузетно велик јер оне не само да олакшавају и убрзавају поступак трговине и смањују трошкове издавања готовог новца, већ повећавају и безготовинско плаћање, а самим тим и смањују сиву економију.

На путу повећања броја трансакција и вредности трансакција извршених платним картицама стоји висока међубанкарска накнада коју прихватиоци платних картица плаћају издаваоцима, при чему се наведена накнада кроз трговачку накнаду пребацује на трговце, који је плаћају прихватиоцима платних картица, а потом преваљују на сам производ, чиме се посредно утиче на повећање цена и сви трошкови пребацују на купца.

Висина међубанкарске накнаде у нашој земљи креће се од 0,9% до 1,0% вредности трансакције, а за неке картице и до 2,1%. Трговачка накнада у просеку износи 2% вредности трансакције. У Европској унији је 2015. године међубанкарска накнада ограничена на 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице.

У циљу заштите пре свега малих трговаца, као и потрошача, а истовремено и ради  усклађивања са прописима ЕУ, наметнула се потреба да се законом уреди питање међубанкарских накнада, као и надзора над пружањем услуга издавања и прихватања платних картица.

Основни циљ овог закона је да се уреди тржиште платних картица, односно да се смање трошкови њиховог прихватања и повећа транспарентност и конкурентност, као и да се поспеши њихово коришћење и повећа безготовинско плаћање у земљи, а самим тим и да се смањи сива економија.

Предмет Закона

Законом је у члану 1. дефинисано да је предмет Закона уређење међубанкарске накнаде која се наплаћује при извршавању платних трансакција на основу платних картица у Републици Србији, при чему пружалац платних услуга платиоца (имаоца платне картице) и пружалац платних услуга трговца имају седиште у Републици Србији, као и посебна правила пословања у вези са издавањем и прихватањем платних картица.

Одредбе Закона се не примењују на платне трансакције које су извршене на основу картица које омогућавају њиховом имаоцу куповину робе и услуга искључиво у просторијама субјекта који издаје ове инструменте, као ни на плаћања овим картицама у ограниченој мрежи продавница или за ограничен избор робе.

Такође, Закон се не односи на картице које се издају на захтев правног лица, предузетника или субјекта из јавног сектора, ради стицања одређених добара или услуга, као и у циљу остваривања одређених социјалних и фискалних циљева.

Из наведеног произлази да се Закон не односи на компанијске картице, као и на одређену врсту картица које се издају као социјални ваучери или картице за јавни превоз, картице за паркирање, картице запосленима за куповину одређених производа у просторијама фирме и сл.

Значење појединих појмова

Чланом 2. Закона дата је дефиниција појмова који се у њему употребљавају, од којих су најзначајнији међубанкарска накнада, трговачка накнада, издавалац, прихватилац и платна картица.

Под међубанкарском накнадом подразумева се накнада, укључујући нето накнаду, или било који други уговорени износ који се непосредно и посредно плаћа за платну трансакцију на основу платне картице, између издаваоца и прихватиоца платне картице.

Под трговачком накнадом подразумева се накнада коју трговац плаћа прихватиоцу платне картице у вези са платном трансакцијом извршеном на основу те картице.

Под издаваоцем се подразумева пружалац платних услуга који има седиште у Републици Србији и на основу уговора закљученог са платиоцем издаје му платну картицу.

Прихватилац представља пружаоца платних услуга са седиштем у Републици Србији, који се, уговором закљученим са трговцем, обавезао да му пружа платне услуге прихватања платних трансакција на основу платне картице и извршавања тих трансакција, као и преноса новчаних средстава на рачун трговца.

Под платном картицом подразумева се платни инструмент у облику картице или електронске картице, који се користи за иницирање платне трансакције, при чему то може бити дебитна картица, под којом се подразумева и припејд-картица, као и картица на коју је похрањен електронски новац и кредитна картица којом се рачун платиоца задужује у  дефинисаним роковима.

Међубанкарске накнаде

Чланом 3. Закона прописано је да међубанкарска накнада приликом трансакција дебитном картицом не може бити виша од 0,2% вредности извршене трансакције, а у случају кредитне картице не може бити виша од 0,3% вредности извршене трансакције. 

Народна банка Србије, независно од наведених ограничења, може да пропише највиши фиксни износ међубанкарске накнаде који може да се наплати за извршене трансакције на основу платне картице. Законом је изричито предвиђено да пружалац платне услуге не може да наплати нити да понуди банкарску накнаду супротно од наведених процената, односно највишег евентуално прописаног фиксног износа међубанкарске накнаде.

Закон посебно дефинише да се сваки уговорени износ новчаних средстава и било која накнада (међубанкарска накнада или друга накнада која се прима од картичног система плаћања) сматрају међубанкарском накнадом.

Како би се омогућила транспарентност и пратила висина накнаде коју пружаоци платних услуга наплаћују, прописана је обавеза пружалаца платних услуга да Народној банци Србије достављају податке о накнадама, према пропису којим Народна банка Србије ближе уређује садржину, рокове и начин достављања података о висини међубанкарске накнаде.

Да би принцип лимитирања трошкова приликом платних трансакција учињених платним картицама до краја био поштован, Законом је предвиђено да Народна банка Србије може да, уз прибављање претходног мишљења Комисије за заштиту конкуренције, пропише висину трговачке накнаде, и то у оним случајевима када је трговачка накнада несразмерна стварним трошковима пружања услуге прихватања платне картице.

Такође је прописано да прихватилац не може да наплати нити да захтева трговачку накнаду супротно висини коју је прописала Народна банка Србије.

Одредбе члана 3. Закона, којима се уређује висина међубанкарске накнаде, не примењују се:

– на исплату готовог новца на банкоматима или шалтерима пружалаца платних услуга, која се изврши на основу платне картице;

– на пословне платне картице које се издају правним лицима, јавном сектору и предузетницима и служе у пословне сврхе;

– приликом платних трансакција на основу платних картица које је издао тространи картични систем плаћања, а под којим се подразумева такав систем којим се непосредно пружа услуга прихватања издавања платне картице, односно у ком је и издавалац и прихватилац исти пружалац услуга.

Избор платног бренда и платне апликације

Чланом 4. Закона дефинисано је да издавалац платне картице на истој може да укључи два или више различитих платних брендова или апликација и да картични систем не може да га спречи или ограничи у томе. Такође, потрошач има право да му се изда платна картица с два или више платних брендова, ако пружалац нуди такву услугу. Пружалац платних услуга је дужан да пре закључења уговора потрошачу достави информације о платним брендовима, њиховим карактеристикама, трошковима и мерама заштите.

Предвиђено је, такође, да картични системи плаћања, издаваоци, прихватиоци, процесори, као и пружаоци техничких услуга у вези са платним картицама, на платној картици или опреми која се примењује на месту продаје (посттерминали) не могу да установе такве механизме којима би се платиоцу или трговцу ограничио избор платног бренда.

Исто тако, трговац нема право да ограничи платиоца у избору платног бренда по свом укусу, под условом да поменути трговац прихвата такав платни бренд, односно ту врсту картица.

Раздвајање накнада, правило прихватања свих картица и недозвољен утицај на трговца приликом употребе платних инструмената

Законом је предвиђено да је прихватилац дужан да трговачке накнаде обрачунава појединачно за различите врсте брендова платних картица, за које се плаћају различите међубанкарске накнаде и различите накнаде картичним системима плаћања. Јединствена накнада може да се обрачуна само уколико је трговац то захтевао у писменој форми од прихватиоца. Уговор који закључује прихватилац са трговцем мора појединачно да прикаже информације о износу свих накнада, укључујући трговачку накнаду, међубанкарску накнаду и накнаду картичног система плаћања, и то за све брендове и врсте картица појединачно.

Полазећи од устаљене праксе да пружаоци платних услуга обавезују трговце на прихватање свих картица једног издаваоца, без обзира на то да ли трговац жели да их све прихвати, Закон уређује у којим случајевима трговац може да се обавеже на правило о прихватању свих картица. То су следећи услови: да се ради о платном инструменту заснованом на истом платном бренду, да се ради о платним картицама које се издају потрошачима и да је међубанкарска накнада одређена у висини прописаној овим законом.

За трговца је прописана обавеза да, уколико не прихвата све картице једног бренда, о томе јасно и недвосмислено мора да обавести потрошача истицањем ове информације у продајном објекту и на платном месту.

Такође се прописује да је издавалац дужан да обезбеди да платни инструмент заснован на платној картици буде електронски и визуелно препознатљив, тако да и трговцу и платиоцу омогућава идентификацију платног бренда и врсту картице.

Чланом 7. Закона прописано је да се правилима картичног система плаћања и уговором између прихватиоца и трговца не може забранити трговцу да усмерава потрошаче на употребу одређеног платног инструмента, односно одређене картице, и да даје предност платним инструментима заснованим на платним картицама одређеног система, као и да пружа податке платиоцу о међубанкарским накнадама, трговачкој накнади и накнадама картичног система плаћања.

 Трговац може да дâ одређене попусте у вези са коришћењем одређене платне картице, али од платиоца не може да наплаћује посебну накнаду због извршења трансакције платном картицом, што је забрана превиђена и чланом 41. став 2. Закона о платним услугама.

Информације за трговца о појединачним платним трансакцијама на основу платних картица

Закон у члану 8. прописује обавезу банке да, као прихватилац, након извршења појединачне платне трансакције на основу платне картице трговцу достави информацију о износу појединачне платне трансакције у валути у којој  је трговцу одобрен платни рачун, са референтном ознаком која му омогућава идентификацију појединачне трансакције на основу платне картице, као и износ свих накнада које се односе на појединачну платну трансакцију, са посебно назначеним износом трговачке накнаде, међубанкарске накнаде и накнаде картичног система плаћања. Наведена информација о накнадама може бити дата збирно само ако се претходно трговац са тим писмено сагласио.

Уговором између прихватиоца и трговца утврђују се рокови достављања наведених информација, с тим што то мора бити најмање једном месечно, на начин који омогућава трговцу да их чува и репродукује у неизмењеном облику.

Издавање платне картице за извршавање домаћих платних трансакција

Закон у члану 9. обавезује издаваоца платних картица које се користе за иницирање платних трансакција с текућег рачуна, да кориснику без накнаде изда платну картицу којом се у домаћим платним трансакцијама обрада, нетирање и поравнање налога за пренос издатих на основу њене употребе обављају у платном систему у Републици Србији. Ове одредбе имају за циљ заштиту корисника од проблема до којих може доћи у раду страних картичних система плаћања, као и од евентуалних оперативних и финансијских ризика који могу да настану, а на које Народна банка Србије не може да утиче.

Заштита права и интереса корисника платних услуга

Чланом 10. Закона предвиђена је заштита права и интереса корисника платних услуга поводом издавања и коришћења платних картица, прописивањем права корисника да, уколико се издавалац или прихватилац не придржавају одредаба овог закона, заштиту својих права и интереса остваре у складу са законом којим се уређују платне услуге и законом којим се уређује заштита корисника финансијских услуга. На сам поступак остваривања заштите права и интереса примењују се одредбе закона којим се уређује заштита корисника финансијских услуга, а то су приговор даваоцу услуге, право на притужбу Народној банци Србије, вансудско решавање спорова, мере за отклањање неправилности и право на судску заштиту.

Из наведеног произлази да, у погледу заштите права и интереса корисника, овај закон упућује на примену Закона о платним услугама и Закона о заштити корисника финансијских услуга.

Надзор

Чланом 11. Закона уређено је да надзор над применом одредаба овог закона у банкама врши Народна банка Србије на начин и у поступку који је прописан законом којим се уређују банке, а када су у питању платне институције, институције електронског новца и јавни поштански оператор – Народна банка Србије врши надзор на начин и у поступку који је прописан Законом о платним услугама.

Уколико се у поступку надзора утврди да су наведени субјекти поступили супротно овом закону, Народна банка Србије предузима мере у складу са законом којим се уређују банке и у складу са Законом о платним услугама, укључујући и изрицање новчаних казни.

Овлашћења Народне банке Србије за вршење надзора над применом одредаба овог закона проширена су и на друге субјекте, као што су картични системи плаћања, процесори и други пружаоци техничких услуга, над којима се надзор врши сходном применом одредаба Закона о платним услугама. Уколико ови субјекти не поступе у складу са мерама које су изречене, Народна банка Србије може да донесе решење којим им се изриче мера забране обављања делатности, односно решење којим се утврђује да су испуњени услови за покретање поступка принудне ликвидације. Ово решење Народна банка Србије доставља организацији надлежној за вођење Регистра привредних субјеката (АПР) ради уписа поступка принудне ликвидације, односно брисања тог субјекта из Регистра.

Одредбама члана 11. Закона такође се предвиђа и одређена надлежност Народне банке Србије над страним картичним системима плаћања који немају седиште и огранак у Републици Србији, прописивањем обавезе ових субјеката да обавесте Народну банку Србије о свом пословном имену, седишту и начину комуникације са НБС, као и обавезу да јој доставе све тражене податке и документацију у вези са применом одредаба овог закона.

Надзор над применом одредаба овог закона, када су у питању трговци, спроводи министарство надлежно за заштиту потрошача преко тржишних инспектора, применом Закона о заштити потрошача.

Новчана казна у поступку остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга и прекршаји трговца

Уколико Народна банка Србије у поступку остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга утврди да је издавалац или прихватилац платних картица учинио повреду одредаба овог закона, донеће решење којим ће том лицу наложити отклањање утврђених неправилности и изрећи ће новчану казну прописану у овом члану.

Новчане казне прописане за издаваоца и прихватиоца платне картице крећу се у износу од 50.000 до 800.000 динара.

Законом је превиђена новчана казна у износу од 50.000 до 800.000 динара за трговца – правно лица за прекршај због кршења одредаба овог закона, а за одговорно лице – новчана казна од 30.000 до 150.000, за трговца – предузетника – новчана казна од 50.000 до 500.000 динара и за трговца – физичко лице – новчана казна од 30.000 до 150.000 динара.

Привремено одступање од прописане висине међубанкарске накнаде

Имајући у виду чињеницу да су банкарске накнаде неколико пута веће од износа прописаног одредбама овог закона и да ће њихово смањење знатно утицати на приходе које пре свега банке наплаћују, Законом је у члану 14. установљен прелазни период од шест месеци од почетка примене овог закона, у коме банке могу да нуде и наплате међубанкарску накнаду за дебитне картице у износу већем од прописаног, што значи више од 0,2%, али не више од 0,5%, а у случају кредитне картице – у износу вишем од 0,3%, али не вишем од 0,6% вредности извршене трансакције кредитном картицом.

Дејство ових одредаба временски је ограничено на шест месеци по примени Закона, што значи да банкарска накнада до почетка примене Закона (наредних шест месеци) може да остане у неизмењеној висини, а од почетка примене Закона, па шест месеци након тога може да износи највише 0,5% за дебитне и 0,6% за кредитне картице. По протеку тог рока банкарска накнада би се изједначила са накнадом у земљама Европске уније и износила би 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице.

Важење платних инструмената заснованих на платној картици

Платни инструменти који су издати до дана почетка примене Закона важиће и после истека овог рока, до рока важења тог инструмента, без обзира на то да ли је издавалац поступио у складу са одредбама овог закона, односно да ли је електронски и визуелно означио платне картице како би  био препознатљив сваки бренд, односно врста картице.

Платни инструменти засновани на платној картици, који су издати до дана почетка примене члана 9. овог закона, који почиње да се примењује у року од два месеца од дана ступања на снагу Закона, важиће до истека рока важења означеног на њима, с тим да, уколико се поменутим инструментима продужава рок важења или се издају нови, они морају бити издати у складу са чланом 9. Закона. Ово значи обавезу да се без накнаде издаје платна картица којом се у домаћим платним трансакцијама обрада, нетирање и поравнање налога за пренос издатих на основу њене употребе обављају у платном систему у Републици Србији.

Подзаконски акт, усклађивање пословања

Подзаконски акт који се односи на садржину, начин и рокове достављања података о међубанкарским накнадама донеће Народна банка Србије у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

Усклађивање пословања и унутрашњих аката пружаоци платних услуга дужни су да изврше до дана почетка примене Закона, односно у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона.