Коментар Закона о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност

Имајући у виду да су предмет овог закона питања која нису регулисана одредбама Закона о платним услугама, који почиње да се примењује 1. октобра 2015. године, ради избегавања настанка правне празнине било је неопходно донети Закон у роковима који су усклађени с даном почетка примене Закона о платним услугама

Mодернизација законодавног оквира који се односи на платни промет започела је доношењем Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 111/09 и 31/11), чиме је отпочела транзиција ранијег система на модернији систем, заснован на тржишним принципима. Примарни циљ наведеног закона био је да се у домаћи правни систем имплементирају и интегришу фундаментална начела савремених економија: ефикасност, поузданост и економичност, као и да се домаће тржиште приближи стандардима модерних и развијених тржишта.

Међутим, развој информационих технологија захтевао je да се платне услуге додатно модернизују, да се трансакције убрзају и прилагоде захтевима тржишта, што је довело до експанзије нових платних услуга и инструмената плаћања. Овакав развој тржишта захтевао је одговарајуће нормативно уређење, те је било неопходно донети закон који ће на целовит начин уредити домаћи платни систем.

На наведеној подлози донет је Закон о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 139/14), којим су уређене три фундаментално значајне области: пружање платних услуга, електронски новац и платни системи.

Закон о платним услугама је у највећој мери дерогирао одредбе Закона о платном промету, осим у делу који нормативно регулише принудну наплату. У ближој будућности планирано je доношење посебног закона којим ће бити уређена принудна наплата, а до тада је било неопходно задржати и примењивати постојећа решења, како у овом смислу не би дошло до правне неизвесности. Ипак, стекао се утисак да одређена суштински значајна питања нису уређена Законом о платним услугама, што је условило потребу да се предложи ново законско решење којим ће бити омогућена функционалност платног промета и привредног система.

Приликом разматрања могућности да се предметна материја реши на другачији начин, законодавац је закључио да је доношење посебног закона, којим ће се уредити питања која остају ван предмета уређења Закона о платним услугама, оптимално решење којим се доприноси правној сигурности свих учесника у домаћем платном систему, целовитом уређењу функционисања платног система и унапређењу домаћег тржишта платних услуга. На овом основу донет је Закон о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр. 68/15, у даљем тексту: Закон).

Посматрајући решења која су усвојена доношењем Закона, прво се уочава да његова решења нису сасвим нова и непозната у постојећем правном систему. Напротив, Закон је остао на линији решења из Закона о платним услугама која су се у пракси показала делотворним и ефикасним, уз одређена унапређења и нормативна прецизирања. Очекивано, Закон је усклађен и са решењима која доносе одредбе Закона о платним услугама, а којима су у платни систем уведени нови пружаоци платних услуга и инвентивни платни инструменти, што ће омогућити усаглашеност нормативног оквира и адекватно функционисање платног система.

Правни институти

Чланом 1. Закона дефинисан је његов предмет, тако да је одређено да се њиме уређују права и обавезе правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност, у вези са отварањем текућег и другог платног рачуна, као и обављањем платних трансакција преко тог рачуна. Посебно је дефинисано да се одредбе Закона које се односе на правна лица примењују и на огранке страних привредних друштава који су основани у складу са законом којим се уређује оснивање привредних друштава. Овакво прецизирање је целисходно, из разлога што се експлицитно уређује статус огранка страног правног лица који, иако формалноправно нема својство правног лица, обавља делатност у Републици, а у смислу пореских закона и платних трансакција има третман пореског резидента.

Чланом 2. предвиђено је да су правна лица и предузетници дужни да отворе текући рачун код пружаоца платних услуга који, у складу са законом којим се уређују платне услуге, може да води текући рачун (банка, односно Управа за трезор), да воде новчана средства на том рачуну и врше платне трансакције преко тог рачуна. Даље је дефинисано да правна лица и предузетници могу имати више од једног текућег рачуна код истог пружаоца платних услуга и текуће рачуне код више пружалаца платних услуга. Наведени члан предвиђа и изузетак у ставу 3, тако што је дефинисано да правна лица и предузетници, као имаоци електронског новца у складу са законом којим се уређују платне услуге, нису дужни да врше платне трансакције преко текућег рачуна по основу купопродаје робе и услуга тим новцем. Одредбе члана 2. примењују се и на правна лица и предузетнике када обављају платни промет са иностранством, а у складу са прописима о девизном пословању. Најзад, прецизирано је да министар надлежан за послове финансија може прописати ближе услове и начин плаћања електронским новцем, као и друге случајеве у којима правна лица и предузетници нису дужни да врше платне трансакције преко текућег рачуна, чиме је отворена могућност даље модернизације платног промета и поједностављивања платних трансакција. Из наведене обавезе произлази да су правна лица и предузетници у обавези да отворе и воде текући рачун, а да физичка лица која не обављају делатност имају само право, не и обавезу да поседују текући рачун (члан 4. Закона). Овакво решење, иако до сада није било нормативно регулисано на експлицитан начин, није ново у домаћем правном систему и није унело значајније измене у правни промет.

Чланом 3. Закона, дефинисано је да су правна лица и предузетници дужни да динаре примљене у готовом новцу по било ком основу уплате на свој текући рачун у року од седам радних дана. Напред наведена обавеза се не примењује на правна лица и предузетнике који имају овлашћење надлежног органа за обављање мењачких послова, а који уплату готовог новца у динарима, оствареног мењачким пословањем, врше у складу са прописом којим се уређују мењачки послови. Ако предузетник захтева исплату готовог новца са текућег рачуна, банка је дужна да му тај новац исплати одмах, без накнаде, с тим да ако је реч о исплати готовог новца у износу већем од 600.000 динара или ефективног страног новца у износу чија је динарска противвредност по званичном средњем курсу Народне банке Србије већа од 600.000 динара – банка му средства преко 600.000 динара исплаћује, без накнаде, најкасније наредног радног дана. Најзад, предвиђено је да министар надлежан за послове финансија прописује услове и начин плаћања и исплата које се врше у готовом новцу у динарима са текућих рачуна правних лица и предузетника.

Чланом 4. Закона предвиђено је да физичка лица која не обављају делатност могу за извршавање платних трансакција имати текуће и друге платне рачуне код пружалаца платних услуга утврђених законом којим се уређују платне услуге. Физичка лица која не обављају делатност могу, као имаоци електронског новца у складу са законом којим се уређују платне услуге, вршити платне трансакције тим новцем. Наведене одредбе се примењују и када физичка лица која не обављају делатност врше платни промет са иностранством, а у складу са прописима о девизном пословању.

Чланом 5. Закона предвиђено је да правна лица и предузетници могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са законом. Правна лица и предузетници не могу измиривати међусобне новчане обавезе на начин из ст. 1. овог члана, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује порески поступак. Обавезе измирене на начин из ст. 1. овог члана, осим ако су измирене пребијањем (компензација), евидентирају се преко рачуна код пружаоца платних услуга, најмање једном месечно, по правилу крајем месеца. Плаћање међусобних обавеза и потраживања из ст. 1. овог члана врши се као платна трансакција између учесника. Оваквом одредбом је и у Закону задржано решење из ранијег Закона о платном промету (члан 46), те није усвојено решење које на другачији начин регулише предметну материју.

Чланом 6. Закона прописано је да надзор над применом одредаба Закона код правних лица и предузетника врши Министарство финансија – Пореска управа. Наведеним прецизирањем овлашћења требало би да се обезбеди боља контрола над платним трансакцијама.

Чланом 7. Закона утврђени су прекршаји и прекршајне казне за правно лице, одговорно лице у правном лицу и предузетника, а казне су прописане у распону од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице, за одговорно лице у правном лицу од 5.000 до 150.000 динара, док су за предузетника прописане казне у распону од 10.000 до 500.000 динара. Као прекршајне су санкционисане следеће радње: неотварање текућег рачуна код пружаоца платних услуга у складу са одредбама закона, невођење средстава на том рачуну или невршење платних трансакција преко тог рачуна (члан 2. ст. 1. Закона); неуплаћивање динара примљених у готовом на текући рачун у року од седам радних дана (члан 3. ст. 1. Закона); као и ако су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, а новчане обавезе се измирују супротно члану 5. ст. 2. Закона (члан 5. ст. 2. Закона).

Чланом 8. Закона предвиђено је да ће акт из члана 3. ст. 4. Закона, којим се регулишу услови и начин плаћања и исплата које се врше у готовом новцу у динарима са текућих рачуна правних лица и предузетника, министар надлежан за послове финансија донети у року од 60 дана од дана ступања Закона на снагу. Надаље је регулисано и да ће се до дана почетка примене наведеног акта овог члана примењивати Правилник о условима и начину плаћања у готовом новцу у динарима за правна лица и за физичка лица која обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр. 77/11), у мери у којој није у супротности са одредбама Закона.

Чланом 9. Закона прописано је да Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се од 1. октобра 2015. године, што коинцидира са почетком примене Закона о платним услугама, тако да се наведена два закона међусобно употпуњују. Управо из овог разлога, Закон је усвојен по хитном поступку, имајући у виду да су предмет овог закона питања која нису регулисана одредбама Закона о платним услугама, који почиње да се примењује 1. октобра 2015. године, па је ради избегавања настанка правне празнине било неопходно донети Закон у роковима који су усклађени с даном почетка примене Закона о платним услугама.

Уместо закључка

Пажљивом анализом одредаба Закона и упоређивањем са већ постојећим правним решењима, може се закључити да Закон у битном не мења актуелни правни оквир. Извесно је да Закон коегзистира са одредбама Закона о платном промету за које је одређено да остају на снази након почетка примене Закона о платним услугама, као и са одредбама самог Закона о платним услугама, а да је и Закон који ће за предмет имати питање принудне наплате у овом тренутку in statu nascendi.

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА

У оперативном смислу, решење којим је предвиђено да правна лица и предузетници не могу измиривати међусобне новчане обавезе променом поверилаца, односно дужника, уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, чини се превише стриктним. Јасно је да је овакво решење усвојено како би се избегло изигравање поверилаца, ипак, релативно велики број обавеза лица чији су рачуни блокирани могао би да буде измирен уговарањем правног посла који би за последицу имао промену дужника. Према томе, нова законска решења требало је да у одређеној мери допусте уговарање промене поверилаца и дужника и у случају када су рачуни правног лица или предузетника блокирани, под условима који би обезбедили правну сигурност поверилаца и спречили злоупотребе такве могућности. Преостаје да пракса покаже у којој ће мери сет закона који уређују платни промет бити у могућности да испрати све захтевније тржиште коме је стабилан платни систем неопходан фактор за одржање и даљи развој.

[/signoff]