Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 41/2018 од 31. 5. 2018. године, а ступио је на снагу 8. 6. 2018. године. Закон треба да омогући да се читав поступак уписа имовине заврши код нотара, затим повећање правне сигурности власника некретнина и повећање ефикасности и ажурности катастра непокретности, као и брже и ефикасније обрачунавање пореза на имовину и пореза на пренос апсолутних права.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је 28. маја 2018. године нови Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова (у даљем тексту: Закон) по хитном поступку због обезбеђивања услова за увођење информационих технологија које ће убрзати и скратити процедуру уписа у катастар непокретности, што ће имати позитиван ефекат на побољшање позиције Републике Србије на ранг-листи Светске банке о условима пословања – Doing business. С друге стране, разлози за доношење Закона, који је до усвајања био део Закона о државном премеру и катастру, садржани су у потреби да се:
1) повећа ефикасност и ажурност катастра непокретности:
– увођењем информационих технологија,
– прописивањем обавезе за судове, јавне бележнике, јавне извршитеље, органе јавне управе и друге органе и организације, који у оквиру своје законом утврђене надлежности доносе одлуке, односно састављају или потврђују исправе које представљају правни основ за упис у катастар, да исте доставе Служби за катастар непокретности (у даљем тексту: Служба) ради провођења промена у катастру;
2) поједностави и убрза процедура уписа у катастар непокретности:
– прописивањем обавезе наведеним субјектима да у кратким роковима достављају Служби одлуке које доносе, односно исправе које састављају или потврђују, ради уписа у катастар,
– прописивањем краћих рокова за поступање Службе у поступку уписа у катастар,
– прописивањем правила да Служба не проверава законитост јавне односно јавнобележничке исправе на основу које се врши упис у катастар, у смислу повреде принудних прописа, с обзиром на то да се о законитости исправе води рачуна у поступку њеног доношења, састављања, односно потврђивања (солемнизације), па није потребно да исте исправе у том смислу преиспитује и орган надлежан за уписе у катастар непокретности, при чему ће се тако убрзати процедура уписа, односно скратиће се време потребно за упис у катастар непокретности, и повећаће се ажурност катастра непокретности, што ће имати позитиван ефекат на побољшање позиције Републике Србије на ранг-листи Светске банке о условима пословања – Doing business;
3) подношење захтева за упис у катастар учини што комфорнијим за странке, без одласка у Службу, подношењем захтева путем е-шалтера;
4) отклоне одређени недостаци који су уочени у досадашњој примени важећег закона који уређује катастар непокретности, прецизирањем појединих одредаба и побољшањем постојећих законских решења.
Новине у Закону
Начело официјелности подразумева да се поступак уписа у катастар покреће и води по службеној дужности, а по достави исправе од стране обвезника доставе који је донео, односно саставио, потврдио или оверио исправу која је правни основ за упис у катастар, као и ако је прописано да се упис у катастар врши по сили закона, с тим што ово начело не искључује могућност да се поступак по истом правном основу покрене и води и по захтеву странке, осим ако је то искључено Законом.
Новина је и увођење е-шалтера. Према појмовнику, „Електронски шалтер” је дефинисан као информациони систем састављен од техничке опреме (сервери и други хардверски уређаји, комуникацијска опрема и др.), мреже, базе података и софтверског програма, као јединствени централни систем за повезивање субјеката, кроз који се по службеној дужности достављају исправе за упис у катастар, захтеви за упис у катастар, као и захтеви за издавање електронских уверења и других аката које садржи катастар и кроз који се размењују подаци и акта у тим поступцима (у даљем тексту: е-шалтер). Дакле, Закон заправо тежи даљем ширењу и јачању електронске управе, која је у пракси почела делом да се спроводи кроз обједињену процедуру и издавање електронских грађевинских дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи. Тако је одредбом члана 18. Закона прописано да се поднесци, докази и акта у поступку уписа у катастар достављају у форми електронског документа, кроз е-шалтер, а да, изузетно, жалба и други правни лекови, као и докази који се уз њих прилажу, могу да се доставе у форми папирног документа.
„Јединствени матични број непокретности” јесте јединствена ознака идентификационих података о непокретности на територији Републике Србије. Упис непокретности је упис података о парцели, објекту и посебном делу објекта. За сваку непокретност појединачно одређује се и уписује јединствени матични број непокретности. Начин одређивања јединственог матичног броја непокретности из става 2. члана 5. Закона прописаће се подзаконским актом којим се ближе уређује начин рада у поступку уписа у катастар непокретности.
Увођење обвезника доставе такође је новина. Закон дефинише „обвезника доставе” као лице односно орган који је, по овом закону, обавезан да по службеној дужности, ради уписа по службеној дужности, доставља Заводу исправе које доноси, саставља, потврђује или оверава, а које представљају правни основ за упис података, односно промене података у катастру.
С друге стране, постоји „професионални корисник” дефинисан као лице односно орган коме је од стране Завода, у складу са овим законом, додељено корисничко право да, у вези са обављањем своје делатности, кроз е-шалтер врши увид у катастар, односно да преузима податке из катастра, као и да кроз е-шалтер подноси и преузима документе у вези са уписом у катастар, ако не спада у круг обвезника доставе.
Даље се као новина уводи предбележба објеката и посебних делова објеката у изградњи, која се не уписује у лист непокретности, већ у посебан лист предбележбе објеката, односно посебних делова објеката у изградњи, без ограничења рока трајања те предбележбе, што у претходном Закону о државном премеру и катастру није био случај.
Осим тога, одредбом члана 15. Закона прописане су врсте забележби и самим тим проширена листа врсти забележби које могу да се упишу у катастар. Као нове забележбе, које нису предвиђене претходним законом који уређује катастар, прописане су забележба поднете жалбе на првостепено решење, забележба постојања уговора о концесији, забележба да је у току поступка комасације комисија утврдила промену имаоца права на парцели, забележба својства културног добра, забележба да је исправа по којој је извршен упис у катастар достављена органу који је надлежан да по службеној дужности покрене одговарајући поступак за њено поништавање односно укидање, као и јавном тужиоцу, забележба постојања заложног права на покретној ствари, које је регистровано у регистру за регистрацију заложних права на покретним стварима и правима, а може бити од утицаја на накнадна стицања права у вези са непокретношћу у коју се иста уграђује, односно чији је припадак у складу са законом који уређује хипотеку, као и забележба да је упис извршен на основу уговора овереног код суда пре више од 20 година.
Одредбом члана 31. Закона прописан је редослед одлучивања о упису и под којим условима се, изузетно од редоследа првенства, приоритетно одлучује о упису забележбе решења о извршењу.
Одредбама члана 33. Закона уређено је одлучивање у поступку покренутом по службеној дужности на основу исправе достављене од стране обвезника доставе и у поступку покренутом по захтеву странке. Прописано је да Служба проверава да ли су испуњени формални услови за упис (прописани овим законом), али не и законитост промене која се спроводи у складу са достављеном исправом, као што је већ скренута пажња на почетку текста. Ако су испуњени формални услови за упис, Служба доноси решење којим спроводи упис те промене у катастар, осим ако је Законом прописана забрана уписа у таквим случајевима. Ако нађе да је располагање непокретношћу у исправи која је основ уписа очигледно противно принудним прописима, Служба врши упис на основу те исправе и одмах обавештава орган који је надлежан да по службеној дужности покрене одговарајући поступак за поништавање односно укидање те исправе, као и јавног тужиоца, и истовремено уписује забележбу из члана 15. став 1. тачка 14) Закона.
Као што је већ напоменуто, скраћени су рокови за поступање Службе. Тако је одредбом члана 36. Закона прописано да је по достави исправе за упис из члана 23. овог закона Служба дужна да донесе решење у року од пет радних дана, ако посебним законом није другачије прописано, а да по пријему захтева за упис, који по редоследу првенства може да се решава, Служба одлучује у року од 15 дана, осим у случају уписа хипотеке, забележбе хипотекарне продаје, као и у једноставнијим управним стварима, када је рок за доношење решења пет радних дана од дана пријема захтева. Појам једноставније управне ствари дефинисаће се подзаконским актом који доноси министар. Рок за жалбу на првостепено решење странка може да изјави Републичком геодетском заводу у року од осам дана од дана достављања решења, преко надлежне Службе.
Одредбом члана 37. Закона прописано је да је у поступку пред катастром искључено спровођење усмене расправе, те да, изузетно, у поступку за исправку грешке, недостатака и пропуста може да се одржи усмена расправа, ако је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница и околности које су од значаја за разјашњење ствари. Такође је прописано да чињенице од значаја за упис, изузетно, могу да се утврде увиђајем на лицу места, о чему се странке обавештавају најкасније дан раније.
Одредбом члана 51. Закона прописано је исправљање грешака у одржавању катастра непокретности. Прописано је и да је, у случају да је грешка настала преузимањем података из земљишне књиге који су у ту књигу уписани на основу одлуке суда која је садржала те грешке, Завод овлашћен да код надлежног суда покрене поступак за исправку наведене одлуке.
Оно што овај закон поједностављује, при чему појачава јавна овлашћења, ближе је прописано одредбом члана 53. Закона, а то је да јавни бележници, као и предузетници и правна лица уписана у регистар геодетских организација, могу да издају лист непокретности, лист вода и лист предбележбе објеката, односно посебних делова објекта у изградњи, који имају исту важност као да их је издао Завод. Услови издавања наведених извода ближе се уређују подзаконским актом који доноси Влада.
Одредбом члана 55. Закона утврђена је прекршајна одговорност одговорних лица у Служби и прописано је да ће се државни службеник који руководи Службом и одговорни државни службеник у ужој унутрашњој јединици Службе која је надлежна за решавање предмета казнити за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара ако о захтеву за упис, који по редоследу првенства може да се решава, не одлучи у року прописаном овим законом (члан 36. овог закона).
Закон јасно прецизира и датуме за почетак његовог спровођења. Тако је одредбом члана 60. Закона прописано да су јавни бележници обавезни да се путем е-шалтера повежу са Заводом најкасније до 1. јула 2018. године, судови најкасније до 1. јануара 2020. године, а остали обвезници доставе до 1. новембра 2018. године. Такође је прописано да је Завод дужан да обвезницима доставе и професионалним корисницима омогући потпуни увид у ажурне податке ГКИС-а најкасније од 31. децембра 2020. године, а до успостављања потпуног увида у те податке Завод ће им издавати лист непокретности и копију плана преко е-шалтера у року од 24 часа од дана подношења захтева.
Могло би да се закључи да се према новом Закону очекује да се, уместо досадашњих пет шалтера, читав поступак уписа имовине заврши само на једном месту, код нотара, који ће комуникацију са државним институцијама обављати у потпуности електронски за свега неколико дана, без додатних трошкова за грађане.
Поступак уписа имовине одвијаће се тако што јавни бележник уместо купца непокретности врши увид у катастар непокретности, потом оверава уговор о купопродаји, а онда тај уговор дигитализује, оверава електронским потписом и шаље катастру електронским путем, по службеној дужности.
Када прими уговор од јавног бележника, катастар га прослеђује по службеној дужности пореској управи и локалној пореској администрацији, што ће ослободити грађане одласка у чак пет институција.
Оваква реформа катастра, из угла државе, омогућиће повећање правне сигурности власника некретнина, подићи ће ефикасност рада земљишне администрације и омогућиће брже и ефикасније обрачунавање пореза на имовину и пореза на пренос апсолутних права.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.