Преко банкарске гаранције се најлакше и најбрже остварује наплата неплаћеног царинског дуга јер у случају да царински дужник не изврши одговарајућу уплату, Управа царина не мора да покреће судски спор ради намирења потраживања, већ се наплаћује од пословне банке
Сходно члану 110. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010 и 111/2012, у даљем тексту: Закон), транзитни поступак се сврстава у поступке са одлагањем за које је, према члану 115. истог закона, царински орган овлашћен да захтева полагање обезбеђења у циљу наплате царинског дуга, а који би могао настати у вези с робом стављеном у неки од ових поступака.
Поступак транзита може бити унутрашњи или спољни, а подразумева кретање робе под царинским надзором између два места унутар царинског подручја Републике Србије.
У поступак спољног транзита, сходно члану 118. Закона, може се ставити како страна роба за коју нису наплаћене увозне и друге дажбине, тако и домаћа роба када је то неопходно ради правилне примене одредаба које се односе на повраћај, односно отпуст царинског дуга. Овај вид транзита примењује се када се страна роба превози између два гранична прелаза или када се роба намењена увозу креће од граничног прелаза ка неком месту у унутрашњости или између два места у унутрашњости или када се роба стављена у одређени извозни поступак креће од неког места у унутрашњости ка граничном прелазу.
У поступак унутрашњег транзита, сходно члану 125. Закона, може се ставити само домаћа роба која се превози од једног места до другог унутар царинског подручја Републике Србије, пролазећи преко територије неке друге државе. Након окончања поступка унутрашњег транзита не долази до промене царинског статуса робе, а спровођење овог поступка одобрава се изузетно ретко.
Приликом спровођења поступка спољног транзита, царински орган обавезно захтева полагање обезбеђења за плаћање царинског дуга или других дажбина које би могле настати у вези с робом у поступку транзита (на пример, уколико се роба неовлашћено стави у слободан промет).
Износ царинског дуга једнак је износу свих дажбина, такси и накнада које су царински органи посебним прописима дужни да наплаћују приликом увоза или извоза предметне робе.
Обавезу полагања обезбеђења има царински дужник или друго лице које може постати одговорно за тај дуг, а положено обезбеђење важи на целој територији Републике Србије.
Законом и Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 93/2010 и 63/2013) прописано је да се као обезбеђење за плаћање царинског дуга могу користити:
- банкарска гаранција,
- депоновање готовине,
- хипотека, задужење на земљиште, антихиреза,
- потраживања,
- цесија потраживања,
- залога ствари с државином или без ње,
- хартије од вредности,
- штедна књижица,
- упис у регистар јавног дуга, или
- меница.
Изузеци од обавезе полагања обезбеђења
Обезбеђење предвиђено за поступак транзита не подноси се:
- у случају превоза робе ваздушним саобраћајем;
- у случају преноса робе цевоводом и далеководом;
- у случају превоза робе који врши домаћа железница;
- за превоз домаће робе у оквиру поступка унутрашњег транзита;
- за поступак коначног извоза (ЈЦИ Ц1 са поступком 10);
- за поступак привременог извоза, осим уколико се у поступак привременог извоза не ставља роба која је претходно била стављена у поступак активног оплемењивања (ЈЦИ Ц2 са поступком 23, осим уколико претходни поступак није био 51, 55 и 57);
- за поступак пасивног оплемењивања, осим уколико се у поступак пасивног оплемењивања не ставља роба која је претходно била стављена у поступак активног оплемењивања (ЈЦИ Ц2 са поступком 21, осим уколико претходни поступак није био 51, 55 и 57).
Облици обезбеђења у поступку транзита
За плаћање царинског дуга у поступку транзита може се користити неки од следећих облика обезбеђења:
- појединачно обезбеђење (важи за један транзитни поступак);
- генерално/заједничко обезбеђење (важи за више транзитних поступака).
Као заједничко обезбеђење у поступку транзита може се користити само банкарска гаранција, док се као појединачно обезбеђење може користити и неки други дозвољени вид обезбеђења. Разлике се огледају и у томе што појединачно обезбеђење дужник полаже код царинарнице, а заједничко обезбеђење у Управи царина. За коришћење заједничког обезбеђења неопходно је и писмено одобрење царинског органа.
За робу која се у царинском поступку транзита превози уз коришћење ТИР или АТА карнета користи се обезбеђење прописано тим конвенцијама.
Банкарска гаранција
Преко банкарске гаранције се најлакше и најбрже остварује наплата неплаћеног царинског дуга јер у случају да царински дужник не изврши одговарајућу уплату, Управа царина не мора да покреће судски спор ради намирења потраживања, већ се наплаћује од гаранта (пословне банке).
[signoff]
Да ли је у царинском поступку транзита могуће користити гарантну исправу другог лица?
Приликом спровођења царинског поступка транзита, царински орган може одобрити коришћење гарантне исправе другог лица, али само уколико је предметна гарантна исправа таквог типа да се може уступати и уколико за то постоји сагласност главног дужника назначеног у гарантној исправи (носиоца гаранције).
Под појмом „друго лице” подразумева се лице које није нити царински дужник у предметном царинском поступку транзита нити његов царински заступник.
Захтев за коришћење туђе гарантне исправе за поступак транзита подноси се Централи Управе царина (ул. Народних хероја 63, Нови Београд), тако што се на оверу поднесе Потврда о заједничкој гаранцији или Потврда о одустајању од гаранције.
У рубрику број 11 Потврде о заједничкој гаранцији, односно у рубрику број 10 Потврде о одустајању од гаранције уносе се подаци о лицима која су овлашћена да у име главног обвезника потпишу декларацију за транзитни поступак.
Није прописана обавеза уплате Републичке административне таксе приликом подношења захтева.
Приликом одобравања овог захтева неопходно је присуство овлашћених лица даваоца и примаоца овлашћења. Наведена физичка лица морају имати право потписа у име правног лица које заступају, лична документа којим могу доказати свој идентитет, као и печате које предметна правна лица користе у царинском поступку.
Дато овлашћење може бити опозвано у било ком тренутку, с тим да опозив неће онемогућити наплату са већ положених гарантних исправа за транзитне поступке који нису окончани.
[/signoff]
У циљу издавања банкарских гаранција које се користе у царинском поступку, пословна банка и царински дужник (увозник или неки други учесник у царинском поступку који има обавезу да плати царински дуг) закључују уговор на основу којег се пословна банка обавезује да ће у своје име, а за рачун царинског дужника, издати гаранцију у корист трећег лица (Управе царина), док се дужник обавезује да ће за то платити банци одређену накнаду (провизију), вратити новчани износ који је банка платила кориснику и испунити друге обавезе предвиђене уговором.
Сходно наведеном, пословна банка – гарант, која мора бити основана у Републици Србији, писмено се (банкарском гаранцијом) обавезује да ће у року доспелости, солидарно с царинским дужником, платити износ царинског дуга укључујући камате и трошкове настале у поступку наплате неплаћеног царинског дуга.
Уколико оцени да се положеним обезбеђењем не обезбеђује благовремена и одговарајућа наплата царинског дуга, царински орган је овлашћен да одбије банку гаранта или предложени облик гаранције.