Како свако кредитирање са собом носи одређени степен ризика да пласирана средства неће бити враћена, то је процена кредитног ризика једна од основних обавеза банке која претходи закључењу уговора о кредиту. Кредитни ризик представља ризик од неиспуњавања уговорних обавеза корисника кредита у свему према условима, у обиму и на начин како је предвиђено уговором о кредиту, односно по пуној књиговодственој вредности у моменту доспећа уговора о кредиту или неком каснијем, одређеном или одредивом моменту. Дакле, кроз појам кредитног ризика рефлектује се привремена или трајна немогућност корисника кредита да у уговореном року у целости испуни преузете уговорне обавезе, односно могућност да ће корисник кредита такве обавезе тек делимично испунити.
Сматра се да је кредитни ризик значајнији од свих ризика са којима се банка суочава, посебно имајући у виду да је управо кредитирање један од најфреквентнијих банкарских послова и једна од примарних активности већине банака. Под претпоставком да настану потешкоће у реализацији преузетих уговорних обавеза од стране неколико значајних корисника кредита – примера ради, великих привредних субјеката којима су одобрена значајна финансијска средства, банка би потенцијално могла постати неликвидна.
Одредбом члана 28. Закона о банкама („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 107/2005 и 91/2010, у даљем тексту: Закон о банкама), прописано је да банка идентификује, мери и процењује ризике којима је изложена у свом пословању и управља тим ризицима, да је дужна да образује посебну организациону јединицу у чијем је делокругу управљање ризицима и да обезбеди функционалну и организациону одвојеност активности управљања ризицима и редовних пословних активности банке. Истим чланом прописано је да се управљање ризицима усклађује са величином и организационом структуром банке, обимом њене активности и врстама послова које банка обавља.
Банка својим актима прописује стратегију и политике за управљање ризицима, стратегију управљања капиталом, процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика, као и управљање ризицима, у складу с прописима, стандардима и правилима струке.
Поменути акти садрже:
1) процедуре за идентификовање, мерење и процену ризика;
2) процедуре за управљање ризицима;
3) процедуре којима се обезбеђује контрола и доследна примена свих унутрашњих аката банке у вези са управљањем ризицима, и
4) процедуре за редовно извештавање органа банке и регулаторног тела о управљању ризицима.
Одредбама члана 29. Закона о банкама уређене су врсте ризика у пословању банке:
1) ризик ликвидности;
2) кредитни ризик;
3) каматни и девизни ризик и остали тржишни ризици;
4) ризици изложености банке према једном лицу или групи повезаних лица;
5) ризици улагања банке у друга правна лица и у основна средства;
6) ризици који се односе на земљу порекла лица према коме је банка изложена, и
7) оперативни ризик, укључујући и правни ризик, као и ризик неодговарајућег управљања информационим и другим технологијама значајним за пословање банке.
Кредитни портфолио и кредитни ризик
Кредитни портфолио подразумева скуп елемената, доступних менаџменту банке, у вези са врстом, рочношћу, обезбеђењем кредита, висином и структуром каматних стопа. Значајан сегмент управљања кредитним портфолиом односи се на мониторинг портфолија. Мониторингом портфолија обезбеђује се квалитет, доследна примена банкарских принципа и дефинисање проблематичних кредита у структури активе пословне банке.
Кредитни ризик или квалитет кредитног портфолија зависи од стања ендогених и егзогених фактора. Значајан сегмент у делу оцене кредитног ризика односи се на примену ЗЕТА анализе и Алтмановог модела, ради дефинисања опште кредитне способности корисника кредита.
Кредитни портфолио треба да садржи следеће елементе:
– врсту и рочност кредита;
– висину и структуру каматних стопа;
– обезбеђење кредита, и
– заштитну клаузулу у уговорима о кредиту.
[signoff]
Шта је кредитни ризик?
Члан 31. Закона о банкама ближе одређује појам кредитног ризика. Сходно наведеном члану, кредитни ризик је дефинисан као ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неизвршавања обавеза дужника према банци. Банка је дужна да кредитни ризик идентификује, мери и процењује према кредитној способности дужника и његовој уредности у извршавању обавеза према банци, као и према квалитету инструмената обезбеђења потраживања банке. Ради адекватног и ефикасног управљања кредитним ризиком, банка је дужна да, у складу с прописима Народне банке Србије и сопственим актима, обрачунава и издваја резерве за процењене губитке који могу настати по основу билансне активе и ванбилансних ставки банке. Банка је дужна да својим унутрашњим актима пропише посебне политике и процедуре за идентификовање лоше активе и управљање том активом, као и за редовно извештавање органа банке о квалитету кредитног портфолија.
[/signoff]