Основни циљ управљања кредитним ризиком јесте постизање сталног раста профитабилног кредитног портфолија, уз ограничавање квалитета кредитне изложености на прихватљив ниво. Ради реализације послова управљања кредитним ризиком, банка образује кредитни одбор и одбор за управљање активом и пасивом. Кредитни одбор одлучује о кредитним захтевима у оквирима утврђеним актима банке и обавља друге послове утврђене актима банке. Одбор за управљање активом и пасивом прати изложеност банке ризицима који произлазе из структуре њених билансних обавеза и потраживања и ванбилансних ставки, предлаже мере за управљање каматним ризиком и ризиком ликвидности, а обавља и друге послове утврђене актима банке.
Банка је дужна да поступке система унутрашњих контрола уреди и спроводи тако да омогућавају континуирано праћење и мерење свих ризика који могу негативно утицати на остваривање утврђених пословних циљева банке, па тако и кредитног ризика.
Анализа кредитног ризика и основни принципи анализе
Као елемент од изузетног значаја за менаџмент банке, анализа кредитног ризика доприноси дефинисању и прецизном лоцирању потенцијалних фактора који би могли да доведу до неуредног извршења уговорних обавеза од стране корисника кредита. Овакви фактори детерминишу и услове под којима ће кредит бити одобрен.
Кредитни ризик се може минимизирати дефинисањем:
– временског периода кредитирања;
– кредитне способности дужника;
– кредитног лимита дужника;
– контроле коришћења кредита, и
– обезбеђивања враћања кредита.
[signoff]
Фактори процене
Према постојећим информацијама, класификација и процена клијената – привредних друштава се код 53% банака у Србији врши по основу укупног годишњег прихода клијента, код 16% банака по основу укупних средстава и броја запослених, код 11% банака по основу укупног ангажовања клијента у банци и код свега 5% по основу облика организовања привредног друштва.
[/signoff]
Најважнији принципи у управљању кредитним ризиком су:
1) конзервативност, која се огледа у томе да банка треба да обезбеди предност у одобравању кредита поузданим и ликвидним корисницима који, у случају да се ради о привредним субјектима, имају одговоран менаџмент и који континуирано постижу добре пословне резултате;
2) диверзификација кредитног портфолија, на начин да се постигне дисперзија концентрације на једну грану делатности, регион, клијента или групу повезаних клијената;
3) способност отплате, као један од круцијалних елемената који ће условити одлуку банке да одобри кредит клијенту – по правилу, банка ће одобрити кредитна средства клијентима који имају потенцијала да врате средства кроз своје редовне пословне активности;
4) колатерал – неопходно је да кредитни пласмани буду обезбеђени ликвидним средствима обезбеђења, чија дисконтована вредност (користећи стандардну стопу дисконта банке за колатерале) треба да покрије износ главнице кредитног пласмана и камату за цео период трајања уговора о кредиту;
5) контрола намене пласмана – потребно је да банка врши контролу наменског коришћења одобрених средстава.
Временски период кредитирања условљен је карактером пословања клијента банке, као и структуром извора и пласмана кредита. Анализом кредитне способности корисника кредита требало би предвидети и обухватити све пословне промене у његовом пословању, које ће се рефлектовати на његову пословну будућност, па самим тим и могућност отплате одобреног кредита. Анализа кредитног лимита клијента треба да се посматра са аспекта његовог производног и финансијског капацитета. Контрола коришћења кредита требало би да обезбеди процену да ли је утрошак средстава добијених по основу уговора о кредиту оправдан и у складу са уговореном наменом. Обезбеђивање враћања кредита се, пре свега, огледа у прибављању одговарајућих средстава обезбеђења, којим ће се сваки потенцијални ризик неликвидности корисника кредита отклонити.
Поред наведеног, неопходно је и да банка спроводи редован надзор над вредношћу колатерала и финансијском стабилношћу клијента, као и да редовно и ажурно спроводи надзор и контролу кредитног ризика, што се обезбеђује и усвајањем неопходне интерне регулативе банке, примера ради, Стратегије управљања кредитним ризиком за привреду и становништво за сваку пословну годину. На тај начин банка обезбеђује свођење кредитног ризика на прихватљив и предвидив ниво.
[signoff]
Хипотека у пракси
У овом моменту, приближно милион станова на територији Србије оптерећено је хипотеком, као и велики број пословних објеката, фабричких постројења и хала у својини привредних друштава. Према незваничним подацима, за само осам месеци у току 2013. године активиране су хипотеке за приближно 100 некретнина. Током последње деценије одузето је приближно 450 непокретности које су биле оптерећене хипотеком по основу уговора о кредиту. Статистички подаци показују да се најлакше и под најповољнијим условима остварује принудна продаја непокретности – станова у центрима већих градова и земљишта које се налази на територији Војводине. У пракси, банке оклевају са активирањем хипотека у првој или другој години отплате кредита, из разлога што изражавају одређени степен сумње да у том случају не би могле да поврате уложена средства.
[/signoff]