Уобичајени извори великих кредитних проблема
Већина великих проблема банака је посредно или непосредно условљена слабостима у
управљању кредитним ризиком. Према искуству супервизора кредитних пласмана, одређени кључни проблеми имају тенденцију релапса. Озбиљни кредитни губици у банкарском сектору обично одражавају истовремене проблеме у неколико подручја, попут концентрација, пропуста у испитивању свих релевантних фактора (due dilligence) и непримереног праћења.
Концентрације су потенцијално најважнији узрок великих кредитних проблема. Кредитним концентрацијама сматрају се све изложености у којима су потенцијални губици велики у односу на капитал банке, њену укупну имовину или, у случају где постоје примерене мере, целокупни ниво ризика банке. Релативно велики губици могу одражавати не само велике изложености, већ и потенцијал за неуобичајено висок проценат губитка због неиспуњавања обавеза.
Концентрације кредита могу се уопштено поделити у две категорије:
– конвенционалне концентрације кредита које укључују концентрације кредита појединачним корисницима или другим уговорним странама, групи повезаних других уговорних страна и јавном сектору или делатностима, попут изградње некретнина и нафтне индустрије, и
– концентрације које се темеље на заједничким или повезаним факторима ризика и
одражавају теже уочљиве чиниоце или чиниоце који су специфични за одређену ситуацију, те се често могу открити само помоћу анализе.
Примери концентрација који се темеље на потенцијалу за необично велике губитке често обухватају чиниоце попут коефицијента задужености, опционалности, корелације ризичних фактора и структурираних финансирања која генеришу ризик у појединим траншама. Примера ради, корисник кредита са високим коефицијентом задужености ће вероватније произвести веће кредитне губитке због озбиљног поремећаја на тржишту од корисника кредита са нижим коефицијентом задужености, чији капитал може да апсорбује значајан део евентуалног губитка.
[signoff]
Залога у пракси
Анализом структуре заложних поверилаца уочава се да су то у највећем проценту банке. У Регистар заложног права Агенције за привредне регистре у току 2013. године је према захтевима банака уписано нешто више од 117.000 залога на покретној имовини. Залога се уписује на различитим покретним стварима, у складу са законом и диспозицијом банака – примера ради, на аутомобилима, уделима, животињама, уметнинама, антиквитетима, али и на вредним потраживањима из различитих уговора. Такође, заложно право се може конституисати и на правима интелектуалне својине, с тим да се у овом случају залога уписује у Регистар који се води при Заводу за интелектуалну својину Републике Србије.
[signoff]
Чини се да се концентрације најчешће појављују јер банке имају способност да уоче атрактивне и брзо растуће делатности, те се у великој мери ослањају на претпоставке о будућим изгледима такве делатности. Исто се у перспективи рефлектује на могућност увећања профита банке, а посебно на могућност остваривања виших каматних стопа. У тежњи да остваре профит или остваре већи степен учешћа на тржишту, банке су склоне неадекватној процени ризика који доноси овакво поступање. Значајно је истаћи и то да у банкама већина менаџера за кредитни ризик прати, између осталог, и концентрације по појединачним делатностима.
Многе банке истражују технике за идентификацију концентрација које се темеље на заједничким факторима ризика или корелацијама међу факторима. Банке у сваком случају морају узети у обзир да, с обзиром на њихову уобичајено високу билансну активу, њихове изложености појединачним дужницима могу да постану неразумно високе, а да се, ипак, крећу у прописаним оквирима. Међутим, како је узастопно одобравање неколико лоших, финансијски значајних пласмана довољно да угрози бонитет и ликвидност банке, то је основна обавеза банке да у сваком случају, без обзира на атрактивност кредитирања одређене трансакције и потенцијалну добит, примени све релевантне мере како би на адекватан начин, објективно и поуздано проценила ризик сваког појединачног пласмана.
[blockquote]
Закључак
Релевантни извештаји Народне банке Србије за 2013. годину, показали су да у Србији привредни сектор касни са отплатом кредита у проценту од 23,5%, а физичка лица у проценту од 9,9%. Вредност покретне и непокретне имовине у својини привредног сектора и грађана, а која је као колатерал оптерећена заложним правом у корист банака по основу уговора о кредиту, процењује се на преко 30 милијарди евра. Међутим, јасно је да ни највредније средство обезбеђења не може бити супститут доброј кредитној способности клијента. Стога је од суштинског значаја да банка, применом најбоље пословне праксе и децидираним поштовањем својих обавеза у процени кредитног ризика на потпун и поуздан начин унапред заштити сопствена права и интересе.
[/blockquote]