Основ овог текста јесте теоријска анализа елемената овог кривичног дела, а суштина је у судској пракси, односно навођењу карактеристичних судских одлука, као верној слици животних кривичноправних догађаја, уз осврт на спорне ситуације у судском поступку
Kривично дело фалсификовања исправа предвиђено је у члану 355. Кривичног законика („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 и 104/13, у даљем тексту: КЗ), а у глави 32. која носи назив „Кривична дела против правног саобраћајаˮ.
Објекат заштите овог кривичног дела, као и осталих кривичних дела у наведеној глави КЗ-а, јесте правни саобраћај. Под правним саобраћајем сматра се промет правних докумената – исправа, а којима се доказује постојање, односно непостојање правно релевантних чињеница. То даље значи да у промету треба да буду „правно исправнеˮ, односно истините исправе и да у правном саобраћају, како између физичких лица тако и оних правних, нема сумње и међусобног неповерења.
Основни облик кривичног дела у члану 355. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребеˮ.
У ставу 2. предвиђен је тежи облик који гласи: „Ако је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу Законаˮ.
И у ставу 3. предвиђено је да ће се за покушај дела из става један овог члана казнити…
Предмет овог кривичног дела јесте исправа. У члану 112. ст. 26. КЗ-а, у делу под називом „Значење изразаˮ, наведен је појам исправе, под којом се сматра сваки предмет који је подобан или је одређен да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, као и рачунарски податак.
Основ овог текста јесте теоријска анализа елемената кривичног дела, како у ставу 1. тако и у ставу 2. члана 355. КЗ-а, а суштина је у судској пракси, навођењу карактеристичних судских одлука, као верној слици животних кривичноправних догађаја, а такође и спорних ситуација у судском поступку који је у надлежности Основног суда.
Основни облик кривичног дела (став 1) има радње извршења у виду:
1) прављења лажне или преиначења праве исправе у намери да се таква исправа употреби као права;
2) употребе лажне или неистините исправе као праве, и
3) набављања лажне или неистините исправе ради употребе.
Под прављењем лажне исправе подразумева се сачињавање – стварање исправе која до тада није постојала или која није сачињена – издата од лица које је означено као њен издавалац. Таква радња се предузима у намери да се тако сачињена исправа употреби као права. Дакле, потребан је „јачи степен умишљајаˮ, а то је намера.
Под преиначењем праве исправе подразумева се делимично мењање – преправљање, мењање садржаја или потписа издаваоца, тако да се у суштини мења доказна снага постојеће исправе. И ова радња извршења мора се предузети у намери да се таква исправа употреби као права.
И у првом и у другом случају дело је свршено прављењем или преиначењем исправе у наведеној намери, без обзира на то да ли је она реализована.
Под употребом лажне или преиначене исправе као праве подразумева се коришћење такве кривотворене исправе у правном саобраћају. Другим речима, употреба такве исправе јесте њена предаја неком лицу или органу који се упознаје с њеном садржином.
Анализа појма употребе такве исправе, с примерима из судске праксе, одговор је на питање – када је таква исправа употребљена, односно који је то тренутак, јер од решења тог питања зависи и решење питања времена извршења кривичног дела, као и застарелост кривичног гоњења.
У ставу 2. члана 355. наведен је општи појам јавне исправе, а у бићу тог кривичног дела наведене су поједине јавне исправе, чија је садржина регулисана посебним законима као што су Закон о меници и чеку, Закон о наслеђивању, Закон о матичним књигама и др.
Јавне књиге води по службеној дужности орган који је законом одређен, а садржина се односи на одређене правно релевантне чињенице (матичне књиге рођених, венчаних, умрлих, земљишне књиге, бирачки спискови и др.).
Службене књиге води службено лице, а садрже различите податке од значаја за рад одређене службе, као што су рачуноводствене књиге, књиге фактура, промета, пријема и слања пошиљки, платни списак и др.
Друге књиге су остале врсте књига које се морају водити на основу закона, а у којима се уписују одређене правно релевантне чињенице.
У наставку овог текста приказане су карактеристичне судске одлуке у вези са:
1) приватним исправама;
2) јавним исправама;
3) умишљајем у овом кривичном делу;
4) стицајем овог и других кривичних дела;
5) непостојањем овог кривичног дела;
6) употребом исправа и застарелошћу кривичног гоњења.
ПРИВАТНЕ ИСПРАВЕ
Случај #1
Број шасије на моторном возилу је исправа, а не јавна исправа, па учинилац који уклони такав број са шасије једног возила и на његово место стави број шасије другог возила, чини кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а (сада члан 355. КЗ-а).
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж. 745/85)
Случај #2
Промена броја шасије на возилу представља кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Окружног суда у Ужицу, Кж. 419/95, од 27. 11. 1995)
Случај #3
Када се оптужени огласи кривим због извршења кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а, јер је употребио за вожњу путничко возило на којем је исечен део с бројем шасије и стављен је други број, онда, да би изрека пресуде била јасна и разумљива, мора се навести број шасије возила који је исечен и број шасије од другог возила који је стављен на исто место.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 225/03, од 31. 12. 2003. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж. 45/04, од 24. 3. 2004).
Случај #4
Другостепени суд налази да је правилно првостепени суд применио Кривични законик и да пројекти препарцелације и парцелације који су у смислу члана 13. Закона о планирању и изградњи предвиђени као урбанистичко-техничка документа за спровођење планских докумената, јесу исправе у кривичноправном смислу, јер су у питању предмети одређени да служе као доказ чињеница које имају значај за правне односе, сходно члану 112. ст. 26. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 1056/11, од 23. 4. 2013. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 4637/13, од 21. 10. 2013).
Случај #5
Рецепт којим лекар прописује издавање одређеног лека пацијенту, код кога је утврђено постојање неке болести, не представља јавну исправу пошто није издат у вршењу јавних овлашћења, тако да рецепт по својој садржини и начину издавања може бити само исправа.
Становиште првостепеног суда да рецепт представља јавну исправу не може се прихватити као правилно. Које се исправе сматрају јавним, прописано је Законом о општем управном поступку и Законом о парничном поступку, а према њима, јавна исправа је она коју је у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, као и исправа коју је у таквом облику издало предузеће или организација у вршењу јавних овлашћења, које јој је поверено законом и њоме се доказује истинитост онога што се у њој потврђује или утврђује. Рецепт којим лекар прописује издавање одређеног лека, не представља јавну исправу пошто није издат у вршењу јавних овлашћења.
(Пресуда Општинског суда у Нишу, К 1400/07, од 12. 10. 2007. и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. 2/08, од 16. 1. 2008).
Случај #6
Број шасије на мотору је исправа, а не јавна исправа, па учинилац који уклони такав број са шасије једног возила и на његово место стави број шасије другог возила, чини кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 1. КЗ-а.
Број шасије на мотору је исправа, и његово уклањање не представља кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. КЗ-а, јер број мотора на возилу нема карактер јавне исправе, већ има само карактер исправе за чије фалсификовање се одговара у смислу члана 355. ст. 1. КЗ-а, па је Апелациони суд радње окривљеног у којима се стичу сва обележја кривичног дела из члана 355. ст. 1. КЗ-а, квалификовао по том пропису и преиначио у том погледу побијану пресуду у делу правне оцене дела и на тај начин отклонио учињену повреду Кривичног законика.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 604/13, од 15. 10. 2013).
Случај #7
Прављењем лажног пуномоћја с неистинитом садржином и његовом овером пред општинским судом, чини се кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а, а не исто кривично дело из ст. 3.
Пресудом првостепеног суда окривљени су оглашени кривим због кривичног дела фалсификовања исправе из чл. 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
Жалба браниоца окривљених основана је, па је другостепени суд преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације, а истовремено се према окривљенима оптужба одбија због застарелости кривичног гоњења да су извршили кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а.
Имајући у виду ове чињенице, у конкретном случају не ради се о јавној исправи већ о приватној, па је уз уважавање жалбе бранилаца окривљених у овом делу преиначена првостепена пресуда у погледу правне квалификације кривичног дела, како је то претходно наведено.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 919/10, од 4. 5. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 4357/11, од 25. 11. 2011).
ЈАВНЕ ИСПРАВЕ
Случај #1
Регистарска таблица је јавна исправа, па стављање туђе регистарске таблице на своје возило представља извршење кривичног дела фалсификовањa исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К. 715/07, од 21. 10. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 14/09, од 11. 3. 2009).
Случај #2
Када оптужени на своје путничко моторно возило стави лажну регистарску таблицу која не припада том возилу, па возило употреби у саобраћају, извршио је кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, па је небитно навођење у изреци пресуде релације употребе возила у саобраћају.
Дакле, јасно је да је возило с лажном јавном исправом употребљено, а то је управо употреба лажне јавне исправе као праве, па је у таквој правној ситуацији небитно на којој релацији се кретао возач тога возила.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 227/04, од 21. 4. 2004. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 294/04, од 19. 8. 2004).
Случај #3
Када је на пасошу окривљеног залепљена холандска виза која је сачињена на лажном обрасцу, без заштитног холограма и УВ заштите, а на граничном прелазу му буде одузета, тада је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
На граничном прелазу окривљени је употребио преиначену јавну исправу као праву, и то пасош СРЈ који је гласио на његово име. У њему је на 23. страни залепљена лажна холандска виза за коју је утврђено да је сачињена на лажном обрасцу, без заштитног холограма и УВ заштите, па су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног у погледу примене Кривичног законика.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 657/06, од 17. 1. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 229/08, од 16. 4. 2008).
Случај #4
По оцени овог суда, без значаја је навод жалбе да је окривљени у време када је спорну италијанску возачку дозволу дао на увид полицији, поседовао возачку дозволу издату од надлежног органа у Црној Гори, то из разлога што је окривљени употребио лажну исправу као праву. При том није од значаја мотив због чега је то урадио, мада он произлази из чињенице да је окривљеном у време давања лажне дозволе полицији од надлежног органа у Црној Гори била изречена мера забране управљања моторним возилима, а што произлази из обавештења које је добијено од Центра безбедности града Никшић.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 515/07, од 5. 12. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 135/09, од 1. 4. 2009).
Случај #5
Када учинилац у бланкете чекова банке, у намери да их употреби као праве, унесе неистините податке који су потребни за њихову формалну ваљаност, као што су: датум и место издавања, новчани износ, назив корисника и потпис другог лица као власника и тако лажно прикаже да су потписаном лицу ти чекови издати код означене банке, он тиме чини кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 850/86).
Случај #6
Санитарна књижица представља јавну исправу јер је издаје надлежни здравствени орган, па када пословођа продавнице рибе изврши преиначење њене важности и, приликом контроле, преда је на увид санитарном инспектору, тиме је преиначена исправа употребљена као права.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 1477/02, од 3. 3. 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 1992/04, од 13. 8. 2004).
Случај #7
До употребе лажне исправе као праве може доћи и приликом сачињавања уговора о закупу стана с приватним закуподавцем, када учинилац употреби лажну личну карту.
Приликом сачињавања уговора о закупу стана с приватним закуподавцем, окривљени је употребио као праву – лажну личну карту, која представља јавну исправу, на којој се налазила његова фотографија с личним подацима другог лица, те је оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 763/05, од 5. 7. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 2703/05, од 26. 10. 2005).
Случај #8
Радња употребе лажне јавне исправе састоји се у томе што је окривљени Окружном затвору у Београду поднео лажан налаз конзилијума лекара ради одобрења прекида издржавања казне затвора.
(Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 454/05, од 18. 10. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 3174/05, од 20. 12. 2005).
Случај #9
Основано се из жалбе окривљене истиче да признаница коју издаје синдикат није јавна исправа, јер се под јавном исправом подразумевају исправе које је у прописаном облику издао надлежни државни орган или исправе које је издала установа, односно други субјект који на основу закона врши јавно овлашћење, у оквиру својих овлашћења, па имајући у виду да наведене признанице не представљају јавну исправу, нити представљају тестамент, меницу, чек, службене или друге књиге које се воде на основу закона, Окружни суд је првостепену пресуду преиначио налазећи да се у радњама окривљених стичу сва битна обележја кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 1. КЗ-а, а не из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1, како је то утврђено у првостепеној пресуди.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1591/04, од 23. 5. 2008. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 527/09, од 30. 3. 2009).
Случај #10
Предмет кривичног дела фалсификовања исправе може бити приватна или јавна исправа. Пробна регистарска таблица за моторна возила израђена од картона јесте јавна исправа.
Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила („Сл. лист СФРЈˮ, бр. 7/92) у члану 34. ст. 2. прописује да пробна регистарска таблица може бити израђена и од картона. Према томе, употреба такве регистарске таблице која није издата од надлежног државног органа садржи обележје кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. КЗРС-а, а на истој је назначена реч „пробаˮ и број, како је првостепени суд правилно нашао.
(Пресуда Општинског суда у Нишу, К 1933/05 и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. 736/06).
Случај #11
Када окривљени на територији Србије употреби лажну италијанску боравишну дозволу на његово име, тада је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 118/10, од 8. 11. 2010. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 559/11 од 8. 3. 2011).
Случај #12
Неоверено пуномоћје, које су суду предали адвокати у парничном поступку, не представља јавну исправу пошто га није издао државни орган у границама своје надлежности или друга организација или заједница којој је поверено вршење јавних овлашћења, тако да се радње оптужених не могу квалификовати као радње кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. КЗРС-а, већ као радње кривичног дела из чл. 233. ст. 1. КЗ-а.
Окружни суд налази да је првостепени суд погрешно квалификовао радње окривљених као извршење кривичних дела из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, јер се у конкретном случају не ради о јавној исправи. Неоверено пуномоћје које су предали суду окривљени као адвокати у предмету П… може се подвести само под појам исправе, како је то наведено у члану 46. тач. 6) КЗРС-а (сада члан 112. ст. 26. КЗ-а).
(Пресуда Општинског суда у Нишу, К 238/00 и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. 401/04).
УМИШЉАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Случај #1
Оптужени је у Пољској 1991. године, од непознатог лица, купио фалсификовану возачку дозволу која је гласила на пољског држављанина, за износ од 600 ДМ, и користио је у саобраћају до 2003. године када је у полицијској управи на територији Србије заменио за возачку дозволу „Бˮ категорије. У току 2004. године откривено је да је исправа фалсификована, те се не може прихватити одбрана оптуженог да није знао да се радило о фалсификованој возачкој дозволи.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 604/04, од 7. 3. 2005. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 320/05, од 31. 8. 2005).
Случај #2
Умишљај окривљеног је директан када је утврђено да је спорну фалсификовану исправу набавио од НН лица на аутобуској станици, тако да се ради о извршиоцу кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 116/08, од 24. 11. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 54/09, од 8. 4. 2009).
Случај #3
Умишљај окривљеног за кривичноправне радње набављања и употребе фалсификоване саобраћајне дозволе као елеменат кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а се има утврдити на основу целокупног понашања окривљеног у моменту куповине спорног возила.
Околности да је окривљени купио спорно возило на улици, од НН лица, да је платио купопродајну цену, а да није тражио личну карту на увид ради проверавања идентитета лица од кога возило купује, јесу околности које очигледно указују да је окривљени био свестан да набавља фалсификовану исправу, предметну саобраћајну дозволу, како је правилно нашао и првостепени суд, закључујући да је окривљени критичном приликом поступао с директним умишљајем.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 519/12, од 23. 10. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 286/13, од 31. 1. 2013).
Случај #4
За постојање кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а неопходно је постојање намере окривљеног да употреби фалсификовану исправу као праву, односно да је поступао с директним умишљајем.
(Пресуда Основног суда у Врању, К 2731/10, од 28. 4. 2010. и Решење Апелационог суда у Нишу, Кж. 3646/10, од 25. 11. 2010).
Случај #5
Да би постојало кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а, а у виду употребе фалсификоване исправе, мора се свим доказима утврдити умишљај окривљеног за извршење наведеног кривичног дела.
Код оваквог стања ствари и чињенице да је приликом куповине возила окривљена повела са собом лице у које је имала поверења, које би проверило да ли је с возилом и документацијом све у реду, те код чињенице да је она проверила идентитет продавца увидом у његову личну карту, са истим остала у контакту и након куповине возила, те у ситуацији када је возило након куповине два пута регистровано, то је оцена и Апелационог суда као другостепеног суда да нема доказа да је код окривљене постојао умишљај да набавља лажну јавну исправу у намери да је употреби као праву, сходно чему ју је првостепени суд ослободио од оптужбе, а жалба ОЈТ-а се показује неоснованом.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 280/10, од 17. 4. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 5194/11, од 6. 2. 2012).
Случај #6
Не може се прихватити закључак првостепеног суда да код окривљеног није постојала свест да набавља лажну саобраћајну дозволу, а базирајући се само на обављеном вештачењу спорне исправе од стране надлежне установе.
Закључак првостепеног суда да није доказано да је окривљени поступао с умишљајем, по оцени другостепеног суда је нејасан. Првостепени суд је у свему прихватио као правилно графоскопско вештачење МУП-а Србије из ког произлази да за савесног купца разлике на спорној саобраћајној дозволи у односу на праву нису лако уочљиве и препознатљиве голим оком, без поседовања посебног знања. Доводећи у везу поменуто вештачење са одбраном окривљеног, првостепени суд је нашао да се окривљени има ослободити од оптужбе, јер код њега није постојала свест да набавља исправу која је лажна у намери да је употреби као праву. Основано се у жалби јавног тужиоца истиче да управо околности под којима је окривљени купио спорно возило, а то је куповина на улици од непознатог лица, где је купопродајна цена и исплаћена, јесу околности које очигледно указују да је окривљени био свестан да набавља фалсификовану предметну саобраћајну дозволу.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 377/10, од 6. 3. 2012. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 2444/12, од 24. 5. 2012).
СТИЦАЈ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Случај #1
Када оптужени на граничном прелазу употреби путничко моторно возило на којем је ставио регистарске таблице које не припадају том возилу и истовремено употреби лажну саобраћајну дозволу за поменуто возило, тада је извршио продужено кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а не два кривична дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 128/02, од 10. 5. 2002. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 216/02, од 22. 8. 2002).
Случај #2
У ситуацији када окривљени истовремено употреби лажну саобраћајну дозволу и на возило стави регистарске таблице наведене у саобраћајној дозволи, али које не припадају предметном возилу којим управља, извршио је кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а, а не два кривична дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а и посебних случајева фалсификовања исправе из члана 356. ст. 1. тач. 5) у вези са чланом 355. ст. 1. КЗ-а, већ се ради о тзв. привидном стицају кривичних дела.
Имајући у виду садржину жалбе, Апелациони суд ју је уважио, поступајући по службеној дужности и преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације како је то наведено у диспозитиву.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 3762/11, од 26. 1. 2012).
Случај #3
Ако се преварна радња може извршити тако да се лажна јавна исправа прикаже као права, кривично дело преваре конзумира кривично дело фалсификовања исправе.
Наиме, у конкретном случају ради се о привидном стицају кривичног дела преваре и фалсификовања исправе, јер радња кривичног дела преваре испољена у навођењу другога лажним приказивањем чињеница да штогод учини на штету своје имовине, а у намери да себи прибави противправну имовинску корист, садржи у себи као начин извршења употребу као праве лажне јавне исправе, дакле, у конкретном случају преварна радња се једино могла извршити, при продаји наведеног возила, тако што се уз возило купцу даје лажна јавна исправа и тиме се оштећени наводи да возило купи држећи да је продаја регуларна и саобраћајна дозвола важећа, што је окривљени и учинио у конкретном случају, па у тој ситуацији није могућ прави стицај ових кривичних дела, те је Апелациони суд првостепену пресуду преиначио у погледу правне квалификације тако што је укупне радње окривљеног, која садржи и описану радњу употребе као праве лажне јавне исправе, правно квалификовао као кривично дело преваре из члана 208. ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 397/10, од 19. 5. 2010).
НЕПОСТОЈАЊЕ КРИВИЧНОГ ДЕЛА
Случај #1
Понуда занатске радње са неистинитом садржином, а која није оверена ни потписана од овлашћеног лица, нити заведена у деловодни протокол, нема снагу исправе сходно члану 233. ст. 1. КЗРС-а.
Сходно наведеном, другостепени суд закључује да се, према утврђеном чињеничном стању, нису стекли сви битни елементи поменутог кривичног дела, због чега је овај суд применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Ужицу, К 244/08, од 15. 9. 2009. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1593/10, од 8. 4. 2010).
Случај #2
Не може неоверена фотокопија пуномоћја да има својство исправе сходно члану 112. ст. 26. КЗ-а, нити је објекат кривичног дела фалсификовање исправа из члана 355. ст. 1. КЗ-а.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да се у списима налази неоверена фотокопија пуномоћја за возило то по налажењу првостепеног суда, а што се основано у жалби истиче, нису јасни разлози које тај суд наводи у образложењу пресуде када закључује да је предметно пуномоћје фалсификовано с обзиром на то да његова неоверена фотокопија не може имати својство исправе јер нема могућности да изазове било какво правно дејство или да служи као доказ какве правно релевантне чињенице.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 9311/10, од 13. 6. 2011. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 4907/11, од 1. 12. 2011).
Случај #3
Неоверена фотокопија писмене исправе нема карактер исправе у смислу члана 113. ст. 7. КЗЈ-а и не може бити предмет кривичних дела фалсификовања исправе из члана 233. КЗРС-а и фалсификовања службене исправе из члана 248. КЗРС-а.
(Седница Кривичног одељења Врховног суда Србије, од 13. 11. 1991).
Случај #4
Када је окривљени извршио преправке на паусу „матрицеˮ која представља само радни материјал, али не и на укориченом примерку главног пројекта изведеног стања објекта правилно је првостепени суд донео пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе применом члана 355. тач. 1. ЗКП-а да је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 619/05, од 21. 2. 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 565/07, од 28. 12. 2007).
Случај #5
Када је првоокривљени својеручно написао изјаву да другоокривљени код њега станује као подстанар, оверио је пред општинским судом и предао другоокривљеном ради остварења својих права у његовом предузећу, а наведене чињенице у изјави су неистините, тада је правилно првостепени суд донео пресуду којом се окривљени ослобађа од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 233. ст. 1. КЗРС-а применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а.
За оцену да ли постоји фалсификат приватне исправе није битна њена садржина, већ веродостојност означавања издаваоца те исправе, па пошто је овереном изјавом означен издавалац приватне исправе, правилно је првостепени суд применио Кривични законик да се у конкретном случају не ради о кривичном делу фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а, па се жалба пуномоћника оштећеног показује неоснованом.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 244/05, од 19. 3. 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 295/07, од 12. 6. 2007).
Случај #6
Када је оптужени набавио ради употребе неоверену фотокопију лажног сведочанства о положеним испитима у средњој школи и диплому о положеном завршном испиту и предао кадровској служби свог предузећа ради напредовања у служби, онда у његовим радњама нема елемената кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 398/03, од 17. 11. 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 62/04, од 12. 3. 2004).
Случај #7
Када је оптужени у свом путничком моторном возилу извршио замену мотора, а ту промену није пријавио надлежном органу ради евидентирања у саобраћајној дозволи има се ослободити од оптужбе применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а да је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а.
У конкретном случају, у радњама окривљеног остварени су елементи прекршаја из члана 226. ст. 1. тач. 34) у вези са чланом 196. ст. 5. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, па је због тога првостепена пресуда преиначена у погледу правне квалификације.
(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 24/99, од 8. 10. 1999. и Пресуда Врховног суда Србије Кж. 339/00, од 12. 10. 2000).
Случај #8
Оригинални образац саобраћајне дозволе на којој се налази печат МУП-а Србије нема својство јавне исправе, па оптужени није извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 136/00, од 19 9. 2000. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 23/01, од 6. 2. 2001).
Случај #9
Неоверени уговор о купопродаји непокретности с неистинитом садржином не представља исправу у смислу члана 46. тач. 6) КЗРС-а јер не садржи чињенице које имају значај за одређене правне односе, то може бити само оверен уговор о купопродаји у смислу члана 4. Закона о промету непокретности, па у таквој ситуацији нема извршеног кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 453/99, од 1. 9. 2000. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж. 5/01, од 13. 2. 2001).
Случај #10
Кривично дело фалсификовања исправе не постоји ако се фотокопирани преиначени документ употреби као прави, јер тај документ не може да служи као доказ какве чињенице која има значај за правне односе, осим ако се од стране надлежног органа управе или суда овери у погледу садржинске тачности.
(Пресуда Основног суда у Краљеву К 2003/10, од 13. 7. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 5242/12, од 19. 11. 2012).
Случај #11
Дописивањем нових комбинација спортске прогнозе у тикету који се налази код оптуженог као учесника игре, не чини се кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. КЗРС-а.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж. 918/79).
Случај #12
Употребом у судском поступку неистините изјаве о кућној заједници коју су потписала два грађанина, не чини се кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. КЗРС-а.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кзп 79/80).
Случај #13
Нема кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 1. и 3. КЗРС-а када нема намере да се лажна или преиначена исправа употреби.
(Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. 362/80).
Случај #14
Не постоје обележја кривичног дела фалсификовања исправе када окривљени уз сагласност и овлашћење оштећеног сачини приватну исправу и потпише именом и презименом оштећеног.
(Пресуда Општинског суда у Лазаревцу, К 226/07, од 18. 9. 2007. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 257/08, од 6. 2. 2008).
УПОТРЕБА ИСПРАВЕ И ЗАСТАРЕЛОСТ
Случај #1
Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а коју је потврдио другостепени суд. Пресудом Врховног суда Србије утврђује се да је основан захтев за заштиту законитости Републичког тужиоца, па се преиначују обе пресуде тако што Врховни суд Србије применом члана 354. тач. 3) ЗКП-а оптужбу одбија према окривљеном да је извршио кривично дело из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а јер је наступила застарелост кривичног гоњења.
У обе пресуде заузето је становиште да је у конкретном случају реч о радњи кривичног дела које је трајног карактера, па није могла да наступи ни релативна ни апсолутна застарелост.
Законски опис кривичног дела фалсификовања исправе подразумева да се не ради о трајној радњи кривичног дела.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 272/04, од 1. 3. 2005, Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 319/05, од 3. 10. 2005. и Пресуда Врховног суда Србије, Кзз. 62/06, од 30. 6. 2006).
Случај #2
У ситуацији када се окривљеном ставља кривично дело из члана 233. ст. 1. КЗРС-а у виду употребе исправе неистините садржине, а првостепени суд донесе пресуду којом се оптужба према окривљеном одбија на основу члана 354. тач. 3) ЗКП-а, повређен је Кривични законик јер је застарелост кривичног гоњења рачунао суд и то од дана сачињавања исправе – признанице, а то је 15. мај 2001. године.
У оптужном акту је прецизно наведено да је окривљени употребио поменуту признаницу 16. 5. 2005, па се има рачунати рок застарелости кривичног гоњења од дана извршења кривичног дела, а то је дан употребе исправе с неистинитом садржином.
(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 112/06, од 26. 6. 2007. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж. 469/07, од 30. 10. 2007).
Случај #3
Када је окривљени фалсификовану исправу употребио тако што је предао на рочишту пред Општинским судом, застарелост кривичног гоњења за кривично дело из члана 233. ст. 1. КЗРС-а рачуна се од дана употребе фалсификоване исправе, а сходно члану 103. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 85/08, од 25. 12. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 130/09, од 9. 3. 2009).
Случај #4
Време извршења кривичног дела фалсификовања исправе јесте тренутак када је окривљени први пут лажну исправу употребио као праву, у намери заснивања радног односа, а без значаја је чињеница што је касније приликом доношења одлуке надлежног органа о постављењу на ново радно место, предметна лажна исправа, између остале документације, била основ за доношење такве одлуке, јер је она већ постојала у радном досијеу окривљеног.
(Пресуда Основног суда у Краљеву, К 12/12, од 6. 4. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 3535/12, од 6. 9. 2012).
ОСТАЛЕ ПРАВНЕ СИТУАЦИЈЕ
Случај #1
Када се окривљени огласи кривим да је у периоду (…) набавио и употребио као праву фалсификовану возачку дозволу, а приликом контроле полиције у саобраћају она му је одузета, тада је изрека пресуде јасна и разумљива, па место кривичног дела не представља битан елеменат кривичног дела.
(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 126/05, од 5. 12. 2005. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 24/06, од 1. 3. 2006).
Случај #2
Како је пресудом првостепеног суда окривљени оглашен кривим због кривичног дела из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, која је потврђена пресудом другостепеног суда, то је основан поднети правни лек – захтев за преиспитивање пресуде с обзиром на то да је доказима утврђено да је осуђени набавио фалсификоване, бланко непопуњене обрасце саобраћајних дозвола, а што је код њега пронађено, то на довољан начин није утврђено да ли су поменути обрасци били у тој мери лажни да би и у случају евентуалне попуњености података након додавања печата била уочљива њихова неисправност и евентуална неподобност за употребу. За појам јавне исправе неопходно је да она буде подобна да служи као доказ за правне односе, као и да је издата од надлежног органа, па поменуте одлучне чињенице треба утврдити у поновном поступку.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 725/04, од 8. 12. 2005, Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 128/06, од 24. 5. 2006. и Пресуда Врховног суда Србије, Кзп 346/06, од 14. 9. 2006).
Случај #3
Када је окривљени оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а јер је управљао путничким моторним возилом на којем је раније његов брат ставио регистарске таблице које не одговарају том возилу, тада нема идентитета између ожалбене пресуде и пресуде којом је брат окривљеног оглашен кривим због истог кривичног дела.
Будући да је брат окривљеног оглашен кривим због употребе лажне јавне исправе без обзира на то што такво возило није употребљавао у саобраћају, а ожалбеном пресудом окривљени је оглашен кривим јер је такво возило с већ стављеним туђим регистарским таблицама употребљавао у саобраћају, не ради се о пресуђеној ствари.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 225/04, од 23. 6. 2006. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 432/06, од 27. 12. 2006).
Случај #4
Када окривљени сачини лажне исправе – бланко обрасце карте међународног осигурања и бланко потврде о уграђеним еко моторима без уношења потписа и печата издаваоца, података о лицу и возилима, извршио је кривично дело фалсификовања исправе у покушају из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а у вези са чланом 19. КЗЈ-а, а не свршено кривично дело из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 591/02, од 4. 3. 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 140/03, од 28. 5. 2003).
Случај #5
Када су петоро оптужених по заједничком договору и подели посла направили лажне саобраћајне и возачке дозволе Републике Словеније (обрасце) и ставили их у промет, извршили су кривично дело фалсификовања исправе у покушају из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а у вези са чланом 19. КЗЈ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 716/98, од 28. 11. 2001. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 100/02, од 9. 5. 2002).
Случај #6
Кривично дело фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. КЗ-а постоји и када се утврди постојање фалсификоване возачке дозволе коју је поседовао окривљени, а на основу извештаја МУП-а Београда, а не само вештачењем.
Из извештаја МУП-а Београд произлази да у њиховој евиденцији не постоји окривљени, већ друго лице с генералијама које не одговарају генералијама окривљеног, а све имајући у виду садржину спорне возачке дозволе.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 29/06, од 14. 5. 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 34/08, од 28. 2. 2008).
Случај #7
Када окривљени изврши кривично дело фалсификовања исправе у време важења КЗРС-а, тада се има огласити кривим због тог кривичног дела предвиђеног у члану 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а и нема места примени новог КЗ-а сходно члану 5. ст. 2. КЗ-а – примена блажег закона.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 112/06, од 11. 4. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 371/08, од 9. 7. 2008).
Случај #8
Када је окривљени набавио ради употребе десет бланко фалсификованих образаца саобраћајних дозвола Републике Босне и Херцеговине, а које му је пронашла гранична полиција приликом преласка и преношења ових исправа из Србије у Републику БиХ, тада је извршио кривично дело фалсификовања исправе у покушају из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а, а у вези са чланом 30. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 468/07, од 7. 12. 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 198/08, од 25. 3. 2008).
Случај #9
Када оптужени као возач професионалац, који дуго година вози нарочито по међународним линијама, на граници покаже лажну међународну карту осигурања за возило којим је управљао, тиме је употребио лажну јавну исправу као праву и извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, па се не може позивати на стварну заблуду предвиђену у члану 16. КЗЈ-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 158/02, од 8. 7. 2002. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 239/02, од 30. 10. 2002).
Случај #10
Када по претходном договору и стриктној подели посла један оптужени изврши компјутерску графичку припрему за штампање лажних бланко пасоша Републике Словеније, други оптужени на машини за штампање одштампа пасоше, а трећи и четврти оптужени их преузму у намери да их пренесу и даље продају на територији Македоније, али на граници буду откривени и бланко лажни пасоши буду одузети, извршили су кривично дело фалсификовања исправе у покушају из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а у вези са чланом 19. КЗЈ-а, па се не може прихватити правни став браниоца оптужених да се у конкретном случају ради о припремним радњама предвиђеним у члану 18. КЗЈ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 790/97, од 24. 3. 1998. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж. 239/99, од 26. 10. 1999).
Случај #11
Пресудом првостепеног суда окривљени је ослобођен од оптужбе применом члана 355. тач. 3) ЗКП-а да је извршио продужено кривично дело фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а, а иста пресуда је потврђена пресудом другостепеног суда. Захтев за заштиту законитости је основан. С обзиром на то да одредбама члана 233. КЗРС-а није изричито прописано да се предмет извршења кривичног дела фалсификовања исправе мора одузети, те да такође ни одредбом члана 69. ст. 1. ОКЗ-а није прописано обавезно одузимање предмета који су употребљени или су били намењени за извршење кривичног дела, па тиме што није примењена одредба члана 512. ЗКП-а није повређен Кривични законик, на шта се неосновано указује у захтеву Јавног тужиоца, пошто се и не ради о предмету који се мора одузети јер то захтевају интереси опште безбедности или разлози морала.
(Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. 1/10, од 3. 3. 2010).
Случај #12
Испитујући првостепену пресуду у делу примене Кривичног законика, а поводом изјављене жалбе, Апелациони суд је нашао да радње окривљеног које су побијаном пресудом квалификоване као кривично дело посебни случајеви фалсификовања исправе из члана 356. ст. 1. тач. 5) КЗ-а, а у вези са чланом 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а садрже законска обележја кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а. Ово из разлога што се окривљеном ставља на терет да је направио лажну јавну исправу неовлашћеном употребом правог знака, тако што је с једног путничког моторног возила скинуо регистарске таблице и поставио их на своје нерегистровано путничко возило које је након тога користио у саобраћају, па се у конкретном случају ради о регистарским таблицама које представљају јавну исправу, то се у радњама окривљеног стичу обележја кривичног дела фалсификовања исправе из члана 355. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Прокупљу, К 83/10, од 17. 6. 2010. и Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. 3008/10, од 2. 12. 2010).
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА
На овом месту износимо запажање да је у формулацији члана 355. КЗ-а законодавац учинио грешку. Наиме, у ставу 1. говори се о тзв. приватним исправама, а њен појам је наведен у члану 112. ст. 26. КЗ-а. У ставу 2, међутим, говори се о јавним исправама, али у члану 112. КЗ-а, одељак „Значење изразаˮ, не даје се појам јавне исправе. Појам јавне исправе наведен је у посебним законима, као на пример у Закону о општем управном поступку и у Закону о парничном поступку, па се јавном исправом сматра она писмена исправа коју је у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, као и исправа коју је у таквом облику издала установа или заједница у вршењу јавног овлашћења које јој је поверено законом или одлуком скупштине општине која је заснована на закону.
Даље, у ставу 2. истог члана законодавац је навео речи „јавне исправеˮ, а потом је набројао: тестамент, меница, чек, јавне или службене књиге, као и друге књиге које се морају водити на основу закона. Другим речима, цео став 2. односи се на јавне исправе, па постављамо питање зашто је наведено да се дело учини у погледу јавне исправе, а потом се поједине врсте јавне исправе таксативно наводе, а што је очигледно сувишно.
Стога, у будућој измени Кривичног законика, по нашем мишљењу, став један треба да остане непромењен, јер се везује за појам исправе из члана 112. ст. 26. КЗ-а, а у ставу 2. треба да буде формулација – појам јавне исправе, а на начин како је претходно наведено, а формулисано Законом о општем управном поступку и Законом о парничном поступку, с обзиром на то да у члану 112. КЗ-а не постоји појам јавне исправе, а тиме би се избегло и набрајање појединих врста јавне исправе.
[/signoff]