Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. Кривичног законика

Законодавна решења, спорне ситуације и судска пракса која се односи на ово кривично дело предмет су анализе у овом тексту.

 

У питању је изузетно карактеристично кривично дело, које је предвиђено у чл. 228. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16) под називом „Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића”, а припада Глави ХХ у којој су кривична дела против привреде.

Нужно је одмах указати на то шта опредељује карактеристичност наведеног кривичног дела. То су, прво, постојање грађанскоправних елемената, који опредељују биће кривичног дела, а ради се о средствима плаћања и обезбеђења; друго, управо наведена средства обезбеђења опредељују и бланкетни карактер тог кривичног дела. То значи да је у оптужном акту, као и у изреци пресуде којом се окривљени оглашава кривим због наведеног кривичног дела, нужно навођење бланкетних прописа који регулишу материју меница, чека, платних картица, акцептних налога, гаранција и др.

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића има два основна облика (став 1 и 2) и један квалификовани облик (став 3).

Први основни облик, предвиђен у чл. 228. ст. 1. КЗ-а, гласи: „Ко користи дебитну платну картицу за коју нема покрића или користи кредитну платну картицу за коју не обезбеђује покриће у уговореном року, па тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара, казниће се…”.

Овај облик кривичног дела има заједничку карактеристику са другим основним обликом (чл. 228. ст. 2) и квалификованим обликом (чл. 228. ст. 3), а то је да се у суштини ради о једном облику преваре, али преваре у платном промету.

Основни облик овог кривичног дела, предвиђен у чл. 228. ст. 1. КЗ-а, има нужне елементе:

– коришћење дебитне платне картице за коју нема покриће;

– коришћење кредитне платне картице за коју нема покриће у одређеном уговореном року;

– настале последице у виду прибављања за себе или другог противправне имовинске користи у износу који прелази десет хиљада динара.

Предмет основног облика кривичног дела јесу: дебитна платна картица и кредитна платна картица.

За наведене предмете кривичног дела, као и за предмете предвиђене у ст. 2. истог члана, нужно је консултовати бланкетне прописе који регулишу ту материју: Закон о чеку, Закон о меници, Закон о платном промету и друге прописе.

Дебитна картица је исправа код које се рачун задужује када се и врши исплата.

Кредитна картица је исправа чији ималац користи средства одређена лимитом (тзв. уговорени кредитни лимит), па у тренутку коришћења није нужно постојање новчаних средстава, али је нужно постојање у тренутку уговореног рока плаћања.

Другим речима: коришћење ових картица је њихово стављање у оптицај као средства плаћања, а кривично дело постоји када учинилац користи дебитну картицу за коју нема покриће или користи кредитну платну картицу за коју не постоји покриће у уговореном року.

Оваква „преварна поступања” морају имати за последицу прибављање противправне имовинске користи за себе или другог, а износ, као објективни елемент, мора да пређе 10.000,00 динара, при чему је крајња граница износ од 100.000,00 динара.

Извршилац кривичног дела може бити свако лице које поседује дебитну платну картицу или кредитну платну картицу.

Кривично дело може да се изврши са директним умишљајем, који у себи обухвата свест, прво, да се користи, односно стављају се у промет наведене врсте платних картица и друго, да дебитна платна картица нема покрића у моменту коришћења, а за кредитну платну картицу – да покриће неће постојати у уговореном року.

Када је реч о покрићу, под којим се подразумевају новчана средства која учинилац има у банци, то даље значи да у погледу дебитне платне картице она морају постојати у моменту издавања – коришћења, а у погледу кредитне платне картице покриће у новцу не мора постојати у моменту њеног коришћења, али мора постојати у одређеном уговореном року.

Други основни облик кривичног дела предвиђен је у чл. 228. ст. 2. КЗ-а и гласи: „Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изда или стави у промет чек, меницу, акцептни налог, какву гаранцију или какво друго средство плаћања или обезбеђења плаћања, иако зна да за то нема покриће и тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара.”

Елементи овог облика кривичног дела јесу:

– издавање чека, менице, акцептног налога, гаранције или каквог другог средства плаћања или обезбеђења плаћања,

– стављање у промет чека, менице и др.,

– непостојање покрића,

– прибављање противправне имовинске користи за себе или другог.

Од набројаних средстава плаћања или обезбеђења најважнији је чек као хартија од вредности. Употреба чека као средства плаћања одређена је Законом о чеку.

Права функција чека јесте плаћање робе или услуга, а то значи да у моменту издавања или стављања у промет мора да има покриће у новчаним средствима. Другим речима: чекови по правилу морају да буду наплативи, а то је њихово издавање у границама покрића које постоји на рачун издаваоца.

Издавање чека регулисано је Законом о чеку, при чему постоји више врста чекова. У сваком случају, чек је хартија од вредности којом издавалац чека (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да трећем лицу које је именовано или доносиоцу (ремитенту) исплати одређени износ који издавалац чека има на рачуну у банци (трасанта).

Чек без покрића је онај чек који је издат иако издавалац нема покриће на износ на који чек гласи. Стављање у промет чека јесте предаја чека ради исплате или преношење чека на другога (нпр. цесија, обична – класична предаја и друго).

Иста је ситуација у погледу издавања или стављања у промет менице, акцептног налога, гаранција или каквог другог средства плаћања или обезбеђења плаћања.

Лице издаје или ставља у промет меницу, чек и др., а зна да таква предузета радња нема новчаног покрића, што је обухваћено умишљајем учиниоца. Дакле, битно је да у моменту издавања чека или стављања у промет не постоји покриће.

Такође постоји кривично дело ако учинилац има средства на рачуну, али су блокирана по неком правном основу, тј. нису слободна.

Извршилац кривичног дела може бити свако лице, дело може да се изврши умишљајно, а поменути умишљај обухвата свест да нема покриће на чеку … у моменту издавања или стављања у промет. То лице може бити како оно које је издало или ставило у промет … тако и лице које је на било који други начин дошло до њих.

Предузетим радњама које су описане учинилац мора да прибави себи или другом противправну имовинску корист која прелази износ од десет хиљада динара.

Тежи облик – квалификовани облик овог кривичног дела предвиђен је у чл. 228. ст. 3. и гласи: „Ако је делима из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази сто хиљада динара, казниће се…”.

Новчани износ остварене имовинске користи јесте управо квалификаторна околност, а она настаје када учинилац предузме било коју од алтернативно предвиђених радњи извршења у ст. 1. или 2. чл. 228. КЗ-а.

Историјат наведеног кривичног дела је интересантан.

Кривични законик Краљевине Југославије из 1929. не говори о издавању или стављању у промет менице, чека, већ их регулише само у делу прављења лажних или преиначењу правих.

До ступања на снагу Кривичног законика (1. јануар 2006) ово кривично дело је било предвиђено у чл. 172. КЗЈ-а под називом „Кривично дело издавање чека без покрића”, које је имало класични основни облик (ст. 1), а ст. 2, 3. и 4. односили су се на прибављену имовинску корист у одређеном износу.

Имајући у виду природу претходно поменутог кривичног дела, пронађене судске одлуке у вези са овим кривичним делом интересантне су управо због међусобне везе кривичноправних елемената кривичног дела и елемената привредноправних односа.

Одлуке које су одабране, груписане су по областима:

I Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а;

II Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2. КЗ-а;

III Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а;

IV Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и кривичнопроцесно право;

V Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а и однос са другим кривичним делима.

I

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а

Случај 1.

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића може да изврши и овлашћено лице у предузећу када користи платну картицу предузећа.

Из образложења:

Правилно је првостепени суд поступио када није прихватио одбрану окривљеног, који је негирао извршење кривичног дела наводећи да је у тренутку када је користио картицу фирме, фирма имала новац на рачуну, те да је рачун блокиран на основу дуга према лизинг кући, изводећи правилно закључак да је окривљени, као власник и директор предузећа, могао и био дужан да зна да је предузеће у наведеном периоду било у блокади, те да исти у платном промету, односно приликом плаћања роба и услуга није могао користити платну картицу зато што предузеће није имало покриће на текућем рачуну.

(Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 83/14 од 6. марта 2014)

 

Случај 2.

Тиме што је окривљени лично потписао приступницу за чланство у „Д.”, у оквиру којег се налазе правила и услови коришћења платне картице, на та правила и услове је у целости пристао, па не може да се позива на кратак рок који му је од „Д.” остављен за обезбеђење покрића на рачуну.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4135/12 од 26. октобра 2012)

 

Случај 3.

Радња кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића састоји се у томе што се у једном периоду платна картица користи, али се касније у уговореном року не обезбеђује уговорено покриће, при чему је за постојање умишљаја довољно постојање свести да се у уговореном року неће обезбедити покриће за дуг који настане коришћењем картице.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 216/14 од 20. марта 2014)

 

Случај 4.

Умишљајно извршење кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића постоји када окривљени зна да у моменту доспелости плаћања неће имати покриће за употребу кредитне картице, као и да ће на такав начин стећи противправну имовинску корист.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, К 750/14 од 15. јула 2014)

 

Случај 5.

Не може се сматрати да код окривљеног није постојала свест о забрањености дела када је, насупрот упозорењу да коришћење картице без обезбеђивања покрића у уговореном року представља кривично дело, картицу користио иако је знао да за настали трошак нема покрића.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 611/14 од 15. септембра 2014)

 

Случај 6.

Окривљени, као власник и директор фирме, не може да оправда немогућност исплате дуговане суме незнањем да фирма није имала новчаних средстава на рачуну, с обзиром на то да је, као власник, дужан да зна да је рачун фирме у моменту плаћања у блокади.

Из образложења:

Правилно је првостепени суд поступио када није прихватио одбрану окривљеног у којој је негирао извршење кривичног дела наводећи да је, у тренутку када је користио картицу фирме, фирма имала новац на рачуну, те да је рачун блокиран на основу дуга према другом предузећу, изводећи правилан закључак да је окривљени, као власник предузећа, дужан да зна да је његово предузеће било у блокади, па при таквом стању ствари у платном промету није могао да користи платну картицу приликом плаћања робе и услуга.

(Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 83/14 од 6. марта 2014)

 

Случај 7.

Пресудом првостепеног суда окривљени је, применом чл. 423. т. 2. ЗКП-а, ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, а оштећени је упућен на парницу ради остварења имовинскоправног захтева.

Пресудом другостепеног суда потврђена је пресуда првостепеног суда.

Из образложења:

Битан елемент бића кривичног дела које је окривљеном стављено на терет јесте постојање умишљаја на страни окривљеног, при чему је неопходно да умишљај обухвата свест о томе да за кредитну платну картицу неће бити обезбеђено покриће у уговореном року, а с обзиром на то да за исту то и није потребно у моменту коришћења.

Правилно је првостепени суд нашао да је картица од стране окривљеног коришћена управо у периоду када је предузеће … доспело у блокаду, из које више није изашло, па имајући у виду податке о дужини коришћења картице, висину и обим промета преко исте, те чињеницу да су закључно са 14. септембром 2009. године, када је уплаћен износ од 171.000,00 динара, плаћена сва доспела потраживања на име претходног коришћења картице, не може да се створи недвосмислени закључак о свести окривљеног приликом коришћења картице у спорном периоду да за кредитну платну картицу неће бити обезбеђно покриће у уговореном року и воља да то учини, већ евентуално може да се укаже на недовољно домаћинско пословање и нерационално, површно, недовољно промишљено пословно поступање окривљеног, укључујући и несагледавање могућих ризика и правовремено спречавање истих, али се никако не може поистоветити са умишљајним противправним поступањем окривљеног, као што то правилно наводи првостепени суд.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 1674/16 од 26. јануара 2017)

 

II

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2. КЗ-а

 

Случај 1.

Датум издавања менице је битан елемент и меница ће се сматрати издатом оног момента када послодавац који је меницу примио као средство обезбеђења плаћања на истој упише датум по овлашћењу издаваоца, тако да је потребно утврдити да ли меница у том моменту има покриће и какав је субјективни однос окривљеног према тој чињеници.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4200/11 од 17. октобра 2011)

 

Случај 2.

Трасирана меница мора имати све састојке прописане одредбом чл. 1. Закона о меници у тренутку када је ремитент презентира трасату ради исплате меничне суме.

Из образложења:

Неосновано се у жалби браниоца окривљеног указује на то да писмено које је окривљени издао конкретном приликом нема својство менице сходно Закону о меници јер у тренутку издавања није имало све прописане састојке, с обзиром на то да је довољно да трасант приликом издавања меницу потпише, а ремитент је може доцније, а пре презентирања менице трасату ради исплате меничне суме испунити према постојећем споразуму између њега и трасанта. Наиме, у конкретном случају реч је о трасираној меници чији су битни састојци прописани одредбом чл. 1. Закона о меници, а околност да је приликом издавања меница била непотпуна (потписана од стране окривљеног као трасанта), као и да ју је ремитент, односно власник оштећеног предузећа, пре него што ју је презентирао трасату ради исплате меничне суме, испунио према постојећем споразуму између њега и окривљеног, потпуно је у складу са Законом, па су неосновани наводи жалбе окривљеног.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 240/12 од 14. фебруара 2012)

 

Случај 3.

Меница која не садржи битне елементе прописане чл. 1. Закона о меници не може представљати предмет радње кривичног дела издавање и коришћење платних картица из чл. 228. ст. 2. КЗ-а.

Из образложења:

Према томе, у конкретном случају … издата је бланко меница која није имала све претходно наведене елементе, па тиме није садржавала ни безусловни упут да се плати одређена сума новца и означење доспелости менице. Стога као таква не може бити предмет радње извршења овог кривичног дела, с обзиром на то да није подобна да служи као доказ чињенице која има значај за правне односе, у конкретном случају као писмене исправе, пошто не садржи све правно релевантне чињенице и не представља меницу јер нису испуњени сви битни подаци. Ово је од значаја јер се не може ценити постојање умишљаја који се односи на свест да у време доспећа (које на меници није назначено) неће имати покриће за новчане износе (који на меници нису одређени).

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5249/13 од 17. априла 2014)

 

Случај 4.

За оцену постојања умишљаја када је издата соло меница као средство обезбеђења плаћања, од значаја је и да ли је окривљени реално могао да очекује прилив средстава по основу доспелих потраживања од својих дужника, а не само да ли је у моменту предаје менице повериоцу имао средства на рачуну.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1184/14 од 23. септембра 2014)

 

Случај 5.

Последица кривичног дела из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а јесте прибављање себи или другом противправне имовинске користи у износу који прелази сто хиљада динара, док је на субјективном плану потребно да учинилац зна да меница (или друго средство плаћања или обезбеђења) нема покрића.

Из образложења:

Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а.

Последица поменутог кривичног дела јесте прибављање себи или другом противправне имовинске користи која прелази сто хиљада динара, а нужно је да учинилац зна да меница нема покрића.

Како је окривљени у својој одбрани навео да је од почетка оснивања предузећа … исто имало финансијских проблема, да није уплаћивао дневне пазаре и да предузеће никада није било ликвидно ни солвентно, као и да је од предузећа … преузео компјутере у вредности око … и као гаранцију оставио меницу, то је правилан закључак првостепеног суда да је окривљени својим радњама остварио обележја предметног кривичног дела, имајући у виду да из његове одбране произлази да је у ствари знао да у тренутку издавања меница нема покриће, с обзиром на то да предузеће није било ликвидно и солвентно, а ипак је исту издао као средство обезбеђења плаћања.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1410/14 од 2. октобра 2014)

 

Случај 6.

Ако се радња извршења овог кривичног дела састоји у издавању менице као средства обезбеђења плаћања, нужно је да издавалац менице нема покриће за издату меницу у  тренутку њеног доспећа на наплату, што значи да је на субјективном плану, осим умишљаја, потребно и знање да меница неће имати покриће у тренутку доспећа.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 928/15 од 24. септембра 2015)

 

Случај 7.

Бланко меница може да се сматра издатом тек оног момента када менични поверилац, сагласно споразуму са издаваоцем, на меници упише датум и тек у том моменту издавалац менице мора имати покриће на свом рачуну.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1569/15 од 28. децембра 2015)

 

Случај 8.

Преварна намера није елемент кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића, већ умишљај окривљеног и његова свест о томе да издата меница нема покриће, односно да оно неће бити обезбеђено у уговореном року.

(Пресуда Врховног касасционог суда, Кзз 884/16 од 7. септембра 2016)

 

Случај 9.

На постављено питање да ли се сматра кривичним делом издавање менице од стране одговорног лица у привредном друштву које је у блокади, дат је одговор да, уколико одговорно лице у привредном друштву издаје меницу упркос чињеници да су привредном друштву блокирани рачуни, остварено је кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2. КЗ-а, што значи да привредно друштво коме је блокиран рачун нема покриће за издавање менице.

(Апелациони суд у Крагујевцу – седница од 18. јануара 2011)

 

Случај 10.

Кривично дело издавање чека без покрића може да се изврши и издавањем обрачунског чека (барирани чек), па су неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног да се кривично дело издавање чека без покрића из чл. 172. КЗЈ-а односи само на чекове грађана.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 549/99 од 22. децембра 2000)

 

Случај 11.

Радња извршења кривичног дела јесте издавање менице и меничног писма, а последица истог прибављање противправне користи за себе или другог у износу од 100.000,00 динара, па будући да обележје тог кривичног дела није „преварна намера”, она се не утврђује.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 2229/12 од 28. новембра 2012)

 

Случај 12.

Не може се сматрати чеком без покрића онај чек који је издавалац као купац дао продавцу са одложним роком плаћања, а на коме издавалац није навео датум издавања, већ ће то учинити касније продавац. Пошто је датум издавања битан елемент чека, такав чек треба да се сматра издатим оног момента када је продавац по овлашћењу издаваоца на њему уписао датум и тада треба утврдити да ли издати чек у том моменту има покриће.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 884/88).

 

Случај 13.

Умишљај приликом кривичног дела издавање чека без покрића, између осталог, обухвата и свест да издати чек у моменту издавања нема покриће, па је за постојање овог кривичног дела без значаја околност да се учинилац надао да ће до подношења чека на исплату прибавити средства за његово покриће.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 870/89 од 1. октобра 1989)

 

III

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а

 

Случај 1.

Кад једно лице у релативно кратком времену изда више чекова без покрића, његове радње извршења морају се правно квалификовати по одговарајућем ставу чл. 172. КЗЈ-а, с обзиром на укупну противправну имовинску корист прибављену на основу тих чекова, јер је у таквом случају у питању једно кривично дело издавање чека без покрића које је извршено у континуираном трајању.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 1277/78)

 

Случај 2.

Кад се у погледу квалификованих облика кривичних дела из чл. 172. КЗ-а СФРЈ примени конструкција продуженог кривичног дела, правна ознака дела одређује се према укупном износу противправне имовинске користи прибављене извршењем тог кривичног дела, без обзира на број оштећених.

(18. Заједничка седница Савезног суда, републичких и покрајинских судова и Врховног војног суда у Сомбору 25. јуна 1981. г.)

 

Случај 3.

Када једно лице изда више чекова без покрића, макар и у различитим банкама, па тако себи прибави противправну имовинску корист, онда тиме не врши више кривичних дела у стицају, већ само једно кривично дело издавање чека без покрића, ако је таквим поступањем себи прибавило противправну имовинску корист у износу од преко 100,00 динара.

(Пресуда Окружног суда у Смедереву, К 77/81)

 

Случај 4.

Суд не може окривљеном изрећи условну осуду за кривично дело за које је прописана казна затвора у трајању од једне до десет година, па и у односу на кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 692/11 од 27. јуна 2012)

 

Случај 5.

Приликом оцене блажег закона, када је окривљеном стављено на терет да је издао меницу без покрића пре почетка примене Кривичног законика, треба имати у виду да радња издавања и стављања у промет менице није била предвиђена као кривично дело по чл. 172. ОКЗ-а, којим је као кажњива радња било прописано само издавање чека без покрића.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 209/16 од 3. марта 2016)

IV

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и кривичнопроцесно право

 

Случај 1.

Правилно је првостепени суд окривљеног ослободио оптужбе да је извршио кривично дело издавање чека без покрића из чл. 172. ст. 2. у вези са ст. 1. ОКЗ-а, јер у ситуацији када је утврђено да окривљени има стални прилив месечних примања на свој текући рачун по основу радног односа, не постоји његова намера да себи прибави противправну имовинску корист, без обзира на то што у моменту издавања чека није имао покриће на свом рачуну.

(Пресуда Окружног суда у Ужицу, Кж 18/08 од 28. фебруара 2008)

 

Случај 2.

Када је окривљени издавао чекове у временском периоду од годину дана, а само повремено прелазио износ од 10.000,00 динара, не прибављајући противправну имовинску корист јер је наредном уплатом банци на свој текући рачун тај износ смањен испод 10.000,00 динара, правилан је закључак првостепеног суда да нема доказа да је окривљени умишљајно поступао и прибавио противправну имовинску корист.

(Пресуда Окружног суда у Краљеву, Кж 335/07 од 29. августа 2007)

 

Случај 3.

Уколико је суд правилно навео назив кривичног дела и члан којим је дело прописано, али је погрешно навео став тог члана, таква изрека није неразумљива, већ је противречна сама себи, а другостепени суд ће ценити да ли та противречност онемогућава испитивање правилности и законитости пресуде и, сходно томе, да ли је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5616/13 од 17. децембра 2013)

 

Случај 4.

За постојање квалификованог облика кривичног дела издавање чека без покрића из чл. 172. КЗ-а СФРЈ није довољно да је издавалац чека без покрића подигао одређени износ новца или путем чека платио одређену робу или услугу, знајући при томе да чек нема покриће, већ код њега мора бити утврђен и умишљај у погледу прибављања противправне имовинске користи.

Одсуство разлога о умишљају у односу на прибављање противправне имовинске користи у пресуди којом је оптужени оглашен кривим за кривично дело из чл. 172. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. КЗ-а СФРЈ представља битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 364. ст. 1. т. 11. ЗКП-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1255/81)

 

V

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а и однос са другим кривичним делима

 

Случај 1.

Одељење за борбу против високотехнолошког криминала надлежно је за поступак у којем се окривљеном ставља на терет да је, коришћењем платних картица на банкоматима, уносио нетачне податке ради изигравања рачунарског система, па се, имајући у виду чињенично стање у описаним радњама окривљеног, не стичу објективна обележја кривичног дела рачунарске преваре из чл. 301. ст. 1. КЗ-а, већ кривичног дела издавање чека и коришћење платне картице без покрића из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж 15/11 од 30. маја 2011)