Кроз бројне примере из судске праксе анализирамо биће овог кривичног дела, приказујемо карактеристичне случајеве, бавимо се односом овог кривичног дела са другим кривичним делима и наводимо примере у којима не постоји кривично дело лажно пријављивање.
Садржина кривичног дела лажно пријављивање је предвиђена у члану 334. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) а припада глави XXX под називом „Кривична дела против правосуђа”.
Нужно је указати да је правосуђе посебна област делатности која има за циљ да решава, између осталог, дате кривичноправне ситуације уз примену правних норми. Од правилног функционисања правосуђа зависи и правилно функционисање целокупног правног система. То је и разлог зашто се у свим државама велика пажња поклања обезбеђењу остварења задатака правосуђа. И коначно, то је разлог што се указује дужно поштовање правосуђу и на плану кривичноправне заштите и што су ова кривична дела из главе XXX и предвиђена као посебна група кривичних дела.
Садржина овог кривичног дела је предвиђена у ставу 1, 2, 3. и 4. чл. 334. КЗ-а.
Члан 334. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог кривичног дела, казниће се…”
У чл. 334. ст. 2. КЗ-а је наведено: „Казном из ст. 1. овога члана, казниће се и ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности…”
У ст. 3. истог члана је наведено: „Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио, казниће се…”
У ст. 4. истог члана је предвиђено: „Казном из ст. 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности иако зна да то дело није учињено…”
Управо имајући у виду суштину овог кривичног дела, а то је лажно пријављивање неког лица да је учинило кривично дело и лажно пријављивање да је извршено кривично дело, и притом се у оба случаја мора радити о кривичном делу које се гони по службеној дужности, па је јасно зашто је ово кривично дело законодавац предвидео управо као прво кривично дело у групи кривичних дела под називом „Кривична дела против правосуђа”.
Извршењем овог кривичног дела наноси се велика штета како појединцу, тако и држави. Негативна последица наведеног је покретање кривичног поступка против лица које није извршилац кривичног дела, док су, са друге стране, правосудни органи усмерени тада у погрешном правцу, уместо да концентрација рада буде усмерена управо ка познатим извршиоцима кривичних дела.
Елементи кривичног дела из чл. 334. ст. 1. КЗ-а јесу:
- пријава одређеног лица да је учинилац кривичног дела, која је лажна;
- пријава се односи на кривично дело које се гони по службеној дужности.
Пријава, односно пријављивање јесте давање података надлежном органу да је одређено лице извршило кривично дело. Таква пријава може бити усмена, писмена, путем телефона или пак на други начин. Наравно, ако је усмена, онда мора да се саопшти надлежном органу и заведе у записник. Законодавац код овог кривичног дела не одређује да подносилац пријаве мора да се идентификује. То значи да пријава може бити и анонимна.
Таква пријава мора да буде поднета против одређеног лица и да је исто учинило кривично дело. Идентификација поменутог лица може бити потпуна или делимична, али у сваком случају, такво лице се може лако пронаћи.
Поднета пријава треба да је лажна и да се односи на кривично дело које се гони по службеној дужности. Подносилац пријаве је свестан да лице које је у пријави назначено као учинилац кривичног дела, није извршилац кривичног дела.
Подразумева се да је пријава поднета надлежном тужилаштву или органима гоњења, али кривично дело постоји иако је пријава поднета и ненадлежном органу, због тога што у ЗКП-у, као и у процесним законима других правних области (грађанско, управно и друго), постоји општа одредба да је ненадлежни орган, уколико прими одговарајућу пријаву, дужан да је проследи надлежном органу. Наравно, ово кривично дело постоји и када примљену пријаву ненадлежни орган евентуално не достави надлежном органу.
У чл. 334. ст. 1. КЗ-а законодавац није предвидео да се због такве поднете пријаве „покрене кривични поступак”, али је логично да се поводом такве пријаве, имајући у виду језичко тумачење овог уз остале ставове истог члана, може покренути кривични поступак.
Са друге стране, ово кривично дело неће постојати ако се већ води кривични поступак против истог лица због истог кривичног дела, обухваћеног поднетом пријавом.
Претходно је наведено да пријава мора да је лажна. Подносилац пријаве је апсолутно свестан да пријављено лице није учинилац кривичног дела. Са друге стране, а што је у пракси често, поднесе се пријава против одређеног лица да је учинило кривично дело, које се затим гони по службеној дужности али са одређеном сумњом да је то лице учинилац кривичног дела, па даљим радњама надлежни орган то треба да провери – тада нема елемената кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а.
Ако се поднесе пријава због тежег кривичног дела у односу на учињено дело, ово кривично дело такође не постоји (нпр. у пријави се наведе тешко убиство а у питању је обично убиство).
Пријава не мора да садржи правну квалификацију кривичног дела (по Кривичном законику), већ је довољно када је дат опис кривичноправног догађаја на основу којег је лако утврдити које је кривично дело у питању.
Пријава се односи на „учињено кривично дело”, а то даље значи да може да се односи како на свршено, тако и на покушано кривично дело.
Кривично дело лажно пријављивање је свршено подношењем пријаве надлежном органу, односно када је пријаву примио надлежни орган. Није нужно да је дошло до покретања кривичног поступка да би ово кривично дело постојало.
Извршилац може бити свако лице. Дело се може извршити директним умишљајем, па мора постојати свест да се подноси лажна пријава против одређеног лица, а зна се да то лице није извршилац кривичног дела. Мотив извршења кривичног дела није нужан елемент, али може бити од утицаја код одмеравања казне, што је фактичко питање.
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ-а има следеће нужне елементе:
- изазивање покретања кривичног поступка подметањем трагова кривичног дела или пак на други начин;
- покретање кривичног поступка против одређеног лица због кривичног дела које се гони по службеној дужности;
- постојање свести да пријављено лице није учинилац кривичног дела.
У овом ставу законодавац је јасан, а то је да услед предузетих радњи долази до покретања кривичног поступка против одређеног лица.
Подметање трагова кривичног дела јесте остављање одређених трагова или предмета који треба да припадају лицу које се сумњичи да је учинилац кривичног дела. То могу бити следећи трагови: отисак прстију или остављање одеће и обуће учиниоца кривичног дела. До изазивања покретања кривичног поступка може доћи и на други начин: подметањем фалсификованих исправа, личне карте, возачке дозволе и друго.
Нужно је да дође до покретања кривичног поступка против одређеног лица због кривичног дела које се гони по службеној дужности, а лице које подмеће трагове је свесно да лице против кога је кривични поступак покренут, није учинилац кривичног дела.
Све оно што је претходно наведено у вези са ст. 1. чл. 334. КЗ-а, у вези са кривичним делом које се гони по службеној дужности – да постоји свест учиниоца да лице против кога је кривични поступак покренут није учинилац кривичног дела – важи и за елементе кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ-а.
У члану 334. ст. 1. КЗ-а постоји тзв. директно лажно пријављивање, а у члану 334. ст. 2. постоји тзв. индиректно или посредно лажно пријављивање.
Извршилац кривичног дела може бити свако лице, а кривично дело је свршено када је услед подметања трагова кривичног дела, односно услед предузете неке друге делатности, дошло до покретања кривичног поступка против одређеног лица.
Кривично дело се може извршити са директним умишљајем, што подразумева постојање свести да се предузетим радњама изазове покретање кривичног поступка код надлежног органа против одређеног лица које није извршилац кривичног дела, дакле, невиног лица.
Наравно, и за овај облик кривичног дела мотив извршења није релевантан, а може бити од утицаја код одмеравања казне, што је фактичко питање.
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ-а има следеће елементе:
- подносилац пријаве самог себе пријављује као учиниоца кривичног дела;
- кривично дело које је пријављено мора да се гони по службеној дужности;
- постојање свести за подносиоца да није учинилац кривичног дела, иако је себе пријавио.
Ово су класични случајеви самопријављивања. Оно изискује додатне провере надлежног органа у виду утврђивања мотива за самопријављивање, да ли је тиме „сакривено” друго, теже кривично дело, да ли се евентуално ради о болесној особи и друго.
Све ово што је претходно наведено за елементе кривичног дела из чл. 334. ст. 1. КЗ-а, односи се и на овај облик кривичног дела.
Нужни елементи кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ-а јесу:
- пријава да је учињено кривично дело које се гони по службеној дужности;
- постојање свести да то кривично дело није учињено.
За овај облик кривичног дела је карактеристично, за разлику од претходно наведених облика, да се лажно пријављује извршење одређеног кривичног дела, што изискује рад надлежног органа, при чему се уопште не указује на извршиоца кривичног дела конкретно нити ко би то евентуално био.
Није нужан елемент овог кривичног дела мотив, али се он најчешће утврђује у поступку поводом овог облика кривичног дела. Најчешће је то разлог да се надлежни органи укључе у рад поводом такве пријаве, а у суштини се тим поступањем склањају од стварно извршеног кривичног дела које није пријављено.
И у овом случају важи све што је наведено за претходне облике кривичног дела лажно пријављивање – ово кривично дело је свршено подношењем пријаве надлежном органу, извршилац може бити свако лице, исто се може извршити директним умишљајем, што обухвата свест да се пријављује кривично дело које се гони по службеној дужности, а исто није извршено.
Код кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а, у судској пракси и теорији кривичног права, најчешће се говори о обиму дате одбране окривљеног у кривичном поступку, односно да ли може својом одбраном да укаже да је неко друго лице извршилац кривичног дела које се њему ставља на терет.
Право одбране окривљеног, обим истог, јасно је регулисано одредбама ЗКП-а, а то даље значи да се може бранити „како жели”, односно изношењем и неистина, прећуткивањем битних чињеница, али то може чинити само до одређене границе преко које се задире и улази у права других лица. У случају да лажно пријављује друго лице као извршиоца кривичног дела, свестан је да може доћи до покретања кривичног поступка против другог лица, што већ представља напад на личност другог лица.
У таквом случају постоји кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а.
Судска пракса у вези са овим кривичним делом је богата.
У раду ће бити приказани карактеристични случајеви у вези са овим кривичним делом, а односе се на:
I Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а;
II Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ-а;
III Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ-а;
IV Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ-а;
V Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а и однос са другим кривичним делима;
VI Непостојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а.
I Кривично лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а
[signoff]
Случај #1.
Лажно самопријављивање, као и лажно пријављивање других за кривично дело за које се гони по службеној дужности, може бити извршено и на посредан начин – у виду датог обавештења на тражење органа унутрашњих послова.
Из образложења:
Под пријавом у смислу кривичног дела лажно пријављивање, поред кривичне пријаве из чл. 150. ЗКП-а, подразумева се и усмено или писмено означавање одређеног лица као учиниоца кривичног дела, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова у смислу чл. 151. ЗКП-а. Кривично дело лажно пријављивање, дакле, може бити извршено директно или индиректно.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз бр. 42/98 од 4. фебруара 1999)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
Када је окривљени МУП-у пријавио одређена лица да су учинила кривично дело изнуде за које се гоњење предузима по службеној дужности, иако је знало да они то кривично дело нису учинили, ради се о лажном пријављивању.
Из образложења:
Окривљени је оглашен кривим због извршења кривичног дела лажно пријављивање, предвиђено у чл. 205. ст. 1. КЗС-а. Он је у просторијама МУП-а припадницима полиције пријавио да је био позиван од два лица чија је имена навео, да су они од њега тражили новац и претили да ће му отети чланове породице уколико не исплати тражени износ.
Другостепени суд је одбио као неосновану жалбу браниоца.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 732/06 од 6. априла 2006, и пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1677/03 од 14. октобра 2005)
[/signoff]
[signoff]
Случај #3.
Када учинилац познатом лицу прода своје возило, које му у уговореном року не исплати остатак уговорене цене, па учинилац поднесе пријаву МУП-у у којој наведе да је своје возило позајмио непознатом лицу и да га је тако преварио, чини кривично дело из чл. 205. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1573/94 од 15. фебруара 1995, и пресуда Петог општинског суда у Београду, К 909/92 од 29. јуна 1993)
[/signoff]
[signoff]
Случај #4.
Када окривљени приликом саслушања, у својству окривљеног пред судом, пријави треће лице да је учествовало заједно са њим као саизвршилац у извршењу кривичног дела за које је он оптужен, иако је знао да то није тачно, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1276/02 од 4. јула 2002, и пресуда Општинског суда у Обреновцу, К 12/01 од 13. новембра 2001)
[/signoff]
[signoff]
Случај #5.
Под лажним пријављивањем подразумева се и када учинилац у преткривичном поступку припадницима полиције да лажан исказ на основу кога је поднета кривична пријава против другог лица, без обзира што против тог другог лица није дошло до покретања кривичног поступка.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004, и пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003)
[/signoff]
[signoff]
Случај #6.
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а може се извршити само умишљајем.
Из образложења:
Решењем првостепеног суда одбијен је оптужни предлог оштећеног као тужиоца и обустављен је кривични поступак због кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. применом чл. 441. ст. 1. у вези са чл. 274. ст. 1. т. 3. ЗКП-а.
С обзиром на чињеницу да је окривљена поднела кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву против свог оца, овде оштећеног као тужиоца, због кривичног дела недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ-а у периоду од 1. фебруара 2006. до 12. октобра 2007, односно до дана подношења кривичне пријаве, као и на чињеницу коју је Првостепени суд правилно утврдио – да је обавеза издржавања укинута почев од 4. јула 2008. године, правилан је закључак Првостепеног суда да је окривљена поднела кривичну пријаву у време када је обавеза издржавања постојала, па тиме не постоји основана сумња да је њеном радњом учињено кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а.
(Решење Основног суда у Ужицу, К 724/11 од 18. фебруара 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2185/11 од 2. децембра 2011)
[/signoff]
[signoff]
Случај #7.
Када је окривљени као странка у парничном поступку против првостепене пресуде исцрпео све редовне и ванредне правне лекове, и потом поднео кривичну пријаву против поступајућег судије због кривичног дела кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, коју је надлежни јавни тужилац одбацио, окривљени је знао да оштећени судија није извршио ово кривично дело, па је на наведени начин извршио кривично дело лажно пријављивање.
(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 6625/12 од 7. фебруара 2013)
[/signoff]
[signoff]
Случај #8.
Код кривичног дела лажног пријављивања, по питању субјективног односа учиниоца кривичног дела према предузетој радњи не тражи се никакав мотив код учиниоца, што значи да није потребно утврђивати да ли је учинилац лажног пријављивања имао и намеру за покретање кривичног поступка против лица које је лажно пријавио да је учинило кривично дело, а које се предузима по службеној дужности.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 53/68 од 7. новембра 1968)
[/signoff]
[signoff]
Случај #9.
Под пријавом се, поред кривичне пријаве, подразумева и усмено или писмено пријављивање одређеног лица као учиниоца кривичног дела за које се гони по службеној дужности, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова у смислу одредбе чл. 151. ст. 2. ЗКП-а.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1319/88)
[/signoff]
II
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ-а
[signoff]
Случај #1.
Када је окривљени теретио оштећеног да је он тај који је продао дрогу, а знао је да није учинилац, због чега је дошло до подношења кривичне пријаве и покретања кривичног поступка, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС-а.
Неосновано је истицање окривљеног у жалби да није извршио кривично дело, јер се тада у својству окривљеног бранио како је њему најповољније у циљу избегавања кривичне одговорности.
Одбрана окривљеног не може имати неограничену слободу па чак и да лажно терети оштећеног.
(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 4/03 од 26. фебруара 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1044/03 од 23. септембра 2003)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
Окривљени је изазвао покретање кривичног поступка против другог лица тако што је, након што је био приведен због сумње да је извршио кривично дело, дао уместо својих, личне податке другог лица, потписао потврду о привремено одузетим предметима на име тога лица, као и решење о одређивању и укидању задржавања, па су радници МУП-а поднели кривичну пријаву против тог другог лица, те се исти појављује као извршилац кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004, и пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003)
[/signoff]
III
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334 ст. 3. КЗ-а
[signoff]
Случај #1.
Када се окривљени пријави саобраћајној полицији да је учинио саобраћајни удес, иако то није учинио, извршилац је кривичног дела из чл. 205. ст. 3. КЗС-а.
Из образложења:
Пресудом Општинског суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. КЗС-а, а Окружни суд је поводом жалбе браниоца преиначио првостепену пресуду тако што је окривљеног на основу чл. 350. т. 1. ЗКП-а ослободио оптужбе да је учинио ово кривично дело.
Врховни суд Србије налази да је захтев за заштиту законитости основан.
Наведеном пресудом другостепени суд је окривљеног ослободио оптужбе да је извршио кривично дело налазећи да исто по закону није кривично дело, с обзиром да кривично дело лажно пријављивање може бити извршено само путем директног пријављивања, а не и посредним путем, па је извео закључак да пријаву није поднео окривљени већ овлашћено службено лице.
Овакво становиште другостепеног суда је неприхватљиво из следећих разлога:
Под пријавом у смислу кривичног дела лажно пријављивање, поред кривичне пријаве из чл. 150. ЗКП-а, подразумева се и усмено или писмено означавање одређеног лица као учиниоца кривичног дела, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова, у смислу чл. 151. ст. 2. ЗКП-а.
Дакле, кривично дело лажно пријављивање се може извршити директно, при чему су побуде из којих је дело извршено небитне.
Како је у конкретном случају дошло до самопријављивања окривљеног у информативном обавештењу које је дао саобраћајној полицији, дакле, у ситуацији када окривљени није имао својство окривљеног јер кривични поступак није започет, то је његово пријављивање, односно самопријављивање довољно за постојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. КЗС-а, те је окривљени кривично одговоран за извршење овог кривичног дела, како је то правилно утврдио првостепени суд.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 42/98 од 4. фебруара 1999)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
Кад неко учини изјаву док га надлежни орган у кривичном поступку испитује као окривљеног, у којој том органу саопшти да је одређено лице, против кога кривични поступак није покренут, учинило одређено кривично дело, а зна да означено лице то није учинило, таква изјава има карактер лажног пријављивања.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2567/54)
[/signoff]
[signoff]
Случај #3.
Кривично дело лажно пријављивање може учинити окривљени који у својој одбрани пребацује кривицу на другу особу, тврдећи да је она извршила кривично дело које се окривљеном инпутира. Међутим, ваља при томе утврдити умишљај оптуженог, какве ће последице из такве изјаве произаћи, да ли је оптужени такве последице хтео и на њих пристао, без обзира на то да ли је желео наступање таквих последица.
(Пресуда Врховног суда Хрватске, Кж 1746/65)
[/signoff]
[signoff]
Случај #4.
Ако учинилац као руководилац поднесе против оштећеног пријаву за покретање дисциплинског поступка, то не може представљати кривично дело из чл. 205. КЗС-а, јер је оштећени оглашен кривим у том дисциплинском поступку.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 644/92, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 733/91)
[/signoff]
IV
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ-а
[signoff]
Случај #1.
Окривљени који је неопрезно рукујући пиштољем упуцао себе у ногу, а затим у болници испричао припадницима полиције да су га напали разбојници који су му отели мобилни телефон, извршио је кривично дело лажно пријављивање.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 3116/04 од 27. децембра 2004)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
За постојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 282. ст. 4. КЗ-а, није неопходно да подносилац пријаве у истој назначи правну оцену дела чије извршење пријављује. Довољно је да је у пријави дат чињенични опис кривичног дела које се гони по службеној дужности и да је пријава лажна, тј. да њен подносилац тврди да је учињено једно кривично дело, иако зна да није.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 22/78)
[/signoff]
[signoff]
Случај #3.
Када учинилац прода своје возило, па затим пријави органима унутрашњих послова да му је возило одузето од стране непознатог извршиоца, чини кривично дело из чл. 205. ст. 4. у вези са ст. 3. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 112/99 од 23. фебруара 1999, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 924/98 од 23. октобра 1998)
[/signoff]
[signoff]
Случај #4.
Када окривљени присвоји и потроши новац са којим је био задужен у предузећу, а затим пријави да је према њему извршено кривично дело разбојништва од стране два непозната лица и да му је том приликом одузет новац који је пре тога присвојио и потрошио, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 135/02 од 7. фебруара 2002, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 552/01 од 16. јула 2001)
[/signoff]
[signoff]
Случај #5.
Позивањем дечјег вртића и анонимним лажним обавештењем да је у вртићу на три места постављена бомба, и да се деца не примају у вртић, извршено је кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ-а.
Из образложења:
Неосновани су наводи окривљеног да кривичним делом нису остварене веће последице, јер су деца из вртића морала бити евакуисана, дошло је до узнемиравања деце, родитеља и васпитача, као и ангажовања противдиверзионе екипе МУП-а, што указује на велики степен друштвене опасности овог кривичног дела.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1412/06 од 25. маја 2006, и Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 972/05 од 24. фебруара 2006)
[/signoff]
[signoff]
Случај #6.
Када оптужени после тешке крађе у којој је био затечен са својим возилом, пријави Одељењу јавне безбедности да му је украдено возило, а знао је да то дело није учињено, чини кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 156/92, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1385/92)
[/signoff]
V
Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а и однос са другим кривичним делима
[signoff]
Случај #1.
Када учинилац својим возилом одвезе друго лице које покуша да одузме из туђег камиона нафту, при чему побегну возилом када их примети власник, да би потом у станици полиције учинилац поднео кривичну пријаву против непознатог лица које му је наводно одузело моторно возило, поред кривичног дела крађа у покушају из чл. 165. ст. 1. КЗС-а у вези са чл. 19. КЗЈ-а, чини и кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 398/96 од 2. априла 1996, и Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 442/94 од 16. јуна 1995)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
Окривљени је изазвао покретање кривичног поступка против другог лица тако што је, након што је био приведен због сумње да је извршио кривично дело, дао личне податке другог лица уместо својих, потписао потврду о одузетим предметима на име тог лица, као и решење о одређивању и укидању задржавања, па су радници МУП-а поднели кривичну пријаву против тог другог лица.
(Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004)
[/signoff]
[signoff]
Случај #3.
Могућ је стицај кривичног дела лажног пријављивања и преваре када учинилац полицији под измишљеним именом поднесе пријаву да је на његову штету од стране непознатог извршиоца извршена тешка крађа, што је дело које се гони по службеној дужности, а у пријави наведе и да су му тада одузета и лична документа, у намери да копију те пријаве са лажним идентитетом покаже оштећеном од кога је наводно купио возило и тако га доведе у заблуду да му на штету своје имовине преда возило ради наводне пробе.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1339/00 од 14. септембра 2000, и Пресуда Општинског суда у Обреновцу, К 128/99 од 6. децембра 1999)
[/signoff]
[signoff]
Случај #4.
Са појмом пријављивања „одређеног лица” које је учинило кривично дело, може се изједначити пријава запослених у одређеној мењачници поднета органу унутрашњих послова – да су окривљеном при замени новца дали лажне новчанице уместо правих.
Правилно је окривљени оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања новца из чл. 168. ст. 1. ОКЗ-а и лажног пријављивања из чл. 205. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 105/03 од 24. фебруара 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2207/03 од 29. јануара 2004)
[/signoff]
[signoff]
Случај #5.
Када оптужени провали у просторије радне организације у којој ради као келнер и из закључане касете одузме новац и цигарете које други келнер на раду у истој организацији у њој чува, а затим у циљу прикривања проневере коју је раније извршио, овлашћеном органу пријави да су новац и цигарете одузете из закључане касете која је њему као келнеру била додељена за чување тих ствари, тада у његовим радњама постоје обележја кривичних дела тешке крађе из чл. 250. ст. 1 тач. 1. КЗ-а и лажног пријављивања из чл. 282. ст. 4. КЗ-а, учињених у реалном стицају.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2040/76)
[/signoff]
[signoff]
Случај #6.
Када окривљени у договору са ноћним чуваром претресе фирму у којој је овај радио и пронађене ствари одузме, па да би исценирао кривично дело разбојништва, окривљени веже чувара и удари га по глави, после чега је овај по договору пријавио полицији извршење разбојништва, тиме су као саизвршиоци, поред кривичног дела крађе, извршили и кривично дело лажно пријављивање.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 450/04 од 26. маја 2004, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1161/04 од 2. новембра 2004)
[/signoff]
[signoff]
Случај #7.
Утврђено је да је оптужени поднео кривичну пријаву надлежном органу да је приватни тужилац учинио два кривична дела крађе. Међутим, решењем јавног тужиоца су обустављени извиђаји по тој пријави услед недостатка доказа. Дакле, окривљени је, полазећи од тога да је знао да дела није извршио пријављени, пријавио надлежном органу да је одређено лице извршило кривично дело које се гони по службеној дужности. Према томе, у оваквој радњи окривљеног може стајати само кривично дело лажног пријављивања, а не кривично дело клевете, како су то погрешно узели судови побијаним пресудама, јер се лажним пријављивањем једном лицу приписује извршење одређеног кривичног дела због кога оно може бити гоњено, а не такво кривично дело које може умањити његову част или углед, што би представљало увреду или клевету.
(Пресуда Савезног врховног суда, Кж 85/54 од 20. јула 1954)
[/signoff]
VI
Непостојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ-а
[signoff]
Случај #1.
Нису остварени елементи кривичног дела лажно пријављивање из чл. 185. ст. 1. КЗХ-а, ако пријавилац истинито изнесе у пријави да су му милиционери у току свог службовања, уз претњу употребе силе, одузели сав новац који је имао код себе. Из такве његове пријаве не следи још да их је теретио и за то да су они наведено учинили у намери да себи или другом прибаве какву противправну имовинску корист, па да би их према томе лажно теретио за извршење кривичног дела разбојништва.
(Пресуда Врховног суда Хрватске, Кр 118/84)
[/signoff]
[signoff]
Случај #2.
Код кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст 1. КЗ-а, лажна пријава се мора односити на тачно одређено лице, а на субјективном плану кривично дело се може извршити само са директним умишљајем, односно са знањем да дело није учинило лице које се лажно пријављује. Уколико услед душевне болести подносиоца пријаве постоји сумња да је учињено кривично дело које се гони по службеној дужности, односно да је одређено лице учинилац тог кривичног дела, чак и ако та сумња нема реалног основа, недостаје битно субјективно обележје предметног кривичног дела.
(Пресуда Основног суда у Крагујевцу, К 48/11 од 31. октобра 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 508/12 од 7. фебруара 2012)
[/signoff]
[signoff]
Случај #3.
Када је оштећени поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву против осумњиченог због кривичног дела убиство у покушају из чл. 47. ст. 1. КЗРС-а у вези са чл. 19. КЗЈ-а, па се истрага обустави јер нису пружени докази да је осумњичени извршио поменуто кривично дело, правилна је одлука другостепеног суда да тиме оштећени – окривљени није извршио кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 226/02 од 23. јануара 2003, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 400/03 од 18. новембра 2003)
[/signoff]
[signoff]
Случај #4.
Ако је подносилац пријаве имао основа да верује да је неко лице извршило кривично дело и у том уверењу поднесе пријаву, неће одговарати за кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС-а.
(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 58/02 од 1. априла 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 519/04 од 7. априла 2005)
[/signoff]
[signoff]
Случај #5.
Када је окривљени у полицијској управи пријавио свог брата да му је телефоном претио убиством, исти се има ослободити од оптужбе, применом чл. 350. тач. 1. ЗКП-а, да је извршио кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС-а, јер се у конкретном случају ради о кривичном делу које се не гони по службеној дужности.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 295/05 од 7. септембра 2005, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 597/05 од 20. јануара 2006)
[/signoff]
[signoff]
Случај #6.
Када су окривљени као директори јавног предузећа поднели кривичну пријаву против одређеног лица као извршиоца одређеног кривичног дела у циљу заштите својих права и права својих радника, а нису свесни да пријављено лице није учинилац кривичног дела, тада се имају ослободити од оптужбе да су извршили кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 365/07 од 7. октобра 2008, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 759/08 од 5. децембра 2008)
[/signoff]
[signoff]
Случај #7.
Није учињено кривично дело лажно пријављивање када је на основу постојећих или претпостављених околности у кривичној пријави изнета само сумња да је одређено лице учинилац кривичног дела које се гони по службеној дужности.
(Пресуда Окружног суда у Ваљеву, К 291/05 од 4. октобра 2005)
[/signoff]
[signoff]
Случај #8.
Не остварује се биће кривичног дела лажно пријављивање подношењем дисциплинске или друге пријаве са неистинитом садржином која се не односи на кривично дело.
(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 5133/13 од 22. априла 2014)
[/signoff]
[signoff]
Случај #9.
Поставља се озбиљно питање да ли је окривљени извршио кривично дело лажно пријављивање ако је приликом свог саслушања у полицијској управи у својству осумњиченог лица, уз присуство браниоца, у својој одбрани навео да је саучесник у извршењу кривичног дела тешке крађе и малолетно лице…, а након три дана је, поново у полицијској управи, у допуни своје одбране навео да малолетно лице није саучесник у извршењу наведеног кривичног дела.
(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 717/11 од 3. априла 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2338/12 од 21. децембра 2012)
[/signoff]
[signoff]
Случај #10.
У ситуацији када је окривљена код више државних органа пријавила свог супруга – оштећеног, а између њих трају вишегодишњи сукоби, то не значи да је извршила кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 65/10 од 5. септембра 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 160/13 од 24. јануара 2013)
[/signoff]
[signoff]
Случај #11.
Није кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ-а када је окривљена сама себе пријавила да је учинила кривично дело које се гони по службеној дужности, тако што је приликом давања изјаве полицијским службеницима изјавила да је неовлашћено држала опојну дрогу хероин, иако је знала да је исти неовлашћено држао њен супруг.
(Пресуда Окружног суда у Ужицу, К 49/09 од 27. августа 2009, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 806/10 од 29. марта 2010)
[/signoff]
[signoff]
Случај #12.
Када оштећени поднесе кривичну пријаву ОЈТ против осумњичених због кривичног дела преваре из чл. 208. КЗ-а, које ОЈТ након истражних радњи оптужи због наведеног кривичног дела, а након тога пријављени поднесе оптужни предлог против подносиоца кривичне пријаве због кривичне пријаве лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ-а, тада се оптужни предлог има одбити сходно чл. 441. ст. 1 у вези са чл. 274. ст. 1. тач. 3. ЗКП-а.
(Решење Основног суда у Ужицу, К 268/12 од 28. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 807/13 од 10. априла 2013)
[/signoff]
[signoff]
Случај #13.
Кривично дело лажно пријављивање може се извршити само са директним умишљајем.
(Решење Четвртог општинског суда у Београду, К 996/02 од 27. септембра 2002, и решење Окружног суда у Београду, Кж 2284/02 од 22. новембра 2002)
[/signoff]
[signoff]
Случај #14.
Неће постојати лажно пријављивање ако се свесно износе као неистините само околности које дело чине тежим, за дело које је пријављено лице стварно извршило, јер извршилац не мора да буде свестан правне квалификације дела које је предмет пријављивања.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1313/02 од 19. априла 2006, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 3510/06 од 28. децембра 2006)
[/signoff]
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.