Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-a у судској пракси

У тексту који следи анализирамо биће кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности у свим његовим појавним облицима, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе правилном разумевању спорних ситуација у пракси

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности нумерисано је у чл. 323. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 55/14), у Глави XXIX која носи назив „Кривична дела против државних органа”.

Најпре треба указати на битан податак да се ово кривично дело у време важења Кривичног закона Републике Србије налазило у групи кривичних дела против јавног реда и мира.

Када се има у виду да је заштитни објекат тих кривичних дела јавни ред и мир, као и безбедност грађана, поставља се логично питање да ли је угрожен јавни ред и мир или пак нешто друго, када учинилац нападне службено лице у вршењу службене дужности.

Сврставањем кривичног дела из чл. 323. КЗ-a у групу кривичних дела против државних органа исправљена је наведена „теоријска и практична неправда”.

Заштитни објекат групе кривичних дела против државних органа јесте правилно и тачно функционисање државних органа и њихових овлашћених лица.

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-a има своја два основна облика (став 1. и 3), два квалификована облика (став 2. и 4), одредбе о покушају кривичног дела (став 5) и одредбе о факултативном основу за ослобађање од казне (став 6).

Први основни облик, предвиђен у чл. 323. ст. 1. КЗ-a, гласи: „Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности, казниће се …”

Елементи овог основног облика кривичног дела јесу:

– напад на службено лице,

– претња нападом на службено лице,

– службено лице,

– вршење службене дужности.

Под нападом се подразумева постојање и предузимање активних радњи учиниоца, усмерених ка телу и физичком интегритету службеног лица. То може бити, што најчешће и јесте, физички контакт учиниоца кривичног дела и службеног лица, а контакт се може остварити и посредним путем, нпр. бацањем камена на службено лице.

Другим речима: напад у себи обухвата употребу силе или претње.

За разлику од напада, претња нападом је стављање у изглед од стране учиниоца да ће употребити претњу према службеном лицу. Наравно, таква сила (било да је апсолутна или компулзивна) и претња силом треба да су таквог степена јачине да произведу последице у спољнoм свету, а то је напад на службено лице.

Пасивни субјекат кривичног дела је службено лице. У овом делу треба имати у виду примену одредбе чл. 112, ст. 3. и 4. КЗ-a, којом је одређено ко се сматра службеним лицем.

То су:

– лице које у државном органу врши службене дужности (чл. 112. ст. 3. т. 1. КЗ-a);

– изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима (чл. 112. ст. 3. т. 2. КЗ-a);

– јавни бележник, извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу (чл. 112. ст. 3. т. 3. КЗ-a);

– лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова (чл. 112. ст. 3. т. 4. КЗ-a);

– војно лице (чл. 112. ст. 3. т. 5. КЗ-a);

– страним службеним лицем сматра се лице које је члан, функционер или службеник законодавног или извршног органа стране државе, лице које је судија, поротник, функционер или службеник суда стране државе или међународног суда, лице које је члан, функционер или службеник међународне организације и њених органа, као и лице које је арбитар у страној или међународној арбитражи (чл. 112. ст. 4. КЗ-a).

Предузете радње учиниоца, усмерене ка службеном лицу, морају трајати док се врши службена дужност, односно док службено лице предузима службене радње на које је законом или другим прописима овлашћено.

Када је службено лице завршило службену дужност, а деси се напад на њега или претња нападом, не ради се о овом, већ о другом кривичном делу.

Кривично дело из чл. 323. ст. 1. КЗ-a, свршено је када је предузет напад или је упућена претња нападом на службено лице. Покушај овог кривичног дела постоји јер је исти предвиђен законом (чл. 323. ст. 5. КЗ-a), без обзира на то што распон казне затвора и њена висина за ово кривично дело то не дозвољава.

Кривично дело се може извршити само умишљајем, што подразумева постојање свести да се напада или прети нападом на службено лице док врши службену дужност. Овакав субјективни однос учиниоца подразумева да он својом радњом спречава службено лице у вршењу службене дужности, јер би се тада радило о другом кривичном делу, а то је кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. КЗ-a.

Први квалификовани облик предвиђен је у чл. 323. ст. 2. КЗ-a и гласи: „Ако је при извршењу дела из ст. 1. овог члана службеном лицу нанета лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, казниће се …”

У овом случају долази до физичког контакта учиниоца (директно или индиректно) и службеног лица, након чега се нанесе службеном лицу лака телесна повреда. Приликом насталих лаких телесних повреда треба имати у виду да законодавац не одређује врсту лаких телесних повреда, па у таквим ситуацијама постоји ово кривично дело без обзира на то да ли је службено лице задобило обичне лаке телесне повреде или опасне лаке телесне повреде, онако како је то предвиђено за кривично дело лака телесна повреда из чл. 122. ст. 1. или ст. 2. КЗ-a.

Кривично дело из чл. 323. ст. 2. КЗ-a има, поред наношења лаких телесних повреда службеном лицу, још једну алтернативну радњу извршења, а то је претња службеном лицу употребом оружја.

Таква радња извршења у себи обухвата стављање у изглед да ће се према службеном лицу употребити оружје, а том приликом не долази до наношења лаких телесних повреда.

Ако је учинилац најпре претио употребом оружја према службеном лицу, нпр. пиштољем, а потом га пиштољем удари по глави и нанесе му лаке телесне повреде, тада се учинилац оглашава кривим због кривичног дела из чл. 323. ст. 2. КЗ-a, уз опис „да је употребом оружја и задавањем ударца у предео главе службеном лицу нанео лаке телесне повреде”, а не „и да је претио употребом оружја”.

С друге стране, имајући у виду садржину чл. 122. ст. 1. и 2. КЗ-a (кривично дело лака телесна повреда), лака телесна повреда службеном лицу може се нанети оружјем, опасним оруђем или другим средством подобним да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, а када је у питању претња према службеном лицу опасним оруђем или другим средством којим се може нанети тешка телесна повреда или наступи тешко нарушење здравља, не ради се о извршењу кривичног дела из чл. 323. ст. 2. КЗ-a, већ о извршењу кривичног дела из чл. 323. ст. 1. КЗ-a.

Други основни облик кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности предвиђен је у чл. 323. ст. 3. КЗ-a и гласи: „Ако је дело из става 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне и државне безбедности, казниће се …”

Овај облик кривичног дела условљен је статусом службеног лица које врши службене дужности, па због тога има посебан значај.

То значи да учинилац предузима радње напада или претње нападом према службеном лицу са посебним својствима или му наноси лаку телесну повреду, или му прети употребом оружја.

Послови јавне безбедности су одређени у Закону о полицији, па је тако у чл. 30, између осталог, предвиђено да су полицијски послови:

– превенција криминала и унапређење безбедности у заједници;

– безбедносна заштита живота, права и слобода грађана, заштита имовине, као и подршка владавини права;

– откривање и расветљавање кривичног дела, прекршаја и преступа;

– откривање и хапшење учиниоца кривичног дела и прекршаја и других лица за којима се трага и привођење надлежним органима, обезбеђивање доказа, њихова анализа, криминалистичко форензичко вештачење употребом савремених форензичких метода и евиденција;

– одржавање јавног реда, спречавање насиља итд.

У чл. 31. истог закона предвиђено је да полиција обавља полицијске послове са циљем и на начин да сваком обезбеди једнаку заштиту безбедности, права и слобода, примењујући закон и уставно начело владавине права.

Када је реч о статусу службеног лица у смислу чл. 323. ст. 3. КЗ-а, интересантно је поређење са кривичним делом спречавање службеног лица у вршењу службене дужности из чл. 322. ст. 3. КЗ-а, у коме је такође предвиђено: „Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичних дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе.” У овом случају запажа се и поставља питање зашто у чл. 322. ст. 3. КЗ-а законодавац није употребио речи као у чл. 323. ст. 3. КЗ-а („у вршењу послова јавне или државне безбедности”), па се речи из чл. 322. ст. 3. КЗ-а („или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе”) појављују као вишак јер су наведени послови обухваћени пословима јавне безбедности, сходно претходно цитираном законском пропису.

Други квалификовани облик кривичног дела предвиђен је у чл. 323. ст. 4. КЗ-а и гласи: „Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана, учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се …”

Овај облик кривичног дела је опредељен насталом тежом последицом у виду тешке телесне повреде. Како у овом члану законодавац опредељује врсту настале тешке телесне повреде, у погледу тешке телесне повреде важе сви елементи кривичног дела тешка телесна повреда из чл. 121. КЗ-а.

У чл. 323. ст. 5. КЗ-а предвиђено је: „За покушај дела из ст. 1. овог члана  казниће се …”

У овом делу важи правило предвиђено у чл. 30. КЗ-а, у последњем делу реченице који гласи: „А за покушај другог кривичног дела само кад закон изричито прописује кажњавање за покушај”.

Другим речима: иако је за кривично дело из чл. 323. ст. 1. КЗ-а предвиђена казна затвора до три године, значај заштићеног објекта очигледно опредељује постојање покушаја за ово кривично дело.

У чл. 323. ст. 6. КЗ-а предвиђено је: „Учинилац дела из ст. од 1. до 3. овог члана, који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.”

У овом делу се директно примењује одредба чл. 58. ст. 1. КЗ-а, која гласи: „Суд може ослободити од казне учиниоца кривичног дела само када то закон изричито предвиђа.”

У примени чл. 323. ст. 6. КЗ-а подразумева се да службено лице законито примењује одређену службену радњу, али је његово поступање при извршењу такве радње незаконито и грубо. На пример, службено лице претреса стан осумњиченог, што представља закониту радњу, али том приликом непотребно оштећује и разбацује ствари по стану, или приликом извршења службене радње грубо поступа тако што странку вређа, бахато и безобразно се понаша.

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-а, свакако спада у групу „осетљивих” кривичних дела, па је нужна анализа и приказивање садржине карактеристичних судских одлука у вези са овим кривичним делом, што је и учињено по следећем редоследу:

I Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 1. КЗ-а – службена радња, службено лице, напад или претња нападом;

II Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 2. КЗ-а;

III Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. КЗ-а;

IV Однос кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-а и кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. КЗ-а;

V Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а;

VI Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. и примена кривично-процесног права.

I

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 1. КЗ-а – службена радња, службено лице, напад или претња нападом

 

Случај #1.

Неосновани су наводи у жалби бранилаца оптужених изјављенoj против пресуде првостепеног суда којом су окривљени оглашени кривим због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности у саизвршилаштву, из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. и чл. 33. КЗ-а, када су истакли да се гурање не може сматрати радњом извршења поменутог кривичног дела стога што се има у виду да је радња наведеног кривичног дела у ствари напад на службено лице или претња нападом, а под нападом треба разумети све облике употребе силе у односу на телесни интегритет службеног лица које за последицу има лаку телесну повреду и представља тежи облик овог кривичног дела, а нападом се може сматрати гурање, вучење за руку односно одело, избацивање из неке просторије и слично.

Претња нападом је стављање у изглед службеном лицу да ће се напасти на његов телесни интегритет, што се може учинити вербално, конклудентном радњом или на неки други начин, а основно је да је претња озбиљна и остварљива.

(Пресуда Вишег суда у Чачку, К 69/13 од 10. 3. 2014, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 825/14 од 26. 2. 2014)

 

Случај #2.

За постојање кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности није неопходно да је код службеног лица настала повреда, тако да је кривично дело свршено чим је предузет напад или упућена претња да ће се напасти службено лице у вршењу послова јавне или државне безбедности.

Из образложења:

Апелациони суд налази да је жалба неоснована имајући у виду да је у првостепеном поступку утврђено да је окривљени извршио напад на службено лице у вршењу послова јавне безбедности тако што је оштећеног полицијског службеника најпре гурао обема рукама у пределу груди, а потом покушао да га уједе за руку у тренутку када је оштећени покушавао да га веже, а такође је и дрвеном мотком замахивао у правцу оштећеног предузимајући ове радње за време док су оштећени вршили послове јавне безбедности, тј. за време док су савладавали отпор лица које је требало лишити слободе.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1576/14 од 23. 10. 2014)

 

Случај #3.

Под нападом у смислу кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, подразумевају се радње које су физички и непосредно управљене на тело пасивног субјекта, односно службеног лица, којима се угрожава његов телесни интегритет, уз нужан услов да то буде учињено у време вршења службене дужности, а тежи облик дела ће постојати ако се те службене дужности састоје у вршењу послова јавне или државне безбедности.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1498/16 од 24. 11. 2016)

 

Случај #4.

Након што је претресом од оптуженог одузета кесица са опојном дрогом од стране полицијских службеника, службеним возилом је пребачен до зграде полиције ради претресања, обављања информативног разговора и прегледа возила, при чему је оптужени у току вожње налегао телом на возача – полицијског службеника покушавајући да му отме кесицу са опојном дрогом, чиме је извршио кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1027/06 од 27. 11. 2006)

 

Случај #5.

Како је у конкретном случају дошло до интервенције државног органа, очигледно је да је претња схваћена озбиљно, те чињеница да је претња учињена вербално није од утицаја на постојање кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4427/10 од 7. 9. 2010)

 

Случај #6.

Елеменат кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 1. КЗ-а, јесте предузимање радње окривљеног „у вршењу службене дужности”, па та радња мора бити несумњиво утврђена.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 740/07 од 3. 3. 2008, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 514/08 од 24. 9. 2008)

 

Случај #7.

У жалби браниоца окривљеног, изјављеној против пресуде првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 2. и 1. КЗ-а, неосновано се истиче да оштећено лице није пасивни субјекат овог кривичног дела.

Наиме, правилно је првостепени суд означио правну квалификацију кривичног дела јер је оштећени радник физичко-техничког обезбеђења у здравственој установи, дакле службено лице које врши службене дужности, сходно чл. 112. ст. 3. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 425/10 од 20. 9. 2010, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 459/11 од 3. 3. 2011)

 

Случај #8.

Неосновани су жалбени наводи Јавног тужиоца јер је првостепени суд правилно ценио све изведене доказе, а посебно исказе оштећених који су се на главном претресу изјаснили да критичном приликом нису имали униформе на којима би биле ознаке које би говориле ко су и шта су, те на основу одеће коју су имали окривљени нису могли да закључе да се ради о службеним лицима, нити су се критичном приликом они легитимисали. Из тога произлази да је правилан закључак првостепеног суда да окривљени критичном приликом нису били свесни да врше напад на службено лице у вршењу службене дужности, те су ослобођени оптужбе да су извршили кривично дело из чл. 323. ст. 2. у вези са ст. 1. и чл. 33. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 1620/10 од 17. 3. 2011, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1727/11 од 20. 6. 2011)

 

Случај #9.

Под службеним лицем које обавља дужности чувања јавног реда и мира, треба подразумевати и стражара у казнено-поправном дому.

(Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1842/88 од 26. 9. 1990, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 497/91 од 28. 5. 1991)

 

Случај #10.

Напад на службено лице може се извршити и спрејом са сузавцем.

(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 1159/91 од 16. 12. 1991, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 237/92 од 25. 2. 1992)

 

Случај #11.

Контролор паркирања има својство службеног лица у смислу одредбе чл. 112. ст. 3. т. 4. КЗ-а, па нападом на њега учинилац чини кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 2. у вези са т. 1. КЗ-а.

(Пресуда Првог основног суда у Београду, К 3299/10 од 20. 12. 2010, и Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 4353/10 од 22. 2. 2011)

 

Случај #12.

Постоји кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности ако окривљени, свестан предузетих радњи и њихових могућих последица, нападне радника електродистрибуције у току обављања редовних послова и нанесе му лаке телесне повреде, јер су остварена како објективна, тако и субјективна обележја овог кривичног дела.

(Пресуда Вишег суда у Ужицу, Кж 273/14 од 30. 7. 2014)

 

Случај #13.

Радници ЈП „Електродистрибуција Србије” јесу службена лица у смислу чл. 112 т. 4. КЗ-а, па напад на та лица представља кривично дело напада на службено лице у вршењу службене дужности.

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж 895/13 од 19. 3. 2013)

II

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 2. КЗ-а

 

Случај #1.

Повреда службеном лицу може бити нанета и када при интервенцији службено лице оптуженог позове да пође са њим и притом га држи, па оптужени приликом отргнућа од службеног лица одгурне поменуто лице које при паду задобије повреде.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 467/91 од 12. 4. 1992, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 428/92 од 2. 6. 1992)

 

Случај #2.

Када су припадници полиције наредили оптуженом који је преносио хероин да изађе из кола, услед чеге је он покренуо возило и прегазио ногу оштећеном припаднику полиције наносећи му лаку телесну повреду, ради се о кривичном делу напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 2. КЗ-а.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 1257/05 од 7. 11. 2005, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 518/06 од 11. 5. 2006)

 

Случај #3.

Тежи облик кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности постоји када употреба силе према оштећеном доведе до наступања лаке телесне повреде.

Из образложења:

Под нападом треба разумети све облике употребе силе у односу на телесни интегритет службеног лица, који када за последицу има лаку телесну повреду, представља тежи облик овог кривичног дела, а нападом се може сматрати гурање, вучење за руку, одело, изгуривање из просторије и друго.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 825/14 од 26. 2. 2015)

III

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. КЗ-а

Случај #1.

Када окривљени на стадиону нападне милиционера, као службено лице приликом вршења послова чувања јавног реда, тако што га песницом удари по лицу, он чини кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. КЗ-а.

(Пресуда Другог општинског суда у Београду, 24/90 од 18. 5. 1992, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1469/92 од 11. 8. 1992)

 

Случај #2.

Униформисано лице које је на позив дошло у ресторан са циљем да се утиша музика која је била прегласна, обављало је послове одржавања јавног реда и мира, односно послове јавне безбедности, па напад на њега представља извршење кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1, 2. и З.

(Пресуда Вишег суда у Чачку, К 69/13 од 10. 3. 2014, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 825/14 од 26. 2. 2015)

 

Случај #3.

Када је окривљени најпре вређао службено лице на пословима јавне безбедности, а затим претио да ће га ударити по глави, да би на крају подигао руку у којој је држао нож усмерен ка телу оштећеног, при чему му је присутни сведок пришао и отео нож, тада се ради о извршењу кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности у покушају, из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. и 4. и чл. 30. КЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Кањижи, К 259/06 од 8. 6. 2007, и Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 519/07 од 31. 1. 2008)

 

Случај #4.

Када окривљени на стадиону нападне милиционера, као службено лице приликом вршења послова чувања јавног реда, тако што га песницом удари по лицу, он чини кривично дело из чл. 214. ст. 1. КЗ-а РС.

(Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 24/90, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1460/92)

 

Случај #5.

Под пословима јавне безбедности, у смислу кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, треба подразумевати и проналажење и хватање учиниоца кривичног дела које је регулисано Законом о полицији, па ће постојати квалификовани облик овог кривичног дела уколико је напад учињен при обављању ових службених дужности.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1498/16 од 24. 11. 2016)

IV

Однос кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-а и кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. КЗ-а

Случај #1.

Неоснована је жалба браниоца окривљеног, изјављена против пресуде првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. КЗ-а. Наводи жалбе су неосновани јер напад на службено лице при извршењу службене дужности не мора увек бити усмерен на спречавање службене радње, већ може бити мотивисан другим побудама. У конкретном случају, када се има у виду да су врата на просторији у којој су се налазили окривљени и оштећена била отворена и да оптуженом нису стављене „лисице”, произлази да је окривљени могао да напусти просторију и без напада на оштећену – полицајца, тако да напад на њу није био усмерен да би је спречио у обављању службене радње.

Такође, имајући у виду одредбу чл. 2. и 10. Закона о полицији, правилна је одлука првостепеног суда по којој је окривљени оглашен кривим због наведеног кривичног дела, при чему је приликом тог напада службеном лицу нанета лака телесна повреда, па се не може радити о извршењу кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку, К 455/12 од 20. 12. 2013, и Пресуда Вишег суда у Чачку, Кж 77/14 од 5. 4. 2014)

 

Случај #2.

Изрека пресуде је нејасна уколико је радња извршења кривичног дела у чињеничном опису опредељена као напад на службено лице у вршењу послова јавне безбедности, у смислу инкриминације из чл. 323. КЗ-а, а опис предузетих радњи од стране окривљених упућује на радњу спречавања службеног лица у вршењу службене радње, у смислу инкриминације из чл. 322. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Нишу, К 156/10 од 22. 3. 2010, и Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 3382/10 од 13. 5. 2011)

V

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а

Случај #1.

Када је првостепеном пресудом окривљени оглашен кривим због кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира из чл. 23. ст. 2. Закона о јавном реду и миру, има места примени чл. 5. ст. 2. КЗ-а – примена блажег закона – од стране другостепеног суда који је својом пресудом преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације, тако да се радње описане у првостепеној пресуди квалификују као кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а, а имајући у виду запрећене казне за једно и друго кривично дело.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 241/05 од 27. 3. 2006, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 271/06 од 18. 10. 2006)

 

Случај #2.

Када је пресудом првостепеног суда, којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, оптуженом изречена казна затвора, а није урачунато време лишења слободе, учињена је повреда закона из чл. 63. КЗ-а и има места преиначењу пресуде првостепеног суда од стране другостепеног суда.

(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 140/07 од 31. 3. 2008, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 406/08 од 10. 9. 2008)

 

Случај #3.

Дело напада на службено лице у вршењу службене дужности, које би по закону који је важио у време извршења кривичног дела било квалификовано по чл. 24. ст. 2. Закона о јавном реду и миру, применом новог Кривичног законика, као блажег закона, треба квалификовати по чл. 323. ст. 3. КЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 658/05 од 24. 1. 2006)

 

Случај #4.

Поврат указује не само на повишени степен кривице, већ и на нарочито изражен степен опасности одређеног лица, као и да код тог лица постоје посебне склоности ка вршењу кривичних дела, па зато и представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Нишу, К 1612/07, и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж 2315/08)

 

Случај #5.

Окривљеном који је извршио продужено кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности, не може се као олакшавајућа околност ценити чињеница да се оштећена скоро свакодневно телефонским путем распитивала код управника затвора за његово здравствено стање.

(Пресуда Општинског суда у Лајковцу, К 64/07 од 28. 5. 2007, и Пресуда Окружног суда у Ваљеву, Кж 507/07 од 30. 10. 2007)

 

Случај #6.

Више кривичних дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, извршених у односу на три различита лица, од којих су два повређена, не могу чинити продужено кривично дело с обзиром на то да се ради о кривичним делима која су управљена против личности.

(Пресуда Општинског суда у Нишу, К 1403/06, и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж 1871/09)

VI

Кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. и примена кривично-процесног права

Случај #1.

Ако чињенични опис у оптужби Јавног тужиоца не садржи све објективне елементе кривичног дела које се оптуженом ставља на терет, суд ће донети пресуду из чл. 355. т. 1. ЗКП-а.

(Пресуда Основног суда у Врању, К 3548/10 од 29. 12. 2010, и Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж 1352/11 од 9. 4. 2012)

 

Случај #2.

Када на основу непромењеног чињеничног описа кривичног дела из оптужног акта којим је окривљеном било стављено на терет извршење једног кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, а с обзиром на то да је дело извршио према два оштећена лица, суд окривљеног огласи кривим за два кривична дела из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, тиме није изменио објективни идентитет оптужнице, па није прекорачио оптужбу.

(Пресуда Општинског суда у Пироту, К 30/07, и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж 1324/08)

 

Случај #3.

Неразумљива је изрека пресуде ако је окривљени оглашен кривим за кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности зато што је „силом спречио службено лице при вршењу службене радње коју је предузео у оквиру својих овлашћења”, јер су ово елементи другог кривичног дела – спречавање службеног лица у вршењу службене радње, а не кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1034/15 од 1. 10. 2015)

 

Случај #4.

Пресудом првостепеног суда окривљени (тројица) су оглашени кривим да су извршили по једно кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. КЗ-а и осуђени су на казне затвора.

Делимичним усвајањем жалбе бранилаца преиначена је првостепена пресуда у погледу правне квалификације тако што су оптужени оглашени кривим да су извршили кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности у саизвршилаштву, из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. и чл. 33. КЗ-а.

По налажењу Апелационог суда, оптужени су у конкретном случају поступали као саизвршиоци, па је другостепени суд након одржаног главног претреса извршио измену оптужног акта тако што је у изреку унето да су оптужени извршили кривично дело као саизвршиоци, а уз то, такође по налажењу овог суда, није извршено прекорачење оптужбе с обзиром на то да је у оптужном акту јасно разграничена радња извршења сваког од оптужених.

(Пресуда Вишег суда у Чачку, К 69/13 од 10. 3. 2014, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 825/14 од 26. 2. 2015)