У тексту који је пред вама анализирамо биће кривичног дела нарушавања неповредивости стана у свим његовим појавним облицима, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе правилном разумевању спорних ситуација у пракси
Инкриминација кривичног дела нарушавања неповредивости стана наведена је у члану 139. Кривичног законика („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) који се налази у Глави 14 под називом „Кривична дела против слободе и права човека и грађанинаˮ.
Процентуално гледано, ово кривично дело није често заступљено у судској пракси, али, свеједно, ствара одређене правне проблеме и недоумице, о којима ће бити речи у овом тексту.
Поменуто кривично дело има своја два облика, као и одредбу о кажњавању за покушај тог кривичног дела.
Први облик (члан 139. ст. 1. КЗ-а) гласи: „Ко неовлашћено продре у туђ стан или туђе затворене просторе или се на захтев овлашћеног лица из тог стана или простора не удаљи, казниће се…ˮ
Други облик (члан 139. ст. 2. КЗ-а) гласи: „Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено лице у вршењу службе, казниће се…ˮ
У члану 139. ст. 3. КЗ-а наведено је: „За покушај дела из става 1. и 2. овог члана казниће се…ˮ
Будући да се наведено кривично дело налази у групи кривичних дела против слобода и права човека и грађанина, извршењем овог кривичног дела очигледно се повређује једно од основних права човека, а то је право на неповредивост стана, самим тим и на слободу кретања и одлучивања.
У питању је уставна категорија са изричитом одредбом да је свако противправно улажење у стан или затворен простор забрањено и кажњиво. У туђ стан се може ући само по одређеном законском основу, а што је регулисано у Законику о кривичном поступку, о чему ће бити речи у овом тексту.
Елементи основног облика кривичног дела (члан 139. ст. 1. КЗ-а) јесу:
– продирање у туђ стан или туђе просторије;
– неудаљавање из стана или простора на захтев овлашћеног лица;
– неовлашћено продирање и задржавање у стану или затвореном простору.
Под продирањем у туђ стан или туђе затворене просторе подразумева се улажење у стан или туђе просторе насилним путем, било да се савлађују препреке да би се ушло или се савлађује отпор овлашћеног лица. То су обично радње обијања, проваљивања, скидања катанца, улажења преко крова, кроз прозор или пак савладавање власника или држаоца стана или лица које је у затвореном простору пружало отпор.
Поставља се питање шта је стан, а шта је то затворен простор? Станом се има сматрати грађевинска целина, а сходно Закону о становању, она која је намењена за становање: кућа, стан у стамбеној згради, свака просторија у оквиру куће или стана. То је, свакако, и хотелска соба јер је намењена за изнајмљивање без обзира на то што је изнајмљена за једну ноћ или пак за два-три сата, а такође и одређени грађевински објекти, који су преуређени за становање – вешерница, већи делови ходника у стамбеној згради, такође и покретне просторије намењене за становање – јахта, већи чамац са кабином, камп приколица, шатор и др.
Затворен простор је свака просторија која није стан, а у коју се не може ући без претходног уклањања препрека. То су: просторија кућног савета у стамбеној згради, радионица, сликарски атеље, адвокатска канцеларија и друго.
У судској пракси су видне дилеме какав мора да буде статус стана или затворене просторије, а у случају неовлашћеног продирања или задржавања у њему, да би постојало наведено кривично дело, о чему ћемо касније говорити.
Дакле, у случају постојања наведених алтернативних радњи извршења кривичног дела – члан 139. ст. 1. КЗ-а, реч је о активном деловању учиниоца, односно његовом чињењу.
Друга алтернативна радња, првог основног облика овог кривичног дела односи се на пасивну радњу учиниоца.
Неудаљавање из туђег стана или затвореног простора је у ствари легално улажење у такав простор, при чему починилац одбија да се удаљи, да изађе, на захтев овлашћеног лица. Такво задржавање мора бити уочљиво и са тенденцијом остајања у стану или затвореном простору неко дуже време.
Услов постојања наведене алтернативне радње извршења јесте постојање захтева овлашћеног лица из стана или затвореног простора да лице које је ушло у стан, исти и напусти.
Захтев овлашћеног лица се односи на власника стана, држаоца стана, на свако лице које станује у њему или га користи по неком основу.
Стан или затворен простор мора бити туђ, а то значи да се мора знати „чији јеˮ. Кад је у питању стан, није битно да ли је реч о стану у друштвеној својини (која је постојала) или у приватној својини. Управо код појма „туђˮ постоји дилема у судској пракси, који је то стан или затворен простор, а што је основ за постојање овог кривичног дела.
Улажење у стан или затворен простор мора бити неовлашћено. Дакле, такво да учинилац нема законски основ за предузимање такве радње. Ако учинилац уђе у такав стан или затворени простор на позив власника стана, затвореног простора, односно на позив овлашћеног лица, ово кривично дело не постоји (у случају позива за помоћ при хаварији у стану и др.).
Неовлашћеног продирања и задржавања у туђем стану или затвореном простору нема ни у случају кад се оно врши противно вољи овлашћеног лица, ако за то постоје законски разлози. То су случајеви предузимања доказне радње претресања стана и других просторија, као и лица, а што је врло јасно и прецизно регулисано у одредбама чл. 152–160. ЗКП-а.
Такве радње наређује суд, на образложени захтев јавног тужиоца, а предузимају се у циљу хватања осумњиченог лица, проналажења трагова кривичног дела или предмета важних за кривични поступак. Наравно, регулисане су и ситуације улажења у стан од стране овлашћеног службеног лица и без наредбе суда, ако то тражи држалац стана, ако се спрема отпор лица које се налази у просторији или је отпочело уништавање предмета или трагова кривичног дела.
Извршилац кривичног дела из члана 139. ст. 1. КЗ-а може бити свако лице које предузима такве радње умишљајно, а то значи уз постојање свести да продирање или задржавање у стану или затвореном простору врши неовлашћено.
Могућ је и покушај кривичног дела, а што је предвиђено у члану 139. ст. 3. КЗ-а.
Гоњење се предузима по приватној тужби, сходно члану 153. ст. 1. КЗ-а.
Други, тежи облик овог кривичног дела (члан 139. ст. 2. КЗ-а) односи се на нарушавање неповредивости стана од стране службеног лица у вршењу службе. Наравно, у овом делу треба имати у виду одредбу члана 112. тач. 3) и 4) КЗ-а која се односи на појам службеног лица, као и суштину кривичног дела преваре у служби из члана 363. КЗ-а ради сагледавања ситуације „вршења службеˮ од стране службеног лица.
Извршилац овог облика кривичног дела јесте службено лице које неовлашћено предузима радње извршења кривичног дела.
Могућ је и покушај кривичног дела из члана 139. ст. 2. КЗ-а, а што је предвиђено у члану 139. ст. 3. КЗ-а.
Гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а предузима се по службеној дужности.
Будући да судска пракса у вези са наведеним кривичним делом није богата, издвајамо карактеристичне судске одлуке у вези са спорним ситуацијама које се односе на:
1) кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а (елементи: неовлашћено продирање, туђ стан или затворен простор, неудаљавање из стана);
2) кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а (службено лице);
3) гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а;
4) непостојање кривичног дела из члана 139. КЗ-а;
5) кривично дело из члана 139. КЗ-а и однос са другим кривичним делима;
6) кривично дело из члана 139. КЗ-а и процесни институти (пресуђена ствар).
- Кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а (елементи: неовлашћено продирање, туђ стан или затворен простор, неудаљавање из стана)
(а) Неовлашћено продирање
Случај #1
Битан елемент кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а је „неовлашћено продирањеˮ, а то је свако насилно улажење у туђ стан.
Битни елементи кривичног дела нарушавања неповредивости стана су сигурно утврђени, а они произилазе не само из исказа приватних тужилаца, већ и из одбране окривљеног који је и сам навео да је „по слободиˮ ушао у кућу тужилаца тако што је два пута руком гурнуо врата, а са друге стране из исказа приватних тужилаца произилази да је окривљени неовлашћено продро у њихов стан тако што је ногама ударао у врата, извалио рајбер и затим ушао у стан у коме су се налазили тужиоци, па сигурност закључка првостепеног суда се не доводи у питање жалбеним наводима.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 29/08 од 9. маја 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 396/08 од 29. августа 2008)
Случај #2
Пошто кривично дело из члана 68. КЗС-а (сада члан 139. КЗ-а) има два облика, суд мора утврдити да ли се ради о неовлашћеном продирању у туђ стан или да се учинилац на захтев овлашћеног лица одатле није удаљио.
Првостепени суд није дао јасне разлоге о одлучним чињеницама због тога што се у изреци пресуде наводи да је окривљени неовлашћено ушао у кућу оштећеног.
Из изреке пресуде је нејасно у чему се састоји радња извршења кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим јер се не види да ли је окривљени неовлашћено продро у туђ стан или затворене просторије или се на захтев овлашћеног тужиоца одатле није удаљио.
Само улажење у туђ стан може, али и не мора, да буде неовлашћено, а одбијање да се на захтев овлашћеног лица удаљи мора бити недвосмислено и изричито.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду К 750/97 од 25. марта 1998. и Решење Окружног суда у Београду Кж 121/99 од 27. јануара 1999)
Случај #3
Нарушавање неповредивости стана може извршити и власник стана уколико није држалац стана.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1103/99 од 15. јуна 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1780/01 од 27. новембра 2001)
(б) Туђ стан или затворен простор
Случај #1
Објекат кривичног дела нарушавања неповредивости стана јесте у начелу стан у коме неко станује, али не и празан стан, јер је за такве случајеве предвиђена посебна кривично-правна заштита у другим казненим одредбама Кривичног закона.
У предметној кући нико није становао, приватни тужилац је исту напустио због несугласица са суседом, тако да се окривљени уселио у напуштену и празну кућу. При томе ваља истаћи да је предмет наведеног кривичног дела у начелу стан у коме неко станује, а не и празан стан.
Противно наводима жалбе првостепени суд је све одлучне чињенице потпуно и правилно утврдио, па се жалба приватног тужиоца показује неоснованом.
(Пресуда Окружног суда у Сиску Кж 42/89 од 23. фебруара 1989)
Случај #2
Небитно је да ли је у време неовлашћеног продирања у туђ стан, титулар права на стану тренутно користио или не.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 689/92 од 29. маја 1992. и Решење Окружног суда у Београду Кж 1557/92 од 27. августа 1992)
Случај #3
Затворена просторија у смислу прописа из члана 53. ст. 1. КЗ Хрватске нарушавање неповредивости стана, јесте не само таква просторија коју грађанин овлашћено користи, већ и пословна просторија организације удруженог рада, државног органа или слично. При томе, а уз неспорно утврђење да се у изложеном смислу ради о затвореној просторији, неодлучно је за постојање кривичног дела је ли та просторија намештена или празна.
(Врховни суд Хрватске Кзз 22/81 од 2. септембра 1981)
Случај #4
За постојање кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 53. ст. 1. КЗ Хрватске неодлучно је, је ли особа која стан користи уједно и носилац станарског права, већ је довољно да стан овлашћено користи.
(Пресуда Окружног суда у Загребу Кж 2939/80 од 11. фебруара 1981)
Случај #5
Улазак у туђе ограђено двориште откривањем даске из ограде је кривично дело нарушавања неповредивости стана, јер се затвореним простором сматра сваки простор у који се не може ући без претходног уклањања препрека које служе за обезбеђење неовлашћеног улажења.
(Пресуда Врховног суда Војводине Кзз 21/80 од 7. маја 1981)
Случај #6
Основни смисао кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 53. КЗ Хрватске јесте несметано коришћење стана, стога неовлашћено заузимање изграђеног, а још ненастањеног стана у друштвеном власништву, не садржи обележје тога кривичног дела, већ кривичног дела противправног заузимања непокретности у друштвеном власништву из члана 140. КЗ Хрватске.
(Пресуда Окружног суда у Пули Кж 312/83 од 1. септембра 1983)
Случај #7
Туђим станом у смислу члана 53. КЗ Хрватске сматра се и стан који је у законитом поседу друге особе, па то дело чини и сувласник куће ако без дозволе овлашћене особе уђе у такав стан.
(Пресуда Окружног суда у Сиску К 35/85 од 3. априла 1985)
Случај #8
Предмет кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 154. ст. 1. КЗ-а може бити само стан у коме неко станује, а не празан стан, па се продирањем у стан у коме нико не станује не остварују обележја овог кривичног дела.
(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 7/77 од 1. априла 1977)
Случај #9
Нарушавањем неповредивости стана се напада на лични живот човека у стану, његов кућни мир и његово осећање сигурности.
Групни заштитни објекат овог кривичног дела јесу слободе и права човека и грађанина, па нарушавање неповредивости стана напада на лични живот човека у стану, његов кућни мир и његово осећање сигурности да у стану неће бити узнемираван. Дакле, заштита мирног становања је први и основни мотив инкриминације овог дела, а која у конкретном случају није остварена.
(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 67/1992 од 15. марта 1992)
Случај #10
Под појмом затворена просторија у смислу законске одредбе, по правилној примени закона, има се разумети и свака друга затворена просторија, а не само стан и просторија која служи у вези са станом, па према томе и затворене службене просторије државних органа, друштвено-политичких организација и установа, као и затворене пословне просторије привредних организација или појединаца.
(Пресуда Врховног суда Југославије К 118/86)
Случај #11
Окривљени који је неовлашћено продро у стан, у коме се у моменту продирања није налазио корисник стана, већ је био на привременом раду у иностранству, извршио је кривично дело нарушавање неповредивости стана.
(Пресуда Врховног суда Црне Горе Кзз 6/90 од 20. децембра 1990)
Случај #12
Ако сустанар продре у део стана другог сустанара чини кривично дело из члана 68. КЗ-а Србије.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1103/99 од 15. јуна 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1780/01 од 27. новембра 2001)
(в) Неудаљавање из стана
Случај #1
Као овлашћено лице код кривичног дела нарушавања неповредивости стана јављају се, поред корисника стана који има станарско право, чланови његове породице и лица која по његовом одобрењу ту станују као што су подстанари или лица којима је стан привремено уступљен на коришћење, као и сва друга лица која по неком правилу или факултативном односу имају овлашћење да се супротставе продирању у стан.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 1029/92 од 27. маја 1993. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1575/93 од 8. децембра 1993)
Случај #2
Неудаљавање из туђег стана на захтев овлашћеног лица постоји и када супруг окривљене обије туђи стан и у њега се усели са окривљеном и децом без икаквог правног основа, па се окривљена на позив овлашћеног лица не удаљи из стана.
(Пресуда Четвртог Општинског суда у Београду К 1092/92 од 27. јуна 1993. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1585/92 од 25. децембра 1993)
- Кривично дело из члана 139. ст. 2. КЗ-а (службено лице)
Случај #1
Самим постојањем радног налога радника „Електродистрибуцијеˮ да изврше контролу мерног места не искључује противправност дела јер такав налог у себи не садржи право да се без одобрења продре у туђи стан или други затворен објекат, већ да се само изврши контрола мерног уређаја.
Иако је неспорно да су окривљени имали налог за контролу мерног места, тај налог није наредба за претрес стана или других просторија какву би, на пример, могла имати полиција, а налог за контролу електричног бројила не садржи у себи и одобрење за улазак у просторије мимо воље и дозволе власника, односно држаоца.
На основу наведеног се може закључити да само постојање радног налога радника „Електродистрибуцијеˮ да изврши наведену службену радњу не искључује противправност дела јер такав налог у себи не садржи право да се без одобрења уђе у туђи стан или пак други затворени простор, већ само да се изврши контрола мерног уређаја.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 706/13 од 30. јануара 2014)
- Гоњење за кривично дело из члана 139. ст. 1. КЗ-а
Случај #1
Када Јавни тужилац поднесе оптужни предлог за кривично дело за које је законом предвиђено да се гоњење предузима по приватној тужби, а првостепени суд на основу таквог оптужног предлога донесе мериторну одлуку, учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 5) ЗКП-а јер не постоји оптужба овлашћеног тужиоца.
Првостепени суд је својом пресудом окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а.
Како је за кривично дело нарушавања неповредивости стана из члана 139. ст. 1. КЗ-а законом предвиђена казна затвора до једне године, за то дело је предвиђено да се гоњење предузима по приватној тужби, то првостепени суд није могао да поступа по оптужном предлогу Јавног тужиоца, већ је такав оптужни акт требало да одбаци из разлога што не постоји захтев овлашћеног тужиоца.
Како је на описани начин учињена наведена битна повреда одредаба кривичног поступка, то има места укидању пресуде првостепеног суда и одбачају оптужног акта.
(Пресуда Основног суда у Крушевцу К 1137/08 од 15. јануара 2010. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 3196/10 од 20. маја 2010)
- Непостојање кривичног дела из члана 139. КЗ-а
Случај #1
Обијање улазних врата на стану приватне тужиље у време кад је она била одсутна, да би учинилац затворио вентил за воду и тако спречио поплаву у свом стану, искључује постојање кривичног дела нарушавања неповредивости стана због крајње нужде.
(Пресуда Петог општинског суда у Београду К 1097/03 од 6. децембра 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 684/05 од 14. марта 2005)
Случај #2
Када приватни тужилац нанесе штету на возилу оптуженог, па оптужени уз присуство полицајца уђе у стан приватног тужиоца да би решио насталу спорну ситуацију, тада не постоји битан елеменат кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а, а то је неовлашћено продирање, па се оптужени има ослободити од оптужбе сходно члану 355. тач. 1) ЗКП-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 151/05 од 27. јуна 2005. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 410/05 од 16. септембра 2005)
Случај #3
Ограђено приватно градилиште не представља затворени простор у смислу члана 68. КЗС-а, па нема места постојању кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗ-а јер је поменутим делом тачно предвиђено шта је предмет извршења кривичног дела.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду К 625/00 од 29. августа 2000. и Решење Окружног суда у Београду Кж 68/01 од 30. јануара 2001)
Случај #4
Када окривљени уђе у део заједничког стана чији је власник његов таст, а од те просторије је добио кључ од сустанара приватног тужиоца, не може се говорити о неовлашћеном продирању у туђи стан.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1787/90 од 30. децембра 1992. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1156/93 од 11. маја 1994)
Случај #5
Радња неовлашћеног уласка у двориште приватног тужиоца не представља радњу уласка у стан нити у затворене просторије, па нема кривичног дела нарушавања неповредивости стана.
(Решење Другог општинског суда у Београду К 1639/04 од 14. октобра 2005. и Решење Окружног суда у Београду Кж 376/06 од 16. фебруара 2006)
Случај #6
Предмет кривичног дела нарушавања неповредивости стана из члана 154. ст. 1. КЗ-а може бити само стан у коме неко станује, а не празан стан. Зато се продирањем у стан у коме нико не станује не остварују обележја овог кривичног дела.
(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 7/77)
Случај #7
Када учинилац на захтев своје сестре обије закључана врата од стана у коме је она до тада становала са приватним тужиоцем, са којим је у браку, не продире неовлашћено у туђи стан.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 449/90 од 12. октобра 1990. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 975/91 од 25. априла 1991)
Случај #8
Када један од супружника без сагласности другог супружника продре у закључану собу њиховог заједничког стана, тиме не чини кривично дело нарушавања неповредивости стана ни под претпоставком да су се споразумели да ту собу користи само један од њих, а поред тога не чини ни кривично дело самовлашћа, ако је пренео из те у другу собу истог стана ствари коју су они заједно стекли у браку.
(Решење Врховног војног суда К 153/67 од 25. априла 1967)
- Кривично дело из члана 139. КЗ-а и однос са другим кривичним делима
Случај #1
Стицај између кривичног дела нарушавања неповредивости стана и самовлашћа је привидан, у ситуацији када окривљени уђе у туђи стан и на тај начин самовласно прибави право за које сматра да му припада.
(Решење Окружног суда у Београду Кж 2408/06 од 15. септембра 2006)
Случај #2
Када учинилац у циљу извршења кривичног дела силовања продре у туђи стан не постоји стицај кривичног дела силовања и кривичног дела нарушавања неповредивости стана, али је нарушавање неповредивости стана у том случају околност значајна за одмеравање казне.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 181/83)
Случај #3
Могућ је стицај кривичних дела када окривљени руком разбије улазна врата на стану приватног тужиоца и оштети врата (оштећење туђе ствари из члана 176. ст. 1. КЗС-а), а затим уђе у стан (нарушавање неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а) и након тога ушавши у стан упути увредљиве речи приватном тужиоцу (увреда из члана 93. ст. 1. КЗС-а).
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1124/01 од 16. августа 2001)
Случај #4
Када је утврђено да је оптужени оштећену увукао у свој стан, наредио јој да клекне и тако је задржавао под претњама дужи временски период, онда се поред кривичног дела нарушавања неповредивости стана остварују и елементи кривичног дела противправног лишења слободе, јер је оптужени оштећеној, држећи је у свом стану, одузео на тај начин слободу кретања.
(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 192/71 од 20. октобра 1971)
Случај #5
Првостепени суд погрешно квалификује радњу оптуженог као покушај кривичног дела крађе јер се радња тог кривичног дела састоји у одузимању туђе покретне ствари, а радња покушаја, у започињању одузимања. Из описа радњи се види да је оптужени тек ушао у просторије стана оштећеног, без обијања или проваљивања у намери да одузме новац или пак друге покретне ствари, али да је, пошто је примећен од оштећеног, одмах напустио стан. То значи да оптужени није ни започео одузимање неке ствари, па радња описана у диспозитиву првостепене пресуде не садржи елементе покушаја кривичног дела крађе.
Насупрот томе, описана радња садржи сва битна обележја кривичног дела нарушавања неповредивости стана јер је оптужени неовлашћено продро у стан оштећеног.
(Пресуда Врховног суда Војводине Кж 1317/63)
Случај #6
Фактичко је питање да ли отклањање препреке ради продирања у туђи стан поред радње извршења кривичног дела из члана 68. ст. 1. КЗС-а може представљати и радњу извршења кривичног дела из члана 176. ст. 1. КЗС-а.
Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због извршења три кривична дела: лака телесна повреда из члана 54. ст. 1. КЗС-а, нарушавање неповредивости стана из члана 68. ст. 1. КЗС-а и оштећење туђе ствари из члана 176. ст. 1. КЗ-а Србије.
Приликом решавања о захтеву за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде, налазећи да се појављује знатна сумња у истинитост одлучних чињеница које према првостепеној пресуди представљају кривично дело оштећења туђе ствари, Врховни суд Србије је укинуо пресуду првостепеног суда и одредио нови главни претрес, налазећи да су у конкретном случају врата од стана била закључана, приватни тужилац није желео да их отвори, па је осуђени разбио стакло на вратима и кроз тако начињен отвор ушао у стан.
По налажењу Врховног суда под радњом продирања у стан не подразумева се свако неовлашћено улажење, већ такво коме претходи отклањање какве препреке. Фактичко је питање да ли отклањање те препреке може представљати и радњу извршења кривичног дела оштећења туђе ствари. Ако се препрека отклања оштећењем, нужно је утврдити да ли је то учињено само у оном обиму да се омогући продирање у стан или затворене просторије, или је учинилац поред тога ишао и за тим да оштети односно уништи туђу ствар, што представља основу за разграничење грађанске од кривичноправне одговорности за оштећење туђе ствари.
(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 403/90 од 18. децембра 1990)
- Кривично дело из члана 139. КЗ-а и процесни институти (пресуђена ствар)
Случај #1
Опис прекршаја осим радње окривљене којима је нарушавала јавни ред и мир не обухвата чињеницу да је окривљена неовлашћено ушла у терасу куће приватне тужиље и да на њен захтев није хтела да се удаљи, које радње не представљају законска обележја прекршаја, већ кривичног дела нарушавања неповредивости стана.
Из списа произилази да је решењем Прекршајног суда … према окривљеној обустављен прекршајни поступак услед застарелости, а за прекршај из члана 6. ст. 2. Закона о јавном реду и миру.
Из изреке решења произилази да је окривљеној било стављено на терет да је дана … нарушила јавни ред и мир на тај начин што је дошла у домаћинство лица … са којом је започела свађу, изазвала је на тучу…
У кривичном поступку, пресудом … окривљена је оглашена кривом да је наведеног дана неовлашћено ушла на простор терасе куће приватне тужиље и на њен захтев није желела да се удаљи, већ је почела да је вређа и малтретира.
Из наведених чињеничних описа јасно произилази да је у оба поступка реч о истој окривљеној и животном догађају који се десио у истом временском и просторном оквиру. Међутим, чињенични опис прекршаја је различит од чињеничног описа кривичног дела из члана 139. ст. 1. КЗ-а.
Опис прекршаја, осим радњи окривљене којима је нарушавала јавни ред и мир, не обухвата чињеницу да је неовлашћено ушла у терасу куће приватне тужиље и да на њен захтев није хтела да се удаљи. Те радње окривљене – неовлашћен улазак и одбијање захтева не представљају законска обележја прекршаја, већ их Кривични законик квалификује као кривично дело нарушавања неповредивости стана.
Стога се, по оцени Врховног касационог суда, не може рећи да се опис предметног прекршаја односи на исте чињенице и радње окривљене које представљају обележје кривичног дела за које је оглашена кривом у кривичном поступку.
(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 801/15 од 22. септембра 2015)
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА
Сматрамо да треба прихватити правна становишта судова да стан или простор мора од некога да се користи без обзира на то што је критичног дана евентуално празан. Мора постојати повређивање основних слобода човека – право кретања и становања.
[/signoff]
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.