Пред нама је стручни рад који се односи на једно осетљиво кривично дело из корпуса сексуалних деликата. Таква кривична дела, управо због области којој припадају, имају посебно изражену друштвену опасност, а последице могу бити двоструке: једна је друштвена осуда узнемирене јавности, а друга је постојање дуготрајних „личних трпљења оштећених особа”.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1169.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
68
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179.
Кривичног законика у судској
пракси
Пред нама је стручни рад који се односи на једно осетљиво кривично
дело из корпуса сексуалних деликата. Таква кривична дела, управо због
области којој припадају, имају посебно изражену друштвену опасност,
а последице могу бити двоструке: једна је друштвена осуда узнемирене
јавности, а друга је постојање дуготрајних „личних трпљења оштећених
особа”.
Драган У. Калаба,
заменик ВЈТ у Чачку у пензији
Општи објекат заштите кривичних дела,
односно кривичних дела из области сек-
суалних деликата јесте полна слобода и мо-
рал. Њима се напада полна слобода личности
као интегралног дела људског достојанства.
Полна слобода није ништа друго него слобода
одлучивања сваког појединца да ће ступити у
полне односе са другим лицем. Угрожавањем
такве слободе врше се кривична дела.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем предвиђено је у чл. 179. Кривичног за-
коника („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05,
107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14,
94/16 и 35/19), при чему припада поглављу
XVIII под називом „Кривично дело против
полне слободе”. Оно има основни облик,
предвиђен у чл. 179. ст. 1. КЗ-а, као и два ква-
лификована облика, предвиђена у чл. 179. ст.
2. и 3. КЗ-а.
Основни облик из чл. 179. ст. 1. КЗ-а гла-
си: „Ко над другим изврши обљубу или са
њом изједначен чин, искористивши душевно
обољење, заостали душевни развој, другу ду-
шевну поремећеност, немоћ или какво друго
стање тог лица услед којег оно није способно
за отпор, казниће се…”.
Елементи основног облика кривичног дела
јесу:
1. ко над другим предузима радње извршења
– учинилац кривичног дела,
2. радња извршења у виду обљубе и са њом
изједначен чин,
3. душевно обољење, заостали душевни ра-
звој и друга душевна поремећеност оштеће-
ног,
4. немоћ оштећеног лица,
5. какво друго стање оштећеног,
6. искоришћење од стране учиниоца таквог ста-
ња које је настало код оштећеног (т. 3, 4 и 5) и
7. да оштећено лице није способно за отпор.
Дакле, суштина кривичног дела огледа се
у вршењу обљубе и са њом изједначеног чина
коришћењем стања немоћи оштећеног лица.
Када се говори о наведеном кривичном
делу, нужно је поћи од суштине кривичног
дела силовање из чл. 178. КЗ-а. И у погледу
тог кривичног дела ради се о повреди полне
слободе и полног одлучивања. Суштинска
разлика је у томе што је у вези са кривичним
делом силовање примењена сила или претња
од стране учиниоца у односу према пасивном
субјекту ради вршења обљубе или са њом из-
једначеног чина, док се у вези са кривичним
делом обљуба над немоћним лицем предузи-
мају исте радње у виду обљубе и са њом из-
једначеног чина, али без употребе силе или
претње, зато што се користи „немоћно стање”,
психичко или физичко, које већ постоји код
69
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
оштећеног лица. Другим речима, када је реч
о кривичном делу из чл. 179. КЗ-а, учинилац
није својом било којом претходном радњом
створио поменуто немоћно стање код оште-
ћеног. Ако би нпр. учинилац предузео било
какву радњу у смислу силе, принуде или при-
тиска на оштећено лице, тада би се радило не
о овом кривичном делу већ о кривичном делу
силовање.
Формулација кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а у виду „ис-
коришћавања” значајна је јер њена суштина
одређује разлику у односу на кривично дело
силовање из чл. 178. КЗ-а. Када је у питању
кривично дело силовање, учинилац је иско-
ристио оштећено лице употребом силе или
претње, док је приликом обљубе над немоћ-
ним лицем, пошто не постоји употреба силе
или претње, нужно да се искоришћава стање
немоћи које већ постоји код оштећеног лица.
Суштину обљубе и са њом изједначеног
чина треба схватити као обљубу и са њом из-
једначеним чином приликом кривичног дела
силовање из чл. 178. КЗ-а. Обљуба је изврше-
ње полног односа, а то је продирање мушког
полног органа у женски полни орган.
Друга радња извршења представља врше-
ње радњи које су са обљубом изједначене. У
том делу значајна је активност судске праксе,
мада се генерално може рећи да је то сваки
други чин задовољење полног нагона, али не
путем нормалне обљубе. Приликом наведе-
ног кривичног дела, као и приликом кривич-
ног дела силовање, оштећено лице не пристаје
добровољно на полни однос, што је последи-
ца стања у ком се оштећени налази, које учи-
нилац искоришћава.
Стање оштећеног, у смислу постојања овог
кривичног дела, дели се на:
1. психичко стање, односно психичку немоћ и
2. физичко стање, односно физичку немоћ,
али због оба оштећени се налази у немоћном
стању, услед којег није у стању да пружи от-
пор.
У прву групу спадају:
■■душевно обољење,
■■ заостали душевни развој и
■■друга душевна поремећеност.
Њихово значење треба узети у истом сми-
слу како су и одређени у чл. 23. КЗ-а, који се
односи на постојање неурачунљивости, одно-
сно битно смањене урачунљивости.
Када је реч о душевном обољењу оштеће-
ног, нужно је указати на то да душевно обо-
љење из чл. 179. ст. 1. КЗ-а има исто значење
као и душевна болест предвиђена у чл. 23. ст.
2. КЗ-а. Душевна болест – обољење, као нпр.
тешка депресија или шизофренија, од огро-
мног је утицаја на основне психичке и физич-
ке способности оштећеног које га „паралишу
и онеспособе”, па је немоћан и, као такав, не-
способан за пружање отпора.
У погледу заосталог душевног развоја,
нпр. лица ментално ретардираног, не постоји
потпуна парализованост оштећеног, а одре-
ђене интелектуалне способности су очуване,
па се може рећи да само у случају постојања
тежег заосталог душевног развоја може да се
ради о постојању немоћног лица. Управо је у
том делу од посебног значаја правилно и изу-
зетно стручно обављено вештачење од стране
вештака одговарајућих медицинских струка
(најбоље комисија вештака), који ће на основу
свих доказа, постојања медицинске докумен-
тације у лечењу оштећеног и узимања анам-
незе утврдити да ли је то лице услед описаног
стања у ствари немоћно лице, па није у ситу-
ацији да пружи отпор.
И по питању друге душевне поремеће-
ности такође треба поћи од садржине такве
поремећености предвиђене у чл. 23. КЗ-а, а
то значи, како је и судска пракса добро раз-
радила, постојање како привремене тако и
трајне душевне поремећености, што су нај-
чешћи облици патолошког стања личности:
јаки афекти, тровање алкохолом, одређени
облици поремећаја свести услед постојања
органских болести и друго. И у том случају
на питање да ли код оштећеног лица посто-
ји друга душевна поремећеност, услед које је
немоћно лице неспособно за пружање отпо-
ра, одговор даје комисија стручњака из меди-
цинске области, при чему првенствену улогу
има, као и у претходним случајевима, лекар
специјалиста психијатар.
Немоћ лица у смислу елемента кривичног
дела из чл. 17. ст. 1. КЗ-а треба схватити као
физичку немоћ проузроковану одређеним фи-
зичким недостацима, у које треба сврстати и
„свако друго стање тог лица”, при чему услед
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
тих недостатака немоћно лице није у могућно-
сти да пружи отпор. Тако формулисано „свако
друго стање лица” заиста је широко поставље-
но, па се очигледно у датом случају ради о сва-
кој другој врсти немоћи оштећеног лица, а то је
извршење претходног кривичног дела из гру-
пе кривичних дела против полне слободе или
било код другог кривичног дела или ситуација
насталих случајем или вишом силом.
У првом примеру у судској пракси цити-
рају се одлуке из којих произлази да је једно
лице извршило кривично дело силовање над
другим лицем, па је услед насталих телесних
повреда и сваке друге исцрпљености поме-
нуто лице постало немоћно, тако да је тада
над њим друго лице, као учинилац, извршило
кривично дело обљуба над немоћним лицем.
У другом примеру (најчешће цитирано)
при извршењу разбојништва или разбојнич-
ке крађе оштећено лице буде остављено веза-
но за одређени стуб, тако да апсолутно није
у могућности да се само ослободи, па услед
таквог стања добија статус немоћног лица,
при чему се над њим изврши кривично дело
обљуба над немоћним лицем.
У трећем случају (најчешће цитирано) рад-
ник на градилишту упадне у машину која није
била у функцији и заглави се, па апсолутно
није способан да се сам ослободи описаног
стања, тако да у датој ситуацији добија ста-
тус немоћног лица које учинилац искористи
и над њим изврши обљубу или са њом изјед-
начени чин.
Дакле, у свим наведеним случајевима оште-
ћено лице постаје немоћно лице и није спо-
собно за пружање отпора, па тада над њим
учинилац, искоришћавањем таквог стања,
врши обљубу или са њом изједначени чин.
Када је у питању наведени облик кривичног
дела, учинилац може бити свако лице, а пре-
ма радњама извршења пасивни субјекат може
бити женско и мушко лице, наравно старије
од 18 година. Приликом обљубе пасивно лице
може бити само женско лице, а при изједначе-
ном чину то може бити и женско и мушко лице.
Кривично дело је свршено када је извр-
шена обљуба или изједначен чин, а према за-
прећеној казни могућ је покушај кривичног
дела, при чему је у погледу виности учиниоца
потребан умишљај.
Први тежи облик предвиђен је у чл. 179. ст.
2. КЗ-а и гласи: „Ако је услед дела из става 1.
овог члана наступила тешка телесна повре-
да немоћног лица или ако је дело извршено
од стране више лица или на нарочито сви-
реп или нарочито понижавајући начин или
је учињено према малолетнику или је дело
имало за последицу трудноћу, казниће се…”.
Елементи овог облика кривичног дела јесу:
■■извршење основног облика кривичног дела
предвиђеног у чл. 179. ст. 1. КЗ-а,
■■код немоћног лица – оштећеног наступила
је тешка телесна повреда,
■■ дело је извршено од стране више лица – ради
се о примени института саизвршилаштва,
■■начин извршења дела – нарочито свиреп
или нарочито понижавајући начин,
■■ својство оштећеног лица – да има 14, а не
18 година и
■■наступање последице дела у виду трудноће
оштећеног лица.
Наступање тешке телесне повреде код не-
моћног лица јесте остварење узрочно-после-
дичне везе између вршења обљубе и са њом
изједначеног чина над немоћним лицем, а су-
штину настанка тешке телесне повреде треба
схватити у смислу садржине кривичног дела
тешка телесна повреда из чл. 121. КЗ-а.
Извршење дела од стране више лица јесте
извршење од два или више лица, па у том делу
треба да се примени институт саизвршила-
штва, предвиђен у чл. 33. КЗ-а.
Извршење дела на нарочито свиреп или на-
рочито понижавајући начин јесте постојање
тежег степена свирепости или пак понижава-
ња. Наиме, свако кривично дело обљуба над
немоћним лицем садржи одређену свирепост
и понижавање, али поменуто кривично дело,
као тежи квалификовани облик, постоји ако су
испољена свирепост и понижавање нарочити,
а то је уочљиво, знатно или упадљиво (вршење
обљубе или изједначеног чина нпр. ударањем
жртве, штипањем, гашењем цигарета на телу,
што су облици нарочите свирепости, или пак
вршење обљубе и са њом изједначеног чина уз
присуство других лица, на улици, уз присуство
чланова породице, принуђавањем оштећеног
лица да пева или на неки други начин забавља
учиниоца, што су облици нарочито понижава-
јућег начина извршења кривичног дела).
71
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Извршење основног облика наведеног
кривичног дела у односу према лицу које има
14, а не 18 година представља тежи квалифи-
ковани облик дела.
Ако је извршена обљуба над немоћним ли-
цем које је женског пола, а извршена радња
имала је за последицу трудноћу оштећене,
ради се о посебном, тежем квалификованом
облику наведеног кривичног дела, које је та-
кође предвиђено у чл. 179. ст. 2. КЗ-а.
Други тежи облик – квалификовани облик
кривичног дела обљуба над немоћним лицем
предвиђен је у чл. 179. ст. 3. КЗ-а и гласи: „Ако
је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила
смрт лица према којем је дело извршено или
ако је дело извршено према детету, казниће
се…”.
У елементе тог облика кривичног дела свр-
ставају се:
■■извршење основног облика (чл. 179. ст. 1.
КЗ-а) и извршење првог тежег облика (чл.
179. ст. 2. КЗ-а),
■■ смрт лица над којим је дело учињено (нај-
тежа квалификаторна околност) и
■■извршење оба облика дела у односу према
лицу које нема 14 година (дете).
Претходно је наведено да је за извршење
основног облика наведеног кривичног дела
потребан умишљај, што значи да је потребно
да у учиниоцу постоји свест о стању оштеће-
ног лица, као и да је исто немоћно за пружање
отпора.
По питању тежих квалификованих облика
јасно је да у погледу наступеле тешке телесне
повреде или смрти оштећеног лица мора да
постоји свесни нехат, а за све остале облике
који имају одређене квалификаторне околно-
сти из чл. 179. ст. 2. и 3. КЗ-а мора да постоји
умишљај учиниоца.
У погледу свих кривичних дела која има-
ју тежи облик са више квалификаторних
околности, као када је реч о поменутом кри-
вичном делу, јавља се питање стицаја квали-
фикаторних околности, што је од значаја за
правну квалификацију кривичног дела.
Иако је то познато, нужно је поновити и
овде:
■■ ако у конкретном случају постоји стицај
квалификаторних околности, али само из
једног истог облика кривичног дела (нпр. из
чл. 179. ст. 2. КЗ-а), довољно је да се кривично
дело квалификује само на основу једне квали-
фикаторне околности (нпр. у истом догађају
учинилаца је више, али је истовремено пре-
ма пасивном субјекту поступљено на свиреп
начин), што опредељује кривично дело из чл.
179. ст. 2. К-а;
■■ ако у конкретном случају постоји најтежа
квалификаторна околност, било која предви-
ђена у чл. 179. ст. 3. КЗ-а, нпр. учињено дело
према детету, а истовремено постоји било
која квалификаторна околност из чл. 179. ст.
2. КЗ-а, дело се квалификује по чл. 179. ст. 3.
КЗ-а, као најтежи облик поменутог кривич-
ног дела.
У овом тексту указано је на то да је у по-
гледу основног облика из чл. 179. ст. 1. КЗ-а
нужно постојање обљубе или са њом изјед-
наченог чина, што је битан елемент кривич-
ног дела силовање из чл. 178. КЗ-а. То значи
да силовање и обљуба над немоћним лицем
не могу бити у идеалном стицају. У првом
случају ради се о принудној радњи, односно
употреби силе или претње да би се извршила
обљуба и са њом изједначени чин, док у дру-
гом случају принуда не постоји, већ се врши
обљуба или са њом изједначени чин искори-
шћавањем стања оштећеног – немоћног лица,
које није у могућности да пружи отпор. По ло-
гици ствари не могу да постоје оба кривична
дела (претходно наведена) ако исти изврши-
лац у односу према истом оштећеном изврши
обљубу над немоћним лицем и силовање.
Интересантан је историјат наведеног кри-
вичног дела. Тако је у параграфу 270. Кривич-
ног законика Краљевине Југославије из 1929.
године наведено: „Ко над женским лицем, са
којим није у браку и које због душевне боле-
сти, слабоумља, нарушене свести или из ка-
квих других узрока није за одбрану способно,
изврши обљубу, казниће се…”.
За то кривично дело сматрам неопходним
да се цитира чувени аутор „Коментара Кри-
вичног законика Краљевине Југославије” др
Богдан Златарић, који наводи следеће: „При
извршењу кривичног дела из параграфа 270
учинилац обљубе не доводи жртву у стање не-
свесности или неспособности за одбрану, већ
само искоришћује овакво стање које је дошло
или постојало без његовог учешћа. Дело је
72
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
умишљена радња и учинилац мора бити све-
стан о горњем стању жртве и радити са наме-
ром да то стање искористи. Као непосредни
објекат дела јавља се женско лице које није у
браку са учиниоцем, а које је или 1. душевно
болесно (ма у којој форми) или 2. слабоумно,
тј. толико од природе умно неразвијено да не
може схватити природу и значај предузетих
радњи, 3. налази се у бесвесном стању због
болесног стања (напад болести који је изазвао
привремену несвестицу), дубоког сна, упо-
требе наркотичких средстава или алкохола и
слично или најзад 4. због ма којих узрока није
способно за одбрану (нпр. ако услед болести
не влада рукама, ако је неко други без упут-
ства учиниоца претходно везао, ако је потпу-
но слабо физички после болести, порођаја и
томе слично.”
Уочљиво је да законодавац није употребио
реч „искоришћавање” иако се то по језичком
тумачењу подразумева.
У Кривичном закону из 1951. године, у чл.
180. предвиђено је кривично дело обљуба над
немоћним лицем, при чему је наведено следе-
ће: „Ко изврши обљубу над немоћним лицем
са којим се не живи у брачној заједници, иско-
ришћавањем душевног обољења, привремене
душевне поремећености, немоћи или каквог
другог стања тог лица, услед кога оно није
способно за отпор, казниће се…”.
Законодавац у датом случају употребљава
појмове „немоћно лице” и „искоришћавање”.
Наведено кривично дело има свој тежи
облик предвиђен у чл. 180. ст. 2. КЗ-а и гласи:
„Ако услед извршења обљубе наступи смрт
или тешка телесна повреда женског лица, ка-
зниће се…”.
У случају кривичних законика из 1929. и
1951. године извршилац може да буде само
мушко лице, док је пасивни субјекат женско
лице јер је у питању вршење обљубе. У вези
са овим кривичним делом законодавац није
предвидео елемент кривичног дела у виду
изједначеног чина ни противприродни блуд.
У Кривичном закону Републике Србије
који је важио до 1. јануара 2006. године, у по-
глављу XII под називом „Кривична дела про-
тив достојанства личности и морала”, у чл.
105. предвиђено је кривично дело обљуба или
противприродни блуд над немоћним лицем,
с тим што је у ставу 1. наведено следеће: „Ко
над женским лицем изврши обљубу искори-
стивши душевно обољење, привремену ду-
шевну поремећеност, немоћ или какво друго
стање тог лица услед којег оно није способно
за отпор, казниће се…”. Уз то, у ставу 2. на-
ведено је: „Истом казном казниће се и ко на
начин из става 1 овог члана изврши против-
природни блуд над другим лицем”. У ставу 3.
пак предвиђено је: „Ако је услед дела из став
1 и 2 овог члана наступила тешка телесна по-
вреда немоћног лица или је дело извршено
од стране више лица или на нарочито свиреп
или нарочито понижавајући начин, или је
имало за последицу трудноћу или тежу зара-
зну болест, учинилац ће се казнити…”, док је
у ставу 4. наведено: „Ако је дело из става 1 и 2
овог члана учињено према малолетном лицу
које је навршило 14 година или је услед њего-
вог извршења наступила смрт немоћног лица,
казниће се…”.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а није често у судској пракси.
Издвојене карактеристичне одлуке развр-
стане су на следећи начин:
I Кривично дело обљуба над немоћним лицем
из чл. 17. ст. 1. КЗ-а;
II Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 2. КЗ-а;
III Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 3. КЗ-а;
IV Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а и однос са другим кри-
вичним делом и
V Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179 КЗ-а и институти општег дела
КЗ-а.
3
ДЕЦЕНИЈЕ
73
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
I Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 1. КЗ-а
Случај 1.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а и кри-
вичне одговорности учиниоца, без утицаја
је околност да ли је оштећена пре критичног
догађаја имала сексуалне односе.
(Пресуда Вишег суда у Чачку К 13/10 од 18. јануара
2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
1988/12 од 23. маја 2012)
Случај 2.
Такозвано „какво друго стање” оштећене,
услед којег она није способна за отпор, као
битан елемент кривичног дела обљубе над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, јесте
фактичко питање које се има решити у сва-
ком конкретном случају.
(Пресуда Основног суда у Чачку К 1359/10 од 16. маја
2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
3082/11 од 11. августа 2011)
Случај 3.
Немоћ оштећене, услед које није била спо-
собна за отпор, као битан елемент кривичног
дела из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, може да настане и
услед неспавања, конзумирања веће количи-
не опојне дроге или алкохола.
(Пресуда Окружног суда у Чачку К 115/08 од 7. априла
2009. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
78/10 од 30. априла 2010)
Случај 4.
Чланом 80. ст. 1. КЗ-а не условљава се и не-
порочност оштећене, па је за постојање тог
кривичног дела ирелевантно да ли је оштеће-
на пре дела имала односе са другим лицима.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 3582/57)
Случај 5.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем неопходна чињеница је да
оштећена, услед физичке исцрпљености, није
била у стању да пружи отпор извршиоцима,
као и да су они били свесни њене немоћи, вр-
шећи обљубу над њом.
(Решење Врховног суда Србије Кжм 153/09 од 12.
октобра 2009)
Случај 6.
Учинилац кривичног дела обљубе над не-
моћним лицем из чл. 105. КЗРС јесте кривично
одговоран и кад није сигуран да лице у односу
према коме предузима дело, услед психичке
немоћи, није способно да изрази своју вољу у
погледу вршења полног односа, али је свестан
те могућности и упркос томе изврши обљубу.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1367/88 од 14.
априла 1989)
Случај 7.
На основу лекарског налаза и мишљења
да је оштећена ограничена особа са смање-
ном урачунљивошћу не може се са довољно
основа закључити да се ради о таквом стању
код оштећене услед кога би била неспособна
да се одупре обљуби.
За правилно решавање питања кривичне
одговорности оптуженог за ово кривично
дело било је нужно помоћу лекара вештака
утврдити да ли је душевно стање оштећене
такво да она није била способна да се слобод-
но одлучи на полни акт или да му се одупре.
(Пресуда Врховног суда Босне и Херцеговине Кж
1828/62 од 13. септембра 1963)
Случај 8.
Учинилац који теже ментално ретардирану
малолетницу, која је навршила 14 година, иско-
ристивши њено душевно стање, доведе у своју
кућу и над њом обави полни однос, извршио
је кривично дело обљубе над немоћним лицем.
(Пресуда Врховног суда Србије Кжм 38/05 од 6. децем-
бра 2005)
Случај 9.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, које је
окривљеном стављено на терет, није неопход-
но да пасивни субјекат буде лишен пословне
способности, већ је потребно да код пасив-
ног субјекта постоји само неко од биолошких
стања наведених у одредби чл. 179. ст. 1. КЗ-а,
услед којих се сматра немоћним лицем.
(Пресуда Вишег суда у Ужицу К 38/11 од 22. новембра
2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
1043/12 од 10. априла 2012)
Случај 10.
Да ли је оштећена била немоћно лице не-
способно за пружање отпора могуће је утвр-
дити не само психолошко-психијатријским
вештачењем него и из исказа извршиоца кри-
вичног дела.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Кжм 25/17 од 3.
октобра 2017)
74
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Случај 11.
Када је учинилац знао да је оштећена мен-
тално ретардирано немоћно лице и када је
искористио њену постојећу неспособност да
би над њом извршио обљубу, њен евентуални
пристанак или чак иницијатива не утиче на
постојање кривичног дела.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2247/05 од 17.
октобра 2005)
Случај 12.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем постоји када је извршена обљуба над не-
моћним лицем, које је претходно силовано (у
чијем извршењу није учествовало ово лице)
и услед тога није било способно за пружање
отпора.
(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 314/73)
II Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 2. КЗ-а
Случај 1.
За постојање кривичног дела обљубе над
немоћним лицем из чл. 95. ст. 2. КЗ-а Репу-
блике Македоније потребно је да при обљуби
радње са понижавајућим карактером буду
особито наглашене и обухваћене умишљајем
окривљеног.
(Решење Врховног суда Македоније Кж 120/85)
Случај 2.
Да би постојало кривично дело обљуба
над немоћним лицем потребно је да оштеће-
на, услед физичке исцрпљености, није била у
стању да пружи отпор малолетницима, као
и да су они били свесни немоћи малолетне
оштећене када су над њом извршили обљубу.
(Решење Врховног суда Србије Кжм 172/09 од 12.
новембра 2009)
Случај 3.
Пристанак на обљубу или противприрод-
ни блуд у односу на лице које је душевно обо-
лело, у заосталом душевном развоју или је
немоћно, не искључује постојање кривичног
дела обљуба над немоћним лицем.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 2560/12 од
18. јуна 2012)
Случај 4.
Немоћно лице, односно пасивни субјекат
кривичног дела обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а може бити како женско
тако и мушко лице код којег постоји душевно
обољење, заостали душевни развој или друга
душевна поремећеност, немоћ или неко дру-
го стање услед којег то лице није способно за
отпор.
(Решење Апелационог суда у Нишу Кж 770/15 од 16.
септембра 2015)
Случај 5.
Обљуба и противприродни блуд над ма-
лолетним и немоћним лицима представља
особито тешке околности дела.
(Решење Врховног суда Србије Кж 84/06 од 19. јануара
2006)
Случај 6.
Обљуба је извршена искоришћавањем не-
моћи женског лица када је малолетница која
је навршила 14 година, особа лаке менталне
заосталости у развоју, што је чини пасивно
зависном особом, неспособном да се адекват-
но одбрани и заштити свој интерес у било ко-
јој угроженој ситуацији.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 975/00 од 15. јуна
2001)
Случај 7.
Када учинилац искористи стање малолет-
не оштећене у ком се она нашла због силова-
ња које је над њом извршено и услед тога није
била способна да пружи отпор, па над њом
изврши обљубу, чини кривично дело обљуба
над немоћним лицем.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 320/91. од 9. маја
1991)
III Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 3. КЗ-а
Случај 1.
Дете старости шест година, с обзиром на
свој узраст, има статус немоћног лица које
није способно да пружи отпор учиниоцу кри-
вичног дела да изврши обљубу или са њом из-
једначен чин.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 849/16 од
23. јуна 2016)
75
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Случај 2.
Оштећена је била немоћно лице јер је услед
недовољне менталне развијености и према
узрасту била немоћна, тако да није била спо-
собна да пружи отпор окривљеном.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 1588/12
од 30. маја 2012)
IV Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а и
однос са другим кривичним делом
Случај 1.
За правну квалификацију дела није одлуч-
но једино то што оштећена приликом обљубе
није била пијана ни дрогирана, а ни у сну, јер
тај пропис предвиђа и друге разлоге немоћи
пружања отпора. Стога, ако је оштећена била
немоћна због претходног силовања од једног
односа више оптужених, услед чега није била у
стању да пружи отпор осталим оптуженим ли-
цима, који су такво стање искористили, онда је
такво његово кривично дело правилно означе-
но као кривично дело обљуба над немоћним
лицем, а не као кривично дело силовање.
(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 314/73)
Случај 2.
Стоји кривично дело силовање, а не кри-
вично дело обљуба над немоћним лицем уко-
лико се ради о таквом женском лицу које је, с
обзиром на своје психичке и физичке особине,
при сузбијању намере извршиоца да обави об-
љубу са њом способно да пружи отпор напа-
дачу, те чињеница да такво правно дејство да
се дело у питању третира као кривично дело
обљуба над немоћним лицем, зато што се као
немоћно лице сматра само такво женско лице
које уопште није способно да пружи отпор.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1674/69 од 13.
фебруара 1970)
Случај 3.
Првостепени суд је прекорачио оптужбу
када је окривљеног којем је стављено на терет
извршење кривичног дела трговине људима
из чл. 378. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а, изменом
чињеничног описа извршења дела у изреци
пресуде у односу на чињенични опис из опту-
жнице, уношењем конститутивних елемената
другог кривичног дела, окривљеног огласио
кривим, правно оцењујући радње оптуженог
као кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 243/11 од
27. фебруара 2012)
Случај 4.
Постоји реални стицај кривичних дела
блудне радње и обљубе у случају када су ра-
није извршене само блудне радње без обљубе,
а после тога су поновно извршене блудне рад-
ње, које су пропраћене обљубом. Оптужени је
у време од 1960. до 1962. године вршио само
блудне радње и тиме задовољавао свој пол-
ни нагон, а да није извршио нити покушао
да изврши обљубу, па су тиме остварена сва
обележја кривичног дела из чл. 183. КЗ-а, као
самостална кривична дела, а касније је опту-
жени извршио блудне радње са обљубом, али
то нема везе са ранијим блудним радњама.
(Решење Врховног суда Војводине Кж 865/67)
Случај 5.
Ако је више лица учествовало у извршењу
насилне обљубе над истом оштећеном, за по-
стојање квалификованог облика из става 3. чл.
178. КЗ-а није нужно да сваки од извршилаца
посебно примени силу или претњу при оба-
вљању обљубе, већ је довољно да оштећена од
стране било ког лица буде доведена у положај
да мора и против своје воље да трпи обљубу
која се над њом врши, па се ради о извршењу
кривичног дела обљуба над немоћним лицем
из чл. 179. КЗ-а, а не кривичног дела силовање
из чл. 178. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 646/14 од
6. маја 2014)
Случај 6.
Да би постојало кривично дело обљуба или
недозвољених полних радњи над немоћним
лицем, потребно је да постоји објективни
елемент кривичног дела – својство пасивног
субјекта, и то заостали душевни развој, друга
душевна поремећеност, немоћ или какво дру-
го стање тог лица, које мора бити такве при-
роде да управо услед те околности оно није
способно за отпор, што значи да мора да по-
стоји узрочно-последична веза између таквог
стања и неспособности за отпор.
(Решење Вишег суда у Београду Кж 730/14 од 30. окто-
бра 2014)
76
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
V Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а и
институти општег дела КЗ-а
Случај 1.
За учиниоца обљубе над немоћним мало-
летним лицем, које је навршило 14 година,
нови Кривични законик блажи је од Кривич-
ног закона Републике Србије који је важио у
време извршења кривичног дела.
Из образложења:
С обзиром на то да је 1. јануара 2006. годи-
не ступио на снагу Кривични законик, то је
Врховни суд по службеној дужности нашао
да се, у смислу чл. 5. ст. 2. КЗ-а, у односу на
кривичноправне радње оптуженог описане
у изреци побијане пресуде има применити
правна квалификација кривичног дела обљу-
бе над немоћним лицем из чл. 179. ст. 2. у вези
са ст. 1. КЗ-а.
Ово стога што је поменутом одредбом
прописана казна затвора у трајању од две до
дванаест година, која је блажа од оне пропи-
сане одредбом чл. 105. ст. 4. у вези са ст. 1.
Кривичног закона Републике Србије, који
прописи су важили у време извршења кри-
вичног дела, па је дакле КЗ блажи за оптуже-
ног од Кривичног закона Републике Србије,
тако да је Врховни суд, одлучујући поводом
жалби бранилаца оптуженог, по службеној
дужности из претходно наведених разлога
преиначио првостепену пресуду у погледу
правне оцене дела, налазећи да се у радњама
оптуженог стичу законска обележја кривич-
ног дела обљуба над немоћним лицем из чл.
17. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1904/06 од 30.
октобра 2006)
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000
докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из
свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, при чему су сва наведена документа међусобно по-
везана.
ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ?
● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).
● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.
● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.
● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.
● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који
се у правној пракси често користе.
● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и
издваја их на почетној страни.
● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе,
правним мишљењима и стручним коментарима, као и другим документима из области које сами изаберу, буду
информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.
● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет
окружењу.
● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).
● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.
● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.
● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим
правним гранама и правним институтима.
● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.
● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.
Електронско издање
ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179.
Кривичног законика у судској
пракси
Пред нама је стручни рад који се односи на једно осетљиво кривично
дело из корпуса сексуалних деликата. Таква кривична дела, управо због
области којој припадају, имају посебно изражену друштвену опасност,
а последице могу бити двоструке: једна је друштвена осуда узнемирене
јавности, а друга је постојање дуготрајних „личних трпљења оштећених
особа”.
Драган У. Калаба,
заменик ВЈТ у Чачку у пензији
Општи објекат заштите кривичних дела,
односно кривичних дела из области сек-
суалних деликата јесте полна слобода и мо-
рал. Њима се напада полна слобода личности
као интегралног дела људског достојанства.
Полна слобода није ништа друго него слобода
одлучивања сваког појединца да ће ступити у
полне односе са другим лицем. Угрожавањем
такве слободе врше се кривична дела.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем предвиђено је у чл. 179. Кривичног за-
коника („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05,
107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14,
94/16 и 35/19), при чему припада поглављу
XVIII под називом „Кривично дело против
полне слободе”. Оно има основни облик,
предвиђен у чл. 179. ст. 1. КЗ-а, као и два ква-
лификована облика, предвиђена у чл. 179. ст.
2. и 3. КЗ-а.
Основни облик из чл. 179. ст. 1. КЗ-а гла-
си: „Ко над другим изврши обљубу или са
њом изједначен чин, искористивши душевно
обољење, заостали душевни развој, другу ду-
шевну поремећеност, немоћ или какво друго
стање тог лица услед којег оно није способно
за отпор, казниће се…”.
Елементи основног облика кривичног дела
јесу:
1. ко над другим предузима радње извршења
– учинилац кривичног дела,
2. радња извршења у виду обљубе и са њом
изједначен чин,
3. душевно обољење, заостали душевни ра-
звој и друга душевна поремећеност оштеће-
ног,
4. немоћ оштећеног лица,
5. какво друго стање оштећеног,
6. искоришћење од стране учиниоца таквог ста-
ња које је настало код оштећеног (т. 3, 4 и 5) и
7. да оштећено лице није способно за отпор.
Дакле, суштина кривичног дела огледа се
у вршењу обљубе и са њом изједначеног чина
коришћењем стања немоћи оштећеног лица.
Када се говори о наведеном кривичном
делу, нужно је поћи од суштине кривичног
дела силовање из чл. 178. КЗ-а. И у погледу
тог кривичног дела ради се о повреди полне
слободе и полног одлучивања. Суштинска
разлика је у томе што је у вези са кривичним
делом силовање примењена сила или претња
од стране учиниоца у односу према пасивном
субјекту ради вршења обљубе или са њом из-
једначеног чина, док се у вези са кривичним
делом обљуба над немоћним лицем предузи-
мају исте радње у виду обљубе и са њом из-
једначеног чина, али без употребе силе или
претње, зато што се користи „немоћно стање”,
психичко или физичко, које већ постоји код
69
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
оштећеног лица. Другим речима, када је реч
о кривичном делу из чл. 179. КЗ-а, учинилац
није својом било којом претходном радњом
створио поменуто немоћно стање код оште-
ћеног. Ако би нпр. учинилац предузео било
какву радњу у смислу силе, принуде или при-
тиска на оштећено лице, тада би се радило не
о овом кривичном делу већ о кривичном делу
силовање.
Формулација кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а у виду „ис-
коришћавања” значајна је јер њена суштина
одређује разлику у односу на кривично дело
силовање из чл. 178. КЗ-а. Када је у питању
кривично дело силовање, учинилац је иско-
ристио оштећено лице употребом силе или
претње, док је приликом обљубе над немоћ-
ним лицем, пошто не постоји употреба силе
или претње, нужно да се искоришћава стање
немоћи које већ постоји код оштећеног лица.
Суштину обљубе и са њом изједначеног
чина треба схватити као обљубу и са њом из-
једначеним чином приликом кривичног дела
силовање из чл. 178. КЗ-а. Обљуба је изврше-
ње полног односа, а то је продирање мушког
полног органа у женски полни орган.
Друга радња извршења представља врше-
ње радњи које су са обљубом изједначене. У
том делу значајна је активност судске праксе,
мада се генерално може рећи да је то сваки
други чин задовољење полног нагона, али не
путем нормалне обљубе. Приликом наведе-
ног кривичног дела, као и приликом кривич-
ног дела силовање, оштећено лице не пристаје
добровољно на полни однос, што је последи-
ца стања у ком се оштећени налази, које учи-
нилац искоришћава.
Стање оштећеног, у смислу постојања овог
кривичног дела, дели се на:
1. психичко стање, односно психичку немоћ и
2. физичко стање, односно физичку немоћ,
али због оба оштећени се налази у немоћном
стању, услед којег није у стању да пружи от-
пор.
У прву групу спадају:
■■душевно обољење,
■■ заостали душевни развој и
■■друга душевна поремећеност.
Њихово значење треба узети у истом сми-
слу како су и одређени у чл. 23. КЗ-а, који се
односи на постојање неурачунљивости, одно-
сно битно смањене урачунљивости.
Када је реч о душевном обољењу оштеће-
ног, нужно је указати на то да душевно обо-
љење из чл. 179. ст. 1. КЗ-а има исто значење
као и душевна болест предвиђена у чл. 23. ст.
2. КЗ-а. Душевна болест – обољење, као нпр.
тешка депресија или шизофренија, од огро-
мног је утицаја на основне психичке и физич-
ке способности оштећеног које га „паралишу
и онеспособе”, па је немоћан и, као такав, не-
способан за пружање отпора.
У погледу заосталог душевног развоја,
нпр. лица ментално ретардираног, не постоји
потпуна парализованост оштећеног, а одре-
ђене интелектуалне способности су очуване,
па се може рећи да само у случају постојања
тежег заосталог душевног развоја може да се
ради о постојању немоћног лица. Управо је у
том делу од посебног значаја правилно и изу-
зетно стручно обављено вештачење од стране
вештака одговарајућих медицинских струка
(најбоље комисија вештака), који ће на основу
свих доказа, постојања медицинске докумен-
тације у лечењу оштећеног и узимања анам-
незе утврдити да ли је то лице услед описаног
стања у ствари немоћно лице, па није у ситу-
ацији да пружи отпор.
И по питању друге душевне поремеће-
ности такође треба поћи од садржине такве
поремећености предвиђене у чл. 23. КЗ-а, а
то значи, како је и судска пракса добро раз-
радила, постојање како привремене тако и
трајне душевне поремећености, што су нај-
чешћи облици патолошког стања личности:
јаки афекти, тровање алкохолом, одређени
облици поремећаја свести услед постојања
органских болести и друго. И у том случају
на питање да ли код оштећеног лица посто-
ји друга душевна поремећеност, услед које је
немоћно лице неспособно за пружање отпо-
ра, одговор даје комисија стручњака из меди-
цинске области, при чему првенствену улогу
има, као и у претходним случајевима, лекар
специјалиста психијатар.
Немоћ лица у смислу елемента кривичног
дела из чл. 17. ст. 1. КЗ-а треба схватити као
физичку немоћ проузроковану одређеним фи-
зичким недостацима, у које треба сврстати и
„свако друго стање тог лица”, при чему услед
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
тих недостатака немоћно лице није у могућно-
сти да пружи отпор. Тако формулисано „свако
друго стање лица” заиста је широко поставље-
но, па се очигледно у датом случају ради о сва-
кој другој врсти немоћи оштећеног лица, а то је
извршење претходног кривичног дела из гру-
пе кривичних дела против полне слободе или
било код другог кривичног дела или ситуација
насталих случајем или вишом силом.
У првом примеру у судској пракси цити-
рају се одлуке из којих произлази да је једно
лице извршило кривично дело силовање над
другим лицем, па је услед насталих телесних
повреда и сваке друге исцрпљености поме-
нуто лице постало немоћно, тако да је тада
над њим друго лице, као учинилац, извршило
кривично дело обљуба над немоћним лицем.
У другом примеру (најчешће цитирано)
при извршењу разбојништва или разбојнич-
ке крађе оштећено лице буде остављено веза-
но за одређени стуб, тако да апсолутно није
у могућности да се само ослободи, па услед
таквог стања добија статус немоћног лица,
при чему се над њим изврши кривично дело
обљуба над немоћним лицем.
У трећем случају (најчешће цитирано) рад-
ник на градилишту упадне у машину која није
била у функцији и заглави се, па апсолутно
није способан да се сам ослободи описаног
стања, тако да у датој ситуацији добија ста-
тус немоћног лица које учинилац искористи
и над њим изврши обљубу или са њом изјед-
начени чин.
Дакле, у свим наведеним случајевима оште-
ћено лице постаје немоћно лице и није спо-
собно за пружање отпора, па тада над њим
учинилац, искоришћавањем таквог стања,
врши обљубу или са њом изједначени чин.
Када је у питању наведени облик кривичног
дела, учинилац може бити свако лице, а пре-
ма радњама извршења пасивни субјекат може
бити женско и мушко лице, наравно старије
од 18 година. Приликом обљубе пасивно лице
може бити само женско лице, а при изједначе-
ном чину то може бити и женско и мушко лице.
Кривично дело је свршено када је извр-
шена обљуба или изједначен чин, а према за-
прећеној казни могућ је покушај кривичног
дела, при чему је у погледу виности учиниоца
потребан умишљај.
Први тежи облик предвиђен је у чл. 179. ст.
2. КЗ-а и гласи: „Ако је услед дела из става 1.
овог члана наступила тешка телесна повре-
да немоћног лица или ако је дело извршено
од стране више лица или на нарочито сви-
реп или нарочито понижавајући начин или
је учињено према малолетнику или је дело
имало за последицу трудноћу, казниће се…”.
Елементи овог облика кривичног дела јесу:
■■извршење основног облика кривичног дела
предвиђеног у чл. 179. ст. 1. КЗ-а,
■■код немоћног лица – оштећеног наступила
је тешка телесна повреда,
■■ дело је извршено од стране више лица – ради
се о примени института саизвршилаштва,
■■начин извршења дела – нарочито свиреп
или нарочито понижавајући начин,
■■ својство оштећеног лица – да има 14, а не
18 година и
■■наступање последице дела у виду трудноће
оштећеног лица.
Наступање тешке телесне повреде код не-
моћног лица јесте остварење узрочно-после-
дичне везе између вршења обљубе и са њом
изједначеног чина над немоћним лицем, а су-
штину настанка тешке телесне повреде треба
схватити у смислу садржине кривичног дела
тешка телесна повреда из чл. 121. КЗ-а.
Извршење дела од стране више лица јесте
извршење од два или више лица, па у том делу
треба да се примени институт саизвршила-
штва, предвиђен у чл. 33. КЗ-а.
Извршење дела на нарочито свиреп или на-
рочито понижавајући начин јесте постојање
тежег степена свирепости или пак понижава-
ња. Наиме, свако кривично дело обљуба над
немоћним лицем садржи одређену свирепост
и понижавање, али поменуто кривично дело,
као тежи квалификовани облик, постоји ако су
испољена свирепост и понижавање нарочити,
а то је уочљиво, знатно или упадљиво (вршење
обљубе или изједначеног чина нпр. ударањем
жртве, штипањем, гашењем цигарета на телу,
што су облици нарочите свирепости, или пак
вршење обљубе и са њом изједначеног чина уз
присуство других лица, на улици, уз присуство
чланова породице, принуђавањем оштећеног
лица да пева или на неки други начин забавља
учиниоца, што су облици нарочито понижава-
јућег начина извршења кривичног дела).
71
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Извршење основног облика наведеног
кривичног дела у односу према лицу које има
14, а не 18 година представља тежи квалифи-
ковани облик дела.
Ако је извршена обљуба над немоћним ли-
цем које је женског пола, а извршена радња
имала је за последицу трудноћу оштећене,
ради се о посебном, тежем квалификованом
облику наведеног кривичног дела, које је та-
кође предвиђено у чл. 179. ст. 2. КЗ-а.
Други тежи облик – квалификовани облик
кривичног дела обљуба над немоћним лицем
предвиђен је у чл. 179. ст. 3. КЗ-а и гласи: „Ако
је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила
смрт лица према којем је дело извршено или
ако је дело извршено према детету, казниће
се…”.
У елементе тог облика кривичног дела свр-
ставају се:
■■извршење основног облика (чл. 179. ст. 1.
КЗ-а) и извршење првог тежег облика (чл.
179. ст. 2. КЗ-а),
■■ смрт лица над којим је дело учињено (нај-
тежа квалификаторна околност) и
■■извршење оба облика дела у односу према
лицу које нема 14 година (дете).
Претходно је наведено да је за извршење
основног облика наведеног кривичног дела
потребан умишљај, што значи да је потребно
да у учиниоцу постоји свест о стању оштеће-
ног лица, као и да је исто немоћно за пружање
отпора.
По питању тежих квалификованих облика
јасно је да у погледу наступеле тешке телесне
повреде или смрти оштећеног лица мора да
постоји свесни нехат, а за све остале облике
који имају одређене квалификаторне околно-
сти из чл. 179. ст. 2. и 3. КЗ-а мора да постоји
умишљај учиниоца.
У погледу свих кривичних дела која има-
ју тежи облик са више квалификаторних
околности, као када је реч о поменутом кри-
вичном делу, јавља се питање стицаја квали-
фикаторних околности, што је од значаја за
правну квалификацију кривичног дела.
Иако је то познато, нужно је поновити и
овде:
■■ ако у конкретном случају постоји стицај
квалификаторних околности, али само из
једног истог облика кривичног дела (нпр. из
чл. 179. ст. 2. КЗ-а), довољно је да се кривично
дело квалификује само на основу једне квали-
фикаторне околности (нпр. у истом догађају
учинилаца је више, али је истовремено пре-
ма пасивном субјекту поступљено на свиреп
начин), што опредељује кривично дело из чл.
179. ст. 2. К-а;
■■ ако у конкретном случају постоји најтежа
квалификаторна околност, било која предви-
ђена у чл. 179. ст. 3. КЗ-а, нпр. учињено дело
према детету, а истовремено постоји било
која квалификаторна околност из чл. 179. ст.
2. КЗ-а, дело се квалификује по чл. 179. ст. 3.
КЗ-а, као најтежи облик поменутог кривич-
ног дела.
У овом тексту указано је на то да је у по-
гледу основног облика из чл. 179. ст. 1. КЗ-а
нужно постојање обљубе или са њом изјед-
наченог чина, што је битан елемент кривич-
ног дела силовање из чл. 178. КЗ-а. То значи
да силовање и обљуба над немоћним лицем
не могу бити у идеалном стицају. У првом
случају ради се о принудној радњи, односно
употреби силе или претње да би се извршила
обљуба и са њом изједначени чин, док у дру-
гом случају принуда не постоји, већ се врши
обљуба или са њом изједначени чин искори-
шћавањем стања оштећеног – немоћног лица,
које није у могућности да пружи отпор. По ло-
гици ствари не могу да постоје оба кривична
дела (претходно наведена) ако исти изврши-
лац у односу према истом оштећеном изврши
обљубу над немоћним лицем и силовање.
Интересантан је историјат наведеног кри-
вичног дела. Тако је у параграфу 270. Кривич-
ног законика Краљевине Југославије из 1929.
године наведено: „Ко над женским лицем, са
којим није у браку и које због душевне боле-
сти, слабоумља, нарушене свести или из ка-
квих других узрока није за одбрану способно,
изврши обљубу, казниће се…”.
За то кривично дело сматрам неопходним
да се цитира чувени аутор „Коментара Кри-
вичног законика Краљевине Југославије” др
Богдан Златарић, који наводи следеће: „При
извршењу кривичног дела из параграфа 270
учинилац обљубе не доводи жртву у стање не-
свесности или неспособности за одбрану, већ
само искоришћује овакво стање које је дошло
или постојало без његовог учешћа. Дело је
72
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
умишљена радња и учинилац мора бити све-
стан о горњем стању жртве и радити са наме-
ром да то стање искористи. Као непосредни
објекат дела јавља се женско лице које није у
браку са учиниоцем, а које је или 1. душевно
болесно (ма у којој форми) или 2. слабоумно,
тј. толико од природе умно неразвијено да не
може схватити природу и значај предузетих
радњи, 3. налази се у бесвесном стању због
болесног стања (напад болести који је изазвао
привремену несвестицу), дубоког сна, упо-
требе наркотичких средстава или алкохола и
слично или најзад 4. због ма којих узрока није
способно за одбрану (нпр. ако услед болести
не влада рукама, ако је неко други без упут-
ства учиниоца претходно везао, ако је потпу-
но слабо физички после болести, порођаја и
томе слично.”
Уочљиво је да законодавац није употребио
реч „искоришћавање” иако се то по језичком
тумачењу подразумева.
У Кривичном закону из 1951. године, у чл.
180. предвиђено је кривично дело обљуба над
немоћним лицем, при чему је наведено следе-
ће: „Ко изврши обљубу над немоћним лицем
са којим се не живи у брачној заједници, иско-
ришћавањем душевног обољења, привремене
душевне поремећености, немоћи или каквог
другог стања тог лица, услед кога оно није
способно за отпор, казниће се…”.
Законодавац у датом случају употребљава
појмове „немоћно лице” и „искоришћавање”.
Наведено кривично дело има свој тежи
облик предвиђен у чл. 180. ст. 2. КЗ-а и гласи:
„Ако услед извршења обљубе наступи смрт
или тешка телесна повреда женског лица, ка-
зниће се…”.
У случају кривичних законика из 1929. и
1951. године извршилац може да буде само
мушко лице, док је пасивни субјекат женско
лице јер је у питању вршење обљубе. У вези
са овим кривичним делом законодавац није
предвидео елемент кривичног дела у виду
изједначеног чина ни противприродни блуд.
У Кривичном закону Републике Србије
који је важио до 1. јануара 2006. године, у по-
глављу XII под називом „Кривична дела про-
тив достојанства личности и морала”, у чл.
105. предвиђено је кривично дело обљуба или
противприродни блуд над немоћним лицем,
с тим што је у ставу 1. наведено следеће: „Ко
над женским лицем изврши обљубу искори-
стивши душевно обољење, привремену ду-
шевну поремећеност, немоћ или какво друго
стање тог лица услед којег оно није способно
за отпор, казниће се…”. Уз то, у ставу 2. на-
ведено је: „Истом казном казниће се и ко на
начин из става 1 овог члана изврши против-
природни блуд над другим лицем”. У ставу 3.
пак предвиђено је: „Ако је услед дела из став
1 и 2 овог члана наступила тешка телесна по-
вреда немоћног лица или је дело извршено
од стране више лица или на нарочито свиреп
или нарочито понижавајући начин, или је
имало за последицу трудноћу или тежу зара-
зну болест, учинилац ће се казнити…”, док је
у ставу 4. наведено: „Ако је дело из става 1 и 2
овог члана учињено према малолетном лицу
које је навршило 14 година или је услед њего-
вог извршења наступила смрт немоћног лица,
казниће се…”.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а није често у судској пракси.
Издвојене карактеристичне одлуке развр-
стане су на следећи начин:
I Кривично дело обљуба над немоћним лицем
из чл. 17. ст. 1. КЗ-а;
II Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 2. КЗ-а;
III Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 3. КЗ-а;
IV Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а и однос са другим кри-
вичним делом и
V Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179 КЗ-а и институти општег дела
КЗ-а.
3
ДЕЦЕНИЈЕ
73
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
I Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 1. КЗ-а
Случај 1.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а и кри-
вичне одговорности учиниоца, без утицаја
је околност да ли је оштећена пре критичног
догађаја имала сексуалне односе.
(Пресуда Вишег суда у Чачку К 13/10 од 18. јануара
2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
1988/12 од 23. маја 2012)
Случај 2.
Такозвано „какво друго стање” оштећене,
услед којег она није способна за отпор, као
битан елемент кривичног дела обљубе над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, јесте
фактичко питање које се има решити у сва-
ком конкретном случају.
(Пресуда Основног суда у Чачку К 1359/10 од 16. маја
2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
3082/11 од 11. августа 2011)
Случај 3.
Немоћ оштећене, услед које није била спо-
собна за отпор, као битан елемент кривичног
дела из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, може да настане и
услед неспавања, конзумирања веће количи-
не опојне дроге или алкохола.
(Пресуда Окружног суда у Чачку К 115/08 од 7. априла
2009. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
78/10 од 30. априла 2010)
Случај 4.
Чланом 80. ст. 1. КЗ-а не условљава се и не-
порочност оштећене, па је за постојање тог
кривичног дела ирелевантно да ли је оштеће-
на пре дела имала односе са другим лицима.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 3582/57)
Случај 5.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем неопходна чињеница је да
оштећена, услед физичке исцрпљености, није
била у стању да пружи отпор извршиоцима,
као и да су они били свесни њене немоћи, вр-
шећи обљубу над њом.
(Решење Врховног суда Србије Кжм 153/09 од 12.
октобра 2009)
Случај 6.
Учинилац кривичног дела обљубе над не-
моћним лицем из чл. 105. КЗРС јесте кривично
одговоран и кад није сигуран да лице у односу
према коме предузима дело, услед психичке
немоћи, није способно да изрази своју вољу у
погледу вршења полног односа, али је свестан
те могућности и упркос томе изврши обљубу.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1367/88 од 14.
априла 1989)
Случај 7.
На основу лекарског налаза и мишљења
да је оштећена ограничена особа са смање-
ном урачунљивошћу не може се са довољно
основа закључити да се ради о таквом стању
код оштећене услед кога би била неспособна
да се одупре обљуби.
За правилно решавање питања кривичне
одговорности оптуженог за ово кривично
дело било је нужно помоћу лекара вештака
утврдити да ли је душевно стање оштећене
такво да она није била способна да се слобод-
но одлучи на полни акт или да му се одупре.
(Пресуда Врховног суда Босне и Херцеговине Кж
1828/62 од 13. септембра 1963)
Случај 8.
Учинилац који теже ментално ретардирану
малолетницу, која је навршила 14 година, иско-
ристивши њено душевно стање, доведе у своју
кућу и над њом обави полни однос, извршио
је кривично дело обљубе над немоћним лицем.
(Пресуда Врховног суда Србије Кжм 38/05 од 6. децем-
бра 2005)
Случај 9.
За постојање кривичног дела обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. ст. 1. КЗ-а, које је
окривљеном стављено на терет, није неопход-
но да пасивни субјекат буде лишен пословне
способности, већ је потребно да код пасив-
ног субјекта постоји само неко од биолошких
стања наведених у одредби чл. 179. ст. 1. КЗ-а,
услед којих се сматра немоћним лицем.
(Пресуда Вишег суда у Ужицу К 38/11 од 22. новембра
2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
1043/12 од 10. априла 2012)
Случај 10.
Да ли је оштећена била немоћно лице не-
способно за пружање отпора могуће је утвр-
дити не само психолошко-психијатријским
вештачењем него и из исказа извршиоца кри-
вичног дела.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Кжм 25/17 од 3.
октобра 2017)
74
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Случај 11.
Када је учинилац знао да је оштећена мен-
тално ретардирано немоћно лице и када је
искористио њену постојећу неспособност да
би над њом извршио обљубу, њен евентуални
пристанак или чак иницијатива не утиче на
постојање кривичног дела.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2247/05 од 17.
октобра 2005)
Случај 12.
Кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем постоји када је извршена обљуба над не-
моћним лицем, које је претходно силовано (у
чијем извршењу није учествовало ово лице)
и услед тога није било способно за пружање
отпора.
(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 314/73)
II Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 2. КЗ-а
Случај 1.
За постојање кривичног дела обљубе над
немоћним лицем из чл. 95. ст. 2. КЗ-а Репу-
блике Македоније потребно је да при обљуби
радње са понижавајућим карактером буду
особито наглашене и обухваћене умишљајем
окривљеног.
(Решење Врховног суда Македоније Кж 120/85)
Случај 2.
Да би постојало кривично дело обљуба
над немоћним лицем потребно је да оштеће-
на, услед физичке исцрпљености, није била у
стању да пружи отпор малолетницима, као
и да су они били свесни немоћи малолетне
оштећене када су над њом извршили обљубу.
(Решење Врховног суда Србије Кжм 172/09 од 12.
новембра 2009)
Случај 3.
Пристанак на обљубу или противприрод-
ни блуд у односу на лице које је душевно обо-
лело, у заосталом душевном развоју или је
немоћно, не искључује постојање кривичног
дела обљуба над немоћним лицем.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 2560/12 од
18. јуна 2012)
Случај 4.
Немоћно лице, односно пасивни субјекат
кривичног дела обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. КЗ-а може бити како женско
тако и мушко лице код којег постоји душевно
обољење, заостали душевни развој или друга
душевна поремећеност, немоћ или неко дру-
го стање услед којег то лице није способно за
отпор.
(Решење Апелационог суда у Нишу Кж 770/15 од 16.
септембра 2015)
Случај 5.
Обљуба и противприродни блуд над ма-
лолетним и немоћним лицима представља
особито тешке околности дела.
(Решење Врховног суда Србије Кж 84/06 од 19. јануара
2006)
Случај 6.
Обљуба је извршена искоришћавањем не-
моћи женског лица када је малолетница која
је навршила 14 година, особа лаке менталне
заосталости у развоју, што је чини пасивно
зависном особом, неспособном да се адекват-
но одбрани и заштити свој интерес у било ко-
јој угроженој ситуацији.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 975/00 од 15. јуна
2001)
Случај 7.
Када учинилац искористи стање малолет-
не оштећене у ком се она нашла због силова-
ња које је над њом извршено и услед тога није
била способна да пружи отпор, па над њом
изврши обљубу, чини кривично дело обљуба
над немоћним лицем.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 320/91. од 9. маја
1991)
III Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из
чл. 179. ст. 3. КЗ-а
Случај 1.
Дете старости шест година, с обзиром на
свој узраст, има статус немоћног лица које
није способно да пружи отпор учиниоцу кри-
вичног дела да изврши обљубу или са њом из-
једначен чин.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 849/16 од
23. јуна 2016)
75
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Случај 2.
Оштећена је била немоћно лице јер је услед
недовољне менталне развијености и према
узрасту била немоћна, тако да није била спо-
собна да пружи отпор окривљеном.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 1588/12
од 30. маја 2012)
IV Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а и
однос са другим кривичним делом
Случај 1.
За правну квалификацију дела није одлуч-
но једино то што оштећена приликом обљубе
није била пијана ни дрогирана, а ни у сну, јер
тај пропис предвиђа и друге разлоге немоћи
пружања отпора. Стога, ако је оштећена била
немоћна због претходног силовања од једног
односа више оптужених, услед чега није била у
стању да пружи отпор осталим оптуженим ли-
цима, који су такво стање искористили, онда је
такво његово кривично дело правилно означе-
но као кривично дело обљуба над немоћним
лицем, а не као кривично дело силовање.
(Пресуда Врховног суда Хрватске Кж 314/73)
Случај 2.
Стоји кривично дело силовање, а не кри-
вично дело обљуба над немоћним лицем уко-
лико се ради о таквом женском лицу које је, с
обзиром на своје психичке и физичке особине,
при сузбијању намере извршиоца да обави об-
љубу са њом способно да пружи отпор напа-
дачу, те чињеница да такво правно дејство да
се дело у питању третира као кривично дело
обљуба над немоћним лицем, зато што се као
немоћно лице сматра само такво женско лице
које уопште није способно да пружи отпор.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1674/69 од 13.
фебруара 1970)
Случај 3.
Првостепени суд је прекорачио оптужбу
када је окривљеног којем је стављено на терет
извршење кривичног дела трговине људима
из чл. 378. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а, изменом
чињеничног описа извршења дела у изреци
пресуде у односу на чињенични опис из опту-
жнице, уношењем конститутивних елемената
другог кривичног дела, окривљеног огласио
кривим, правно оцењујући радње оптуженог
као кривично дело обљуба над немоћним ли-
цем из чл. 179. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 243/11 од
27. фебруара 2012)
Случај 4.
Постоји реални стицај кривичних дела
блудне радње и обљубе у случају када су ра-
није извршене само блудне радње без обљубе,
а после тога су поновно извршене блудне рад-
ње, које су пропраћене обљубом. Оптужени је
у време од 1960. до 1962. године вршио само
блудне радње и тиме задовољавао свој пол-
ни нагон, а да није извршио нити покушао
да изврши обљубу, па су тиме остварена сва
обележја кривичног дела из чл. 183. КЗ-а, као
самостална кривична дела, а касније је опту-
жени извршио блудне радње са обљубом, али
то нема везе са ранијим блудним радњама.
(Решење Врховног суда Војводине Кж 865/67)
Случај 5.
Ако је више лица учествовало у извршењу
насилне обљубе над истом оштећеном, за по-
стојање квалификованог облика из става 3. чл.
178. КЗ-а није нужно да сваки од извршилаца
посебно примени силу или претњу при оба-
вљању обљубе, већ је довољно да оштећена од
стране било ког лица буде доведена у положај
да мора и против своје воље да трпи обљубу
која се над њом врши, па се ради о извршењу
кривичног дела обљуба над немоћним лицем
из чл. 179. КЗ-а, а не кривичног дела силовање
из чл. 178. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 646/14 од
6. маја 2014)
Случај 6.
Да би постојало кривично дело обљуба или
недозвољених полних радњи над немоћним
лицем, потребно је да постоји објективни
елемент кривичног дела – својство пасивног
субјекта, и то заостали душевни развој, друга
душевна поремећеност, немоћ или какво дру-
го стање тог лица, које мора бити такве при-
роде да управо услед те околности оно није
способно за отпор, што значи да мора да по-
стоји узрочно-последична веза између таквог
стања и неспособности за отпор.
(Решење Вишег суда у Београду Кж 730/14 од 30. окто-
бра 2014)
76
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
V Кривично дело обљуба над
немоћним лицем из чл. 179. КЗ-а и
институти општег дела КЗ-а
Случај 1.
За учиниоца обљубе над немоћним мало-
летним лицем, које је навршило 14 година,
нови Кривични законик блажи је од Кривич-
ног закона Републике Србије који је важио у
време извршења кривичног дела.
Из образложења:
С обзиром на то да је 1. јануара 2006. годи-
не ступио на снагу Кривични законик, то је
Врховни суд по службеној дужности нашао
да се, у смислу чл. 5. ст. 2. КЗ-а, у односу на
кривичноправне радње оптуженог описане
у изреци побијане пресуде има применити
правна квалификација кривичног дела обљу-
бе над немоћним лицем из чл. 179. ст. 2. у вези
са ст. 1. КЗ-а.
Ово стога што је поменутом одредбом
прописана казна затвора у трајању од две до
дванаест година, која је блажа од оне пропи-
сане одредбом чл. 105. ст. 4. у вези са ст. 1.
Кривичног закона Републике Србије, који
прописи су важили у време извршења кри-
вичног дела, па је дакле КЗ блажи за оптуже-
ног од Кривичног закона Републике Србије,
тако да је Врховни суд, одлучујући поводом
жалби бранилаца оптуженог, по службеној
дужности из претходно наведених разлога
преиначио првостепену пресуду у погледу
правне оцене дела, налазећи да се у радњама
оптуженог стичу законска обележја кривич-
ног дела обљуба над немоћним лицем из чл.
17. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1904/06 од 30.
октобра 2006)
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000
докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из
свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, при чему су сва наведена документа међусобно по-
везана.
ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ?
● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly).
● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате.
● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.
● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге.
● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који
се у правној пракси често користе.
● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и
издваја их на почетној страни.
● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе,
правним мишљењима и стручним коментарима, као и другим документима из области које сами изаберу, буду
информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази.
● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет
окружењу.
● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника).
● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници.
● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату.
● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим
правним гранама и правним институтима.
● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима.
● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.
Електронско издање
ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.