Бројност судских поступака у вези с кривичним делом тешке телесне повреде из члана 121. Кривичног законика очигледно захтевају подробну анализу елемената тог кривичног дела, односа општих института кривичног права и нарочито других кривичних дела
Kривично дело тешке телесне повреда нормирано је у члану 121. Кривичног законика („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 и 104/13, у даљем тексту: КЗ), а у глави 13. под називом „Кривична дела против живота и телаˮ.
Основни облик или обична тешка телесна повреда регулисан је у члану 121. ст. 1. КЗ-а и гласи: „Ко другог тешко телесно повреди или му здравље тешко наруши, казниће се…ˮ.
У члану 121. ст. 2. КЗ-а регулисана је нарочита тешка телесна повреда и он гласи: „Ко другог тешко телесно повреди или здравље наруши тако тешко да је услед тога доведен у опасност живот повређеног или је уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган или је проузроковна трајна неспособност за рад повређеног или трајно и тешко нарушење његовог здравља, или унакаженост, казниће се…ˮ.
У члану 121. ст. 3. КЗ-а регулисана је тешка телесна повреда квалификована смрћу: „Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана, наступила смрт повређеног лица, казниће се…ˮ.
У члану 121. ст. 4. КЗ-а регулисана је тешка телесна повреда из нехата и он гласи: „Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини из нехата казниће се… ˮ.
У члану 121. ст. 5. КЗ-а регулисана је тешка телесна повреда на мах и он гласи: „Ко дело из ст. 1. до 3. овог члана учини на мах, доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране повређеног, казниће се…ˮ.
У члану 121. ст. 6. КЗ-а регулисана је основна тешка телесна повреда, нарочито тешка телесна повреда и тешка телесна повреда квалификована смрћу, учињена према одређеним лицима и он гласи: „Ако је дело из ст. 1. овог члана учињено према малолетном лицу или бременитој жени или лицу које обавља послове од јавног значаја, казниће се…ˮ.
Заштитни објекат овог кривичног дела је личност – човек, његов телесни интегритет схваћен у свом биолошко-анатомском смислу, односно његово телесно и здравствено стање. Сваки човек има право на заштиту свог телесног интегритета, као основног уставног права грађанина.
Из самог назива овог кривичног дела јасно произлази да се ради о телесној повреди, насталој радњом учиниоца, а под телесном повредом се подразумева, с једне стране, повреда телесног интегритета оштећеног, односно његовог оштећења, а с друге стране, и нарушавање здравља оштећеног, јер се живо биће – човек, који од свог рођења па до смрти може бити предмет овог кривичног дела, мора сагледати у својој свеукупности као јединство тела и душевног здравља.
Законодавац у члану 121. ст. 1. КЗ-а не даје појам тешке телесне повреде, као што не даје ни у члану 122. ст. 1. КЗ-а појам лаке телесне повреде, већ је то остављено кривичноправној теорији, медицинској струци и судској пракси.
Теорија кривичног права и судска пракса јединствени су да се појам лаке телесне повреде из члана 122. ст. 1. КЗ-а може утврдити анализом стања доказа из датог кривичноправног догађаја да ли код оштећеног постоји обична тешка телесна повреда предвиђена у члану 121. ст. 1. КЗ-а. Другим речима, ако не постоји обична тешка телесна повреда, онда постоји лака телесна повреда предвиђена у члану 122. ст. 1. КЗ-а. Наравно, кључни доказ у датој анализи јесте вештачење вештака медицинске струке.
Осим тога, законодавац није ближе одредио садржину обичне тешке телесне повреде предвиђене у члану 121. ст. 1. КЗ-а, па се она у теорији и у судској пракси решава, такође, анализом дате кривичноправне ситуације, посебно обављеним вештачењем вештака медицинске струке, те се доноси закључак да постоји обична тешка телесна повреда ако таква настала повреда у себи не садржи квалификоване околности – нужне елементе постојања нарочито тешке телесне повреде предвиђене у члану 121. ст. 2. КЗ-а.
Тако, обична тешка телесна повреда постоји:
1) Ако код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља, није доведен у опасност његов живот; наравно, подразумева се да мора да постоји реална, објективна, конкретна, а не апстрактна опасност.
2) Ако је код оштећеног, услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља, уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки део његовог тела или орган, али који се не сматра важним.
Појам „важан органˮ или „важан део телаˮ мора се утврђивати првенствено медицинским вештачењем, полазећи од значаја органа тела у анатомском смислу, с једне стране, а с друге стране, од значаја тог органа за оштећено лице у датој конкретној ситуацији (на пример, лева рука за виолинисту који се тим послом бави професионално).
Битно је истаћи да се не ради о важном органу или важном делу тела (на пример, рука, нога или органи слуха, вида) или ако се у конкретној ситуацији ради о важном органу или важном делу тела, онда он није уништен нити је трајно или у знатној мери оштећен или ослабљен. То би биле ситуације када је важан орган или важан део тела само оштећен или је привремено или у делимичној мери оштећен или ослабљен.
3) Ако код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушавања здравља, није проузрокована трајна неспособност за рад или трајно и тешко нарушење његовог здравља или унакаженост.
Наравно, и у овом случају вештачењем вештака медицинске струке, као и вештака других струка (повезано с радном активношћу оштећеног) утврђује се да је наступила привремена неспособност за рад, као и да код оштећеног није дошло до тешког нарушења његовог здравља или унакажености.
У члану 121. ст. 2. КЗ-а предвиђена је нарочито тешка телесна повреда, која има пет облика.
Први облик се односи на ситуацију када је код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља, доведен у опасност његов живот. Таква опасност мора да постоји у моменту повређивања – настанка повреде или нарушења здравља, а која је конкретна и објективна. У судској пракси су то ситуације када би услед таквог повређивања дошло до смрти оштећеног, али је то спречено насталом благовременом медицинском интервенцијом.
Други облик се односи на ситуацију када је код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља, уништен или трајно и у знатној мери оштећен или ослабљен неки важан део његовог тела или важан орган. Код овог облика се, прво, мора утврдити да ли је конкретан орган тела или део тела важан и друго, да ли су код таквог органа или дела тела настале последице битне за постојање овог облика кривичног дела. Делови тела су, на пример, рука, нога, глава, а органи, на пример, органи слуха, вида, дисања, варења. Настале последице код органа или дела тела утврђују се одговарајућим вештацима медицинске струке који се морају, на основу медицинске документације о лечењу оштећеног, прегледом оштећеног, снимањем и друго, прецизно изјаснити да ли се ради о уништењу, трајном и у знатној мери оштећењу или ослабљењу органа или дела тела. Наравно, ако из налаза и мишљења вештака медицинске струке произлази да се не ради о уништењу, већ о делимичном оштећењу или се не ради о трајном или у знатној мери оштећењу или ослабљењу, већ о делимичном оштећењу или ослабљењу органа или дела тела (чак и ако је у питању важан орган или важан дело тела), тада не постоји овај облик кривичног дела (члан 121. ст. 2. КЗ-а), већ кривично дело из члана 121. ст. 1. КЗ-а.
Наравно, утврђивање „важностиˮ дела тела или органа мора да обухвати у себи, с једне стране, медицинску процену значаја оштећеног органа или дела тела, и с друге стране, значај дела тела, односно органа за повређено лице (као пример који је дат у погледу леве руке професионалног виолинисте).
Такође, судска пракса је јединствена у томе да претходно здравствено стање органа или дела тела, као и благовремена лекарска интервенција у конкретном случају нису од значаја за постојање овог облика кривичног дела.
Трећи облик се односи на ситуацију када је код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља, проузрокована трајна неспособност за рад. То значи да овај облик кривичног дела постоји када је код оштећеног наступила апсолутна неспособност за рад, па, такође, и ако је наступила трајна неспособност за рад оне делатности оштећеног којом се професионално бавио до насталог повређивања. И у овим случајевима долази до изражаја вештачење вештака медицинске струке, као и вештака других струка чији је основ у радној делатности оштећеног и врсти његове радне делатности. Наравно, трајну неспособност не треба везивати за потпуну неспособност оштећеног, већ за неспособност у знатној и великој мери за обављање професионалне делатности оштећеног.
Судска пракса је јединствена у ставу да касније побољшање радне способности оштећеног медицинском интервенцијом или преквалификацијом за обављање других послова у односу на послове које је обављао до насталог повређивања, не утичу на постојање овог облика кривичног дела.
Четврти облик се односи на ситуацију када је код оштећеног, услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља, проузроковано трајно и тешко нарушење његовог здравља. О нарушењу здравља човека говори се када је настало обољење органске или психичке природе, а такво нарушење мора да је трајно и тешко. Под тешким обољењем се подразумева у знатној мери слабљење органских и психичких функција организма или, прецизније, тешко обољење је опасно по живот оштећеног. Такво обољење треба и да је трајно, па се не зна временско трајање нити да ли постоји могућност излечења.
Наравно, и у овом случају, неопходна је и нужна помоћ у вештачењу вештака медицинске струке (наравно, врста обољења опредељује одговарајућу медицинску област вештачења) који ће се у свом налазу прецизно изјаснити, прво, о узрочно-последичној вези између описаног повређивања и нарушења здравља оштећеног и, друго, да ли је такво нарушење здравља трајно и тешко. Ако у таквом нарушењу здравља нема елемената тешког нити трајног, не може се радити о овом облику кривичног дела.
Пети облик се односи на ситуацију када је код оштећеног услед настале тешке телесне повреде или тешког нарушења здравља проузрокована његова унакаженост. Унакаженост постоји када су на телу оштећеног настале видне промене, деформације, а што негативно делује на околину. Таква повреда треба да је уочљива, видљива, а за околину изазива осећај одвратности, сажаљења, самилости, згражавања.
И овде долази до изражаја вештачење вештака медицинске струке који у свом налазу и мишљењу треба прецизно да се изјасни о значају, обиму настале повреде, значају дела тела на ком је настала, уз дати опис повреде и шта је за околину уочљиво (последица више операција, на пример, на лицу, врату, рукама), и да ли то изазива уочавање околине и њихово згражавање.
Судска пракса је јединствена у ставу да унакаженост постоји на видљивим деловима тела (глава, врат, руке), али у сваком случају унакаженост може да постоји и на невидљивим деловима тела (на пример, на леђима, када се оштећени купа на мору или базену).
Нису спорне ситуације постојање овог облика кривичног дела ако је дошло до унакажености оштећеног, а ради се о лицима која су или акробати, стриптизете и др.
У члану 121. ст. 3. КЗ-а предвиђена је тешка телесна повреда квалификована смрћу, а под којом се подразумева наступање смрти услед извршења обичне тешке телесне повреде, а такође и нарочито тешке телесне повреде. Реч је о класичном случају одговорности за тежу последицу, сходно члану 27. КЗ-а.
За постојање овог облика кривичног дела нужно је, најпре, извршење обичне или нарочито тешке телесне повреде, што подразумева умишљајно поступање, а потом да је услед такве предузете радње, као последица, наступила смрт оштећеног, при чему се таква последица може учиниоцу приписати само као нехатна радња.
То надаље значи да не постоји овај облик кривичног дела, ако се смрт оштећеног може приписати учиниоцу као последица неке друге делатности, а не наношења тешке телесне повреде.
За постојање овог облика кривичног дела битно је да учинилац изврши кривично дело или из ст. 1. или из ст. 2. члана 121. КЗ-а, па потом наступи смрт оштећеног, а не да се предузме радња лишења живота оштећеног, јер би се тада радило о другом кривичном делу.
У члану 121. ст. 4. КЗ-а предвиђене су ситуације када учинилац изврши обичну тешку телесну повреду (ст. 1) или нарочито тешку телесну повреду (ст. 2), али из нехата. То је једини облик кривичног дела из члана 121. КЗ-а који се извршава нехатно, било свесним или несвесним нехатом. Дакле, целокупне радње учинилац предузима из нехата, јер је био свестан да својим радњама, а које представљају обележје истог кривичног дела из ст. 1. или 2. истог члана, може учинити дело, али је олако држао да до тога неће доћи или ће то моћи спречити (свесни нехат) или када није био свестан да својом радњом може учинити дело које представља обележје кривичног дела из ст. 1. или ст. 2. члана 121. КЗ-а, иако је према околностима под којима је оно учињено и према својим личним својствима био дужан или могао бити свестан те могућности (несвесни нехат).
У члану 121. ст. 5. КЗ-а предвиђено је извршење обичне тешке телесне повреде (члан 121 ст. 1. КЗ-а), нарочито тешке телесне повреде (члан 121. ст. 2. КЗ-а) или извршење оба облика уз наступање смрти оштећеног (члан 121. ст. 3. КЗ-а), али на мах.
Ради се о лакшем, привилегованом облику тешке телесне повреде. Он постоји када учинилац изврши дела из ст. 1–3. члана 121. КЗ-а, а без своје кривице је доведен у јаку раздраженост, нападом, тешким вређањем, злостављањем од повређеног.
Појмове (на мах, јака раздраженост, напад, тешко вређање, злостављање) треба разумети као битне елементе кривичног дела убиства на мах из члана 115. КЗ-а.
У конкретном случају, учинилац је извршио кривично дело (било из ст. 1, ст. 2. или ст. 3. поменутог члана) у току или непосредно после напада, тешког вређања, злостављања од оштећеног, а док траје стање раздражености.
Напад је активна радња учиниоца са очигледном спремношћу да се нанесе повреда другом лицу. Тешко вређање јесу тешке, озбиљне, крупне увреде на рачун учиниоца кривичног дела или њему блиских лица. Јака раздраженост јесте јако афективно стање, у виду стања раздражености, разјарености, љутње, гнева, услед чега наступа смањена, битно смањена или потпуно смањена урачунљивост.
У члану 121. ст. 6. КЗ-а предвиђено је наношење тешке телесне повреде (из ст. 1, 2. или 3. истог члана), али према тачно одређеним категоријама оштећених лица, а то су малолетна лица, бременита жена или лице које обавља послове од јавног значаја.
За кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. КЗ-а могу се истаћи две битне околности:
1) ово кривично дело се чини буквално свакодневно, што је нама из тужилачко-судске праксе непосредно познато, а сва средства информисања буквално су засута вестима и подацима у вези са извршењем овог кривичног дела;
2) ово кривично дело је правно и животно изузетно испреплетено с бројним другим кривичним делима, а посебно са осталим кривичним делима предвиђеним у Кривичном законику, такође, против живота и тела, и на њему су применљиви многобројни институти општег дела кривичног права (извршилаштво, облици саучесништва, нужна одбрана, покушај и др.).
Након што смо се упознали с битним елементима овог кривичног дела у његовој свеукупности, у наставку текста наводимо бројне карактеристичне судске одлуке као правне последице животних догађаја у којима настају тешке телесне повреде код оштећеног, а у вези са:
- обичном тешком телесном повредом (члан 121. ст. 1. КЗ-а);
- нарочито тешком телесном повредом (члан 121. ст. 2. КЗ-а);
- тешком телесном повредом квалификованом смрћу (члан 121. ст. 3. КЗ-а);
- тешком телесном повредом из нехата (члан 121. ст. 4. КЗ-а);
- тешком телесном повредом на мах (члан 121. ст. 5. КЗ-а);
- односом кривичног дела из члана 121. КЗ-а и других кривичних дела;
- кривичним делом из члана 121. КЗ-а и применом института нужне одбране, односно прекорачењем нужне одбране.
Навођење и истицање поменутих карактеристичних судских одлука само је делимично указивање на најчешће ситуације у судским поступцима у вези са овим кривичним делом. Постоје бројне спорне правне ситуације, као, на пример, однос овог кривичног дела и покушаја кривичног дела убиства, о чему се може написати посебан стручни рад, а што наравно превазилази обим задате теме у називу овог текста.
ОБИЧНА ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА
Случај #1
Када је предмет оптужбе кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. КЗРС-а (сада члан 121. КЗ-а), независно до тога да ли је у питању основни, квалификовани или привилеговани облик овог кривичног дела, у чињеничном опису дела морају се јасно унети и описати све повреде које је задобило оштећено лице, јер само опис свих повреда, заједно с њиховим карактеристикама, представља целовит опис догађаја и наступелу последицу дела.
(Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 82/01)
Случај #2
Код утврђене и неспорне чињенице да су се обојица оптужених унапред договорили да нападну и туку оштећеног, из чега проистиче и логичан закључак да је код њих постојао јединствени умишљај и да је сваки од њих посебно пристао на радњу извршења оног другог у оквирима договора да туку оштећеног, а тиме и на последицу коју други нападач у тим оквирима буде проузроковао, тада у конкретном случају није од значаја ко је од двојице оптужених нанео тешку телесну повреду оштећеном. С обзиром на јединствени умишљај оба нападача, има се узети да постоји кривична одговорност сваког од њих, за нанету јединствену последицу.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 31/72)
Случај #3
Кривично дело тешке телесне повреде свршено је у моменту наношења телесне повреде, иако је према налазу и мишљењу вештака хирурга повреда у моменту повређивања била тешка телесна повреда, правна квалификација кривичног дела не доводи се у сумњу тиме што је вештак у свом налазу навео и то да је ова повреда касније лака уколико не дође до повреде плућне марамице и крварења.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног истиче да у току поступка није на поуздан начин утврђена одлучна чињеница да ли се ради о лакој или тешкој телесној повреди имајући у виду да је налаз и мишљење вештака хирурга на те околности нејасан и неразумљив.
Чињенице које вештак у свом налазу наводи да је у моменту повређивања ова повреда тешка телесна повреда, а касније лака, уколико не дође до повређивања плућне марамице и крварења, нису одлучне чињенице за квалификацију ове повреде као тешке телесне повреде у моменту наношења, а околности да касније није дошло до повреде плућне марамице, околности су које могу бити само од утицаја на одлуку о казни.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Краљеву, К 315/05 од 24. 10. 2006. и Пресуда Окружног суда у Краљеву, Кж 4/07 од 26. 4. 2007)
Случај #4
Не може се применити правни институт „пристанак повређеногˮ када је оптужени у току утакмице у малом фудбалу ударио оштећеног песницом и нанео му тешку телесну повреду.
Из образложења:
„Неспорно је да учесници у спортској игри пристају и прихватају да у жару спортске борбе евентуално буду и повређени.
Али, у конкретном случају фудбалски судија је због прекршаја оштећеног дао знак за прекид игре, а поступак оптуженог који је након тога пришао и ударио оштећеног у пределу лица, никако се не може сматрати случајношћу ни реакцијом у жару спортске борбе, већ његовом намером да се освети оштећеном за спортски прекршај, који је овај над њим претходно учинио.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Лазаревцу, К 82/99 од 12. 7. 1999. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2400/99 од 31. 12. 1999)
Случај #5
Када учинилац у кафани истом приликом нанесе тешке телесне повреде тројици лица, ради се о три кривична дела тешке телесне повреде, а не једном продуженом кривичном делу.
Из образложења:
„По оцени другостепеног суда не може се конструисати кривично дело у продуженом трајању када су у питању кривична дела против живота и тела, па је другостепени суд преиначио првостепену пресуду у погледу правне оцене дела, налазећи да се у радњама учиниоца садрже три кривична дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Младеновцу, К 141/95 од 21. 6. 1995. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 771/96 од 7. 9. 1996)
Случај #6
Окривљени је нанео тешку телесну повреду оштећеној својим возилом тако што је сустигавши је ударио предњим браником у пределу натколенице, услед чега је оштећена пала на земљу и док је покушавала да устане вратио је возило уназад и поново ударио, услед чега је она задобила повреде десне натколенице.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду, К 402/06 од 4. 4. 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2825/06 од 31. 10. 2006)
Случај #7
Тешка телесна повреда је нанета тако што је учинилац ударио главом оштећеног у пределу носа, нанео му повреду нагњечења носа с преломом носне кости са дислокацијом и преломом два зуба.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 795/05 од 14. 12. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1473/06 од 6. 6. 2006)
Случај #8
Када се оптужени огласи кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, где је у изреци пресуде наведено да је поступао са евентуалним умишљајем, а у образложењу пресуде се наведе да је оптужени без своје кривице доведен у стање раздражености поступком оштећеног, тада је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 293/03 од 11. 11. 2003. и Решење Окружног суда у Чачку, Гж. 33/04 од 23. 2. 2004)
Случај #9
Када је оптужени држалицом секире ударио више пута оштећену по рукама која је пала на земљу дочекавши се на руке и том приликом задобила тешке телесне повреде у виду прелома леве и десне жбице на обе шаке, тада је извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а јер између удараца и пада на руке, а потом и прелома руку услед пада, постоји узрочна веза.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда оптужени је оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
Доказима је утврђено да је оптужени више пута оштећену ударио држалицом секире по рукама те је она пала на земљу. Налазом и мишљењем вештака медицинске струке утврђено је да је прелом жбица обе шаке карактеристичан за пад на земљу ослањајући се на руке, у питању је тзв. једнострук прелом, а да је дошло до прелома жбица услед удараца држалицом, прелом би био вишеструки јер се ради о старој особи.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 386/04 од 10. 11. 2004. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 54/05 од 3. 3. 2005)
Случај #10
Када се медицинским вештачењем утврди да је оштећена задобила тешке телесне повреде које угрожавају њен живот, правилна је правна квалификација у оптужници и у изреци првостепене пресуде да је окривљени извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
У току поступка је медицинским вештачењем утврђено да је оштећена задобила бројне повреде на глави, а које су тешке телесне повреде и које угрожавају живот оштећене.
Неосновани су наводи у жалби ОЈТ-а с обзиром на то да је стављен захтев за спровођење истраге, потом је подигнута оптужница за кривично дело из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, а с друге стране, вештачењем није утврђено да је код оштећене због настале повреде доведен у опасност живот повређене, уништен или трајно и у знатној мери ослабљен који важан део тела или који важан орган или је проузрокована трајна неспособност за рад повређеног или му је трајно нарушено здравље.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 347/02 од 13. 6. 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 265/03 од 9. 9. 2003)
Случај #11
Када се оптуженом стави на терет извршење кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, а суд на основу налаза и мишљења вештака медицинске струке закључи да се ради о повреди врата којом је доведен у опасност живот оштећеног, а оптужница ОЈТ-а није измењена, тада се оптужени има огласити кривим због кривичног дела из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда оптужени је оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
У току поступка вештак медицинске струке се изјаснио да је повреда на врату оштећеног могла довести у опасност његов живот.
Правилно је оптужење ОЈТ-а.
Због наведеног непотребан је закључак првостепеног суда у образложењу пресуде ’да повреда коју је претрпео оштећени испуњава услове из члана 53. ст. 2. КЗРС-а, али како није дошло до измене оптужнице одговорност оптуженог подлеже члану 53. ст. 1. КЗРС-а’.ˮ
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 171/01 од 5. 7. 2004. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 351/04 од 20. 10. 2004)
Случај #12
Када су двојица окривљених оптужени да су извршили кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а јер су оштећеном нанели једну тешку телесну повреду и више лаких телесних повреда, тада увек када могућности за то дозвољавају, треба утврдити ко је од окривљених нанео тешку телесну повреду, а ако нема могућности онда обојица могу да одговарају као саизвршиоци наведеног кривичног дела.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 49/02 од 9. 12. 2002. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 62/03 од 28. 5. 2003)
Случај #13
Када суд оптуженог огласи кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а тада је дужан да у изреци пресуде наведе облик виности у поступању оптуженог, а у противном учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 116/99 од 25. 2. 2002. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 132/02 од 15. 5. 2002)
Случај #14
Када је првостепеном пресудом окривљени оглашен кривим због кривичног дела из члана 53. ст. 2. КЗРС-а јер је код оштећеног због повреде ока дошло до трајне и у знатној мери ослабљене функције левог ока, повређен је Закон – члан 369. тач. 4) ЗКП-а – у корист окривљеног у ситуацији када је другостепени суд преиначио пресуду првостепеног суда у погледу правне квалификације налазећи да је окривљени извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а јер се телесно оштећење код оштећеног од 10% не може сматрати квалификаторном околношћу у смислу одредаба члана 53. ст. 2. КЗРС-а.
У конкретном случају основан је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, па је пресудом другостепеног суда повређен Закон у корист окривљеног јер је примењен проценат телесног оштећења из Закона о пензијском и инвалидском осигурању, не водећи рачуна да се у конкретном случају није водио поступак стицања права на накнаду штете за телесно оштећење проузроковане повредом на раду, односно професионалном болешћу.
(Пресуда Општинског суда у Суботици, К 518/02 од 28. 5. 2003, Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 849/03 од 2. 4. 2004. и Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 85/04 од 10. 3. 2005)
Случај #15
Када окривљени ишчупа протезу са ампутиране ноге оштећеном и том приликом му нанесе прелом врата бутне кости, извршио је кривично дело тешке телесне повреде.
(Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 412/00 од 3. 4. 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2218/03 од 26. августа 2003)
НАРОЧИТО ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА
Случај #1
Неоснована је жалба браниоца окривљеног изјављена против пресуде првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а, а посебно у делу да се „из изреке не види којим тупим предметом је нанета тешка телесна повреда оштећеномˮ.
Наиме, окривљени је побијаном пресудом оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а за које кривично дело није као квалификаторна околност битно каквим средством је нанета тешка телесна повреда (као што је то прописано за кривично дело лаке телесне повреде из члана 122. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а).
(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 503/13 од 11. 4. 2014. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 934/14 од 3. 7. 2014)
Случај #2
Када суд оптуженог огласи кривим за кривично дело тешке телесне повреде, у изреци мора да наведе која је од Законом алтернативно предвиђених последица наступила.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из члана 121. ст. 2. КЗ-а. У изреци је наведено да је окривљени једног тренутка иза појаса извадио нож, па је више пута убо по телу оштећеног наневши му плитку убодну посекотину с леве стране врата, затим на левој страни грудног коша и на левој страни трбуха, с продором у трбушну дупљу које повреде су тешке телесне повреде.
Другостепени суд налази да је изрека пресуде нејасна, неразумљива, противречна себи и разлозима.
Из чињеничног описа дела, међутим, не произлазе законска обележја кривичног дела за које је оптужени оглашен кривим с обзиром на то да из изреке није могуће утврдити да ли је услед предузетих радњи оптуженог доведен у опасност живот оштећеног или је наступила нека друга од алтернативно предвиђених последица, тако да је изрека пресуде противречна.ˮ
(Пресуда Вишег суда у Краљеву, К 228/10 од 11. 2. 2011. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2206/11 од 18. 10. 2011)
Случај #3
Када је окривљени испалио један хитац из пиштоља у ногу оштећеног којом приликом је наступила тешка телесна повреда, тада је било нужно да се обави вештачење вештака медицинске струке ради утврђивања да ли је тиме доведен у опасност живот повређеног или му је уништен или оштећен важан орган, а све ради правилне правне квалификације кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 85/99 од 20. 11. 2001. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 344/02 од 22. 1. 2003)
Случај #4
Када је оптужени оштећену ударио у пределу ока и услед настале повреде и инфекције наступи трајно слепило ока, извршио је кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 2. КЗРС-а јер је уништио важан орган, а не кривично дело из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, без обзира на то што је наступила инфекција, а оштећена се није благовремено јавила лекару, а вештаци медицинске струке нису јасни у свом налазу и мишљењу које је то време јављања лекару које се може сматрати благовременим.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 413/01 од 8. 11. 2001. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 98/02 од 9. 5. 2002)
Случај #5
Под уништењем органа, као квалификаторне околности кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. КЗ-а, не подразумева се само физичко уништење одређеног органа, већ и трајно уништење његове функције.
(Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 1618/13 од 12. 5. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2561/05 од 28. 10. 2005)
Случај #6
Чињеницу да је оштећени тешко телесно повређен и да је услед тога доведен у опасност његов живот, суд може утврдити само из налаза и мишљења судског вештака.
(Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 490/05 од 10. 5. 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 404/07 од 28. 2. 2007)
Случај #7
Проузроковање трајне неспособности за рад цени се према професионалној оспособљености повређеног, односно да ли ће моћи и убудуће да обавља своју професионалну делатност, а не према општим принципима о способности за рад.
(Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 937/04 од 28. 12. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 3584/06 од 31. 1. 2007)
Случај #8
Слезина представља важан орган у телу човека, те се њеним уништењем остварује квалификација из члана 121. ст. 2. КЗ-а.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду, К 348/05 од 30. 1. 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2334/06 од 15. 9. 2006)
Случај #9
Да би се кривично дело тешке телесне повреде квалификовало као умишљајно, није битно да је оптужени који је ударио оштећеног рукама и ногама знао тачно у ком моменту и којом радњом може проузроковати тешку телесну повреду.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 27/86 од 22. 4. 1986. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 714/86 од 9. 9. 1986)
Случај #10
Ако је учинилац кривичног дела тешке телесне повреде из члана 141. ст. 2. КЗ-а (сада члан 121. ст. 2. КЗ-а) према опису дела у изреци пресуде, оштећеном нанео такву повреду услед које је био доведен у опасност живот повређеног, а из доказа у списима произлази да су наступиле и друге последице повређивања, које такође чине квалификаторно обележје истог кривичног дела јер је повреда оставила трајне последице на моћ говора и на покретљивост десне руке и ноге оштећеног, а то није обухваћено оптужницом, нити изреком пресуде, онда се ове друге последице које нису узете као квалификаторна околност, могу ценити као отежавајуће околности при одмеравању казне.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 794/75)
Случај #11
За постојање кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 2. КЗРС-а није нужно да унакаженост која је проузрокована том повредом на лицу оштећеног, као видљивом делу тела, изазива и згражавање других лица.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 742/78 од 5. 9. 1978)
Случај #12
Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 2. КЗРС-а, а пресудом другостепеног суда, одлучујући о жалбама ОЈТ-а и браниоца окривљеног преиначена је пресуда првостепеног суда у погледу правне квалификације, тако да се окривљени оглашава кривим због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
Врховни суд Србије је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког тужиоца и утврдио да је пресудом другостепеног суда повређен Кривични закон у корист окривљеног.
Закључак другостепеног суда при оцени појма „у знатној мери ослабљен важан органˮ је неприхватљив, као и везивање за примену одредаба члана 37. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, по којем се осигуранику накнада за телесно оштећење признаје када постоји телесно оштећење од 30%, те се закључи да је проценат телесног оштећења које је настало код оштећеног у износу од 10% без значаја у кривичноправном смислу, па се не може сматрати квалификаторном околношћу у смислу одредаба члана 53. ст. 2. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Суботици, К 518/02 од 28. 5. 2003, Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 849/03 од 2. 4. 2004. и Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 85/04 од 10. 3. 2005)
ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА КВАЛИФИКОВАНА СМРЋУ
Случај #1
Оптужена је поступала са евентуалним умишљајем приликом извршења кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 2. КЗ-а када је с терасе на којој је стајала бацила метални чекић у правцу главе оштећеног који је стајао у дворишту испод терасе, с обзиром на то да је била свесна да метални чекић средње величине представља средство подобно да другом нанесе тешку телесну повреду опасну по живот и да ће га погодити по глави на којој се налазе највиталнији делови тела човека, па је пристала на наступање забрањене последице.
(Пресуда Окружног суда у Нишу, К 200/07 од 21. 1. 2008)
Случај #2
Када суд огласи кривим окривљеног због кривичног дела из члана 53. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а мора се разграничити облик виности како у односу на наступање тешке телесне повреде тако и у односу на смрт оштећеног.
Из образложења:
„У току поступка и доношењем првостепене пресуде учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а јер је изрека пресуде нејасна и супротна образложењу пошто се у изреци наводи „да је оптужени свестан да својим ударцем оштећеном може нанети тешку телесну повреду опасну по живот због које може наступити смрт, пристао на наступање такве последицеˮ, из чега произлази да је оптужени пристао на наступање и тешке телесне повреде и смрти оштећеног. Тада би се радило о кривичном делу убиства извршеног са евентуалним умишљајем, а не кривичном делу које је предмет оптужбе.ˮ
(Решење Врховног суда Србије, Кж 1163/01 од 18. 4. 2002)
Случај #3
Када су четворица оптужених тукли оштећеног и поред упозорења његове супруге да се ради о срчаном болеснику и да после њених упозорења нису престали да га ударају, на тај начин су хтели да дође до тешког оштећења здравља оштећеног што се и догодило, те су учинили основно кривично дело тешке телесне повреде с директним умишљајем, док су у односу на квалификаторну околност – смртну последицу поступали с нехатом као обликом виности.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 247/00 од 30. 10. 2001)
Случај #4
Када је намера учиниоца била да оштећену „претучеˮ, односно да јој нанесе тешке телесне повреде, предузетим радњама је поступио с директним умишљајем, док је смртна последица наступила као последица нехата оптуженог јер је оптужени олако држао да до смртне последице неће доћи, али је та последица ипак наступила и у директној је узрочно-последичној вези с радњама оптуженог.
Из образложења:
„Одбијена је као неоснована жалба Јавног тужиоца да у радњама оптуженог стоје сва обележја кривичног дела убиства, као и жалба браниоца оптуженог да је окривљеног требало огласити кривим за кривично дело убиство из нехата.ˮ
(Пресуда Окружног суда у Новом Саду, К 238/03 од 4. 6. 2004. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1401/04 од 2. 11. 2004)
Случај #5
Да би учинилац кривичног дела тешке телесне повреде из члана 141. ст. 1. или 2. КЗ-а (сада члан 121. ст. 1. и 2. КЗ-а) био кривично одговоран и за смрт повређеног која је инкриминисана у члану 141. ст. 3. КЗ-а, нужно је да је таква последица у непосредној узрочној вези са задобијеном тешком телесном повредом, односно тешко нарушеним стањем здравља које је резултирало из те повреде.
Уколико би, међутим, до смрти дошло услед дејства других, нових узрока, те задобијањем нових повреда које су довеле до смртног исхода, узрочни ланац између првобитно нанете тешке телесне повреде и смрти повређеног с кривичноправне тачке гледишта би био прекинут. У таквом случају смртна последица не би се могла третирати као тежа последица произашла из кривичног дела из члана 141. ст. 2. КЗ-а нити би се могла приписати нехату учиниоца.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 241/75)
Случај #6
За постојање кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. КЗРС-а потребно је, осим објективних околности изражених у постојању тешких телесних повреда, ценити и субјективне околности – умишљај у односу на радњу извршења и облик виности у односу на проузроковану повреду и наступање смртне последице.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 819/85)
Случај #7
То што су поред тешке телесне повреде коју је оптужени нанео оштећеном, смрти оштећеног допринеле и друге околности, не доводи у питање постојање кривичног дела из члана 53. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.
Из образложења:
„Између задобијених телесних повреда и наступања смрти оштећеног постоји директна узрочно-последична веза чији је ослонац у мишљењу вештака, који су настале повреде окарактерисали као један од чинилаца наступања смрти, а којима је вештак на претресу дао обележје ’већег доприноса’ настанку смрти од осталих фактора (узбуђења, алкохолизма и постојање анеуризме код оштећеног).ˮ
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 474/97 од 17. 11. 1997. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1032/98 од 15. 9. 1998)
Случај #8
Кад учинилац оштећеној нанесе тешку телесну повреду, уколико не буде прекинута узрочна веза између настале повреде и смртне последице која је наступила после два месеца, стајаће кривично дело из члана 53. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 407/91 од 16. 12. 1991. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 184/92 од 6. 4. 1992)
ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА ИЗ НЕХАТА
Случај #1
Када је оптужени у кафани бежичним микрофоном гађао оштећеног кога је промашио, али је погодио друго лице и нанео му тешку телесну повреду, тада је извршио кривично дело тешке телесне повреде у покушају из члана 53. ст. 1. КЗРС-а у односу на прво оштећено лице са евентуалним умишљајем, а у односу на друго оштећено лице исто кривично дело из ст. 4. свесним нехатом.
(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 34/00 од 13. 6. 2000. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 290/00 од 16. 11. 2000)
Случај #2
Решењем првостепеног суда према малолетном лицу, а због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 6. у вези са ст. 1. КЗ-а изречена је васпитна мера.
У жалби је законски заступник малолетног лица указао да се у конкретном случају ради о нехатном кривичном делу.
Правилно је првостепени суд утврдио да је малолетни учинилац пришао оштећеном захтевајући од њега да скаче увис, па како је овај то одбио, ухватио га са обе руке око струка и одбацио на бетон игралишта иако је био свестан да му на тај начин може проузроковати тешку телесну повреду, па је на то и пристао, па како је оштећени задобио наведене повреде правилно је утврђено да се ради о умишљајном кривичном делу због чега су неосновани жалбени наводи да је дошло до погрешне примене Кривичног закона и да је малолетно лице извршило дело из нехата.
(Решење Вишег суда у Чачку, Км 5/12 од 28. 2. 2012. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кжм 26/12 од 20. 7. 2012)
Случај #3
Када оптужени с више удараца песницом у главу обори оштећеног на земљу и потом га више пута шутира врхом ципеле у главу којом приликом му нанесе тешку телесну повреду с трајним последицама, не може се закључити да је оптужени поступао нехатно, већ управо да је био свестан свог дела и хтео његово извршење.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 7/97 од 6. 2. 1997)
Случај #4
Тешка телесна повреда је учињена из нехата када је окривљена, свесна да услед њеног чињења може наступити забрањена последица, гурнула с леђа оштећену, али је олако држала да она неће наступити, јер је оштећена, пошто ју је окривљена гурнула, пала на ивицу тротоара и задобила тешку телесну повреду.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду, К 647/00 од 26. 2. 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 635/01 од 29. 6. 2001)
Случај #5
Када окривљени након вербалног сукоба са оштећеним, седне у своје возило и крене, па возилом удари оштећеног на тротоару испред капије његове куће и нанесе му тешке телесне повреде извршио је кривично дело из члана 53. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗРС-а, односно дело је извршено из нехата.
(Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 847/05 од 31. 5. 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1034/06 од 10. 11. 2006)
Случај #6
Када окривљени, такмичећи се са оштећеним у брзом потезању оружја и олако држећи да неће доћи до опаљења пиштоља, нанесе оштећеном прострелну рану из пиштоља која представља тешку телесну повреду ради се о кривичном делу учињеном из нехата.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 1875/90 од 12. 11. 1992. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 995/92 од 8. 6. 1992)
Случај #7
Када је оптужени ударио шамар оштећеном, који се измицао уназад, па уназад падне на летве и задобије тешке телесне повреде, тиме је извршено кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 4. КЗРС-а, односно дело је извршено свесним нехатом.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 124/02 од 6. 6. 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 342/03 од 7. 10. 2003)
ТЕШКА ТЕЛЕСНА ПОВРЕДА НА МАХ
Случај #1
Код осуде за кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. КЗС-а, а уз постојање доказа који указују да је оптужени кривично дело учинио на мах, а доведен без своје кривице у тако раздражено стање нападом повређеног, првостепени суд ће по службеној дужности разјаснити и те чињенице и оценити њихов значај за правилну примену Кривичног закона, без обзира на то што је оптужба била за теже кривично дело против живота и тела.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 794/78)
Случај #2
Постојање јаке раздражености код оптуженог не може суд сâм да оцењује, већ стручно лице које располаже одговарајућим знањем.
(Решење Врховног суда Србије, Кж 1407/97 од 18. 2. 1999)
Случај #3
Тешко вређање окривљеног састоји се у томе што је оштећеног, као радника киоска оптуживао да му није уредно вратио кусур упућујући му увреде „ј… ти матер лоповску, ти ћеш мене да поткрадашˮ, при чему је то вређање трајало 5–10 минута.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду, К 1472/05 од 28. 11. 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 302/07 од 28. 2. 2007)
Случај #4
Да би постојало кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 5. КЗРС-а није довољно да се утврди постојање јаке раздражености код окривљеног, већ је потребно да се утврди да постоји напад или тешко вређање оштећеног према окривљеном, а не да постоји напад оштећеног на имовину окривљеног.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 377/01 од 9. 12. 2002. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 32/03 од 28. 3. 2003)
Случај #5
Када окривљени као таксиста превезе оштећеног који је био под утицајем алкохола и истакао да неће да плати вожњу, а окривљени оштећеном нанесе тешке телесне повреде, тиме је извршио кривично дело из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, па се не може позивати на тешко вређање од стране оштећеног и да је тиме извршио кривично дело из члана 53. ст. 5. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 349/02 од 2. 10. 2002. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 27/03 од 28. 3. 2003)
Случај #6
Када окривљени због честих сукоба између његове малолетне деце и оштећеног, оштећеном нанесе тешку телесну повреду, извршио је кривично дело из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, а не кривично дело из члана 53. ст. 5. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 581/02 од 12. 5. 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 292/03 од 24. 9. 2003)
Случај #7
Када је доказима утврђено да је окривљени оштећену, која га није вређала ни напала, ударио више пута рукама по глави, па након њеног пада на земљу наставио да је удара по телу рукама и ногама и тиме извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, сувишан је предлог одбране окривљеног да се изврши вештачење ради утврђивања стања свести окривљеног у тренутку извршења кривичног дела.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 384/02 од 27. 12. 2002. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 176/03 од 2. 6. 2003)
Случај #8
Када се окривљени и оштећени сретну у кафани под утицајем алкохола, а пре тога се нису познавали, а оштећени саопшти окривљеном „еј, попиј пиће с намаˮ, па окривљени снажно оштећеног привуче себи и уједе га за нос којом приликом је оштећени задобио тешку телесну повреду, ради се о извршењу кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. КЗ-а, а не о истом кривичном делу из ст. 5, а у вези са ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Пожеги, К 242/07 од 31. 10. 2008. и Пресуда Окружног суда у Ужицу, Кж 657/08 од 30. 12. 2008)
Случај #9
Када учинилац нанесе двојици лица тешке телесне повреде једну за другом, повреда првом лицу може бити учињена на мах, али не и према другом лицу.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1396/02 од 20. 4. 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2507/05 од 28. 11. 2005)
Случај #10
Поступање на мах искључује постојање нужне одбране.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 1633/01 од 14. 11. 2001)
Случај #11
Кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 5. у вези са ст. 1–3. КЗРС-а не може бити истовремено учињено на мах и у прекорачењу граница нужне одбране.
(Пресуда Врховног војног суда, К 257/98 од 2. 11. 1999)
Случај #12
Стање јаке раздражености као једно физиолошко афективно стање у које је учинилац као психички здрава особа доведен без своје кривице нападом или тешким вређањем од стране оштећеног, као законско обележје бића кривичног дела тешке телесне повреде на мах из члана 53. ст. 5. у вези са ст. 1. и 2. КЗРС-а, може се расветлити и утврдити једино и искључиво у сарадњи са вештаком неуропсихијатријске струке на основу детаљне опсервације менталне структуре личности учиниоца, тако да се разлози побијане пресуде о наведеној одлучној чињеници без изведене медицинске експертизе показују потпуно нејасним.
(Решење Окружног суда у Суботици, К 82/01)
ОДНОС КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 121. КЗ-а И ДРУГИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА
Случај #1
Приликом утврђивања да ли је умишљај окривљеног ишао за тим да се оштећени лиши живота или да му се нанесу тешке телесне повреде, суд треба да цени и чињеницу да ли се окривљени професионално бави борилачким вештинама.
Из образложења:
„Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела покушај убиства из члана 113. у вези са чланом 30. КЗ-а.
Другостепеном пресудом, преиначена је првостепена пресуда и окривљени је оглашен кривим за извршење кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. КЗ-а.ˮ
(Пресуда Вишег суда у Београду, К 4318/10 од 5. 7. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 5812/11 од 31. 1. 2012)
Случај #2
Када је кривично дело тешке телесне повреде из члана 141. ст. 2. КЗ-а нехатно учињено, па је услед истог наступила тежа последица – смрт повређеног која се може приписати нехату учиниоца, у радњи оптуженог постоји само кривично дело убиства из нехата из члана 137. КЗ-а.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1335/55)
Случај #3
Када оптужени удари песницом оштећеног у главу и овај падне на коловоз којом приликом удари главом у чврсту подлогу и задобије тешке телесне повреде од којих и поред пружене медицинске помоћи умре, чини кривично дело из члана 53. ст. 3. КЗРС-а, а не кривично дело убиства из нехата из члана 49. КЗРС-а како се то у жалби неосновано истиче.
(Пресуда Окружног суда у Београду, К 485/95 од 5. 1. 1996. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 996/96 од 19. 12. 1996)
Случај #4
Када суд нађе да се не ради о убиству, како је наведено у оптужници, већ о кривичном делу тешке телесне повреде квалификоване смрћу, дужан је да у изреци пресуде прецизно наведе елементе виности оптуженог, како у погледу основног дела – наношења тешке телесне повреде опасне по живот, тако и у погледу настанка смртне последице.
(Пресуда Окружног суда у Врању, К 55/01 од 25. 5. 2005. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1766/05 од 9. 3. 2006)
Случај #5
Лице које у воћњаку оштећене организације приликом одузимања јабука буде затечено и при томе пружи отпор чувару и нанесе му тешку телесну повреду, не у намери да украдену ствар задржи, већ у намери да себи обезбеди услове за бекство, чини кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а и кривично дело ситне крађе из члана 173. ст. 1. КЗРС-а у реалном стицају, а не кривично дело разбојничке крађе из члана 169. КЗРС-а.
(Пресуда Окружног суда у Лесковцу, Кж 4/78)
Случај #6
И код осуде за кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. КЗРС-а и уз постојање доказа који указују да је оптужени учинио кривично дело на мах, а доведен без своје кривице у јако раздражено стање нападом повређеног, првостепени суд је дужан по службеној дужности да разјасни и те чињенице ради правилне примене Кривичног закона, без обзира на то што је оптужба била за кривично дело убиства у покушају из члана 47. ст. 1. КЗРС-а у вези са чланом 19. КЗСФРЈ-а.
(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 794/78 од 1. 9. 1978)
Случај #7
Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим поред кривичног дела насиља у породици из члана 194. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а и због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ-а.
Пресудом другостепеног суда преиначена је првостепена пресуда тако да је радња оптуженог описана у изреци пресуде квалификована као кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 152/07 од 22. 6. 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 368/07 од 19. 9. 2007)
Случај #8
Када су двојица окривљених наизменично тукли оштећеног и нанели му тешке телесне повреде, извршили су кривично дело тешке телесне повреде у саизвршилаштву из члана 121. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а, па се неосновано истиче у жалби да се ради о извршењу кривичног дела учествовања у тучи.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 54/06 од 6. 2. 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 782/08 од 11. 2. 2009)
Случај #9
Када је оптужени с још једним непознатим лицем преварно одвезао оштећеног ван града, па су обојица с металним предметом ударали оштећеног и нанели му тешке телесне повреде, не може се радити о кривичном делу учествовања у тучи из члана 55. КЗРС-а, већ о кривичном делу тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 750/03 од 15. 6. 2005. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 451/05 од 30. 11. 2005)
Случај #10
Када двојица оптужених туку оштећеног летвом и нанесу му лаке телесне повреде, па затим накнадно само првооптужени нанесе оштећеном једну тешку телесну повреду, тада су оба оптужена извршила кривично дело лаке телесне повреде у саизвршилаштву из члана 54. ст. 2. КЗРС-а, а првооптужени и кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а, па се у том случају конзумпција не може применити.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 130/04 од 23. 9. 2004. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 404/04 од 1. 12. 2004)
Случај #11
Приликом оцене да ли је умишљај окривљеног ишао за тим да оштећеном нанесе тешку телесну повреду или да га лиши живота, суд треба, између осталог, да цени и чињеницу каквог је интензитета био замах који је окривљени учинио ножем, па је правилно првостепени суд огласио кривим окривљеног за кривично дело покушаја убиства, па се не може радити о кривичном делу тешке телесне повреде како се то наводи у жалби браниоца.
(Пресуда Вишег суда у Београду, К 600/12 од 16. 10. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 7077/12 од 15. 1. 2013)
Случај #12
Када окривљени изврши кривично дело угрожавања јавног саобраћаја, па затим након саобраћајне незгоде нанесе тешке телесне повреде оштећеном, извршио је у стицају кривично дело угрожавање јавног саобраћаја и кривично дело тешке телесне повреде.
(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 212/04 од 14. 9. 2004)
Случај #13
Правилно је првостепени суд поступио када је оптуженог осудио за кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. ст. 2. КЗ-а, а не за кривично дело убиства у покушају из члана 47. ст. 1. КЗРС-а, у вези са чланом 19. ОКЗ-а које му је оптужницом стављено на терет, имајући у виду да су оптуженом од тренутка испаљивања пројектила били у потпуности изложени витални делови тела оштећене, али да он ниједан није испалио у том правцу, већ су сви били концентрисани испод виталних делова тела.
(Пресуда Окружног суда у Краљеву, К 30/06 од 28. 12. 2006. и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 749/07 од 11. 11. 2008)
КРИВИЧНО ДЕЛО ТЕШКЕ ТЕЛЕСНЕ ПОВРЕДЕ ИЗ ЧЛАНА 121. КЗ-а И ПРИМЕНА ИНСТИТУТА НУЖНЕ ОДБРАНЕ, ОДНОСНО ПРЕКОРАЧЕЊА НУЖНЕ ОДБРАНЕ
Случај #1
Када је оштећени разбијену флашу бацио у правцу окривљеног, а није предузео друге радње, тада је његов напад престао, а радње окривљеног након тога када прилази оштећеном и удара га у предео главе и наноси му тешку телесну повреду, остварени су елементи кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Чачку, К 1182/10 од 25. 5. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4614/12 од 17. 10. 2012)
Случај #2
У ситуацији када је окривљени нападнут од два лица која су га тукла и ударала песницом, ногама и употребом лопате, а потом окривљени употребио нож да би се одбранио, којом приликом је нанео тешку телесну повреду оштећеном, тада се има ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. у вези са чланом 19. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда Ужице, К 1065/10 од 21. 6. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3780/11 од 12. 4. 2011)
Случај #3
Када је окривљени од оштећеног нападнут тако што га је ударао по глави и телу песницама и ногама, а потом га окривљени ножем убо у тело два пута, прекорачио је нужну одбрану извршењем кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 2. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда Ужице, К 733/12 од 14. 8. 2013. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4622/13 од 14. 10. 2013)
Случај #4
У ситуацији када је оштећени пришао на три метра од окупљене деце, претећи им с ножем у руци, а оптужени упозорио оштећеног три пута да се удаљи с лица места, што он није послушао, па оптужени с пајсером у руци ударио оштећеног у руку и песницом у главу и нанео му тешке телесне повреде, поступао је у нужној одбрани, па је у тој ситуацији без утицаја околност што је оштећени доста старији и физички слабији од оптуженог.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 476/00 од 8. 2. 2001. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 129/01 од 8. 5. 2001)
Случај #5
Поступање на мах искључује постојање нужне одбране.
(Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 994/99 од 9. 11. 2000. и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1633/01 од 14. 11. 2001)
Случај #6
Када оштећени, млађе лице и знатно физички јачи, у аутобусу најпре вербално нападне оптуженог који је старији и кога није познавао, па потом му по изласку из аутобуса шутне кутију коју је носио и дрвеном мотком га удари по глави, а оптужени лежећи на земљи извади нож из џепа и удари оштећеног у пределу груди и нанесе му тешке телесне повреде, у тој ситуацији оптужени се има ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 53. ст. 1. КЗРС-а у вези са чланом 19. КЗЈ-а.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 88/99 од 5. 9. 2000. и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 39/01 од 5. 3. 2001)
Случај #7
Пресудом првостепеног суда окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. ст. 1. КЗ-а јер је поступао у нужној одбрани.
Решењем другостепеног суда, уважавањем жалбе ОЈТ-а и браниоца окривљеног, пресуда првостепеног суда је укинута и предмет се враћа истом суду на поновно суђење.
Ако се прихвати да је окривљени у конкретној ситуацији од себе одбијао истовремени противправни напад, поставља се питање зашто првостепени суд у изреци пресуде није извршио измене у погледу описа дела, радње извршења, што је био дужан, јер уколико се у току поступка на главном претресу оценом изведених доказа утврди да је окривљени поступао у нужној одбрани, а оптужба није измењена, тада је суд дужан да формулише изреку пресуде у погледу описа радњи извршења и у изреку пресуде унесе оне елементе – чињенице и околности које указују на постојање нужне одбране.
У конкретном случају првостепени суд то није урадио, а из изреке пресуде се не може утврдити да је окривљени поступао у нужној одбрани и да је бранећи се од напада оштећеног предузео радње којима је оштећеном нанео тешку телесну повреду, а то значи да су разлози које је првостепени суд дао у образложењу пресуде нејасни, а посебно у делу постојања елемената нужне одбране и уношења тих елемената у изреку првостепене пресуде.
(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 586/08 од 8. 12. 2008. и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 171/09 од 8. 4. 2009)
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.