Кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. Кривичног законика у судској пракси

У тексту који следи анализирамо биће кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе његовом правилном разумевању

 

 

Биће кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи је предвиђено у члану 124. Кривичног законика („Сл. гласник РСˮ, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14, у даљем тексту: КЗ), а у Глави 13. под називом „Кривична дела против живота и телаˮ.

 

Наведено кривично дело има један свој основни и један квалификовани облик, тако да основни облик – члан 124. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко се при тучи или свађи маши оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, казниће се…ˮ, а квалификовани облик – члан 124. ст. 2. КЗ-а гласи: „Ко се при тучи или свађи маши ватреног оружја казниће се…ˮ.

Основни облик овог кривичног дела има своје нужне елементе, а то су:
– дело се може извршити само у тучи или свађи;
– учинилац треба да се „машиˮ оружја, ватреног оружја, опасног оруђа или другог средства које је подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши;
– радња у којој се учинилац „машиˮ наведених опасних средстава мора постојати у току туче или свађе.

 

Под тучом се подразумева физичко обрачунавање два или више лица. Овде треба нагласити да је туча, али као физичко обрачунавање три лица, нужни елемент постојања кривичног дела учествовања у тучи из члана 123. КЗ-а. Дакле, туча, у смислу елемента кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. КЗ-а јесте физичко обрачунавање два лица.

Свађа је вербална расправа два или више лица из које је видљиво да се лако може претворити у тучу, тако да она превазилази обичну вербалну препирку и садржи бројне изнете претње.

Даље, у току свађе или туче учесник треба да се „машиˮ опасних средстава, таксативно наведених у ст. 1. и 2. члана 124. КЗ-а.

Теорија кривичног права и судска пракса заузела је правни став да се под појмом „машити сеˮ подразумева да се учесник дохвати оружја, опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши или пак ватреног оружја, па није нужно постојање његове жеље за употребом наведених опасних средстава или предузимања неких других конклудентних радњи.

Учинилац се мора машити опасних средстава само у току свађе или туче. Постојање наведеног услова је фактичко питање, које се доказима утврђује у сваком конкретном случају.

Кривично дело је свршено самим чином да се учинилац „машиоˮ неког од наведених средстава. Последица дела је наступање апсолутне опасности за оштећеног, па покушај кривичног дела није могућ.

Кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. КЗ-а може бити самостално кривично дело, а такође може бити и претходна, нужна фаза извршења другог кривичног дела.

Животно гледано, сâм чин да се учинилац машио опасних средстава може да прерасте у „употребуˮ таквих средстава, па може доћи до наступања лаких или тешких телесних повреда или пак смрти оштећеног. Тада кривично дело из члана 124. КЗ-а губи своју самосталност и „претвара сеˮ (привидни стицај) у кривична дела: тешка телесна повреда, лака телесна повреда или пак убиство. У таквим случајевима, нема стицаја између кривичног дела из члана 124. КЗ-а и претходно наведених кривичних дела, већ постоје само наведена кривична дела.

Сâм чин да се учинилац машио опасних средстава не треба изједначити са „употребомˮ тих средстава или „потезањемˮ, односно „измахивањемˮ тим средствима, па је у том смислу важно разграничење са, на пример, кривичним делом покушаја убиства. На темељу чињеничног стања, у сваком конкретном случају треба утврђивати да ли је реч о једном или пак о другом кривичном делу, али је, у сваком случају, основ разграничења у умишљају починиоца.

За кривично дело из члана 124. КЗ-а, које се може извршити умишљајно, битна је свест учиниоца да се при тучи или свађи само маши, дохвати опасног средства, а у случају покушаја убиства (члан 113. у вези са чланом 30. КЗ-а) опасно средство је употребио, усмерио га ка оштећеном, свестан да га може лишити живота.

Када је реч о опасним средствима предвиђеним у члану 124. КЗ-а, учинилац се може машити:
– оружја;
– опасног оруђа или другог средства подобног да тело тешко повреди или здравље тешко наруши,
– ватреног оружја.

 

Законодавац прави разлику између оружја и ватреног оружја (ст. 1. и 2. члана 124. КЗ-а). У сваком случају, под оружјем, у ширем смислу, подразумева се како ватрено оружје, тако и хладно оружје.

Код овог кривичног дела, законодавац је у основни облик унео оружје, као опасно средство, а то би било хладно оружје (нож, бајонет, сабља и др.), а у ст. 2, као квалификовани облик, унето је ватрено оружје, као опасно средство (пушка, пиштољ и др.). У сваком случају, код употребе овог опасног средства, треба имати у виду одредбе Закона о оружју и муницији, у којем су поред дефиниције ватреног оружја, наведене и врсте ватреног оружја.

Оруђа су средства којима се људи служе у обављању професионалних и других делатности. Таква оруђа морају бити опасна, што значи да се њиховом употребом може проузроковати телесна повреда, а у овом случају – само осећај угрожености телесног интегритета код пасивног субјекта. То су, на пример, чекић, секира, лопата, ашов и др.

У конкретном случају, учинилац се може машити и других средстава која су подобна да тело тешко повреде или здравље тешко наруше, а то су, рецимо, већи камен, колац, тешка посуда, разна хемијска средства.

Као животно заступљено, ово кривично дело је очигледно одраз нашег менталитета да се врло често, уместо правог разговора, у циљу решавања конкретних проблема „за столомˮ започне свађа, која се претвори у међусобни физички сукоб, наравно уз употребу неког од опасних средстава.

Управо из тог разлога веома је важно и навођење карактеристичних судских одлука које су у вези са:
– појмом свађе или туче;
– чином да се учинилац машио неког од опасних средстава;
– овим кривичним делом и применом института општег дела Кривичног законика;
– односом овог и других кривичних дела.

 

1. СВАЂА ИЛИ ТУЧА КАО НУЖНИ ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 124. КЗ-а

 

Случај #1

Битан елеменат кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а (сада члан 124. КЗ-а) је да оптужени учествује у свађи или изазива исту, па се онда маши оруђа, а у противном не постоји поменуто кривично дело.
Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а.
Поводом жалбе браниоца окривљеног, другостепени суд је првостепену пресуду преиначио тако да се окривљени применом одредбе члана 355. тач. 3) ЗКП-а ослобађа од оптужбе да је извршио поменуто кривично дело.
Свађа, као битан елеменат поменутог кривичног дела, подразумева да вербална расправа траје, да оптужени у њој учествује или исту изазива. Очигледно оптужени је смиривао ситуацију у кафани, свађу није желео, због тога што се налазио у свом објекту и због присутних гостију које је познавао, а тиме што је изашао и пуцао у гуме оштећеног може се радити о кривичном делу оштећења туђе ствари.
(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 65/04 од 10. јуна 2004. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 265/04 од 8. септембра 2004)

Случај #2
За остварење кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи није нужно да се учинилац маши оруђа у самом тренутку док траје свађа, тј. док учесници у свађи вичу један на другог, односно прете један другоме или се међусобно вређају. То обележје кривичног дела остварено је и онда када је један учесник у свађи за тренутак прекинуо само свађање да би се домогао оружја, дакле, маши се оружја да би тиме још више потенцирао ту атмосферу и на тај начин наставио свађу.
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 138/69)

Случај #3
Не постоји свађа између окривљеног и оштећене, па самим тим ни радња извршења кривичног дела из члана 124. КЗ-а, када окривљени све време виче на оштећену, а оштећена покушава да га смири.
(Пресуда Трећег општинског суда у Београду К 803/04 од 21. априла 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2421/05 од 31. октобра 2005)

Случај #4
Ако није било свађе или туче када се учинилац машио пиштоља, не може се радити о кривичном делу из члана 56. КЗ-а.
Основано се жалбом окривљеног побија првостепена одлука због повреде Кривичног закона.
Ово стога што је првостепени суд поред неспорне чињенице о непостојању свађе између приватних тужилаца и окривљеног, радњу извршења окривљеног, која се састојала у томе што је окривљени узео пиштољ и уперио га према приватним тужиоцима, погрешно правно квалификовао као кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56 КЗ-а.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1621/96 од 23. октобра 1996)

Случај #5
Не постоји кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи, када се окривљени маши опасног оруђа након што је свађа завршена, на тај начин што потрчи за оштећеним и покуша да га удари.
(Пресуда Општинског суда у Обреновцу К 14/02 од 23. априла 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 236/04 од 19. фебруара 2004)

Случај #6
Свађа представља оштро усмено обрачунавање праћено узајамним претњама и погрдним изразима, тако да некада по свом интензитету указује на могућност да се претвори у тучу.
Машити се неког оружја, опасног оруђа или другог средства, значи да се оно узима у руку и манипулише њиме на тај начин да указује на спремност да то средство буде употребљено.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1069/06 од 14. децембра 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 453/07 од 27. марта 2007)

 

2. ТЕРМИН „МАШИТИ СЕˮ КАО ЕЛЕМЕНТ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 124. КЗ-а

 

Случај #1
Термин „маши сеˮ из члана 144. КЗ-а (сада члана 124. КЗ-а) значи да је довољно да се извршилац таквог оруђа и само дохвати, те није потребно да се жеља за употребом мора манифестовати и неком другом конклудентном радњом.
(Став Седнице Кривичног одељења Врховног суда Србије од 20. децембра 1972)

Случај #2
Када окривљени у току свађе са оштећеним, секиром коју је држао у руци потрчи према њему, чини кривично дело из члана 56. КЗ-а.
У конкретном случају, окривљени се машио опасног оруђа које је подобно да тело тешко повреди при свађи, па су у његовим радњама остварени елементи кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 885/90 од 11. децембра 1991. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 295/92 од 27. марта 1992)

Случај #3
За постојање кривичног дела из члана 56. КЗРС-а није потребно да је извршилац испољио жељу за употребом оружја, већ је довољно да се маши оружја при тучи или свађи.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1689/93 од 24. децембра 1993)

Случај #4
За постојање кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а није нужно да учинилац замахне опасним средством.
(Решење Окружног суда у Нишу Кж 347/82 од 14. маја 1982)

Случај #5
Када је окривљени дохватио флашу коњака од пола литра и њоме гађао оштећеног, извршио је кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи.
(Пресуда Првог општинског суда у Беогораду К 1419/04 од 29. децембра 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 887/06 од 31. марта 2006)

Случај #6
Битан елеменат кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. КЗ-а јесте, између осталог, да се учинилац у току свађе или туче маши опасног оруђа, а под тим се подразумева и репетирање пиштоља усмереног ка глави оштећеног, све у циљу потенцирања свађе или туче.
(Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 394/07 од 7. новембра 2007)

Случај #7
Када се окривљени у продавници оштећеног, при свађи са оштећеним, машио пиштоља као средства подобног да тело тешко повреди тако што је ставио руку на пиштољ, који му се налазио за појасом, извршио је кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. КЗ-а.
(Решење Првог општинског суда у Београду К 789/04 од 12. септембра 2005. и Решење Окружног суда у Београду Кж 1229/06 од 11. јула 2006)

Случај #8
Када је окривљена при свађи са оштећеном дохватила флашу и из свог дворишта преко ограде гађала оштећену, тиме се при свађи машила средства подобног да тело тешко повреди.
(Пресуда Општинског суда у Обреновцу К 521/95 од 4. јуна 1996. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1784/96 од 25. октобра 1996)

Случај #9
Учинилац се при тучи машио оружја када је након неколико размењених удараца са својим оцем, из појаса извукао пиштољ и уперио га у оца.
(Пресуда Општинског суда у Сопоту К 141/93 од 27. децембра 1993. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 660/94 од 28. јула 1994)

Случај #10
Када између окривљеног и оштећеног који су суседи дође до свађе, па окривљени уђе у своју кућу и одатле понесе пиштољ и прилазећи огради, иза кога је стајао оштећени, репетира га, чини кривично дело из члана 56. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Обреновцу К 490/93 од 10. фебруара 1994. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 505/94 од 11. маја 1994)

Случај #11
Када се учинилац у кафићу при свађи са оштећеним маши пивске флаше као средства подобног да тело тешко повреди и баци је поред оштећеног, тиме чини кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а.
(Пресуда Другог општинског суда у Београду К 1687/96 од 29. априла 1998. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 109/98 од 29. јануара 1998)

Случај #12
Када је окривљени при започињању свађе са оштећеним у руци имао гвоздену цев дужине 60 cm, које се није машио у току свађе са оштећеним, нема битног елемента кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи.
(Пресуда Окружног суда у Нишу Кж 879/02 од 23. јануара 2003. и Пресуда Врховног суда Србије Кзз 75/03 од 20. новембра 2003)

Случај #13
Када окривљени извади пиштољ, репетира га и упери у оштећеног при свађи са њим чини кривично дело из члана 56. КЗРС-а јер се машио оружја које је подобно да тело тешко повреди.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1586/01 од 26. јуна 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 61/04 од 21. јануара 2004)

Случај #14
Окривљени се при тучи са два лица машио оружја подобног да тело тешко повреди, тако што се приликом туче машио ножа уперивши га у правцу оштећеног који му је исти истргао из руке.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 380/03 од 9. априла 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 3283/03 од 27. новембра 2003)

Случај #15
Шрафцигер представља средство подобно да се тело тешко повреди, па је извршилац учинио кривично дело из члана 56. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Обреновцу К 209/01 од 25. октобра 2001. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 369/02 од 13. марта 2002)

Случај #16
И у ситуацији да је евентуално постојала свађа између окривљеног и оштећеног, а све то време је окривљени држао металну шипку уз своје тело, не може се радити о постојању кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Ади К 92/06 од 24. новембра 2006. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 88/07 од 13. марта 2007)

 

3. КРИВИЧНО ДЕЛО ИЗ ЧЛАНА 124. КЗ-а И ИНСТИТУТИ ОПШТЕГ ДЕЛА КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА

 

Случај #1
Када оштећени ступи у свађу са оптуженим, па га физички нападне, тако што га је ударао у стомак, оптужени се повлачио уназад, упозоравао да код себе има пиштољ и једног тренутка је пиштољ узео у руке, репетирао га и усмерио га ка земљи, па је тада један метак испао, у тој ситуацији се оптужени има ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело угрожавање опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а, на основу члана 350. тач. 1) ЗКП-а у вези са чланом 9. КЗЈ-а, а због примене института нужне одбране.
(Пресуда Општинског суда у Чачку К 425/00 од 17. октобра 2000. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 35/01 од 6. марта 2001)

Случај #2
Када је оптужним предлогом ОЈТ стављено на терет кривично дело из члана 56. КЗРС-а, а пресудом се окривљени ослободи од оптужбе да је извршио поменуто кривично дело, јер је поступао у нужној одбрани сходно члану 9. КЗЈ-а, а у изреци пресуде је преписан диспозитив оптужног предлога, тада је изрека пресуде нејасна и неразумљива, јер мора да садржи опис предузетог напада оштећеног, а радње окривљеног у виду одбијања истовременог противправног напада.
(Пресуда Општинског суда у Чачку К 218/99 од 17. јануара 2000. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 120/00 од 20. априла 2000)

Случај #3
У изреци пресуде мора се тачно навести којег се опасног оруђа или средства машио окривљени при извршењу кривичног дела из члана 56. КЗРС-а јер је без тога изрека пресуде неразумљива и није могуће испитати да ли је у конкретном случају правилно примењен Кривични закон.
(Пресуда Окружног суда у Шапцу Кж 1/87)

Случај #4
Правилно је првостепени суд, након што је окривљену ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. ст. 1. КЗ-а, нашао да је поступала у нужној одбрани предвиђеној у члану 19. КЗ-а.
Према чињеничном стању које је правилно утврђено произилази да је окривљени дошао кући, почео да ломи ствари и намештај, дрвеним предметом насрнуо на своју супругу, па је иста поступајући у нужној одбрани и одбијајући истовремени противправни напад узела дрвену оклагију у руке коју је држала испред себе покушавајући да тако окривљеног држи на одстојању од себе, а коју је потом окривљени (који одговара за кривично дело насиља у породици) отео из њене руке и поново је ударио по телу, а такође је утврђено да је у том периоду трајала свађа између брачних другова.
Неосновани су наводи у жалби ОЈТ да у предузетим радњама окривљене постоје елементи кривичног дела из оптужног акта с обзиром на то да је правилно утврђено да је окривљена поступала у нужној одбрани, па кривично дело из оптужног акта није кривично дело.
(Пресуда Општинског суда у Ади К 108/06 од 25. јануара 2007. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 144/07 од 10. маја 2007)

Случај #5
Када суд нађе да је окривљени извршио кривично дело из члана 56. КЗРС-а, да се машио оружја, односно опасног оруђа, мора утврдити да ли је то било приликом туче или свађе.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2309/95 од 20. фебруара 1996)

Случај #6
Кривично дело угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а свршено је самим предузимањем радњи извршења из бића кривичног дела, тако да се код истог дела последица изражава у виду апстрактне опасности по заштићено добро, те како су телесни и здравствени интегритет као лична добра и друштвене вредности нераскидиво повезани са људском личношћу и чине њен саставни део, то ће постојати онолико кривичних дела из члана 56. КЗРС-а (стицај кривичних дела) колико има оштећених лица чији је телесни или здравствени интегритет могао бити доведен у опасност тиме што се учинилац машио за неко оружје, опасно оруђе.
(Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 196/1999)

 

4. ОДНОС КРИВИЧНОГ ДЕЛА ИЗ ЧЛАНА 124. КЗ-а И ДРУГИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА

 

Случај #1
Када се оптужени у току свађе са оштећеним маши секире, држи је у руци, прети оштећеном да ће га убити, замахне, гађа оштећеног, али га не погоди, ради се о извршењу кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а, а не о кривичном делу угрожавања сигурности из члана 67. ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Општинског суда у Гучи К 147/00 од 16. маја 2001. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 216/01 од 26. септембра 2001)

Случај #2
Идеални стицај кривичних дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи и кривичног дела угрожавања сигурности не може да постоји.
(Став Седнице Кривичног одељења Врховног суда Србије од 20. децембра 1972)

Случај #3
Када се против окривљеног води поступак по захтеву Јавног тужиоца због кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 56. КЗРС-а, оштећени није овлашћен да за исте радње тражи покретање поступка због кривичног дела убиства у покушају из члана 47. ст. 1. КЗРС-а у вези са чланом 19. КЗ СФРЈ без обзира на то што је добио обавештење од Јавног тужиоца да може предузети гоњење за то дело.
(Пресуда Окружног суда у Лесковцу Кв 26/78 од 7. фебруара 1979)

Случај #4
Не може се прихватити правни став изнет у образложењу пресуде првостепеног суда да када се окривљени маши ножа при тучи или свађи са оштећеним, а при том нанесе лаке телесне повреде другом оштећеном који није учесник туче или свађе, да тада у радњама окривљеног нема елемената кривичног дела угрожавања опасним оруђем при тучи или свађи из члана 124. КЗ-а и да се има ослободити од оптужбе.
Пресудом првостепеног суда окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 124. КЗ-а.
Жалба ОЈТ је основана.
То што је окривљени нанео лаку телесну повреду оштећеном који није учесник туче или свађе није од значаја да би се радње окривљеног квалификовале као кривично дело из члана 124. КЗ-а. За постојање наведеног кривичног дела довољно је да се окривљени маши опасног оруђа при тучи са оштећеним под условом да је умишљај окривљеног био управљен на то да се код оштећеног створи утисак да ће то оруђе бити употребљено, па су очигледно оптужним актом обухваћене и радње окривљеног које су предузете према другом лицу које није учесник туче. У односу на то оштећено лице могла се извршити квалификација једино као лака телесна повреда из члана 122. ст. 1. КЗ-а, односно да се радње окривљеног квалификују као стицај кривичног дела из члана 124. КЗ-а и кривичног дела из члана 122. КЗ-а.
(Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 297/08 од 10. јуна 2008)

Случај #5
У истом догађају када се учинилац при свађи маши секире као средства подобног да тело тешко повреди и њоме замахне према оштећеном који му секиру отме, па потом учинилац дрвеном летвом удари два пута истог оштећеног по глави и нанесе му лаке телесне повреде чини у стицају кривична дела из члана 56. и члана 54. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗРС-а.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1495/96 од 10. маја 1999. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1742/99 од 30. децембра 1999)

ОКВИР
КОМЕНТАР АУТОРА
Имајући у виду наступање последице, постављамо следеће питање – зашто је ово кривично дело обухваћено групом кривичних дела против живота и тела? Будући да радња овог кривичног дела у својој суштини значи стварање осећаја угрожености код пасивног субјекта за свој живот или телесни интегритет, логично је да ово кривично дело буде обухваћено у Глави 14. под називом „Кривична дела против слободе, права човека и грађанинаˮ, јер је у својој садржини најближе кривичном делу угрожавања сигурности из члана 138. КЗ-а. Последица овог кривичног дела није у повређивању или оштећењу живота и тела пасивног субјекта, па нема ни законодавног ни криминално-политичког разлога зашто је ово кривично дело сврстано у групу кривичних дела против живота и тела.
На исти начин, тумачењем садашњег законодавног решења, ово кривично дело је „моглоˮ бити сврстано у групу кривичних дела предвиђених у Глави 31. против јавног реда и мира, јер квалификовани облик – члан 124. ст. 2. КЗ-а говори о томе да се учинилац маши ватреног оружја, а с обзиром на то да је у ту групу кривичних дела сврстано и кривично дело недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја из члана 348. КЗ-а.