Кривичноправна и прекршајна одговорност у вези са кршењем прописа о јавним набавкама

Кривично дело злоупотреба у вези са јавним набавкама предвиђено је у члану 228. Кривичног законика, у глави XXII – Кривична дела против привреде, док је прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче прописана у одељку X Закона о јавним набавкама, где су у члану 169. побројани прекршаји за наручиоца, а у члану 170. прекршаји за понуђаче.

КРИВИЧНО ДЕЛО ЗЛОУПОТРЕБА У ВЕЗИ СА ЈАВНИМ НАБАВКАМА

Кривичноправна одговорност лица у вези са јавним набавкама предвиђена је кривичним делом злоупотребе у вези са јавним набавкама, сагласно члану 228. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр.85/2005, 88/2005, 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016). Ово кривично дело налази се у XXII глави Кривичног законика, која носи назив „Кривична дела против привреде”.

Прописивање кривичних дела против привреде за циљ има заштиту привредног система једне земље и његово потпуно функционисање. Привредни систем јесте одраз целине друштвено-економских односа који владају на одређеном подручју и обухвата бројне централне институције и принципе на којима се заснива функционисање привреде. Ефикасност функционисања привреде пре свега зависи од политичких, економских и социјалних институција у том систему, као што су банке, министарства, јавна предузећа, привредна друштва, привредне коморе, као и независни државни органи, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције и др.). Разни облици удруживања такође утичу на привредну делатност, а наравно и правни прописи и правила, обичаји, као и други успостављени принципи и понашања.

Кривичноправна заштита у овој области обезбеђује привредним субјектима да под једнаким условима обављају привредну делатност. Зато је у овој глави Кривичног законика, поред бројних кривичних дела, инкриминисано и кривично дело злоупотребе у вези са јавним набавкама.

Пре свега, потребно је поћи од појма јавне набавке који је одређен Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), под којим се подразумева да је јавна набавка она набавка добара, услуга или радова од стране наручиоца на начин и под условима прописаним Законом о јавним набавкама, сагласно члану 3. став 1. тачка 1) овог закона. Имајући у виду ову полазну основу, злоупотребе приликом куповине добара, услуга или радова врше се тако што у њима по правилу учествују наручиоци и понуђачи, као и њихова одговорна лица.

Сагласно Закону о јавним набавкама, наручилац је:

1) државни орган, орган аутономне покрајине и орган локалне самоуправе;

2) правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер, уколико је испуњен неки од следећих услова:

(1) да се више од 50% финансира из средстава наручиоца,

(2) да надзор над радом тог правног лица врши наручилац,

(3) да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тог правног лица именује наручилац.

Само кривично дело прописано је ставом 1. члана 228. Кривичног законика, који прописује да ко у вези са јавном набавком поднесе понуду засновану на лажним подацима или се противно закону договара са осталим понуђачима, или предузме друге противправне радње у намери да тиме утиче на доношење одлука наручиоца јавне набавке, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ставом 3. овог члана прописан је и тежи облик дела, и то уколико је оно учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од сто педесет милиона динара, због чега ће се учинилац казнити затвором од једне до десет година. Први облик кривичног дела у вези са јавном набавком односи се на понашање онога ко подноси понуду (понуђача), а то понашање је супротно прописима. Радња извршења овог облика дела може да се изврши на један од следећих начина:

• Подношењем понуде у једном поступку јавне набавке, која је заснована на лажним подацима који се у тој понуди подносе, што утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке.
• Договарањем са осталим понуђачима супротно прописима о јавним набавкама, с чим у вези треба нагласити да Закон о јавним набавкама, чланом 26, прописује обавезно достављање изјаве о независној понуди, као и да је наручилац дужан да, као саставни део конкурсне документације, предвиди изјаву о независној понуди. Осим тога, прописано је и да изјавом о независној понуди понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да је понуду поднео независно, без договора са другим понуђачима или заинтересованим лицима, као и да се ова изјава доставља у сваком појединачном поступку јавне набавке.
• Предузимањем низа других противправних радњи, што представља широко постављени облик извршења, у намери да се тиме утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке.

Наравно, намера мора да постоји код сва три облика овог кривичног дела, а само кршење прописа не односи се само на Закон о јавним набавкама као основни правни институт, већ и на бројна подзаконска акта која су донета на основу Закона о јавним набавкама. Извршилац може бити било које лице које учествује у поступку јавне набавке тако што подноси понуду, а има намеру (директни умишљај) да својим понашањем утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке.

Пример извршења овог облика кривичног дела јесте ситуација у којој овлашћени представник – законски заступник понуђача – поднесе понуду у поступку јавне набавке, на пример радова, у којој достави фотокопију лажног уверења Пореске управе – Министарства финансија о плаћеним порезима, у којој није наведен податак да овај понуђач није платио доспеле порезе које је био обавезан да плати, и/или на пример достави лажну потврду оверену од стране неког референтног наручиоца, којом доказује да је понуђач извршио предметне радове у вредности која је тражена, као референца у оквиру пословног капацитета, самом конкурсном документацијом, тако да на тај начин изврши утицај на наручиоца, који на основу достављених доказа оцени ову понуду прихватљивом и изабере је као најповољнију доношењем одлуке о додели уговора.

Казном из става 1. члана 228. Кривичног законика казниће се и лице које у наручиоцу јавне набавке, искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења или невршењем своје дужности, крши закон или друге прописе о јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима.

Извршилац  овог другог основног облика кривичног дела може бити или одговорно лице наручиоца – законски заступник или неко друго службено запослено лице код наручиоца који спроводи јавну набавку. Према члану 112. став 3. Кривичног законика, службеним лицем сматра се:

1) лице које у државном органу врши службене дужности;

2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе, или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима;

3) јавни бележник, јавни извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу;

4) лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова;

5) војно лице.

Надаље, према члану 112. став 5. Кривичног законика, одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица.

Радња овог кривичног дела састоји се из искоришћавања свог положаја или поверених овлашћења или пак прекорачења граница овлашћења или невршења своје дужности, све супротно прописима о јавним набавкама. Овде се мисли како на Закон о јавним набавкама тако и на сва друга подзаконска акта која уређују јавне набавке. Уз то, да би кривично дело било довршено, мора да постоји штета која је нанета јавним средствима овим незаконитим радњама или пропуштањем извршења одређених радњи.

Није битан износ односно висина штете, већ да је штета проузрокована јавним средствима.

Тежи облик овог кривичног дела јавља се у ситуацији када је процењена вредност јавне набавке изнад сто педесет милиона динара, без ПДВ-а. У овом случају није битна висина проузроковане штете јавним средствима, већ процењена вредност јавне набавке, која се одређује у складу са чл. 64–69. Закона о јавним набавкама. Сагласно члану 64. Закона о јавним набавкама, процењена вредност јавне набавке исказује се у динарима, без пореза на додату вредност.

Кривичним закоником је предвиђен и један добровољни основ за ослобађање од казне предвиђене овим закоником, који постоји само код првог основног облика овог кривичног дела, и то када учинилац добровољно открије да се понуда заснива на лажним подацима или на недозвољеном договору са осталим понуђачима, или да је предузео друге противправне радње у намери да утиче на доношење одлука наручиоца, пре него што наручилац донесе одлуку о додели уговора. У том случају учинилац може да се ослободи казне.

ПРЕКРШАЈНА ОДГОВОРНОСТ ЗА НАРУЧИОЦЕ И ПОНУЂАЧЕ

Прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче прописана је у одељку X, под називом „Казнене одредбе”, где су посебно побројани прекршаји за наручиоца из члана 169. Закона о јавним набавкама и прекршаји за понуђача из члана 170. овог закона.

Ставом 1. члана 169. Закона о јавним набавкама обухваћено је 11 тачака за чије је кршење запрећена новчана казна за наручиоца у распону од 100.000 динара до 1.000.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 30.000 динара до 80.000 динара.

Тачком 1) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана је радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не заштити податке о понуди и понуђачу. Чланом 14. Закона о јавним набавкама прописана је дужност за наручиоца да, као поверљиве, чува све податке о понуђачима садржане у понуди, које је као такве, у складу са Законом, понуђач означио у понуди; да одбије давање информације која би значила повреду поверљивости података добијених у понуди; да, као пословну тајну, чува имена заинтересованих лица, понуђача и подносилаца пријава, као и податке о поднетим понудама односно пријавама, до отварања понуда односно пријава.

Такође је прописано да се неће сматрати поверљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и други подаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума и рангирање понуде. Другим речима: све што се уноси у записник о отварању понуда, односно све што утиче на бодовање и рангирање понуда не може се сматрати поверљивим. Међутим, да би наручилац имао обавезу да заштити поверљиве податке, за ову правну ситуацију морају бити испуњена два кумулативна услова, и то да је понуђач поверљиве податке означио у својој понуди, као и то да су подаци такви да, у складу са другим прописом, могу да се означе поверљивим. Најчешће су то подаци које понуђачи  штите ради заштите од свих радњи нелојалне конкуренције, откривања одређеног пословног процеса или сличног. У складу са тим, нпр. према члану 1. став 2. Закона о заштити пословне тајне („Сл. гласник РС” број 71/2011), информацијама које се штите као пословна тајна сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки и производни подаци, затим студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на начин на који су сачуванe или компилиранe.

Заштиту ових података наручилац посебно мора да обезбеди приликом захтева за увид у документацију од стране учесника у поступку јавне набавке, сагласно члану 110. Закона о јавним набавкама.

Тачком 2) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана је радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не евидентира све фазе поступка јавне набавке, не води евиденцију о закљученим уговорима о јавној набавци или не чува документацију из поступка јавне набавке.

Сагласно члану 16. Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и извршења јавне набавке, затим да чува сву документацију везану за јавне набавке, у складу са прописима који уређују област документарне грађе и архива, најмање десет година од истека уговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци, односно пет година од доношења одлуке о обустави поступка, као и да води евиденцију свих закључених уговора о јавним набавкама и евиденцију добављача.

Тачком 3) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана je радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не обавља комуникацију на начин прописан овим законом или не објави интерни акт и интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама.

Чланом 20. Закона о јавним набавкама прописана је писана комуникација, и то комуникација путем поште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порталу јавних набавки. У одељку II Закона о јавним набавкама, у одредбама које се баве спречавањем корупције и сукоба интереса, чланом 21. Закона о јавним набавкама, прописане су опште мере за спречавање корупције. Према наведеној одредби овог закона наручилац је обавезан да предузме све потребне мере како не би дошло до корупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како би учесници у корупцији били кажњени у складу са Законом. Наручилац чија је укупна процењена вредност јавних набавки на годишњем нивоу већа од милијарду динара, дужан је да донесе интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама. У складу са одредбама члана 22. Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавне набавке унутар наручиоца, а нарочито начин планирања набавки (критеријуми, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начин испитивања и истраживања тржишта), одговорност за планирање, циљеве поступка јавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбеђивања конкуренције, спровођење и контролу јавних набавки, начин праћења извршења уговора о јавној набавци. Обавеза наручиоца је да интерни акт који је донет објави на својој интернет страници.

Тачком 4) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не објави или не достави позив за подношење понуда, конкурсну документацију, измене и допуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурсне документације и друге огласе. Сагласно члану 57. Закона о јавним набавкама, огласи о јавној набавци објављују се на Порталу јавних набавки и на интернет страници наручиоца.

Огласи о јавној набавци чија је процењена вредност већа од јавне набавке мале вредности, објављују се и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа.

Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да оглас о јавној набавци  објави и на страном језику који се обично користи у међународној трговини у области из које је предмет јавне набавке.

Наручилац који не поседује интернет страницу није дужан да је формира ради објављивања огласа о јавној набавци. Наручилац је такође дужан да, сагласно члану 62. Закона о јавним набавкама, истовремено са објављивањем позива за подношење понуда објави и конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Сагласно члану 63. Закона о јавним набавкама, aко наручилац у року предвиђеном за подношење понуда измени или допуни конкурсну документацију, дужан је да, без одлагања, објави измене или допуне на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. У случају да заинтересовано лице тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева објави одговор на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Тачком 5) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда.

Чланом 70. Закона о јавним набавкама предвиђено је да техничка спецификација и пројектна документација, у смислу овог закона, представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, у којима су предвиђене описане карактеристике добара, услуга или радова. Оне морају омогућити да се добра, услуге или радови који се набављају опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. У смислу члана 71. Закона о јавним набавкама, техничке спецификације се одређују на два начина, и то:

1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”;

2) у виду карактеристика или функционалних захтева који могу да укључују и еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и који морају да буду довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припреме одговарајуће понуде, а наручиоци могли да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама.

У смислу члана 72. Закона о јавним набавкама, наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спецификације или стандарде који означавају добра, услуге или радове одређене производње, извора или градње.

Наручилац не може да назначи у конкурсној документацији било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора тако да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима.

Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача мора да буде праћено речима „или одговарајуће”.

Ако наручилац захтева тачно одређену ознаку, дужан је да прихвати све ознаке које потврђују да добра, услуге или радови испуњавају захтеве одговарајуће ознаке, сагласно члану 73. став 2. Закона о јавним набавкама.

Тачком 6) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац донесе одлуку о додели уговора, а нису испуњени услови за примену изузетка из члана 107. став 4. Закона о јавним набавкама. Наведеном одредбом Закона прописано је да наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке, ако није већа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке. Да би наручилац могао да примени ову одредбу, а да не учини прекршај, сви услови из наведене одредбе морају да буду кумулативно испуњени. Такође, наручилац у овој ситуацији мора да има обезбеђена финансијска средства у укупном износу који прелази процењену вредност, у свему у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Тачком 7) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не донесе одлуку у року из члана 108. став 2. Закона о јавним набавкама. Да не би наручилац учинио овај прекршај, потребно је да одлуку у поступку јавне набавке донесе у року од најмање 25 дана од дана отварања понуде. Овај рок може да продужи у нарочито оправданим случајевима, ако је у питању обимна документација или сложена понуда, при чему исти не може бити дужи од 40 дана од дана отварања понуда. Међутим, законодавац је за поступак јавне набавке мале вредности одредио знатно краћи рок, који износи десет дана од дана отварања понуда.

Тачком 8) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац, након што је обуставио поступак јавне набавке из разлога предвиђених у члану 109. став 2. овог закона, поново покрене поступак јавне набавке у истој буџетској години, односно у наредних шест месеци. Наиме, ако је, на пример, наручилац покренуо поступак јавне набавке који је дуго трајао из одређених разлога, па се десило да је престао да се производи предмет набавке за који се спроводи поступак, наручилац ће исти из објективних разлога обуставити; или пак, уколико је престала потреба за предметом набавке, наручилац може да обустави поступак јавне набавке, с тим што за исти предмет не може да покрене нови поступак у наредних шест месеци.

Тачком 9) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако не омогући понуђачу, односно подносиоцу пријаве увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке. Наиме, сагласно члану 110. Закона о јавним набавкама, понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке о признавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке о додели уговора, односно одлуке о обустави поступка, у вези са чим може да поднесе писани захтев наручиоцу. Наручилац је дужан да лицу које је поднело писани захтев за увид у документацију омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева у року од два дана од дана пријема писаног захтева, уз обавезу да заштити поверљиве податке.

Тачком 10) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај, а односе се на поступак извештавања од стране наручиоца и то ако наручилац не достави извештај Управи за јавне набавке.

У питању су квартални извештаји који се израђују у апликативном софтверу Управе за јавне набавке за планирање и квартално извештавање, а достављају се Управи за јавне набавке, сагласно члану 132. Закона о јавним набавкама, електронским путем, на електронску адресу izvestaj@ujn.gov.rs. Рок за достављање кварталних извештаја је до 10. у месецу који следи по истеку тромесечја.

Тачком 11) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај за наручиоца ако наручилац нема запосленог службеника за јавне набавке или ако не омогући лицу запосленом на пословима за јавне набавке да стекне сертификат службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да својим актом којим уређује систематизацију радних места одреди радно место у оквиру којег ће се обављати послови јавних набавки. Наручилац чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од 25.000.000 динара, мора да има најмање једног службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да лицу које обавља послове јавних набавки омогући да у року од три месеца од дана заснивања радног односа, односно од дана када се стекну услови, положи стручни испит за службеника за јавне набавке.

Ставом 3. члана 169. Закона о јавним набавкама обухваћено је 12 тачака за које је овим одредбама запрећена новчана казна за наручиоца у распону од 200.000 динара до 1.500.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 80.000 динара до 150.000 динара. У питању су тежи прекршаји у односу на прекршаје из става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама, који се огледају у следећем:

Тачком 1) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај када наручилац набави добра, услуге или радове без примене овог закона, а нису постојали разлози за изузеће од примене овог закона. Разлози за изузеће од примене овог закона предвиђени су у чл. 7, 7а, 122. и 128, као и у члану 39. став 2. Закона о јавним набавкама. То су све ситуација у којима је наручилац без правног основа закључио уговор о набавци или на основу другог правног акта преузео обавезе без примене Закона о јавним набавкама.

Тачком 2) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај када наручилац не одбије понуду лица која су учествовала у планирању јавне набавке, припремала конкурсну документацију или поједине њене делове или су сарађивала са понуђачем. У свим овим случајевима обавеза наручиоца је да одбије такву понуду. Његова обавеза је и да одбије понуду у случају сукоба интереса, односно да не закључи уговор о јавној набавци у случају постојања сукоба интереса. Чланом 29. Закона о јавним набавкама прописано је шта се сматра сукобом интереса у смислу овог закона, а чланом 30. забрана закључења уговора у случају сукоба интереса.

Тачком 4) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописано је да је у питању прекршај наручиоца у случају када спроведе поступак јавне набавке који није отворени или рестриктивни, а да нису постојали услови за спровођење друге врсте поступка. Наиме, наручиоци по правилу спроводе отворени или рестриктивни поступак. За ова два поступка нису потребни никакви додатни услови, разлози, нити мишљења и сагласности одређених органа. Друге врсте поступака спроводе се само када постоје правне могућности за њихово спровођење.

Тачком 5) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је такође прекршајна радња у случају када наручилац не донесе план јавних набавки, не објави план јавних набавки или не поштује правила о сачињавању плана јавних набавки. При сачињавању плана јавних набавки, у погледу испуњавања његове садржине и форме, потребно је поштовати члан 51. Закона о јавним набавкама, као и подзаконска акта, донета у складу са овим законом, која уређују поступак планирања.

Тачком 6) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је прекршајна радња и у случају када наручилац покрене поступак јавне набавке, а нису испуњени услови за покретање поступка. Услов за покретање поступка је, према члану 52. Закона о јавним набавкама, да је набавка предвиђена у плану јавних набавки.

Остале прекршајне одредбе односе се на закључење уговора и то када наручилац закључи уговор, а нису испуњени услови из члана 112. Закона о јавним набавкама. Овом одредбом су предвиђене ситуације када наручилац може да закључи уговор након истека жалбеног рока, а у неким случајевима и пре него што овај рок истекне. Такође су предвиђене и прекршајне радње у случајевима када наручилац измени уговор о јавној набавци супротно одредбама члана 115. овог закона или пак након поднетог захтева за заштиту права донесе одлуку, односно закључи уговор; ако супротно одлуци Републичке комисије закључи или изврши уговор или на основу одлуке Републичке комисије не надокнади подносиоцу захтева трошкове поступка заштите права или не поступи по налозима садржаним у одлуци Републичке комисије у року предвиђеном том одлуком.

Одредбама овог закона санкционисане су и одређене радње које се односе на понуђаче.

Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај понуђач, односно подносилац пријаве ако не чува поверљиве податке о наручиоцу, сагласно члану 15. Закона о јавним набавкама; поступи супротно одредби члана 25. овог закона, која прописује забрану радног ангажовања код добављача.

Једна од честих појава у пракси јесте пропуштање одређене чинидбе од стране понуђача која је инкриминисана као прекршај, а то је ако понуђач не обавести наручиоца о промени података или ако достави нетачне податке о испуњености услова за учешће у поступку, или даје нетачне податке у погледу стручних референци, или пак ако као подизвођача ангажује лице које није наведено у понуди и уговору о јавној набавци, супротно одредбама овог закона.

Такође, као прекршај је дефинисано још једно пропуштање чинидбе од стране понуђача – ако на основу одлуке Републичке комисије не надокнади наручиоцу трошкове поступка заштите права.

За ове прекршаје казниће се и одговорно лице понуђача, односно подносиоца пријаве новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара. За предузетника, као понуђача, односно подносиоца пријаве, прописана је казна од 30.000 до 200.000 динара, док је за физичко лице прописана новчана казна у износу од 30.000 до 80.000 динара.

Овим законом је прописан дужи рок застарелости гоњења прекршаја него што је то предвиђено Законом о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/2013, 13/2016 и 98/2016), чиме се даје на значају откривању прекршаја који су повезани са јавним набавкама, у којима се троше јавна средства, при чему наведени рок износи 3 године од учињеног прекршаја. Сагласно Закону о прекршајима, покретање и вођење прекршајног поступка у сваком случају застарева када протекне два пута онолико времена колико се по Закону тражи за застарелост.