Курс измена радноправног законодавства

У датом тексту таксативно ће бити изложене најзначајније измене радноправног законодавства, садржане у одговарајућим „новелирајућим” законима, као и у новодонетом Закону о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018), који уноси значајне новине и, у односу на решења Закона о раду, представља lex specialis.

 

Током јуна текуће године законодавац је изменио низ закона из области радног права настојећи да разреши разноразне недоумице до којих је долазило у пракси поводом њихове примене, као и у циљу детаљнијег и свеобухватнијег дефинисања различитих појмова и института радног права у Србији. Исконска потреба сваког законодавца да прати дешавања у друштву, као и да, сходно томе, новелира своја ранија решења, нашла је одраз и у овим „јунским законима”. Та потреба је дакако израженија и треба јој приступити с више истанчаности када су посреди извесне области које ће овде бити разматране, попут мирног решавања радних спорова и финансијске подршке породици с децом.

Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова

Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Тиме је, пре свега, проширен законски појам колективног радног спора. Наиме, колективни радни спор сада може да се поведе и ради: 1. остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца, односно 2. утврђивања минимума процеса рада, у складу са Законом.

Осим тога, пре јунских новела законодавац је прописивао да колективни радни спор може да се покрене због примене колективног уговора. Сам законски израз „примена колективног уговора” у пракси је стварао недоумице с обзиром на то да се није знало са сигурношћу да ли се предметни израз односи на колективни уговор у целини, поједине делове колективног уговора или је било могуће покренути колективни радни спор и око примене било које појединачне одредбе колективног уговора. Јунским новелама законодавац је разјаснио недоумице, прописујући да се, између осталог, колективним радним спором сматра и радни спор поводом „примене колективног уговора у целини или појединих његових одредаба”.

С друге стране, промењен је приступ дефинисању стране у колективном спору тако што је сада законодавац таксативно побројао лица која могу да буду предметне стране, напустивши ранији приступ одређивања сходно мерилу учешћа у колективном уговору, односно мерилу предмета колективног радног спора.

Законска решења су новелирана и у делу који се тиче појма индивидуалног радног спора. Наиме, за разлику од ранијег опредељења законодавца, који је, између осталог, упућивао на појединачна права утврђена колективним уговором не би ли утврдио шта треба да се сматра предметом индивидуалног радног спора, наведено се сада утврђује таксативним набрајањем, при чему је надлежност за решавање индивидуалних спорова проширена и на спорове поводом исплате зараде и накнаде зараде, затим исплате отпремнине при одласку у пензију, као и поводом радног времена и остваривања права на годишњи одмор. Законодавац је јунским новелама сасвим оправдано допустио могућност да страна у индивидуалном радном спору буде и друго лице осим запосленог и послодавца (у случају кад је индивидуални радни спор покренут због дискриминације и злостављања на раду).

Сходно јунским новелама, начело трипартизма (у поступку мирног решавања радног спора учествују стране у спору и миритељ односно арбитар) замењено је начелом независности поступајућег миритеља односно арбитра. Када је у питању поступак пред миритељем, стране у спору сада могу да закључе споразум о решењу спора и независно од препоруке миритеља. Такође, прецизирано је да у случају закључења споразума, када је предмет спора колективни уговор, тако закључени споразум представља основ за закључивање, односно измене и/или допуне предметног колективног уговора (сходно ранијем законском решењу, споразум страна чинио је саставни део колективног уговора који је био предмет датог спора).

Кад је спор изнет пред арбитра, одржавање расправе пред истим је до јунских новела било јавно за све спорове у складу са Законом. Ипак, начело јавности више се не примењује у споровима поводом дискриминације и злостављања на раду.

Значајна новина је и увођење улоге судског вештака, којег стране у спору могу да ангажују за потребе самог поступка, при чему свака од страна у спору сама сноси трошкове предметног ангажовања, за разлику од услуга миритеља односно арбитра, које су бесплатне.

Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици с децом

Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици с децом („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 1. јула 2018. године. Овим законом се, пре свега, у извесној мери проширују могућности за остваривање права по основу финансијске подршке породици с децом и детаљније регулишу одређена питања из дате области.

Прво, предметним изменама и допунама приходи од родитељског додатка за треће и четврто дете уводе се међу остале приходе, већ предвиђене Законом, као приходи који су такође од значаја за остваривање права предвиђених законом којим је регулисана финансијска подршка породици с децом.

Уз то је, првенствено из техничко-логичких разлога, измењен и члан 13. Закона о финансијској подршци породици с децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017), с обзиром на то да је изазивао недоумице у пракси. Формулација ранијег члана 13. став 1. није садржала све елементе за обрачун основице накнаде зараде, односно накнаде плате, у случају одсуства са рада ради посебне неге детета. Наиме, иако се ранији члан 13. односио и на лица која по предметном основу остварују право на накнаду зараде, став 1. датог члана био је збуњујућ јер, у случају одсуства са рада ради посебне неге детета, није јасно прописивао за који се период утврђује збир месечних основица од којег зависи основица накнаде зараде, односно накнаде плате током предметног одсуства. Нејасноће су отклоњене јунским новелама, с обзиром на то да је сад јасно да се предметни збир месечних основица утврђује за последњих 18 месеци који претходе отпочињању одсуства.

С друге стране, проширен је круг случајева у којима мајка може да оствари право на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета за дете рођено на дан или након ступања на снагу предметних новела. Наиме, након најновијих измена и допуна мајка може да користи предметне накнаде и уколико је у периоду од 18 месеци пре рођења детета остваривала приходе по основу уговора о правима и обавезама директора ван радног односа. У том погледу, законска решења која се тичу обрачуна основице за остале накнаде измењена су сходно изменама у вези са обрачуном основице накнаде зараде, односно накнаде плате, које су описане у претходном пасусу.

Сходно јунским новелама, висина родитељског додатка, као и поступак остваривања датог права (начин усклађивања и исплате родитељског додатка), детаљно су регулисани самим Законом, за разлику од ранијег законског решења које је прописивало да ће поменута питања бити регулисана уредбом, на предлог надлежног министра. Поред тога, темељније је уређен и поступак за престанак права на родитељски додатак, при чему је можда и најзначајнија новина у односу на раније опредељење законодавца садржано у решењу да се прекида даља исплата права на родитељски додатак у случају смрти детета.

Новела која ће сасвим сигурно изазвати највеће полемике у друштву јесте одредба по којој право на родитељски додатак не може да се оствари уколико дете за које се подноси предметни захтев није вакцинисано у складу са важећим законодавством Републике Србије.

Закон о изменама и допунама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити

Закон о изменама и допунама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Истим су уведене извесне новине у погледу процедуре упућивања на рад у иностранство. Пре свега, изменама је предвиђено да, пре дана упућивања на привремени рад у иностранство, запослени мора да буде најмање 3 месеца код послодавца, премда је одступање од датог правила дозвољено под одговарајућим условима. С друге стране, укинута је досадашња законска обавеза послодавца да надлежном министарству доставља обавештење о упућивању запослених на привремени рад у иностранство. Наиме, јунским новелама предвиђено је да претходно поменуту обавезу сада непосредно врши Централни регистар, при чему ће предметни извештаји о упућивању бити достављани у електронској форми. Уз то је, сходно наведеном, укинута и обавеза послодавца да приликом предметног упућивања надлежном министарству достави уверење из јединствене базе Централног регистра за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Централни регистар) о списку запослених који су упућени на привремени рад у иностранство.

Закон о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца

Закон о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. С обзиром на досадашњу праксу и потребе праксе, врло значајна измена уведена је јунским новелама, попут опредељења законодавца да са месец на 10 дана скрати минималан временски рок који треба да протекне између подношења теста тржишта рада (енгл. Labour market test) Националној служби за запошљавање од стране послодавца и подношења захтева за добијање радне дозволе за запошљавање странца. Наиме, радна дозвола за запошљавање странца сада може да се изда, између осталог, и ако послодавац у периоду од 10 дана који претходе подношењу предметног захтева није пронашао домаћег држављанина, односно странца са личном радном дозволом, који задовољава услове које задовољава странац за којег се подноси захтев. Овај временски рок, сходно изменама и допунама, може додатно да се скрати када то захтевају општи интереси Републике Србије или то налажу међународно прихваћене обавезе.

Поред тога, јунским новелама је уведена могућност издавања привремене радне дозволе за запошљавање странца уколико исти испуњава све квалификаторне аспекте које је прописао послодавац, као и уколико је претходно прибављена сагласност министра надлежног за унутрашње послове и поднет захтев за привремени боравак. У том случају привремена радна дозвола се издаје на период од најдуже 45 дана. На овај начин законодавац је уважио потребу послодавца да странац којег намерава да запосли што пре ступи код њега на рад.

Сви поступци отпочети пре ступања на снагу предметних измена биће окончани у складу са одредбама прописа по којима су и започети.

Ове измене би требало да у извесној мери интензивирају радну ангажованост странaца на тржишту рада Републике Србије, а свакако представљају позитиван импулс предметне ангажованости у случају када иста, као у конкретном случају, представља ultima ratio.

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 – у даљем тексту: Закон) донет је крајем јуна 2018. године, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Ипак, сам закон примењиваће се почев од 8. јануара 2019. године.

Законом се уводи поједностављени начин радног ангажовања лица и плаћања пореза и доприноса по том основу, када је реч о пословима сезонског карактера у области пољопривреде, шумарства и рибарства. Закон дефинише појам послодавца, притом одређујући да се за потребе Закона послодавцем сматра предузетник или правно лице које своју делатност обавља у горепоменутим областима (изузев неколицине делатности прописаних прописом који уређује класификацију делатности), али и физичко лице – носилац или члан пољопривредног газдинства – које се, у складу са Законом, бави пољопривредном производњом.

Сезонски радник је, у складу са одредбама Закона, физичко лице које послодавац ангажује за обављање наведених сезонских послова, уз одговарајућу новчану накнаду за рад. Уколико су испуњени сви услови предвиђени како Законом тако и Законом о раду, сезонски радник може да буде и лице млађе од 18 година живота.

Битно је напоменути да се на запошљавање странца на гореописаним сезонским пословима примењују одредбе Закона, а не посебни услови утврђени одредбама Закона о запошљавању странаца.

Сезонски радник има право, а послодавац дужност да га упозна са условима рада (место рада, очекивано трајање радног ангажовања, висина нето накнаде за рад, услови за безбедност и здравље на раду итд.). Чином ступања сезонског радника на рад сматра се да је исти прихватио све предочене услове, чиме Закон уводи усмену форму закључења уговора о обављању сезонских послова. Законом је изричито прописано да обављање сезонских послова, сходно одредбама Закона, за резултат нема заснивање радног односа. Сходно наведеном, за време обављања сезонских послова не долази до брисања сезонског радника са евиденције незапослених, што самим тим и није од утицаја на право на новчану накнаду коју такав сезонски радник остварује по основу привремене незапослености. Дакле, уколико је сезонски радник рецимо корисник социјалне помоћи, наставиће да је добија и током обављања предметних сезонских послова.

Радно време сезонског радника не сме бити дуже од 12 часова дневно, при чему сезонски радник који дневно ради 8 часова или дуже, има право на паузу у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута. Накнада за рад утврђује се по часу рада и не сме бити мања од минималне цене рада утврђене у складу са важећим прописима радног законодавства. Предметна накнада се исплаћује на крају радног дана или другом динамиком уколико је тако уговорено.

Што се тиче других права сезонског радника по основу обављања сезонских послова, која су иначе предвиђена важећим Законом о раду, треба истаћи да Закон дозвољава њихово утврђивање и остваривање на уговорној основи.

Послодавац може да ангажује сезонског радника највише 180 дана у току календарске године, а да за то време радник остварује право на пензијско и инвалидско осигурање, као и на здравствено осигурање, само за случај повреде на раду и професионалне болести.

Сезонске раднике послодавац пријављује и одјављује путем електронске платформе током календарског месеца. Послодавац којем је, у складу са пореским законима, додељен ПИБ, нема обавезу било какве посебне регистрације ради пријављивања сезонских радника. Сама евиденција се води по службеној дужности у републичкој организацији надлежној за послове запошљавања. Подаци се ажурирају на дневној основи, уз поштовање прописа који уређују заштиту података о личности, као и у случају руковања са подацима о послодавцима који пријављују сезонске раднике.

Што се тиче пореског аспекта, послодавац је по Закону дужан да по одбитку плаћа порез на доходак грађана, као и доприносе за обавезно социјално осигурање, за сезонске раднике који код њега обављају дате послове. Плаћају се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, као и доприноси за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне повреде, у складу са Законом. Сам порез се обрачунава и плаћа по стопи од 10%, док наведени доприноси износе 28% од основице. Порези и доприноси се плаћају дневно, на тридесети део износа најниже месечне основице доприноса. Чим пријави сезонског радника, послодавац је дужан да за сваки календарски месец Пореској управи доставља његове евиденционе податке. На тај начин Пореска управа крајем сваког календарског месеца сачињава појединачну пореску пријаву обрачунатих пореза и доприноса. Послодавац је дужан да плати порез и доприносе у року од 15 дана од дана кад је од Пореске управе добио налог за плаћање.

Надзор над спровођењем Закона врше Пореска управа и пољопривредна инспекција, као и инспекција рада у делу који се тиче остваривања и заштите права по основу рада и безбедности и здравља на раду.

Законом су предвиђене прекршајне казне одговарајућих распона за послодавца – правно лице, предузетника и послодавца – физичко лице, као и за одговорно лице у односном правном лицу, у случају кршења његових одредаба.

Уместо закључка

Након aнализе горенаведеног поставља се питање да ли се некритички и уз хвалоспеве може описати „јунски курс законских радноправних збивања” или се ипак мора приклонити мало друкчијем и кудикамо скептичком ставу, како следи.

Видљива је жеља законодавца да нормативни оквир уподоби друштвеној реалности. То се да уочити у разним његовим покушајима да високе баријере снизи, а застареле методе и поступке модернизује и убрза (у складу са динамиком савремених друштвених збивања). Пример за тако нешто свакако су нова решења Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, сходно којима је значајно растерећен процедурални аспект упућивања запослених на привремени рад у иностранство (укидање законске обавезе послодавца да надлежном министарству доставља обавештење о лицима која упућује, као и укидање обавезе прибављања уверења у Централном регистру о лицима која су упућена на привремени рад у иностранство), односно успостављен је директан однос Централног регистра и надлежног министарства по том питању. Слично је учињено и увођењем улоге вештака приликом мирног решавања радних спорова.

Ипак, ти покушаји нису без мана. Наиме, на једном фронту се штити државна каса, али се истовремено усвајају неправична решења (пример: измена Закона о финансијској подршци породици с децом у правцу обуставе исплате родитељског додатка у случају смрти детета и сл.).

Нажалост, није могуће заштитити све интересе, нити је могуће задовољити сваки вредносни став и спровести у дело сваку иоле смислену стратегију друштвеног развоја. Сет јунских радноправних закона манифестује аспирацију законодавца и његову спремност да узме у обзир реалну резонанцу друштвених збивања (као у случају скраћивања рока у вези са тестом тржишта рада и сл.), али то није довољно.

Неопходно је непрестано пратити пулс друштвених збивања и, поред правне, поседовати и таленат људске истанчаности, али и изнова и без стајања балансирати између различитих друштвених вредности које се ad hoc могу сукобити (а оне то и чине). На примеру новодонетог Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима види се колико је тешко остварити један свеобухватан циљ, при чему остварење истог неће моћи да се напада са аспекта правичности. На овом примеру законодавац је прибегао покушају да заштити сезонске раднике и да смањи број случајева рада на „црно”, при чему је поново заштитио надмоћнију, снажнију и „опремљенију” страну социјалног дијалога – послодавца, прописујући да се овакав један уговор, наиме уговор о обављању одговарајућих сезонских послова, закључује у усменој форми, притом не предвиђајући никакву обавезу послодавца да, примера ради, на захтев сезонског радника, истом изда потврду или какав други писани доказ о уговореном, чиме би се штитила права сезонског радника, само усмено уговорена, поводом обављања датих послова.

Јунске новеле су донеле и добро и лоше, док су се на појединим местима суздржале од суштинских захвата. Поред правне воље потребна је и политичка воља, као и изоштрена перцепција, да би се уочила главна друштвено-економска кретања, која се не смеју пренебрегнути, али се и њихов утицај у својој целовитости не може пренети на један папир, документ, а управо то јесте закон.

Иако донет зарад људи, закон је управо и донет од стране људи и зато подложан лошим проценама и грешкама (великим и малим). Због тога је од суштинског значаја да се настави с покушајима, колико год исти у датом тренутку изгледали недовољно, јер су управо ти покушаји предворје за неке значајније, крупније и плодоносније промене.