Ликвидација привредног друштва

Ликвидација привредног друштва размотрена је кроз њене најважније аспекте – појам, правне последице покретања овог поступка, врсте ликвидације, пореске последице и друга релевантна питања.

 

Појам

Ликвидација је облик престанка постојања привредног друштва, a спроводи се онда када друштво има довољно финансијских средстава за намирење свих својих обавеза. Предуслов за покретање поступка ликвидације је, дакле, да се ради о солвентном привредном друштву. Поступак ликвидације је уређен Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015), а иста може да буде добровољна и принудна. Након спровођења и окончања поступка ликвидације друштво престаје да постоји и брише се из Регистра привредних субјеката.

У складу са чланом 468. Закона о привредним друштвима привредно друштво престаје да постоји брисањем из Регистра привредних субјеката, уз потпуно измирење свих дугова и то по основу:

– спроведеног поступка ликвидације и принудне ликвидације;

– спроведеног поступка стечаја;

– статусне промене која има за последицу престанак друштва.

За разлику од ликвидације, стечај се спроводи када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Ликвидација привредног друштва (добровољна) под контролом је чланова друштва, док је стечај под контролом стечајног суда.

Ликвидација је један од начина престанка привредног друштва када оно губи свој правни субјективитет, при чему је економски по правилу очуван.

Ликвидација друштва може да се спроведе када друштво има довољно средстава за намирење свих својих обавеза, а сам поступак траје 120 дана. Ликвидација друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа о покретању ликвидације у складу са Законом о регистрацији. Неопходно је да оглас о покретању поступка ликвидације буде јавно објављен у трајању од 90 дана на сајту Агенције за привредне регистре. Додатних 30 дана остављено је за јављање поверилаца на исти. Након тога именује се ликвидациони управник, чијим именовањем свим заступницима друштва престају права заступања друштва. Ако друштво не именује ликвидационог управника на начин предвиђен ставом 1. члана 529. Закона о привредним друштвима, сви законски заступници друштва постају ликвидациони управници. Ликвидациони управник је, поред објављивања јавног обавештења о покретању поступка ликвидације, дужан да познатим повериоцима упути и писано обавештење о покретању ликвидације друштва. У року од 30 дана од дана пријема пријаве потраживања фирма има право да оспори потраживање повериоца и да га у истом року о томе обавести уз образложење.

Пре исплате повериоцима ликвидациони управник мора да направи и региструје:

• почетни ликвидациони биланс у року од 30 дана од дана почетка ликвидације,
• почетни ликвидациони извештај најраније 90 дана, а најкасније 120 дана од дана почетка ликвидације и
• годишње ликвидационе извештаје о својим радњама.

Књиговодствени део подразумева израду ванредног финансијског извештаја на почетку и на крају ликвидационог поступка, а уколико се извештај подноси на почетку текуће године, мора да се уради још један редовни финансијски извештај са стањем на дан 31. 12, као и два ванредна. Током трајања ликвидације обавезно се воде пословне књиге и плаћају пореске обавезе исто као и током редовног пословања. У току поступка ликвидације друштво одлуком ортака или на скупштини може да донесе одлуку о обустави ликвидације и поступак може да буде прекинут. Обавезна је регистрација обуставе ликвидације.

Ликвидација се окончава доношењем одлуке о окончању ликвидације. По окончању ликвидације друштво се брише из Регистра привредних субјеката, а имовина друштва која остане након измирења свих обавеза повериоцима (ликвидациони остатак) расподељује се члановима друштва. Потраживања према ликвидационом управнику и члановима друштва у ликвидацији застаревају у року од 3 године од дана брисања привредног друштва из Регистра.

Ликвидација је поступак престанка солвентног привредног друштва и може бити добровољна и принудна. Добровољна ликвидација привредног друштва покреће се одлуком власника привредног друштва, за разлику од принудне ликвидације која се покреће у случајевима предвиђеним Законом.

Ликвидација привредног друштва покреће се:

– једногласном одлуком свих ортака односно комплементара, ако уговором о оснивању није другачије одређено;

– одлуком скупштине чланова друштва са ограниченом одговорношћу, у складу са чланом 211. Закона о привредним друштвима и

– одлуком скупштине акционара, у складу са чланом 358. Закона о привредним друштвима.

Након спроведеног поступка ликвидације над солвентним привредним друштвом исто престаје да постоји.

Правне последице покретања поступка ликвидације

1. Уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака „у ликвидацији”.
2. Даном доношења одлуке о покретању поступка ликвидације престају заступничка права свим заступницима друштва и та права прелазе на именованог ликвидационог управника.
3. Циљ привредног друштва више није обављање делатности ради стицања добити, већ ликвидација имовине привредног друштва и њена подела овлашћеним лицима.
4. За време ликвидације друштва не исплаћује се учешће у добити, односно дивиденда, нити се имовина друштва расподељује члановима друштва пре исплате потраживања поверилаца.
5. Поступак ликвидације не утиче на могућност одређивања и спровођења извршења против друштва у ликвидацији ни вођења других поступака против или у корист друштва у ликвидацији, нити на могућност покретања поступка стечаја.
6. Потраживања која повериоци не пријаве у Законом прописаном року биће преклудирана, осим ако се ради о потраживањима утврђеним извршном исправом, када не постоји обавеза пријаве потраживања, већ се иста сматрају пријављеним.

Врсте ликвидације

Осим добровољне ликвидације коју су познавали и ранији закони, важећи Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015) уводи и могућност принудне ликвидације. Добровољна ликвидација зависи од воље самог друштва, односно њених чланова, а принудну спроводи Агенција за привредне регистре по службеној дужности, када наступе Законом предвиђени разлози.

Добровољна ликвидација

Добровољну ликвидацију привредно друштво спроводи самостално, без ангажовања других институција. Покреће се одлуком о ликвидацији:

1. у ортачком друштву – једногласном одлуком свих ортака, ако оснивачким актом није предвиђена мања већина;
2. у командитном друштву – једногласном одлуком свих комплементара, ако оснивачким актом није предвиђена мања већина;
3. у друштву са ограниченом одговорношћу – одлуком скупштине, која се доноси двотрећинском већином укупног броја гласова свих чланова;
4. у акционарском друштву – одлуком скупштине, која се доноси обичном већином гласова присутних акционара.

Одредбом члана 526. Закона о привредним друштвима прописано је да поступак добровољне ликвидације отпочиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа о покретању ликвидације, у складу са Законом о регистрацији. Како би повериоци могли да се упознају са садржином одлуке о ликвидацији, Законом је предвиђено да се оглас објављује у непрекидном трајању од 90 дана на интернет страници Агенције за привредне регистре.

Оглас о покретању ликвидације мора да садржи:

1. позив повериоцима да пријаве своја потраживања;
2. адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште;
3. упозорење да ће потраживања поверилаца бити преклудирана ако их не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа.

Друштво такође има обавезу да у року од 15 дана од дана објављивања огласа о покретању поступка ликвидације познате повериоце индивидуално обавести о покренутом поступку ликвидације. Обавештење које се доставља познатим повериоцима мора да садржи и три значајна елемента, и то:

1. дан објављивања и период трајања огласа о покретању ликвидације;
2. адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште на коју поверилац доставља пријаву потраживања;
3. упозорење да ће потраживање повериоца бити преклудирано ако га поверилац не пријави у означеном року.

Повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом немају обавезу пријављивања потраживања, већ се њихова потраживања сматрају пријављеним у складу са Законом.

Друштво у ликвидацији је дужно да све приспеле пријаве потраживања евидентира у листу пријављених потраживања, те да на основу њих сачини листу признатих и оспорених потраживања.

Пријављено потраживање друштво може да оспори у року од 30 дана од пријема, с тим да је дужно да о томе у истом року обавести повериоце уз образложење оспоравања потраживања. Потраживања поверилаца која су утврђена извршном исправом не могу да се оспоравају јер су иста утврђена у судском поступку правоснажном судском одлуком. Поверилац чије је потраживање оспорено може да у року од 15 дана од пријема обавештења о оспоравању потраживања пред надлежним судом покрене судски поступак, о чему је дужан да у истом року обавести писаним путем друштво. Уколико не поступи на наведени начин, његово потраживање сматраће се преклудираним.

Потраживања која су настала након покретања поступка ликвидације не пријављују се и морају да се намире до окончања поступка ликвидације.

Пре намирења поверилаца састављају се:

1. Почетни ликвидациони биланс – који је у року од 30 дана од дана почетка ликвидације ликвидациони управник дужан да састави као ванредни финансијски извештај у складу са прописима којима се уређују рачуноводство и ревизија, те да га у истом року поднесе на усвајање ортацима, комплементарима или скупштини друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва. Одлука о усвајању почетног ликвидационог биланса мора да се донесе најкасније у року од 30 дана од његовог подношења. Усвојен почетни ликвидациони биланс региструје се у складу са прописима о регистрацији. Почетни ликвидациони биланс се саставља са циљем да се прикаже имовински положај привредног друштва које се налази у ликвидацији. Он такође омогућава повериоцима да сагледају могућност намирења свог потраживања из имовине друштва, те да им покаже да је ликвидација извесна и да њихова права нису угрожена.
2. Почетни ликвидациони извештај – који садржи: листу пријављених потраживања, листу признатих потраживања, листу оспорених потраживања са образложењем оспоравања, податак да је имовина друштва довољна за намирење свих поверилаца, неопходне радње за спровођење поступка ликвидације, време предвиђено за завршетак ликвидације и друге чињенице које су од значај за спровођење поступка ликвидације. Почетни ликвидациони извештај ликвидациони управник је дужан да састави најраније 90, а најкасније 120 дана од почетка ликвидације и у истом року да га поднесе на усвајање ортацима, комплементарима или скупштини друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва, који су дужни да одлуку о усвајању истог донесу у року од 30 дана од дана када им је поднет на усвајање. Усвојен почетни ликвидациони извештај региструје се у складу са прописима о регистрацији. Недостављање усвојеног почетног ликвидационог извештаја на регистрацију онемогућава даље спровођење поступка добровољне ликвидације и представља основ за покретање принудне ликвидације по службеној дужности од стране Агенције за привредне регистре.
3. Годишњи ликвидациони извештај – у којем ликвидациони управник наводи своје обављене радње, са навођењем разлога због којих се ликвидација наставља а није завршена. Годишњи ликвидациони извештај подноси се на усвајање ортацима, комплементарима или скупштини друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва најкасније три месеца по истеку сваке пословне године и региструје се код Агенције за привредне регистре.

Након намирења поверилаца састављају се:

1. Завршни ликвидациони биланс – који ликвидациони управник саставља у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија. Завршни ликвидациони биланс подлеже обавези регистрације у Регистру привредних субјеката.
2. Извештај о спроведеној ликвидацији – који се саставља након спроведеног поступка ликвидације. Одлука о усвајању извештаја о спроведеном поступку ликвидације доноси се на исти начин као и код свих других докумената, и то:

• у ортачком друштву – једногласно од стране свих ортака;
• у командитном друштву – једногласно од стране свих комплементара;
• у друштву са ограниченом одговорношћу – од стране скупштине, двотрећинском већином укупног броја гласова свих чланова;
• у акционарском друштву – од стране скупштине, обичном већином гласова присутних акционара.

3. Писмена изјава да је упутио обавештење познатим повериоцима да су сви повериоци у потпуности намирени, те да се против друштва не воде други поступци – којом ликвидациони управник изјављује да је у свему поступао у складу са Законом. Ликвидациони управник у току поступка ликвидације привредног друштва предузима све послове ради намирења поверилаца и одговоран је за законито пословање друштва.
4. Предлог одлуке о расподели ликвидационог остатка – који се саставља након измирења свих обавеза друштва. С обзиром на то да се ради о добровољној ликвидацији, у току њеног спровођења друштво може да донесе одлуку о обустави поступка ликвидације и да настави са пословањем, а такође је могућа обустава ликвидације због покретања поступка стечаја због презадужености.

У току ликвидације друштво може да обустави ликвидацију одлуком ортака, комплементара, односно скупштине и да настави са пословањем, а оваква одлука се доноси већином одређеном за доношење одлуке о ликвидацији. Одлука о обустави ликвидације може да се донесе само у случају да је друштво намирило све повериоце, независно од тога да ли су тим повериоцима потраживања призната или оспорена и под условом да није отказало уговор о раду било ком запосленом по основу ликвидације нити отпочело са исплатама члановима друштва. Саставни део одлуке о обустави ликвидације јесте именовање законског заступника друштва, као и изјава ликвидационог управника да су сви повериоци намирени у потпуности и да друштво није отпочело са исплатама члановима друштва. Одлука о обустави ликвидације региструје се у складу са Законом о регистрацији.

Ако се из почетног ликвидационог биланса или ликвидационог извештаја утврди да имовина друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца (презадуженост), ликвидациони управник је дужан да надлежном суду поднесе предлог за покретање стечаја у року од 15 дана од дана састављања почетног ликвидационог биланса, односно почетног ликвидационог извештаја. У овом случају ликвидациони управник не може намиривати потраживања поверилаца, осим потраживања насталих из текућег пословања друштва до дана покретања стечајног поступка.

Уколико не дође до обуставе поступка ликвидације, након намирења свих поверилаца и измирења осталих обавеза друштва долази до расподеле ликвидационог остатка и окончања поступка ликвидације.

Ликвидациони остатак је имовина која остане након намирења свих поверилаца друштва и расподељује се члановима друштва на следећи начин:

• ортацима, комплентарима и члановима друштва са ограниченом одговорношћу – сразмерно њиховим уделима;
• имаоцима преференцијалних акција – у складу са њиховим правом приоритета на исплату из ликвидационог остатка;
• имаоцима обичних акција – сразмерно учешћу њиховог броја акција у укупном броју обичних акција у друштву, након исплате имаоцима преференцијалних акција.

Уколико дође до спора у вези са расподелом ликвидационог остатка, ликвидациони управник је дужан да одложи расподелу до правоснажног окончања спора. Након правоснажног окончања свих поступака који за правну последицу могу имати било какву обавезу друштва и измирење обавеза друштва, друштво може да донесе одлуку о окончању ликвидације.

Поступак добровољне ликвидације окончава се доношењем одлуке о окончању поступка ликвидације. Наведена одлука се региструје у складу са прописима о регистрацији, а друштво се брише из Регистра привредних субјеката и престаје да постоји као правни субјекат.

Ортаци и комплементари одговарају неограничено солидарно за обавезе према повериоцима након брисања друштва из Регистра привредних субјеката, док командитори, чланови друштва са ограниченом одговорношћу и чланови акционарског друштва одговарају солидарно за обавезе друштва у ликвидацији до висине примљеног ликвидационог остатка након брисања друштва из Регистра привредних субјеката. Потраживања поверилаца према члановима друштва застаревају у року од три године од дана брисања друштва из Регистра.

Пословне књиге и документа друштва које је брисано из Регистра привредних субјеката услед окончања ликвидације чувају се у складу са прописима којима се уређује архивска грађа, а име и адреса лица којима су пословне књиге и документа поверени на чување региструју се у складу са Законом о регистрацији. Заинтересована лица имају право на увид у пословне књиге и документа брисаног друштва о свом трошку.

Принудна ликвидација

Агенција за привредне регистре је објавила да од 20. октобра 2017. године почиње са спровођењем поступка принудне ликвидације над принудним друштвима код којих су се стекли услови прописани члановима 546. и 547. Закона о привредним друштвима.

Саопштење Агенције за привредне регистре гласи: „Од дана 20. октобра 2017. године Агенција за привредне регистре почиње спровођење поступка принудне ликвидације над привредним друштвима код којих су се стекли услови прописани члановима 546. и 547. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015).”

Поступак принудне ликвидације је уведен као новина Закона о привредним друштвима из 2011. године, али те одредбе нису биле примењиване због Мишљења Министарства економије и регионалног развоја број 011-00-163/2012-06 од 8. 6. 2012. године. У Мишљењу је, између осталог, наведено да Закон не садржи упућујуће норме којима се прописује сходна примена одредаба којима се уређује поступак добровољне ликвидације или неких других законских одредаба, тако да за спровођење принудне ликвидације не постоји довољан правни оквир који би у целости регулисао ову материју.

Такође је наведено да постоји реална опасност да се овако недовољно регулисан институт принудне ликвидације злоупотреби и да тако интереси поверилаца буду изиграни. Разлог за то је то што су ван правне регулативе остала питања правних последица покретања поступка принудне ликвидације и питања спровођења поступка принудне ликвидације, односно правног и фактичког статуса привредног друштва над којим је покренут поступак принудне ликвидације, те сврхе одредаба о принудној ликвидацији које имају за циљ и заштиту поверилаца.

На основу претходно наведеног закључује се да постоји потреба одлагања примене института до доношења измена и допуна закона којима би се ова питања детаљније уредила.

Поступак принудне ликвидације од тада није детаљније регулисан, али је у АПР-у ипак одлучено да се први пут примене одредбе које се тичу принудне ликвидације, и то на основу Мишљења Министарства привреде број 011-00-00258/2016-10 од 10. октобра 2017. године, којим је стављено ван снаге Мишљење Министарства економије и регионалног развоја из 2012. године.

Разлози за покретање поступка принудне ликвидације регулисани су одредбама члана 546. Закона о привредним друштвима, по коме се принудна ликвидација покреће ако:

1. друштву је правоснажним актом изречена мера забране обављања делатности, односно одузета дозвола, лиценца или одобрење за обављање делатности, а друштво не региструје промену претежне делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правоснажности тог акта;
2. друштво у року од 30 дана од дана истека времена на које је основано не региструје продужење времена трајања друштва или у истом року не отпочне ликвидацију;
3. ортачко друштво остане са једним ортаком, односно командитно друштво без комплементара или без командитора, а друштву у року од три месеца не приступи недостајући члан или у истом року друштво не промени правну форму у правну форму чије услове испуњава у складу са овим законом или у истом року не отпочне ликвидацију;
4. основни капитал друштва се смањи испод минималног износа прописаног овим законом, а друштво у року од шест месеци не повећа основни капитал најмање до минималног износа прописаног овим законом или у истом року друштво не промени правну форму у правну форму чије услове испуњава у складу са овим законом, или у истом року друштво не донесе одлуку о ликвидацији и такву промену у истом року региструје у складу са Законом о регистрацији;
5. друштво не достави надлежном регистру годишње финансијске извештаје до краја пословне године за претходну пословну годину, односно ако не достави почетни ликвидациони биланс у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија;
6. правоснажном пресудом је утврђена ништавост регистрације оснивања друштва у складу са законом о регистрацији или ништавост оснивачког акта друштва у складу са чланом 14. Закона о привредним друштвима;
7. правоснажном пресудом је наложен престанак друштва у складу са чланом 469. Закона о привредним друштвима, а друштво у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде не отпочне ликвидацију;
8. друштво остане без законског заступника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања законског заступника из Регистра привредних субјеката;
9. друштво у ликвидацији остане без ликвидационог управника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања ликвидационог управника из Регистра привредних субјеката;
10. усвојен почетни ликвидациони извештај не буде достављен Регистру привредних субјеката у складу са чланом 536. Закона о привредним друштвима;
11. у другим случајевима предвиђеним Законом.

Покретање поступка принудне ликвидације регулисано је одредбама члана 547. Закона о привредним друштвима, где је наведено да у случајевима из члана 546. овог закона регистратор који води Регистар привредних субјеката по службеној дужности преводи друштво у статус „у принудној ликвидацији” и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од шест месеци.

Оглас из става 1. овог члана садржи:

1. дан објаве огласа;
2. пословно име и матични број друштва;
3. разлог принудне ликвидације;
4. обавештење повериоцима да у року од шест месеци од дана објаве огласа могу поднети предлог за покретање стечаја надлежном суду у складу са законом којим се уређује стечај.

Над друштвом у принудној ликвидацији може да се отвори стечај у случају постојања стечајног разлога, у складу са законом којим се уређује стечај.

Ако Регистар привредних субјеката у року од годину дана од дана објаве огласа из става 1. овог члана не прими решење надлежног суда о отварању стечаја над друштвом у принудној ливкидацији, регистратор који води Регистар привредних субјеката по службеној дужности брише друштво из Регистра.

Имовина брисаног друштва постаје имовина чланова друштва у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ортачког друштва које нема капитал расподељује се на једнаке делове између ортака.

Чланови друштва своје односе у погледу имовине из става 1. члана 548. Закона о привредним друштвима уређују уговором, при чему сваки члан друштва може да тражи да надлежни суд у ванпарничном поступку изврши поделу те имовине.

Након брисања друштва из Регистра привредних субјеката чланови брисаног друштва одговарају за обавезе друштва у складу са одредбама члана 545. овог закона о одговорности чланова друштва у случају ликвидације.

Изузетно од става 3. члана 548. Закона о привредним друштвима, контролни члан друштва с ограниченом одговорношћу и контролни акционар акционарског друштва одговара неограничено солидарно за обавезе друштва и након брисања друштва из Регистра.

Потраживања поверилаца друштва према члановима друштва из става 4. овог члана застаревају у року од три године од дана брисања друштва из Регистра.

Ликвидациони управник

Одлуком о покретању поступка ликвидације друштво именује једног или више ликвидационих управника. Именовањем ликвидационог управника престају заступничка права заступницима друштва. Уколико одредба о именовању ликвидационог управника изостане, функцију ликвидационог управника врше сви законски заступници друштва.

Ликвидациони управник заступа привредно друштво у ликвидацији и одговоран је за законитост његовог пословања. Овлашћен је да врши све радње на окончању започетих послова пре почетка ликвидације, предузима радње у циљу спровођења ликвидације и врши друге послове неопходне за спровођење ликвидације друштва.

Ликвидациони управник има право на накнаду свих трошкова које је имао у вези за спровођењем ликвидације, као и на исплату накнаде за рад. У погледу ових потраживања ликвидациони управник се сматра повериоцем привредног друштва у ликвидацији.

Може бити разрешен своје дужности одлуком на исти начин на који је именован, без навођења разлога. Такође, ликвидациони управник у свако доба може дати оставку у писменом облику.

Именовање, разрешење и оставка ликвидационог управника региструју се у складу са Законом о регистрацији како би трећим лицима овај податак био доступан.

Ликвидациони управник има обавезу да у току поступка ликвидације сачињава одговарајућа документа.

Намирење пореских обавеза привредног друштва у ликвидацији

Уколико се над пореским обвезником отвори поступак ликвидације у смислу одредаба члана 527. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015), а надлежна јединица пореске управе претходно је покренула поступак принудне наплате пореског дуга, иста нема обавезу да предметни поступак прекида.

У случају ликвидације, уколико Пореска управа не пријави своје потраживање (у року од 30 дана од дана објављивања огласа), односно уколико ликвидациони управник обавести писаним путем Пореску управу као познатог повериоца о покретању поступка ликвидације, а Пореска управа у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа о покретању ликвидације не пријави потраживање или ако пореско потраживање буде оспорено од стране привредног друштва у ликвидацији, а Пореска управа у року од 15 дана од дана пријема обавештења о оспоравању пореског потраживања не покрене поступак пред надлежним судом, губи право на наплату пореског потраживања.

Уколико је пореско потраживање утврђено, правоснажно и коначно, сматраће се да је пријављено, а друштво је дужно да га евидентира у листу пријављених потраживања и да сачини листу, при чему друштво не може да оспорава пореско потраживање које је правоснажно и коначно, а све у смислу одредаба члана 535. став 3. Закона. Наиме, одредбама члана 535. став 3. Закона о привредним друштвима прописано је да друштво не може да оспорава потраживања повериоцима чија су потраживања утврђена извршном исправом.

Пореско потраживање које настане након покретања ликвидације не пријављује се у поступку ликвидације, а друштво је дужно да га измири до окончања поступка ликвидације.

Ради спречавања наступања наведене правне последице потребно је обезбедити:

1. да се евентуално пореско потраживање неизоставно пријави пореском обвезнику у законском року;
2. да се пријави целокупан и тачан износ пореског потраживања по врсти јавних прихода;
3. да се благовремено припреми тужба за случај да порески обвезник писмено обавести порески орган да оспорава пријављено пореско потраживање;
4. да континуирано остварује непосредну сарадњу са ликвидационим управником ради намирења пријављеног пореског потраживања.

Запослени који је задужен и одређен за сарадњу са ликвидационим управником дужан је да дописом овлашћеној јединици Пореске управе, писмено упути ликвидационог управника на одредбу члана 20. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 112/2015, 15/2016 и 108/2016), према којој пореску обавезу правног лица у ликвидацији испуњава ликвидациони управник из новчаних средстава пореског обвезника, укључујући приходе од продаје имовине пореског обвезника у ликвидацији.

Одредбом члана 20. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да ако правно лице у ликвидацији нема довољно новчаних средстава да испуни пореску обавезу у целости, укључујући и приходе од продаје имовине, преостали порески дуг платиће оснивачи, односно чланови правног лица, ако су, у складу са Законом, статутом или оснивачким актом правног лица, солидарно одговорни за обавезе правног лица.

Уколико порески обвезник оспори пријављено пореско потраживање, овлашћена јединица Пореске управе дужна је да за Републичко јавно правобранилаштво благовремено припреми иницијативу за покретање судског спора против друштва у ликвидацији, из разлога признавања оспореног потраживања. Иницијативу са валидним доказима о постојању пореског потраживања филијале достављају најкасније 8 дана пре истека рока од 15 дана од пријема обавештења пореског обвезника о оспоравању пријављеног потраживања надлежном Републичком јавном правобранилаштву на даљу надлежност.

Полазећи од чињенице да се ликвидација привредног друштва спроводи против привредног друштва које има довољно средстава за покриће својих обавеза, недопустиво је да пореско потраживање остане ненамирено због непредузимања или неблаговременог предузимања радње запослених у овлашћеној јединици Пореске управе.

У случају принудне ликвидације из члана 547. и 548. Закона о привредним друштвима (уколико се над дужником не покрене стечај сагласно Закону о стечају, а исто се обрише из Регистра у смислу члана 547. Закона), надлежне организационе јединице Пореске управе дужне су да у законском року предузму све мере редовне и принудне наплате ради наплате евентуално ненаплаћеног пореског дуга брисаног друштва.

Сагласно одредбама члана 595. Закона о привредним друштвима, одредбе о принудној ликвидацији не примењују се на поступак принудне ликвидације прописан Законом о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 – др. закон и 30/10), што значи да надлежне организационе јединице Пореске управе у случају принудне ликвидације субјектa приватизације, за шта одлуку односно решење доноси Агенција за приватизацију, поступају сагласно одредбама члана 14. и 14.а Закона о приватизацији.

Закључак

Привредно друштво и даље постоји као правни субјект за време трајања поступка ликвидације, с тим што се циљ друштва мења и то више није обављање делатности ради стицања добити, већ окончање делатности друштва и престанак његовог постојања.

Ликвидација је, дакле, облик престанка постојања привредног друштва, које се спроводи онда када друштво има довољно финансијских средстава за намирење свих својих обавеза. Тек након намирења свих обавеза друштва преостала имовина се расподељује члановима друштва.

Ликвидација може да буде добровољна када се покреће на основу одлуке самог друштва или принудна када се покреће од стране Агенције за привредне регистре по службеној дужности, из Законом предвиђених разлога.

Читав поступак ликвидације регулисан је детаљно Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015).

Након спровођења и окончања поступка ликвидације привредно друштво престаје да постоји и брише се из Регистра привредних субјеката.

 

Литература: Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015); Коментар Закона о привредним друштвима, Новаковић С., Пословни биро, Београд, 2012; Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 112/2015, 15/2016 и 108/2016), Правни положај привредних организација, др М. Бејатовић, Привредна академија, Нови Сад, 2007; www.poreskauprava.gov.rs;  www.apr.gov.rs.