У случају такси локалног карактера, које су везане за примену само на територији једне локалне самоуправе (општине), при чему висина таксе није утврђена законом, њихову висину утврђују локални органи. На акт којим се утврђује висина ових такси мора се прибавити сагласност органа надлежног за финансије у оквиру Општинске управе оне локалне самоуправе на чијој територији ће се ове таксе примењивати
Законом о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13 – усклађени дин. изн. и 125/14 – усклађени дин. изн.) изворни приходи дефинисани су као приходи чију стопу, односно начин и мерила за утврђивање висине износа утврђује јединица локалне самоуправе, при чему се законом може ограничити висина пореске стопе, односно утврдити највиши и најнижи износ накнаде, односно таксе.
Треба нагласити да стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом. Ова одлука се доноси након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једном годишње, и то у поступку утврђивања буџета локалне самоуправе за наредну годину.
Такса као буџетски приход
Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14 и 68/15) прописано је да такса спада у непорески јавни приход који се може уводити само законом којим се може прописати њихова висина или се тим законом може дати право одређеном субјекту да утврди њихову висину.
Прецизније, чланом 17. Закона о буџетском систему прописано је да се такса наплаћује за непосредно пружену јавну услугу, односно спроведен поступак или радњу, коју је пружио, односно спровео надлежни субјекат. Висина таксе мора бити примерена трошковима пружања јавне услуге, односно спровођења поступка или радње и мора бити утврђена у апсолутном износу, односно не може бити утврђена као проценат од променљиве основице, осим уколико је законом другачије прописано.
Неопходно је истаћи да се висина таксе чији износ није прописан законом утврђује у текућој години за наредну годину и не може се повећавати током године за ту годину. Висина таксе се изузетно може утврдити у текућој години за ту годину уколико је овлашћеном субјекту законом дата надлежност за пружање нове јавне услуге, односно ако надлежни субјект први пут доноси акт о утврђивању висине таксе у складу са законом.
За једну јавну услугу може се наплаћивати само једна такса.
Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 108/13) регулисано је да се акт којим се утврђује висина таксе доставља на сагласност надлежном органу најкасније до 30. септембра текуће године за наредну годину. Овај акт о утврђивању висине таксе на који је дата сагласност објављује се у „Службеном гласнику РС”, најкасније до 31. октобра текуће године за наредну годину. Уколико се до тог рока не објави висина таксе за наредну годину, у наредној години примењиваће се њихова висина утврђена за текућу годину.
Ако су у питању таксе локалног карактера, везане за примену само на територији једне локалне самоуправе (општине), а висина таксе није утврђена законом, њихову висину утврђују локални органи, па је неопходно истаћи да се на акт којим се утврђује њихова висина мора прибавити сагласност органа надлежног за финансије у оквиру Општинске управе те локалне самоуправе на чијој територији ће се ове таксе примењивати. Дакле, сагласност надлежних локалних органа прибавља се у случају да висину таксе утврђује субјекат под контролом локалне власти. То су такозване локалне таксе.
Локалне таксе – изворни приход локалних самоуправа
Као изворни приход општина, локалне таксе се према Закону о финансирању локалне самоуправе могу разврстати на:
1) локалне административне таксе;
2) локалне комуналне таксе, и
3) боравишнe таксe.
ЛОКАЛНЕ АДМИНИСТРАТИВНЕ ТАКСЕ
Локалне административне таксе може уводити Скупштина јединице локалне самоуправе за списе и радње у управним стварима, као и за друге списе и радње које органи јединице локалне самоуправе издају, односно обављају у оквиру послова из своје надлежности. Начин и мерила за утврђивање висине износа на својој територији, утврђују јединице локалне самоуправе, при чему се законом може утврдити највиши и најнижи износ таксе.
Највиши износи локалне комуналне таксе за ове намене усклађују се годишње, са годишњим индексом потрошачких цена. Неопходно је истаћи да општина не може увести локалну административну таксу за списе и радње из надлежности за које је законом којим се уређују републичке административне таксе прописано плаћање републичких административних такси.
Одлука или други акт којим општина као територијална самоуправа уводи локалне комуналне таксе треба да садржи следеће елементе:
– списе и радње за које се уводи локална такса;
– настанак таксене обавезе;
– ко је обвезник таксе;
– начин на који се може извршити плаћање таксе;
– ослобађања од плаћања таксе, као и
– висину таксе коју треба да уплати обвезник.
Висина таксе не може бити већа од износа републичке административне таксе прописане за одговарајући, односно сличан спис или радњу.
ЛОКАЛНЕ КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ
Ову врсту такси скупштина јединице локалне самоуправе може уводити за коришћење права, предмета и услуга. За коришћење ових права не може се уводити посебна накнада.
Одлуком скупштине општине или другим актом, којим се уводи локална комунална такса, утврђују се обвезници, висина таксе коју они плаћају, олакшице, рокови и начин плаћања ове таксе.
Обвезник ове таксе је корисник права, предмета и услуга за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе. Таксена обавеза настаје даном почетка коришћења права, предмета или услуге за чије је коришћење прописано плаћање локалне комуналне таксе. Док траје коришћење права, предмета или услуга дотле траје и таксена обавеза.
Према одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе, локалне комуналне таксе не плаћају се за коришћење права, предмета и услуга од стране државних органа и организација, органа и организација територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе.
Влада Републике Србије утврђује највиши износ локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина. Основице за усклађивање ових такси су последњи објављени усклађени највиши износи локалне комуналне таксе, јер Влада, на предлог Министарства финансија, објављује усклађене највише износе локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, који се примењују од првог дана наредног месеца од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
На основу овог законског овлашћења, Влада је у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 125/14 од 14. 11. 2014. године објавила Усклађене највише износе локалне комуналне таксе за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина. Ови највиши износи усклађени су годишњим индексом потрошачких цена, који је објавио Републички завод за статистику, за период од 1. октобра 2014. године до 30. септембра 2015. године.
За шта се може уводити локална комунална такса?
Ове таксе се могу уводити за:
– истицање фирме на пословном простору;
– коришћење рекламних паноа, где спада и истицање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и слично);
– држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина;
– коришћење простора на јавним површинама или испред пословних просторија у пословне сврхе, осим ради продаје штампе, књига и других публикација, производа старих и уметничких заната и домаће радиности;
– држање средстава за игру – забавне игре;
– коришћење простора за паркирање друмских моторних и прикључних возила на уређеним и обележеним местима;
– коришћење слободних површина за кампове, постављање шатора или друге објекте привременог коришћења;
– заузеће јавних површина грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова.
Висина фирмарине за оне фирме које фирмарину плаћају и ослобађање од плаћања фирмарине
Фирма, у смислу овог закона, јесте сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно ил физичко лице обавља одређену делатност.
Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса.
Према одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе од плаћања фирмарине ослобођени су предузетници и правна лица која су према Закону о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и 99/11 – др. закон) разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатност: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара.
Фирмарину до висине највише две просечне зараде плаћају правна лица која су према Закону о рачуноводству и ревизији сврстана у средња правна лица, као и предузетници и мала правна лица која имају годишњи приход преко 50.000.000 динара, осим правних лица и предузетника који су ослобођени због обављања горе наведених делатности.
Уколико су одређена правна лица сврстана према наведеном закону у велика правна лица (осим наведених изузетака), дужни су да фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до три просечне зараде.
Правна лица која су према Закону о рачуноводству и ревизији разврстана у велика, средња и мала правна лица, а обављају делатност банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.
Сматрамо да је неопходно напоменути шта се у напред наведеним случајевима сматра просечном зарадом по запосленом – то је просечна зарада остварена на територији јединице локалне самоуправе у периоду јануар–август године која претходи години за коју се утврђује фирмарина, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Изузетно, јединица локалне самоуправе може утврдити и већи износ фирмарине, него што је она утврђена Законом о финансирању локалне самоуправе, уз претходно прибављену сагласност Министарства финансија.
Локална комунална такса за коришћење рекламних паноа
Ова такса, укључујући и исписивање фирме ван пословног простора на објектима и просторима који припадају јединици локалне самоуправе (коловози, тротоари, зелене површине, бандере и сл.), на годишњем нивоу за правна лица и предузетнике не може бити већа од 20% одговарајућих износа утврђених за велика, средња и мала правна лица (како је то објашњено код фирмарине), а зависно и од делатности које обављају.
Комунална такса за држање моторних друмских и прикључних возила
Комунална такса за држање моторних друмских и прикључних возила, осим пољопривредних возила и машина, која се плаћа приликом регистрације возила утврђује се у висини одређеној вредносним распонима у зависности од носивости за теретна возила, кубикаже за путничка возила и мотоцикле, за аутобусе и комби возила по регистрованом седишту, за прикључна возила по носивости и по снази мотора, а како је то утврђено чланом 15в Закона о финансирању локалне самоуправе.
БОРАВИШНА ТАКСА
Према Закону о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 99/11 – др. закон и 93/12), боравишну таксу плаћа лице за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај, изван свог пребивалишта.
Висину боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по деловима општине, односно града што зависи од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре. Уколико се туристички објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврђује висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе уводи се ова такса, у складу са Законом о туризму и Законом о финансирању локалне самоуправе.
Влада Републике Србије за сваку категорију туристичког места посебно утврђује највиши и најнижи износ боравишне таксе.
Ко је ослобођен плаћања боравишне таксе?
Према Закону о туризму боравишну таксу не плаћају:
– деца до седам година старости;
– лица упућена на бањско лечење, односно специјализовану рехабилитацију од стране надлежне лекарске комисије;
– особе са инвалидитетом са телесним оштећењима од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних обољења, параплегије и квадриплегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, особе ометене у развоју, као и пратилац наведених особа;
– ученици и студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења спортско-рекреативних и других активности по програму министарства надлежног за послове просвете, студенти који организовано бораве у угоститељском објекту за смештај ради извођења обавезне наставе у складу са наставним планом образовне установе, као и учесници републичких и регионалних такмичења у знању и вештинама;
– страни држављани који су по међународним конвенцијама и споразумима ослобођени плаћања таксе;
– лица која непрекидно бораве у објекту за смештај дуже од 30 дана.
Треба напоменути да боравишну таксу умањену за 50% плаћају лица од 7 до 15 година старости.
Јединица локалне самоуправе својом одлуком о боравишним таксама може да прошири круг лица која се ослобађају плаћања боравишне таксе.
Боравишна такса се наплаћује истовремено с наплатом услуге смештаја, а наплату ове таксе врше субјекти који пружају услугу смештаја, односно давалац смештаја. Ако давалац смештаја не наплати боравишну таксу, дужан је да на свој терет уплати износ ненаплаћене боравишне таксе.
Коме припада приход од боравишне таксе?
Средства од наплаћене боравишне таксе приход су буџета јединице локалне самоуправе на чијој територији су пружене услуге смештаја и користе се за обезбеђивање информативно-пропагандног материјала којим се промовишу туристичке вредности и културно наслеђе, обезбеђивањем туристичке сигнализације и рад туристичко-информативног центра.
Дакле, у складу са одредбама Закона о туризму, боравишна такса је наменски приход општина и градова, те се средства остварена од ове таксе морају утрошити у складу с наведеном наменом, а ради даљег развоја туризма на територији те јединице локалне самоуправе где је такса наплаћена.
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА
Подсетимо да је Законом о финансирању локалне самоуправе, такође, прописано да општинама и градовима припадају изворни приходи које остваре на својој територији, где спадају следећи приходи:
– порез на имовину, осим пореза на пренос апсолутних права и пореза на наслеђе и поклон;
– локалне административне таксе;
– локалне комуналне таксе;
– боравишна такса;
– накнаде за коришћење јавних добара;
– концесиона накнада и друге накнаде у складу са законом;
– приходи од новчаних казни изречених у прекршајном поступку за прекршаје прописане актом скупштине општине или града, као и одузета имовинска корист у том поступку;
– приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи и организације јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета;
– приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе;
– приходи настали продајом услуга корисника средстава буџета јединице локалне самоуправе чије је пружање уговорено са физичким и правним лицима;
– приходи од камата на средства буџета јединице локалне самоуправе;
– приходи по основу донација јединици локалне самоуправе,
– приходи по основу самодоприноса.
[/signoff]