Материјални услови за остваривање права на дечији додатак

Право на  дечији додатак представља меру социјалне политике и условљено је материјалним условима породице.

Право на дечији додатак утврђено је Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл.  гласник Републике Србије“ број 16/02,115/05 и 107/09).

Ближи услови и начин остваривања овог права прописани су  Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом децом („Сл.  гласник Републике Србије“ бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11-УС).

Породицу, у смислу овог закона, чине родитељи, односно старатељи, хранитељи, усвојитељи и деца, као и сродници у правој линији, а у побочној до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству, док заједничко домаћинство подразумева заједницу живљења, привређивања и трошења средстава.

Прилико утврђивања материјалног положаја породице цени се: да ли чланови заједничког домаћинства поседују новчана и друга ликвидна средства, које непокретности поседују као и колике приходе су остварили у три месеца пре подношења захтева.

Поседовање новчаних и других ликвидних средстава

Када су питању новчана и друга ликвидна средства, да би испунио услов за остваривање права на дечији додатак, подносилац захтева и чланови његове породице не могу поседовати новчана и друга ликвидна средства у вредности већој од износа 30 дечијих додатака по члану породице у моменту подношења захтева.

Новчана  и друга ликвидна средства обухватају средства остварена продајом непокретности, акције, обвезнице и друге хартије од вредности и сл.

Уколико у моменту подношења захтева, подносилац захтева, односно чланови његове породице, поседују новчана и друга ликвидна средства у вредности већој од износа 30 дечијих додатака по члану породице, он неће моћи да  остварити право на дечији додатак за период који је сразмеран броју месеци који се добија дељењем укупног износа тих средстава са просечном зарадом у Републици без пореза и доприноса.

Просечна месечна зарада по запосленом у Републици без пореза и доприноса утврђује се према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике.

Поседовање непокретности као услов за остваривање права

Што се тиче поседовања непокретности да би остварио право на дечији додатак подносилац захтева, односно чланови његове породице, не могу поседовати друге  непокретности на територији Републике Србије, осим одговарајућег стамбеног простора који одговара потребама појединца, односно породице.

Под одговарајућим стамбеним простором, подразумева се простор  у коме чланови породице живе и који не може бити већи од собе по члану домаћинства увећане за још једну собу.

Подносилац захтева и чланови његове породице могу поседовати поред одговарајућег стамбеног простора и гаражу и изнајмљени пословни простор (по основу закупа) који не може бити већи од 20 квадратних метара.

Подносилац захтева, односно чланови његове породице, који остварују доходак од пољопривреде, изузетно могу поседовати поред напред наведеног и друге нужне економске зграде у пољопривредном домаћинству и земљишта у површини до два хектара по члану породице.

Под нужним економским зградама у пољопривредном домаћинству, подразумевају се мањи обори, штале, амбари, надстрешнице.

Чињеницу да он и чланови његовог домаћинства поседују односно не поседују непокретност подносилац захтева доказује једним од следећих доказа: изводом из земљишних књига – власнички лист, уговором о куповини непокретности; решењем Републичке управе јавних прихода; уверењем Републичког геодетског завода; уговором о коришћењу стана и др.

Приходи који су од утицаја на остваривање права

Од утицаја на остваривање права на дечији додатак су приходи остварени у три месеца који претходе месецу подношења захтева.

Приходи који су од утицаја на остваривање права обухватају све приходе који подлежу опорезивању према закону којим се уређује порез на доходак грађана, као и приходе који су остварени од: пензија и инвалиднина, примања по прописима о правима ратних инвалида, сродника који имају законску обавезу издржавања, отпремнина у случају престанка потребе за радом запослених услед технолошких, економских или организационих промена остварених у години дана пре подношења захтева, накнада по основу социјалних програма, накнада за време незапослености, реализованих новчаних и других ликвидних средстава у години дана пре подношења захтева и прихода од нерегистроване делатности.

Приходи се исказују умањени за порезе и доприносе који се на њих обрачунавају и плаћају.

Када се приход утврђује у паушалном износу за приход се узима основица за обрачунавање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, а приходи који се исказују као годишњи узимају се у висини просечног месечног износа.

У приходе се не урачунавају накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, накнаде трошкова за време проведено на службеним путовањима у земљи и иностранству, отпремнине при одласку у пензију, солидарна помоћ, јубиларне награде, износи исплаћених издржавања за дете и помоћи у случају смрти корисника или чланова његове породице.

У приходе породице рачунају се и приходи од пољопривредне делатности са имовине коју је подносилац захтева или члан његове породице стекао или користи на основу уговора или усменог договора, без обзира да ли је извршена укњижба или неки други одговарајући правни посао.

Приходи по члану домаћинства породице утврђују се на основу следећих доказа и то за:

Приходе који подлежу опорезивању према закону којим се уређује порез на доходак грађана:

• зараде – потврда послодавца;
• од пољопривреде и шумарства – уверење организације надлежне за геодетске послове;
• од самосталне делатности – уверење организације надлежне за јавне приходе за регистровану делатност;
• од ауторских права – уверење организације надлежне за јавне приходе односно потврда одговарајућег удружења;
• од капитала – потврда финансијских и других организација односно потврда послодавца о исплаћеној добити, дивиденди и сл;
• од издавања у закуп непокретности – уверење организације надлежне за јавне приходе, односно потврда исплатиоца;
• од капиталних добитака – уверење организације надлежне за јавне приходе о оствареном добитку;
• остали приходи – уверење организације надлежне за јавне приходе односно потврда исплатиоца.

Приходе остварене од:

(1) пензија и инвалиднина – потврда организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање;

(2) примања по прописима о правима ратних инвалида – потврда надлежног органа о исплаћеној инвалиднини;

(3) сродника који имају законску обавезу издржавања – судска пресуда или потврда послодавца;

(4) отпремнина у случају престанка потребе за радом запослених услед технолошких, економских или организационих промена остварених у години пре подношења захтева – потврда послодавца;

(5) накнада по основу социјалних програма -потврда послодавца, односно исплатиоца;

(6) накнада за време незапослености – потврда организације надлежне за запошљавање;

(7) реализованих новчаних и других ликвидних средстава у години дана пре подношења захтева – потврда послодавца, односно исплатиоца;

(8) нерегистроване делатности – изјава корисника.

Приликом утврђивања  права на дечији додатак узимају се приходи свих чланова породице који живе у заједничком домаћинству подносиоца захтева, остварени у три месеца који претходе месецу у којем је поднет захтев и упоређују се са важећим цензусима на дан подношења захтева.

Укупан месечни приход по члану породице утврђује се тако што се укупан приход породице подели на три месеца и број чланова заједничког домаћинства, на дан подношења захтева.

Цензус за остваривање права

Право на дечији додатак остварује се ако укупан месечни приход по члану породице остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев не прелази утврђени цензус.

Цензус се сваког месеца усклађује са индексом потрошачких цена.

Цензус за захтеве поднете у мају 2017. године износи: 8.622,13 динара.

За самохране родитеље, хранитеље, старатеље и родитеље детета са сметњама у развоју за које је донет акт о разврставању а које није смештено у стационарну установу цензус је увећан, односно повољнији је за 20% и износи 10.346,56 динара.

Уколико породица остварује и приходе од пољопривреде цензус је износ од 3% просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години и износи  (редовни) 2.85 динара односно (увећани) 3,41 динар.

Уколико породица остварује искључиво приходе од пољопривреде (подносилац захтева и чланови његовог домаћинства осигурани су по основу пољопривредне делатности) цензус је износ од 7% просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта у претходној години и износи  (редовни) 6,64 динара односно (увећани) 7,97 динара.

Подаци о висини катастарског прихода и просечног катастарског прихода по једном хектару плодног земљишта, утврђују се према подацима републичког органа надлежног за геодетске послове.