Meдијација – посредовање у решавању спорова

Meдијација – посредовање у
решавању спорова
Основна идеја медијације је да се странкама на посредан начин укаже
на интересе који стоје иза њихових правних захтева како би заједнички
могле да дођу до решења које задовољава интересе обе стране.
67
ГР А Ђ АНСК О ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
ПОЈАМ
М
едијација је вид алтернативног начина
решавања
спорова
који
стојикао
алтернатива
класичном
судском

начину решавања спорова. Алтернативно решавање
спорова
у упоредноправној
литератури
најчешће
се
означава
скраћеницом
АДР

(Alternative
Dispute
Resolution),
а код
нас
још

и
АРС.
За медијацију
је карактеристично
да

представља
потпуно
неформалан
начин
решавања
спора
у ком
медијатор,
користећи

технике
комуникације,
посредује
у комуникацији
између
странака
које
саме
долазе
до

решења
спорног
односа.
У члану
2. актуелног

Закона
о посредовању

у решавању спорова
(„Сл. гласник РС” број 55 од 23. маја 2014)
медијација је дефинисана на следећи начин:
„Посредовање је поступак, без обзира на назив,
у којем
стране
добровољно
настоје
да

спорни
однос
реше
путем
преговарања,
уз
помоћ
једног
или
више
посредника,
који
странама
помаже
да постигну
споразум
(даље:

посредовање).”
Медијатор по правилу не предлаже решења
странкама,
него
делује
као непристрасан

стручњак,
усмеравајући
комуникацију
и делујући
као помоћник
обе
стране
у спору.
Како

би
боље
могла
да се
сагледа
природа
медијације,
следи
приказ
разлике
између
медијације

и судског поступка, као и разлике у односу на
друге начине АРС.
Немања Рилке,
судијски помоћник у
Основном суду у Сомбору
РАЗЛИКА У ОДНОСУ НА СУДСКИ
ПОСТУПАК
У судском поступку доминанту улогу има
суд, а када се говори о медијацији, најчешће је
реч о споровима на које се примењују правила
парничног поступка. У парничном поступку
као главни
процесни
субјекти
јављају
се

странке
и суд,
при
чему
је суд
орган
који
својом
пресудом
ауторитативно
одлучује
о
спору.

Странке
на
одлучивање
утичу
само
посредно,

тако
што
слободно
располажу
представкама,
а

суд
одлучује
у границама
постављених
захтева.
У погледу
медијације
странке
доносе
одлуке
при
формирању
заједничког
споразума,
док

је
улога
неутралног
трећег
лица
подстицајна,

нарочито
при
пружању
помоћи
странкама
у

циљу
проналажења
споразумног
решења.
У парничном поступку предмет одлучивања
је тужбени
захтев
као правна
последица

чињеничног
стања
које
је резултат
доказног

поступка,
а конкретне
стварне
околности,

које
чине
животни
оквир,
за
суд
су
значајне

само
онолико
колико
су
релевантне
у односу
на
апстрактно
правно
правило.
Предмет

интересовања
медијације
је конфликт,
а неутрално
лице
које
посредује
у спору
покушава

да
идентификује
потребе
и интересе
странака

које
су
и биле
повод
за
подношење
тужбеног

захтева,
док
решавање
конфликта
нуди
могућност
за
закључивање
споразума
који
највише
одговара
потребама
странака.
Судски поступак је строго формалан поступак
у коме
су
тачно
одређене
процесне

радње
и њихов
редослед,
као и правне
последице
непоштовања
ових
правила
која
под

одређеним условима могу да воде и губитку
права на предузимање радње.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ГРАЂАНСКО ПРАВО
68
Поступак медијације одликује потпуна
неформалност, па су странке слободне да
самостално уређују правила по којима ће се
одвијати поступак, при чему је једини захтев
форме сагласност странака.
Резултат судског поступка је пресуда којом
се одлучује о тужбеном захтеву и у границама
постављеног
захтева
правном
квалификацијом
чињеница и изрицањем
последице

оваквог
начина
закључивања.
Приликом
медијације
спор
се
решава
на
нивоу
интереса

и
потреба
странака
тако
да укључује
много

шира
решења,
уз
употребу
ванправних
елемената
како
би
се
на
целовит
начин
решио

спор
и избегли
и неки
могући
конфликти
у

будућности.

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ВРСТЕ АРС
Вансудско поравнање представља правни
посао
материјалног
права,
уговор
којим

се
решава
(тиме
и прекида)
настали
спор

или
отклања
неизвесност
у једном,
већ
насталом
грађанскоправном
односу
и
одређују
узајамна
права
и обавезе
странака.
Овај

уговор
генерално
и по
правилу
производи

дејства
двострано
обавезујућег
уговора.
За

њега
у
свему
важе
прописи
грађанског
права

о
предмету
уговора,
садржини,
способности

за
његово
закључење
и
дејствима
уговора.

Закљученом
уговору
о
вансудском
поравнању
обезбеђује
се
заштита
у парници,
као што

се
штити
и сваки
други
двострано
обавезујући
уговор.
Вансудско
поравнање
може
да

буде
склопљено
и
у
току
парничног
поступка,
што
редовно
доводи
до
тога
да тужилац

повуче
тужбу,
а уколико
то
не
учини,
тужени

има
могућност
да истакне
материјалноправни
приговор,
односно
да
су
парничне
странке

склопиле
вансудско
поравнање
и ревидирале
међусобна
права
и обавезе.
Вансудско
поравнање
разликује
се
од
обичног
уговора
као
извора
облигација,
јер се
њиме
врши
поновно

уређење
једног
већ
заснованог
односа.
Арбитража је метод решавања спорова
који се дефинише као судски метод решавања
спорова, чију примену држава допушта под
одређеним условима, а заснива се на спора-
зуму странака којим дерогирају надлежност
државног суда и пророгирају надлежност
арбитражног суда, који овлашћују да њихов
спор мериторно и коначно реши.
Арбитражни поступак по правилу је једностепен
поступак,
мање
формалан
од
редовног

судског
поступка.
Поступак
пред
арбитражом
је нејаван,
па
управо
та
дискретност
омогућава
странкама
да сачувају
своје
пословне

тајне
и пословне
интересе
од
шире
јавности.

Арбитража
је самостална
у раду
и државни

суд
не
може
да се
меша
у њен рад.
Међутим,
у
свим
правним
системима
уведена
је тзв.
ограничена
судска
контрола
арбитражних
одлука,

а
у Републици
Србији
Законом
о арбитражи

прописан
је поступак
за
поништај
одлуке
арбитражног
суда,
као и разлози
за
поништај.

Основна разлика између арбитраже и медијације
огледа
се
у
томе
што
арбитри
обављају
функцију
пресуђења
и овлашћени
су
да
мериторном
одлуком
коначно
реше
спор
који

им
је поверен,
а арбитражна
одлука
представља
извршну
исправу.
Рана неутрална процена подразумева
рану свеобухватну евалуацију предмета од
стране професионалца са богатим искуством
у одређеној области. Резултати објективног
аналитичког
сагледавања
предмета,
које

врши
неутрални
експерт,
представљају
средство
притиска
на
странке
да преиспитају
своје

позиције
у спору.
Процена
неутралног
трећег

лица,
извршена
у раној
фази
судског
поступка

покренутог
поводом
спора
који
није могао
да

се
реши
без
интервенције
суда,
повећава
могућност
накнадног
постизања
споразумног

решења.
РАНА СТРУЧНА ПРОЦЕНА (EARLY
EXPERT EVALUATION)
Овај поступак подразумева ангажовање
независног стручњака који ће дати мишљење
о спорним питањима која су странке изложиле.
Странке
користе
овај
поступак
да би
постигле
одговарајуће
решење
и сузиле
оквир

проблема.
ИТАЛИЈАНСКИ МОДЕЛ МЕДИЈАЦИЈЕ

Упоредноправно посматрано, медијација
се најпре развила и наишла на широку упо-
требу у САД, али због актуелних тенденција
у домаћем законодавству у наставку текста
следи приказ медијације у Италији према публикацији
АДР
Центра
„The
Italian
Mediation

Law
on
Civil
and
Commercial
Disputes”,
чији су

аутори
Leonardo
D’Urso
и Romina
Canessa.
69
ГР А Ђ АНСК О ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Према закону из 2010. г. у Италији је медијација
могућа
на
четири
начина:
1.
Добровољна
медијација
је
могућа
у свим

стварима
у којима
странке
могу
слободно

да
располажу
предметом
спора.
У овим
поступцима
није
предвиђено
учешће
адвоката,

осим
у
случају
да
странке
желе
да
споразум

има
снагу
извршне
исправе.
2.
Обавезно
је иницијално
рочиште
за
медијацију
у тачно
одређеним
грађанским
и привредним
споровима,
зависно
од
вредности

спора,
у
којима
странка,
најчешће
тужилац,

има
обавезу
да покрене
поступак
медијације

пред
овлашћеним
медијатором
пре
подношења
тужбе,
као што
је и присуство
правног

заступника
обавезно.
Према
врсти
спора,

медијација
је обавезна
у споровима
о сувласништву,
некретнинама,
деоби
имовине,
наслеђивању
и породичним
уговорима,
закупу,

јемству,
лекарским
грешкама,
накнади
штете

због
клевете,
штетама
из осигурања
и банкарским
и финансијским
уговорима.

3.
До
судски
наређене
медијације
долази
у

складу
са
дискреционим
овлашћењем
суда
да,

након
процене
природе
спора,
фазе
поступка

и
понашања
странака,
нареди
странкама
да

покушају
медијацију.

4.
Клаузула
о медијацији
садржана
у привредним
уговорима
обавезује
странке
да покушају

да
спор
реше
путем
медијације
пре
обраћања

арбитражи
или
подношењу
тужбе
суду.

У погледу поступка медијације битно је напоменути
да
захтев
за
медијацију
може
да се

поднесе
овлашћеном
јавном
или
приватном

пружаоцу
услуга
медијације
чије седиште
се

налази
на
територији
суда
надлежног
за
решавање
спора,
а подносилац
захтева
може

слободно
да бира
пружаоца
услуга
медијације.

Изабрани
пружалац
одређује
личност
медијатора
са
своје
листе,
а поред
тога,
могуће
је и да

странке
споразумно
одреде
медијатора
са
листе.
Први
састанак
мора
да буде
одржан
у року

од
тридесет
дана
од
пријема
захтева
за
меди-
јацију, док трајање читаве медијације не може
да буде дуже од деведесет дана, а трајање може
да се продужи само уз изричиту сагласност
странака. У случају да супротна страна не приступи
на
рочиште,
медијатор
издаје уверење

да
је супротна
страна
пропустила
рочиште
и

ово
уверење
служи
као основ
за
даље
вођење

поступка
пред
судом.
Уколико
су
обе
стране

присутне,
медијатор
у
уводном
излагању
појашњава
предности
медијације
и позива
их да

пронађу
решење.
У било
којој
фази
поступка

стране
могу
да одустану
од
медијације
и повере
суду
решавање
спора,
само
је битан
покушај

решавања
спора
пред
медијатором.

Успешно спроведена медијација окончава
се поравнањем које има снагу извршног наслова
уколико
је потписано
од
стране
странака,
њихових
адвоката
и самог
медијатора.

У
случају
да поравнање
није потписано
од

стране
адвоката,
својство
извршности
стиче
овером
у судском
поступку.
Уколико
није
постигнуто
поравнање,
медијатор
странама

може
да дâ необавезујући
предлог
решења

случаја,
што
се
ретко
дешава
у
пракси,
или

документ
у ком
се
наводи
да је било
покушаја

медијације,
али
да договор
није постигнут.
У
случајевима
обавезне
медијације,
непоштовање
ове
обавезе
санкционисано
је
тако
што
су

странке
обавезне
да у судски
депозит
плате

износ
судских
такси
за
целокупан
поступак,

док
странке
које
воде
поступак
пред
судом

након
покушаја
медијације
неће
трпети
никакве
финансијске
последице,
већ
могу
да

остваре
и пореске
олакшице.

ПРИНЦИПИ МЕДИЈАЦИЈЕ
У Републици Србији медијација је регулисана
Законом
о посредовању

у решавању
спорова („Сл. гласник РС” број 55 од 23. маја
2014), као и низом подзаконских аката за
спровођење законских одредби. Сам законски
текст
препознаје
неколико
начела
изричито,
док
још
нека
могу
да се
утврде
детаљном

анализом
законског
текста.

■ Добровољност је основно начело актуелног
закона
који
одређује
да се
поступак
посредовања
спроводи
добровољно,
на
основу

изричите
сагласности
страна,
осим
у
спорним
односима
у којима
је посебним
законом

покретање поступка посредовања предви-
ђено као услов за вођење судског или другог
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ГРАЂАНСКО ПРАВО
70
поступка, као и да се стране слободно споразумевају
о
начину
спровођења
посредовања.
Важно
је
напоменути
да
се
добровољност

односи
на
све
фазе
поступка
тако
да странка,

и
након
закључења
споразума
о приступању

медијацији,
добровољно
може
да одустане
и
прекине
учешће
у поступку.
■ Равноправност страна изричито је прописана
законом
који
предвиђа
да су
у поступку
посредовања
стране
равноправне,
а да
је

посредник
дужан
да, уважавајући
све
околности
случаја,
странкама
обезбеди
равноправан

положај.
Равноправност
подразумева
да се

обе
стране
изјасне
о свим питањима,
да добију
исто
време
за
изјашњење
и да се
приликом

договора
о начину
вођења
поступка
уговори
колико
ће
трајати
заједнички,
а
нарочито

одвојени
састанци,
као
и
да
свака
од
странака

има
могућност
да
се
изјасни
о
свим
питањима

која
су
разматрана
у поступку
медијације
на

истоветан
начин
и
под
истим
условима
као

и
супротна
страна.
Самим
тим,
поштовање

овог
принципа
захтева
активну
улогу
медијатора
у току
читавог
поступка.
■ Учествовање и присуствовање
поступку посредовања
Према Закону, у поступку медијације стране
у спору
учествују
лично
уколико
су
у питању
физичка
лица, а уколико
су
у питању

правна
лица, у поменутом
поступку
учествују

њихови
законски
заступници
који
су
уписани

у
регистар
који
води
Агенција
за
привредне

регистре
или
овлашћени
пуномоћник.
Међутим,
Законом
је прописано
и да стране
у спору

могу
да ангажују
пуномоћнике
који
могу
бити

и
из редова
адвоката.
Овде
је потребно
напоменути
да адвокати
који
имају
активну
улогу

у
поступку
могу
бити
од
велике
важности
за

успешно
окончање
медијације,
а њихова
улога
огледа
се
пре
свега
у обликовању
предлога
странке
коју
заступају
и текста
коначног

споразума
како
би
исти
био
правно
могућ
и

извршив.
На
тај
начин
адвокат
је
помоћник

странке
коју
заступа,
при
чему,
обликујући

захтеве
странке
у
поступку,
на
најбољи
начин

заступа
и интерес
саме
странке.
■ Начело искључења јавности и начело
поверљивости
У поступку посредовања јавност је искљу-
чена. Сви подаци, предлози и изјаве из по-
ступка посредовања или у вези са поступком
посредовања поверљиви су ако се стране нису
другачије споразумеле, осим оних који морају
да се саопште на основу закона ради заштите
јавног поретка, посебно када је то потребно
ради осигурања заштите најбољег интереса
детета или ради спречавања наношења штете
физичком или психичком интегритету лица,
као и ако је потребно ради спровођења споразума
страна.

Стране, њихови законски заступници и
пуномоћници, посредник, трећа лица која
присуствују поступку посредовања, као и
лица која обављају административне послове
за
потребе
посредовања,
дужни
су
да све

податке,
предлоге
и изјаве
у вези
са
поступком
посредовања
чувају
као
тајну,
при
чему

одговарају
за
штету
насталу
кршењем
наведене
обавезе.

Поверљивост поступка може да буде од
посебног значаја странкама као разлог за
спровођење медијације, посебно ако имају
разлога да се спор реши без учешћа и сазнања
јавности о поступку, као нпр. ради заштите
личног или пословног угледа и сл. Са техничког
аспекта,
ради
остварења
овог
принципа

у
медијацији
важи
правило
да се
не
саставља

записник
о току
поступка,
него
само
о споразуму
страна.

■ Начело хитности
Поступак посредовања спровешће се без
одлагања, у најкраћем могућем времену. Наведено
начело
конкретизовано
је кроз
правила
о окончању
поступка
садржана
у члану

24.
Закона,
који
у ставу
1. тачка
4) прописује

да
се
поступак
посредовања
окончава
протеком
рока
од
шездесет
дана
од
дана
закључења

споразума
о приступању
посредовању,
осим

уколико
се
стране
не
споразумеју
другачије.
■ Неутралност
Посредник у поступку посредовања поступа
неутрално.
Сам
Закон
не
дефинише

неутралност,
али
под
тим
свакако
треба
разумети
да медијатор
не
сме
да се
опредељује
ни
за
једну
страну
у спору.
Оно
што
је, међутим,

нераскидиво
везано
за
неутралност
медијатора,
а Законом
није постављено
као основно
начело,
јесу
независност
и
непристрасност

медијатора како у погледу предмета спора
тако и у погледу страна које су у спору. На
ове обавезе медијатора упућује чл. 22. Закона,
који се односи на изузеће посредника. Сходно
наведеној
одредби,
медијатор
не
може
да

води
поступак
медијације
у ком
има
лични

интерес
или
уколико
из неког
другог
разлога
није
у
могућности
да
поступа
непристрасно.
Он је дужан
да стране
у спору
обавести

о
свим околностима
које
би
могле
да доведу

у
сумњу
његову
непристрасност,
након
чега

стране
могу
да траже
његово
изузеће
или
да
се
сагласе
да он
ипак
води
поступак.
■ Прихватљивост доказа у другим
поступцима
Предлози изнети током посредовања,
који су дати искључиво ради закључења споразума,
не
могу
да се
користе
у судском,
арбитражном
или
другом
поступку,
нити
да
се

саопште
на
други
начин.
71
ГР А Ђ АНСК О ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
■ Неформалност
Закон не издваја неформалност поступка
као посебно начело, али исто проистиче из
саме природе медијације као АСР, а подразумева
да стране
саме
одређују
правила
поступка
и управљају
поступком.
С тим у вези,

у
пракси
су
познати
и случајеви
успешно

спроведених
медијација,
посебно
у
привредним
споровима,
које
су
спроведене
у крајње

неформалном
окружењу,
односно
у угоститељским
објектима.
Једини
услов
форме
који

је
неопходан
за
спровођење
медијације
јесте

сагласност
странака
у спору.
МЕДИЈАЦИЈА У ПРАКСИ
Закон прописује де се посредовање примењује
у спорним
односима
у којима
стране

слободно
могу
да располажу
својим
захтевима,
ако
другим
законом
није
прописана
искључива
надлежност
суда
или
другог
органа,

без
обзира
на
то
да ли се
спроводи
пре
или
после
покретања
судског
или
другог
поступка.

Законом
о посредовању
у решавању
спорова

прописано
је и да је посредовање
могуће
нарочито
у имовинскоправним
споровима
чији

је
предмет
испуњење
обавезе
на
чинидбу
и

другим
имовинскоправним
споровима,
затим
у породичним
и привредним
споровима,

управним
стварима,
споровима
из области

заштите животне средине и у потрошачким
споровима, као и у свим другим спорним
односима у којима посредовање одговара
природи спорних односа и може да помогне
њиховом
разрешењу.
Такође,
прописано

је
и да посредовање
може
да се
спроводи
и

у
кривичним
и прекршајним
стварима
у погледу
имовинскоправног
захтева
и захтева
за

накнаду
штете,
као и у радним
споровима
ако

посебним
законом
није другачије
прописано.

Поред
прописаних
објективних
карактеристика
спорова
који
су
погодни
за
решавање

путем
медијације,
могуће
је издвојити
и услов

који
се
тиче
нивоа
конфликта
међу
странкама:
ако
је ниво
конфликта
превисок,
медијација
неће
бити
могућа.
То
је најчешће
случај

у
споровима
који
укључују
насиље
или
неку

врсту
преварне
радње,
али
не
може
унапред

да
се
сачини
листа
спорова
који
нису
медијабилни
– процена
о медијабилности
зависи
од

околности
појединог
случаја.

Након доношења Закона о посредовању у
решавању спорова у пракси је уочено да се занемарљиво
мали
број
спорова
решава
путем

медијације
тако
да није остварена
основна

намера
доношења
Закона,
а то
је растерећење

судова.
Из тог
разлога
предузете
су
системске

мере
како
би
се
у задатом
правном
и организационом
оквиру
дала
подршка
већем
решавању
спорова
путем
медијације,
тако
да је од

стране
Врховног
касационог
суда,
Високог

савета
судства
и Министарства
правде
28.

6.
2017. г.
објављено
Упутство
за
унапређење

медијације
у Републици
Србији.
У уводним

одредбама
Упутства
констатује
се
да су
резултати
примене
закона
занемарујући,
као
и
да
је

неопходно
пружити
системску
и суштинску

подршку
алтернативним
начинима
решавања

спорова.
Овај
документ
је
обавезујуће
природе
у смислу
организација
рада
судова
од
стране
председника
судова,
при
чему
установљава

једну
посебну
организациону
јединицу
на

нивоу
основних,
виших
и привредних
судова
која
је названа
Инфо-служба
за
подршку

алтернативним
начинима
решавања
спорова,

као
и постављање
инфо-пулта
у суду.

Ове мере представљају, између осталог,
и конкретизацију законских обавеза судова
да се старају да се спор реши посредовањем
или на други начин у смислу члана 11. ЗПП-а.
Циљ инфо-службе је пружање информација
странкама о поступку медијације, његовим
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ГРАЂАНСКО ПРАВО
72
предностима, избору медијатора и слично,
као и јавна промоција медијације, али и активно
учешће
у судски
подржаној
медијацији.
Судски
подржана
медијација
подразумева

обавезу
председника
суда
да годишњим
распоредом
послова
одреди
судију
који
ће руководити
радом
инфо-службе
и предузети
мере

да
се
одреде
предмети
на
нивоу
суда
који
су

медијабилни
ради
упућивања
на
медијацију.

Управо
ово
упућивање
има
значење
судски

подржане
медијације
у којој
је улога
суда
да

у
споровима
који
су
у
току
позива
странке

и
упућује
их на
медијацију,
а медијација
се

спроводи
ако
се
обезбеди
сагласност
парничних
странака
и закључи
споразум
о приступању
медијацији.

Активна улога у овом процесу дата је председнику
суда
и поступајућем
судији,
али
се
у
пракси
улога
поступајућег
судије
исцрпљује

у
процени
медијабилности
предмета
и достављањем
истог
инфо-служби,
која
остварује

комуникацију
са
странкама
и пружа
неопходне
информације.
У том
смислу
најзначајнија

је
пракса
Другог
основног
суда
у Београду,
на

коју
упућује
и сам
текст
Упутства,
који
је на

најдоследнији
и најуспешнији
начин
у пракси

спровео
активности
подршке
алтернативном

решавању
спорова.
Активности
овог
суда

спроведене
су
на
основу
интерне
одлуке
–

Упутства
о начину
приступа,
систему
рада
и
начину
поступања
Инфо-службе
за
подршку

алтернативном
решавању
спорова,
која
на
детаљан
начин
одређује
организационе
мере
на

нивоу
суда
које
су
неопходне
за
успешан
рад

службе,
уз
истовремено
поштовање
прописа

о
раду
судова.

Следећа мера предвиђена Упутством за унапређење
медијације
у Републици
Србији
јесте

подстицање
сарадње
са
екстерним
пружаоцима
услуга
медијације
и закључивање
протокола
о сарадњи.
У оквиру
ове
мере
прописана
је

могућност
да судови
донесу
посебан
програм

алтернативног
начина
решавања
спорова,
који

би
предвидео
могућност
да
се
медијација
одвија
путем
посебне
службе
у суду
или
ван
суда,
у

сарадњи
са
другим
пружаоцима
услуга
медијације.
Ова
мера
ствара
правни
основ
да на
организован
начин
може
да се
врши
упућивање

странака на поступак медијације ван суда иако
је судски поступак у току.
Након доношења Упутства за унапређење
медијације у Републици Србији, сви судови су
годишњим распоредом послова предвидели
оснивање посебне службе чији је задатак подршка
медијацији,
али
суштински
није учињено

много
и није дошло
до
знатног
повећања
броја
предмета
који
су
решени
путем
медијације.

Тренутно
постоји
парадоксална
ситуација
да

је
више
лица уписано
у Регистар
посредника

него
што
има
предмета
у медијацији.

НОВЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У
ЗАКОНОДАВСТВУ
Како би се даље унапредило решавање спорова
путем
медијације
и додатно
ускладили

прописи
у оквиру
преговарачког
поглавља
23

у
преговорима
о
приступању
Србије
ЕУ,
приступило
се
припремама
за
израду
новог
закона
о медијацији.
У том
смислу
крајем
2018.
године
образована
је
радна
група
за
израду

текста
који
би
садржао
нова
законска
решења.
До
данашњег
дана
није објављена
ниједна

верзија
радног
текста
или
нацрта
закона,
него

се
о садржини
расправе
о тексту
може
закључити
само
посредно,
анализом
општих
аката

о
раду
правосуђа,
као и на
основу
информација
добијених
консултацијама
у стручним

расправама.
Општи
документ
који
садржи

смернице
развоја
правосуђа
јесте
Стратегија

развоја
правосуђа.
У том
смислу
објављен
је
текст
Предлога
стратегије
развоја
правосуђа

за
период
2019–2024. г.
Овај
документ
садржи
и одредбе
о медијацији
у делу
који
се
бави

ефикасношћу
правосуђа,
па
се
наводи
да је

ефикасност
значајно
унапређена
подстицањем
употребе
алтернативних
механизама
за

решавање
спорова.
Остварени
су
видљиви

резултати
кроз
међуинституционалну
сарадњу
више
заинтересованих
органа,
а донета
су

и
потписана
упутства
у циљу
унапређења
и

промовисања
медијације,
поравнања
и других
начина
алтернативног
решавања
спорова,
али
ова
област
оставља
простор
за
даље

унапређење.
У том
смислу,
неопходни
кораци
у наредном
периоду
подразумевају
даље

унапређење
законског
оквира
и успостављање
функционалног
и јединственог
система

медијације у свим судовима. Истим актом
предлажу се и мере које би обухватале даљи
развој система алтернативног решавања спорова
кроз:

■ закључивање поравнања у предметима у
којима Државно правобранилаштво заступа
Републику Србију;
■ медијацију уз разматрање могућности увођења
принципа
делимичне
обавезности
у

појединим
врстама
спора.
73
ГР А Ђ АНСК О ПР АВО
LEGE AR TIS ● М А Р Т 2020.
Управо наведена мера, која предвиђа могућност
увођења
делимичне
обавезности

медијације,
била
је повод
многих
расправа

у
којима
је
као
најприближнија
могућност

наведено
увођење
система
медијације
према

италијанском
моделу,
који
би
био
модификован
за
примену
у нашем
правном
систему.

Овакви
ставови
наишли
су
на
отпор
представника
адвокатуре
тако
да је Адвокатска

комора
Србије
8. 9. 2019. г.
донела
Одлуку
о

платформи
адвокатуре
Србије
у процесу
израде
измена
и допуна
Закона
о посредовању
у

решавању
спорова.
У Платформи
је наведено

да је основни принцип медијације добровољност,
а не
обавезност;
да постојећа
законска

решења
дају
довољно
могућности
грађанима

за
примену
медијације;
да увођење
обавезног

првог
састанка
са
медијатором,
као услова
за

подношење
тужбе,
представља
ограничење

права
грађана
на
приступ
суду,
продужава

трајање
поступка
и увећава
трошкове;
да

се
адвокатура
противи
могућности
стварања
нове
правосудне
професије
медијатора,

што
би
представљало
атак
на
адвокатуру
као
професију.
Након
оваквог
става
адвокатуре

уследио
је
и
одговор
Министарства
правде

20.
9. 2019. г.,
који
садржи
осврт
на
разлоге
за

измену
прописа
и позив
адвокатури
за
даље

учешће
у
разматрању
најбољих
решења
из

ове
области.
Најконкретнији
податак
у овом

одговору
јесте
најава
јавне
расправе
за
2020.
годину,
којом
су
учињене
вероватним
незваничне
информације
да ће нови
закон
о медијацији
бити
усвојен
до
краја
2020. г.
Електронско издање за праћење јавних набавки
ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ
ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси
www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење
јавних набавки, које
се
објављују
на Порталу
јавних набавки, као
и свих других
пратећих
докумената,
при чему
су

заинтересоване
за једноставан,
ефикасан
и брз приступ
путем
интернета,
без
икаквих
поступака
ажурирања
од
стране

клијената
(ажурира
се
аутоматски),
као
и са
могућношћу
обавештавања
о набавкама
које
су
им потребне
и њиховим

променама
путем
мејл-сервиса
(директно
на мејл
корисника).
Зашто пратити ИНГ-ПРО јавне набавке?
● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу
са Законом о јавним набавкама.
●
Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу
тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа
(отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима.
●
Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге.
● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија
обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних
набавки.
●
Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних
набавки (добра, услуге, радови).
●
Зат
о што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење.
●
Зат
о што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач
победио.
●
Зат
о што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које
још нису прошле процес редакцијске обраде.
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.