Менаџмент и маркетинг у адвокатури

У свим организацијама, па и адвокатским канцеларијама различите величине и капацитета, потребно је планирати, организовати, водити и усмеравати рад запослених ка остваривању постављених циљева. За разлику од других видова пословања, адвокате, међутим, треба да препоручује само знање које су показали, успех који су остварили и углед и поверење које су стекли својим радом и понашањем, те у том смислу они не смеју да нуде своје услуге, нити да стичу клијенте на нечастан или недопуштен начин

 

 

 

Савремена адвокатура установљена је у Србији Законом о јавним правозаступницима, донетим на предлог владе Илије Гарашанина, 28. фебруара 1862. године. Доношењем тог закона, правна помоћ поверена је само школованим правницима које у ово звање упише Министарство правде. Прво удружење су јавни правозаступници основали 1886. године, а савремени коморски систем уведен је у Србији Законом о адвокатури 1929. године, када је и основана Адвокатска комора Београда. Развитком друштва, развија се и право, а с њим и адвокатска професија.

 

Пратеће службе привредних субјеката, каква је савремена адвокатура, без које нема ваљане пословне одлуке, неминовно прате трендове у којима се налазе њихови властодавци, а то су ширење тржишта робе и услуга, финансијских средстава, проток људи и идеја. Самим тим, и адвокати као правни консултанти морају бити интегрисани у те токове.

Тренд глобализације адвокатских канцеларија доприноси фузији упоредних прописа и праксе, а производ сарадње више канцеларија у правним проблемима који имају додира с више легислатива јесте квалитетан правни савет, који је основ за брзе и важне пословне одлуке. Глобализација, с једне стране, снижава цене адвокатских услуга, јер их пружају локалне канцеларије, а с друге стране, ствара мрежу сарадничких канцеларија широм света што обезбеђује већи број клијената, али и ствара праксу која би могла да буде претеча међународних мултилатералних уговора у области адвокатуре. Тај нови тренд није заобишао ни адвокатске канцеларије на српском тржишту, па данас српске адвокатске канцеларије сарађују с канцеларијама у Њујорку, Москви, Лондону, Паризу, Сингапуру, Бриселу, Абу Дабију, Луксембургу, Лугану, Љубљани, Скопљу, Подгорици, Загребу итд.

Имајући у виду динамичност привредних активности, само праћење захтева клијената понекад уме да буде веома напорно. То, углавном, зависи од припреме стратегије и квалитета менаџерских одлука. У адвокатури, у доба кризе, тежиште је пренето на саветовање на пољу раскида уговора, смањења цена и осталих елемената који су типични за околности светске економске кризе. У таквим околностима, будућност је у канцеларијама сличним онима које већ постоје у Сједињеним Америчким Државама и земљама Европске уније, које би ангажовале велики број уско специјализованих стручњака за разноврсне правне области. Таква канцеларија би клијентима омогућила још бољу и ефикаснију услугу. За овакав пројекат потребно је да у једној канцеларији буду окупљени најбољи правници, да постоји добра комуникација и координација међу њима и да услуга одговара најбољим интересима клијената.

Управљање адвокатским канцеларијама и праксама један је од највећих изазова с којима се суочавају адвокати који воде адвокатске канцеларије. Управљање има неколико аспеката, од којих је, свакако, најважнији организациони. Организација адвокатске канцеларије и распореда задужења у оквиру система зависи од величине канцеларије, односно од броја запослених и сарадника канцеларије.

Такође, како целокупно пословање адвокатских канцеларија треба да буде усклађено с позитивним правним системом, неопходно је да адвокати који управљају канцеларијама обрате пажњу на то да њихова пракса буде усклађена с важећим прописима. У том смислу, као веома актуелне у последње време намећу се обавезе адвоката које произлазе из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

 

Обавезе адвоката које произлазе из Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма

Према члану 46. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14), адвокат је дужан да спроводи радње и мере за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма у следећим случајевима:

1) када помаже у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са:

– куповином или продајом непокретности или привредног друштва;

– управљањем имовином странке;

– отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарским рачуном, штедним улогом или рачуном за пословање хартијама од вредности);

– прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима;

– оснивањем, пословањем или управљањем лицем страног права;

2) када у име и за рачун странке врши финансијску трансакцију или трансакцију у вези с непокретношћу.

 

Ако адвокат приликом вршења неких од ових послова утврди да у вези с лицем или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да о томе обавести Управу за спречавање прања новца (у даљем тексту: Управа) пре извршења трансакције, као и да у том обавештењу наведе рок у којем би требало да се трансакција изврши. У случају хитности, такво обавештење може се дати и телефоном, али се накнадно Управи мора доставити у писменом облику најкасније следећег радног дана. Ако адвокат због природе трансакције или због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може одмах да обавести Управу, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању разлога за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

 

Адвокат је дужан да:

– утврди идентитет странке;

– провери идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора;

– утврди идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма;

– прибави информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, и

– редовно прати пословање и проверава усклађеност активности странке с природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке.

 

Идентитет стварног власника странке који је правно лице или лице страног права у другом правном облику врши се увидом у оригинале или оверену копију документације из званичног јавног регистра која не сме бити старија од три месеца.

Адвокат је дужан да изради програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма најкасније до краја марта за текућу годину.

Адвокат је дужан да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Приликом израде листе, адвокат узима у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неуобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним, односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке. Смисао листе јесте да је адвокат примени приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Листа индикатора за препознавање сумњивих трансакција за адвокате и адвокатска ортачка друштва може се преузети са сајта Управе.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма садржи и одредбу која је врло дискутабилна у светлу обавезе чувања адвокатске тајне. Наиме, ако Управа оцени да у вези са одређеним трансакцијама или лицима постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, може да захтева од адвоката податке, информације и документацију неопходне за откривање и доказивање прања новца или финансирања тероризма. Такође, Управа може да захтева од адвоката и податке и информације који се односе на лица која су учествовала или сарађивала у трансакцијама или пословима лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Адвокат је дужан да ове податке достави без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана пријема захтева. Због обимности документације или из других оправданих разлога, Управа може обвезнику да одреди и дужи рок за достављање документације или да ту документацију прегледа код обвезника.

Ипак, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма јасно прописује да адвокат за кршење обавезе чувања професионалне тајне не одговара дисциплински или кривично ако:

– податке, информације и документацију достави Управи у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, и

– обрађује податке, информације и документацију у циљу провере странака и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

 

Адвокат не сме странци или трећем лицу открити:

– да су Управи достављени или су у поступку достављања подаци, информације и документација о странци или о трансакцији за које постоји сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

– да је Управа издала налог за привремено обустављање извршења трансакције;

– да је Управа издала налог за праћење финансијског пословања странке, и

– да је против странке или трећег лица покренут или би могао бити покренут поступак у вези с прањем новца или финансирањем тероризма.

 

Адвокат води евиденцију података:

– о странкама, као и

– о пословним односима и трансакцијама горе описаним и достављеним Управи.

 

Адвокат је дужан да податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком и извршеном трансакцијом, прибављене у складу са овим законом, чува најмање 10 година од дана окончања пословног односа, односно извршене трансакције.

Адвокатска комора врши надзор над применом Законa о спречавању прања новца и финансирања тероризма од стране адвоката. Адвокат је дужан да достави податке, информације и документацију која је неопходна за вршење надзора одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева.

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописује да ће се новчаном казном у износу од 5.000 до 500.000 динара казнити за прекршај адвокат ако:

– не утврди и не провери идентитет странке, не прибави све прописане податке, односно не прибави их на прописани начин;

– не утврди идентитет стварног власника странке, не прибави све прописане податке, односно не прибави их на прописани начин;

– не обавести Управу о трансакцијама или лицима у вези с којима оцени да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма или када странка тражи савет у вези с прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима или на прописани начин;

– не изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

– не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима или не обавести Управу о разлозима због којих није поступио у складу са захтевом за достављање података;

– не примењује листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма;

– прекрши забрану дојављивања;

– ако податке, информације и документацију прибављене на основу овог закона не користи само за намене одређене законом;

– податке и документацију прибављене у складу са овим законом не чува најмање 10 година од дана окончања пословног односа или извршене трансакције;

– не води евиденције података у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, и

– евиденције које води у складу са овим законом не садрже прописане податке.

 

Маркетинг у адвокатури

Рекламирање адвоката је афирмативно изношење у јавности информација о личности и раду адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и ортачког адвокатског друштва, уз позитивно квалитативно истицање њихових карактеристика, чиме се неодређеном броју лица препоручује да им правну помоћ пружи адвокат, заједничка адвокатска канцеларија или ортачко адвокатско друштво на које се информације односе.

Оглашавање је јавно објављивање информација о адвокату, заједничкој адвокатској канцеларији и ортачком адвокатском друштву, које постају доступне неодређеном броју лица, у било којој форми и путем било ког средства масовних комуникација, као и непосредно достављање таквих информација путем поште, електронске поште и на друге начине, одређеним лицима с којима адвокат, заједничка адвокатска канцеларија и ортачко адвокатско друштво нису имали никакву комуникацију пре упућивања информација на овај начин.

 

Забрањено је рекламирање и оглашавање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва.

 

Допуштени разлози и начини иступања адвоката у јавности ближе се уређују посебним општим актом који доноси Скупштина на предлог Управног одбора. Ово питање би се алтернативно могло уредити тако што би рекламирање било забрањено, али би допуштено било оглашавање или поједини облици оглашавања, на пример, путем сајта или огласа у стручном часопису.

 

Забрана рекламирања

Закон о адвокатури („Сл. гласник РС”, бр. 31/11 и 24/12, у даљем тексту: Закон) у члану 24. (Забрана рекламирања) прописује да је забрањено рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва. Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују Статутом Адвокатске коморе Србије („Сл. гласник РС”, бр. 85/11, 78/12 и 86/13, у даљем тексту: Статут), статутима адвокатских комора у њеном саставу и Кодексом професионалне етике адвоката („Сл. гласник РС”, бр. 27/12, у даљем тексту: Кодекс).

У члану 241. Статут прописује да се под тежом повредом дужности адвоката и угледа адвокатуре сматра нарушавање дужности и угледа адвокатуре прописано Законом, Статутом и Кодексом. Као једна од тежих повреда дужности адвоката, под тачком 25, дефинисано је и давање изјава у јавности и иступање у јавности срачунато на рекламирање и истицање своје личности.

Чланом 259. Статута забрањено је рекламирање адвоката, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског ортачког друштва. Забрана рекламирања и допуштени начин представљања ближе се уређују Кодексом.

Глава IV Општег дела Кодекса, која дефинише шта се има сматрати недопуштеним стицањем клијената, забрани рекламирања посвећује члан 17. Адвокат не сме јавно да хвали своје знање и способности нити да се рекламира.

 

Сматраће се да адвокат крши забрану рекламирања, нарочито када:

– истиче, дели или у јавним медијима, у електронском представљању и у другим публикацијама објављује саопштења којима нуди своје услуге или када дозвољава да такве понуде буду унете у огласе и рекламни материјал других правних или физичких лица;

– организује или користи услуге посредника, агената или трећих лица који га рекламирају, а нарочито када у ту сврху договара упућивање клијената с лицима у притвору или затвору и лицима запосленим у полицији, суду, тужилаштву, управи и другим органима власти;

– даје другоме своје посетнице или бланко пуномоћја ради даље расподеле потенцијалним клијентима;

– означава канцеларију, њен штампани материјал и друга обележја (табла, печат, меморандум, посетнице) на претерано упадљив и неодмерен начин;

– даје правне савете у јавним гласилима, на јавним скуповима или изван канцеларије пред непознатим особама;

– тражи да буде уврштен у именике, адресаре, каталоге, водиче и сличне приручнике као изузетни адвокат или у оквиру групе изузетних адвоката;

– на сензационалистички или самохвалисав начин представља у јавности своје предмете, способности и успехе.

 

Не сматра се рекламирањем изношење основних података о рођењу, школовању, научном или стручном усавршавању, објављеним радовима, опредељењу за одређену грану права, познавању страних језика, друштвеним и професионалним функцијама адвоката и обавештење о стручној спреми и познавању страних језика сарадника у адвокатској канцеларији, уколико се ови подаци представе у штампаном материјалу који се даје странкама и клијентима, или у средствима електронске комуникације, на одмерен начин, истинито и без самохвале.

Глава V Општег дела Кодекса (Иступање у јавности) у одредби члана 20.5. прописује да у јавном иступању адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу адвокатуре. Новинару који жели да обавести јавност о његовом предмету, адвокат треба да укаже на забрану рекламирања (члан 20.6.).

Глава II Посебног дела Кодекса (Адвокатска канцеларија) прописује да табла на згради, натпис на улазу, печат, посетница, меморандум и заглавље на другом писаном материјалу адвоката не смеју обликом, величином, бојом, обрадом и целокупним изгледом да одступају од добрих обичаја и одмереног начина означавања и представљања, нити да стварају утисак наметљивости, претераности или рекламирања (члан 27.2.).

Чланом 28.1. Кодекса предвиђено је да отварање, пресељење и преузимање канцеларије, и удруживање и престанак удруживања адвоката у заједничку адвокатуру, могу бити оглашени у јавним медијима, највише два пута у периоду од шест месеци после наступања промене, на начин који не повређује забрану рекламирања.

Коначно, Кодекс адвокатске етике Европске уније у члану 2.6. (Лична реклама) прописује да адвокат не сме да оглашава или да тражи личну рекламу ако то није допуштено. У другим случајевима, адвокат сме да оглашава или тражи личну рекламу само у опсегу и на начин допуштен на основу правила којих је дужан да се придржава. Сматра се да се оглашавање и лична реклама спроводи где је то допуштено, ако адвокат о коме се ради докаже да је сврха била доћи до странака или потенцијалних странака које се налазе у местима где је такво оглашавање или лична реклама дозвољена, а њено преношење негде другде је случајно.

 

Консеквенце кршења забране рекламирања

Поред описаних извора права који чине sedes materiae за регулисање адвокатске професије, српски законодавац је оглашавању адвоката и адвокатских услуга посветио посебан одељак у оквиру Главе IV (Посебни случајеви оглашавања) Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, бр. 79/05 и 83/14). Наиме, овај закон у члану 71. (Оглашавање адвоката и адвокатских услуга) прописује да се оглашавање адвоката и адвокатских услуга врши под условима и на начин утврђен Кодексом. На овај начин остављена је могућност да неком од измена прописа буде дозвољено оглашавање адвоката и адвокатских услуга.

О значају овог питања говори и чињеница да је у оквиру казнених одредаба (Глава X) Закона о оглашавању прописано да ће се новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казнити за привредни преступ предузеће или друго правно лице ако врши оглашавање адвоката и адвокатских услуга противно правилима утврђеним Кодексом (члан 107. ст. 1. тач. 20). За привредни преступ казниће се и одговорно лице у предузећу или другом правном лицу новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара.

Ако је оглашавањем које представља описани привредни преступ остварена добит која је већа од половине или премашује висину горњег распона утврђене новчане казне, предузеће или друго правно лице казниће се већом новчаном казном од прописане казне, у сразмери с користи која је предмет привредног преступа, али највише до троструке вредности тако остварене добити.

Коначно, прописано је да се уз казну за привредни преступ може изрећи заштитна мера забране обављања одређене привредне делатности правном лицу у трајању од једне до пет година, односно заштитна мера забране вршења одређених дужности одговорном лицу у трајању од једне до пет година и заштитна мера јавног објављивања пресуде. Ипак, у судској пракси није забележено кажњавање због овог привредног преступа.

За теже повреде дужности и угледа адвокатуре, какву представља и кршење забране рекламирања, може се изрећи новчана казна или мера брисања из Именика адвоката (члан 77. Закона и члан 242. Статута).

Висина новчане казне за тежу повреду дужности и угледа адвокатуре не може бити мања од тридесетоструког износа најниже награде за рад адвоката нити већа од шездесетоструког износа најниже награде, прописане тарифом која се примењује на дан изрицања дисциплинске мере. Мера брисања из именика адвоката може се изрећи на период од шест месеци до трајног губитка права на бављење адвокатуром. Адвокат коме је изречена мера брисања из именика адвоката на одређени временски период може поднети захтев за поновни упис у именик адвоката по протеку времена за које је мера брисања изречена. До сада је изречено неколико дисциплинских мера због кршења одредбе о забрани рекламирања адвоката.

 

Уместо закључка

Активности усмерене на ефикасно обезбеђивање, распоређивање и коришћење људских и материјалних ресурса ради постизања датог циља представљају функцију менаџмента. У свим организацијама, па и адвокатским канцеларијама различите величине и капацитета, потребно је планирати, организовати, водити и усмеравати рад запослених ка остваривању постављених циљева. Дате циљеве треба остварити рационалним коришћењем расположивих ресурса и у оптималном времену, као и у складу с потребама тржишта. Фокус треба да буде усмерен на управљање, пословни развој, стратегију и експанзију канцеларије. Коначно, партнери/менаџери у адвокатским канцеларијама дужни су да воде рачуна о томе да пракса канцеларија буде стриктно усклађена с важећим прописима.

Адвоката треба да препоручују само знање које је показао, успех који је остварио и углед и поверење које је стекао својим радом и понашањем. Адвокат не сме да нуди своје услуге, нити да стиче клијенте на нечастан или недопуштен начин. Новинару који жели да пише о случају његовог клијента адвокат треба да скрене пажњу на забрану рекламирања, а уколико новинар, ипак, објави напис који садржи рекламу, пожељно је да се адвокат од таквог написа огради на одмерен и прикладан начин. Приликом објављивања стручних радова из области друштвених наука, у научној и педагошкој делатности, на стручним саветовањима и скуповима правника, као и приликом обраћања јавности у циљу указивања на кршење људских слобода и права и на појаве одступања од уставности и законитости, адвокат може, уз своје име, да истиче и адвокатске звање. У изјавама за јавност и у написима у којима се представља својим адвокатским звањем, адвокат треба да води рачуна о забрани рекламирања и о значају и угледу своје професије.

 

[signoff]

РЕКЛАМА ИЛИ САМО ЗАКОНИТА ПОНУДА?

Иако медији не би смели да рекламирају адвокате, јер и сами због тога могу бити санкционисани, у пракси су, ипак, забележени случајеви да су то чинили.

 

Примера ради, у августу 2005. године адвокат кога на овом месту нећемо именовати објавио је шокантну понуду у огласима под насловом „Одлажем казне и обустављам потернице”. У огласу адвокат наводи да може да одложи почетак извршења казне затвора и да обуставља потернице у поступку извршења казне затвора. Уз рекламу је био објављен и број мобилног телефона конкретног адвоката.

 

Колеге су биле запањене оваквом понудом, сматрајући да она не само што је законом забрањена, већ и деградира адвокатуру. Дотични колега, међутим, изјавио је за једне дневне новине да је понуда у огласу потпуно законита. Сматрао је да многе колеге и не знају шта све може да се уради на законит начин и да је то питање њиховог незнања или нестручности. Додатно, тврдио је да је понуђена услуга у огласима потпуно законита и да је у складу са Законом о извршењу кривичних санкција.

 

Представници Адвокатске комора оценили су тада да је колега нудио одлагање почетка извршења казне као да то сигурно може да уради, што је нетачно. Адвокат само прикупља документацију о клијенту и предаје је суду, који потом одлучује да ли постоје услови за одлагање казне. У закону постоје одредбе којима се може одложити извршење казне, али одлуку о томе доноси искључиво ванрасправно судско веће. У том смислу, њихов став био је да је понуда овог адвоката апсолутно незаконита.

[/signoff]