Меница као средство обезбеђења код буџетских корисника

Имајући у виду да овај сегмент финансијског пословања буџетских корисника није посебно уређен прописима, у тексту који следи додатно га образлажемо и појашњавамо, уз краћи теоријски осврт на меницу као средство обезбеђења

 

Сходно Закону о буџетском систему („Сл. гласник РСˮ, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон и 103/15), корисници јавних средстава који своје подрачуне воде у оквиру консолидованог рачуна трезора могу преузимати обавезе у складу са опредељеним апропријацијама које су им одобрене за ту намену у буџетској години. Изузетно, обавезе се могу преузимати и за плаћања која се врше у више година, уколико се ради о капиталним издацима или подстицању инвестиција у привреди, у складу са законом који уређује опште услове и поступак државне помоћи.

 

Преузете обавезе по вишегодишњим уговорима подразумевају планирање средстава за текућу годину као и за наредне две буџетске. Пружаоци услуга, управо из тих разлога, корисницима јавних средстава могу затражити да се за сигурност наплате извршене услуге у дужем временском периоду издају валидни, законом прописани инструменти плаћања.

Исто тако, уколико је држава преузела обавезу подстицања инвестиција у дужем временском периоду кроз давање субвенција у ратама/више година, где се корисници јавних средстава (привредна друштва) обавезују да ће по добијању средстава извршити одређене уговорне обавезе, неопходно је као средство обезбеђења извршења уговорних обавеза доставити валидне, законом прописане инструменте плаћања.

Најчешће коришћени и инструменти обезбеђења плаћања јесу менице и гаранције, а у тексту који следи говорићемо о меници.

 

Теоријски осврт на меницу

Према дефиницији, меница представља хартију од вредности која има закониту форму по којој се издавалац обавезује да одређеном лицу исплати одређену суму новца. Законом о меници („Сл. лист ФНРЈˮ, бр. 104/46, „Сл. лист СФРЈˮ, бр. 16/65, 54/70, 57/89, „Сл. лист СРЈˮ, бр. 46/96) детаљно је објашњено поступање с меницом као инструментом плаћања. На основу члана 47а ст. 6. Закона о платном промету („Сл. лист СРЈˮ, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 43/04, 62/06, 31/11 и 80/15), Народна банка Србије донела је одлуку о ближим условима, садржини и начину вођења регистра меница и овлашћења.

Општеприхваћена дефиниција каже да се под меницом подразумева хартија од вредности по наредби, на основу закона, којом се њен издавалац (трасант) обавезује да ће он сâм (издавалац менице) платити или да ће по његовом налогу лице коме је упућена наредба за исплату (трасат), одређеном трећем лицу (ремитенту) о доспелости платити менични износ и то на одређеном месту. Као средство обезбеђења, меница има изузетно важну улогу код облика плаћања у привреди и спољнотрговинској размени.

 

Три битне карактеристике менице су:

– да је меница хартија од вредности по наредби;

– да се право које је садржано у меници односи на исплату одређеног износа новца;

– да је обавеза из менице безусловна.

 

Најбитнија подела меница је на:

– трасиране (вучене) менице;

– сопствене менице, и

– сопствене трасиране менице.

 

Врсте трасираних меница:

– трасиране менице по сопственој наредби, и

– менице трасиране на трасанта (издаваоца менице).

 

Трасиране или вучене менице су менице код којих једно лице трасант (издавалац) даје налог другом лицу (трасату) да трећем лицу – ремитенту (имаоцу менице) исплати безусловно менични износ о доспелости менице. Дакле, код трасиране менице постоје три лица и то:

– трасант или издавалац менице;

– трасат или лице коме се упућује налог за исплату менице, и

– ремитент или ималац менице, односно менични поверилац коме о доспелости треба да се исплати менични износ.

 

Трасирана меница је добила назив од латинске речи trahere што значи вући, јер трасант своју обавезу према ремитенту „вуче” на друго лице – трасата. У меничном слогу овај налог се изражава клаузулом „платите”. Није битно да у тренутку издавања издавалац менице има покриће код трасата. Ово покриће је битно у тренутку доспелости менице. Код трасиране менице, трасат је најчешће банка, а може бити и свако друго физичко или правно лице. Код трасиране менице, трасат није менични дужник и нема обавезу да исплати меницу. Када трасат одбије да исплати трасирану меницу, ималац менице се може обратити трасанту (издаваоцу), односно главном меничном дужнику ради исплате.

Сопствена меница је врста менице код које се издавалац менице обавезује да ће исплатити менични износ о доспелости ремитенту. Код ове менице разликујемо само два лица/учесника:

– издаваоца менице, и

– ремитента.

 

Код сопствене менице, клаузула „платите” мора се преправити у клаузулу „платићу”, јер издавалац менице не упућује другом лицу налог за исплату менице, већ ремитенту обећава да ће он извршити исплату менице. Код сопствене трасиране (вучене) менице издавалац менице вуче исплату те менице на самог себе, клаузулом „платићу по наредби сопственој”. Трасат и трасант су исто лице, односно издавалац менице.

 

Меница је строго формална хартија од вредности која је пуноважна само ако садржи све битне меничне елементе који су законом прописани. Трасирана меница мора да садржи следеће битне меничне елементе:

– означење да је меница, написано у самом слогу исправе, на језику на коме је меница састављена; сваки потписник менице мора знати да својим потписом преузима меничну обавезу и да је, према томе, подвргнут ризицима меничног права, које се карактерише строгошћу, како према дужнику, тако и према повериоцу;

– безусловни упут да се плати одређена свота новца – налог да се исплати (плати) одређена новчана свота мора бити без услова, јер произлази из менице као хартије од вредности, чији је основни садржај новчана обавеза, која у крајњој мери мора бити сигурна; упут се изражава обично речима „платите”, „позивамо вас да платите”, „налажем вам да платите”;

– име онога који треба да плати (трасат) – трасат је лице које издавалац менице позива да по доспелости плати меничну своту имаоцу менице; његово име мора бити назначено на меници, јер ималац менице мора да зна коме ће првом упутити позив за исплату менице; законом није прописано место на меници на коме треба да се упише трасатово име, али је у пракси уобичајено да се оно ставља у доњем левом углу исправе;

– означење доспелости – у складу са одредбама Закона о меници, под доспелошћу се подразумева дан када меница треба да буде исплаћена, који је назначен на меничној исправи; према одредбама Закона о меници, доспелост може да гласи, односно да се назначи у меници: по виђењу; на одређено време; на одређено време од дана издавања; на одређени дан; означавање доспелости менице је битан елемент којим се одређује временски тренутак када је менични дужник дужан да испуни меничну обавезу меничном повериоцу.

– место где плаћање треба да се изврши – назнака места у којем плаћање треба да се изврши је важно, како за имаоца менице, тако и за трасата; из ње ће ималац менице знати где се о доспелости треба обратити трасату ради наплате меничних потраживања, а трасат зна где треба да се припрема да изврши обавезу о доспелости; назначавање места плаћања у меници нарочито је битно у међународном платном промету, јер се према њему одређује валута у којој се мора исплатити менична свота код меница које служе као међународно средство плаћања; у случају да у меници није посебно назначено место плаћања, онда се таквим сматра место назначено уз име трасата; меница у којој би се назначило више места плаћања није исправна;

– име онога коме се или по чијој се наредби меница мора платити (ремитент) – мора бити наведено у трасираној меници, зато што се мора знати коме ће или по чијој наредби бити исплаћен менични износ; издавалац менице може самог себе назначити као ремитента;

– означење дана и места издања менице – Законом о меници није уређено на којем делу меничне исправе треба да се назначи дан и место издавања менице; у пракси је уобичајено да се та назнака ставља у горњи угао менице; таква пракса прихваћена је и у меничном формулару;

– потпис онога који је издао меницу (трасант) – за заснивање меничне обавезе неопходан је потпис онога ко издаје меницу; у већини земаља потписом се сматра својеручно исписивање имена издаваоца на меници; та пракса важи и у нашој земљи; у пословима платног промета најчешће се као трасант јавља правно лице, па се у том случају поред имена (фирме) правног лица ставља потпис овлашћеног лица и печат правног лица.

 

Исправа у којој не би било ма којег од побројаних елемената не може се сматрати трасираном меницом. Изузетак је трасирана меница у којој није означена доспелост, па се она сматра као меница по виђењу.

Меница мора да гласи на тачно одређену своту новца. На меничном формулару овај налог се изражава изразом „платите” ако се ради о трасираној меници или „платићу” ако се ради о сопственој меници.

 

Регистар меница и овлашћења

У складу са Законом о платном промету („Сл. лист СРЈˮ, бр. 3/02 и 5/03 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 43/04, 62/06, 31/11 и 80/15), Народна банка Србије донела је Одлуку о ближим условима, садржини и начину вођења регистра меница и овлашћења ( „Сл. гласник РСˮ, бр. 56/11 и 80/15). Овом одлуком прописују се ближи услови под којима и начин на који Народна банка Србије води Регистар меница и овлашћења које је дужник дао својој банци и свом повериоцу, садржина Регистра, као и начин брисања података из Регистра.

 

Захтев за регистрацију менице/овлашћења дужник подноси својој банци, и то:

1) захтев за регистрацију менице,

2) захтев за регистрацију овлашћења.

 

Захтеви се подносе банци непосредно, у два примерка, од којих један остаје банци, а други, који банка оверава, задржава подносилац захтева. У захтеву за регистрацију меничног бланкета, који садржи само потпис издаваоца или акцептанта (бланко меница) уноси се серијски број менице, основ по коме је издата и износ из основа.

Код бланко меница, код којих није могуће утврдити износ из основа, уноси се само серијски број менице и основ издавања.

Ако је дужник по једном основу издао више меница, оне се у захтеву за регистрацију менице уносе под једним редним бројем и везују за један основ.

После извршене логичке контроле података из захтева за регистрацију менице/овлашћења, банка потврђује пријем захтева његовом овером. После издавања потврде, банка Народној банци Србије електронски доставља податке за евидентирање менице/овлашћења у Регистру. Податке преузете од банака, Народна банка Србије објављује на својој интернет страници, и то наредног дана од дана добијања тих података.

Као датум и време регистровања менице/овлашћења сматрају се датум и време када су на интернет страници Народне банке Србије објављени подаци, чиме се дужнику потврђује регистрација менице/овлашћења.

Брисање из Регистра врши се на основу захтева банке дужника која је исплатила меницу/овлашћење с рачуна дужника, као и када поверилац захтев за повлачење менице/овлашћења поднесе пре рока доспећа. Поверилац овај захтев подноси својој банци уз подношење менице/овлашћења на увид.

Захтев за брисање менице/овлашћења из Регистра може поднети и дужник који сâм поседује меницу/овлашћење које је издао, а које при том подноси банци на увид. Бланко меница се брише из Регистра на захтев, који поверилац подноси својој банци уз подношење менице на увид, односно на захтев који дужник који сâм поседује меницу коју је издао подноси својој банци уз подношење менице банци на увид.

Менице/овлашћења исплаћени кроз принудну наплату или повучени из принудне наплате бришу се из Регистра. Менице/овлашћења за које није покренут поступак принудне наплате бришу се из Регистра после истека осам дана од датума доспећа менице/овлашћења.

Народна банка Србије брише менице/овлашћења из Регистра кад од надлежног суда прими решење о отварању стечајног поступка над дужником или решење о отварању стечаја, потврђивању усвајања унапред припремљеног плана реорганизације и обустављању стечајног поступка или ликвидације над дужником, кад је дужник брисан из регистра код Агенције за привредне регистре, као и кад прими решење надлежног суда донето у складу са одредбама закона којима се уређује меница, а које се односе на амортизацију менице.

На интернет страници Народне банке Србије објављују се подаци о меницама/овлашћењима који нису доспели на наплату, као и о онима који су доспели, а за које је поступак принудне наплате у току, и то са стањем од претходног радног дана.

Народна банка Србије уписује у Регистар привремену меру о забрани извршења менице/овлашћења на основу решења надлежног органа.

Захтев за регистрацију менице/овлашћења могу поднети дужник или поверилац, и то за менице/овлашћења који су издати најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу те одлуке, а доспевају за наплату после тог рока. Принудна наплата ових меница/овлашћења врши се само ако су евидентирани у Регистру.

Ради ефикаснијег праћења реализације и рачуноводствене евиденције меница и овлашћења, буџетски корисници би требало да (као поверилац) воде помоћну евиденцију свих инструмената обезбеђења с којим располажу, односно које су примили као средства обезбеђења.

У складу са Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, бр. 125/03 и 12/06), форма помоћних евиденција није прописана. Ипак, ова евиденције би требало да садржи већину, ако не и све податке који су садржани и у Регистру меница и овлашћења.

 

Препорука је да евиденција садржи следеће податке:

– назив издаваоца менице;

– серијски број менице;

– назив пословне банке (трасата);

– датум издавања менице;

– основ издавања менице (број уговора);

– износ (ако је назначен),

– датум доспећа.

 

Слична евиденција води се и за овлашћења, с тим да је врло битан елемент датум када је пословна банка оверила овлашћење и тиме потврдила да издавалац менице у тој банци има активан текући рачун.

Када се стекну услови за наплату менице, ималац менице (ремитент) доставља меницу на наплату пословној банци (трасату) издаваоца менице (трасанта). Поступак наплате менице започиње тиме што банка проверава да ли меница достављена на наплату садржи све елементе прописане законом којим се уређује меница и да ли је поднета о року доспећа, истовремено вршећи и контролу исправности налога за наплату.

Када је извршена формална провера достављене документације, банка врши проверу стања средстава на текућем рачуну дужника. Уколико на рачуну дужника има средстава, банка налог за наплату менице извршава одмах у целости, односно сва средства преноси са рачуна дужника на рачун повериоца. По извршеној исплати менице, на њеној полеђини се уписује износ реализованих средстава, са потписом и печатом овлашћеног радника банке, и меница се враћа меничном дужнику са чијег рачуна је извршена исплата.

У случају када издавалац менице уопште нема средстава или их нема довољно, банка не извршава налог делимично, већ електронском поруком одмах доставља Принудној наплати Народне банке Србије податке с тог налога, с потврдом да су подаци веродостојни и тачни и да за то одговарају овлашћени запослени радник у банци и сама банка. По пријему електронске поруке, Принудна наплата Народне банке Србије налаже свим банкама да дужнику (издаваоцу менице) блокирају све динарске и девизне рачуне, да без одлагања одмах доставе податке о стању средстава на тим рачунима, као и да му не отварају нове рачуне.

Након добијања података о стању средстава код других банака, Принудна наплата Народне банке Србије даје захтев за пренос средстава с блокираног рачуна банке код које дужник има највиши износ средстава на динарском рачуну, а уколико ни тај износ није довољан за намирење обавезе по издатој меници, захтев за пренос средстава се доставља осталим банкама редом, према висини средстава до потпуног намирења налога за принудну наплату.

Уколико на динарским рачунима нема средстава за извршење налога за принудну наплату или их нема довољно, захтев за извршење налога за принудну наплату даје се банкама код којих дужник има девизне рачуне, и то редом према висини средстава до потпуног извршења налога за принудну наплату.

Након потпуног извршења налога за принудну наплату, Народна банка Србије без одлагања обавештава банке о деблокади средстава дужника и рачуна код тих банака. Комплетан поступак приликом принудне наплате регулисан је Одлуком о начину вршења принудне наплате с рачуна клијента коју је донела Народна банка Србије, на основу Закона о НБС и Закона о платном промету („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/04, 62/06 и 31/11).

 

Процедура коришћења менице код буџетских корисника

У случају када буџетски корисник, тј. корисник јавних средстава преузима обавезу чије се плаћање врши у више година, а сагласно апропријацијама које су им опредељене буџетом, односно финансијским планом, неопходно је планирати средства у наредним годинама и за наведене намене. Пружаоци услуга, управо из тих разлога, корисницима јавних средстава могу тражити да се због сигурности наплате извршених услуга у дужем временском периоду изда валидни, законом прописани инструмент обезбеђења плаћања. Најчешће коришћени и најсигурнији инструмент обезбеђења плаћања јесу менице и овлашћење.

У пракси, буџетски корисници најчешће издају менице у поступку јавних набавки. Имајући у виду да овај сегмент финансијског пословања буџетских корисника није посебно уређен прописима, јавља се потреба за додатним образложењем.

Корисници јавних средстава – буџетски корисници своје пословање обављају преко подрачуна који се воде у Министарству финансија, Управи за трезор и сви су укључени у систем консолидованог рачуна трезора. Када буџетски корисник изда меницу, као средство обезбеђења плаћања, онда у меничним радњама он постаје трасант, Управа за трезор као лице које треба да изврши исплату менице постаје трасат, а ремитенти су лица по чијој наредби се меница мора платити.

Издавалац менице, корисник јавних средстава, приликом давања менице као средства обезбеђења попуњава менични бланкет који је издала Народна банка Србије у складу са Одлуком о јединственом меничном бланкету („Сл. лист СРЈˮ, бр. 29/94 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 39/04). Истовремено, ремитенту се с меничним бланкетом доставља и Овлашћење.

Овлашћење може бити: једнократно (измирује се једна обавеза) и вишекратно (измирење више обавеза по једном основу или по одређеној динамици измирења обавеза). Овлашћење потписује лице које је складу са Законом о буџетском систему овлашћено за заступање и чији се потпис налази на картону депонованих потписа заједно са печатом који је отиснут.

Овлашћење на основу којег је могуће наплатити меницу, дужник, корисник јавних средстава, предаје организационој јединици Управе за трезор код које има отворен подрачун. Један примерак остаје у Управи за трезор, док се други враћа дужнику ради доставе повериоцу. Приликом предаје овлашћења, Управа за трезор потврђује исправност података у овлашћењу, али тим потписом се не гарантује да ће обавеза бити извршена, тј. плаћена. По достављању овлашћења, корисници јавних средстава у надлежној организационој јединици Управе за трезор у којој им је отворен подрачун, подносе захтев за регистровање менице и овлашћења у складу са Одлуком о ближим условима, садржини и начину вођења регистра меница и овлашћења („Сл. гласник РСˮ, бр. 56/11 и 80/15). Након провере унетих података у захтев за регистровање меница и овлашћења, Управа за трезор их упоређује са базама података с којима располаже. Управа за трезор исправно попуњен захтев за регистрацију доставља Народној банци Србије електронским путем. Преузете податке из захтева, Народна банка Србије објављује на својој интернет страници.

Уколико се стекну услови за наплату менице, ималац менице – поверилац – ремитент подноси је на наплату организационој јединици Управе за трезор код које се води подрачун дужника укључен у систем консолидованог рачуна трезора. Организациона јединица Управе за трезор примиће меницу ради реализације уколико она садржи битне елементе прописане Законом о меници. Меница се прима на дан доспећа или у року од два радна дана од доспелости. Контролом достављене документације, формалноправне исправности менице и налога за пренос средстава, стичу се услови за исплату средстава повериоцу – ремитенту с подрачуна корисника јавних средстава. Извршење се спроводи по редоследу који је одређен према датуму и времену пријема уписаног на налогу из свих средстава дужника, осим средстава изузетих законом. У случају да је меница исправна и да на подрачуну дужника има довољно средстава за њену исплату у целости, Управа за трезор врши пренос средстава на рачун повериоца. После реализације налога за пренос испостављеног на основу менице, она се у оригиналу доставља дужнику са чијег је подрачуна извршена исплата. Ако на подрачуну меничног дужника нема средстава за извршење налога за исплату менице у целости, налог за пренос се не извршава делимично, већ Управа за трезор шаље електронску поруку Народној банци Србије која спроводи принудну наплату са свих подрачуна корисника јавних средстава – издаваоца менице.

И на крају, још једном напомињемо да корисници јавних средстава могу издавати менице као инструмент обезбеђења, имајући при том у виду лимите који проистичу из Закона о буџетском систему и Закона о буџету за текућу годину.

 

[signoff]

Начини одређивања доспелости менице:

1) по виђењу – значи да та меница доспева и да је платива одмах у оном тренутку када је ималац поднесе меничном дужнику на исплату; ималац менице сâм одређује тренутак виђења, односно када ће меницу поднети меничном дужнику на исплату; у пословној пракси су честе клаузуле којима се одређује најдужи рок у коме се меница по виђењу мора презентовати на исплату; меница која доспева по виђењу мора бити презентована на исплату најкасније у року од једне године од дана издавања те менице;

2) на тачно одређен дан – значи да се тога дана меница мора презентовати на исплату; уместо тачно одређеног дана, допуштена је клаузула „почетком” или „крајем” месеца, што значи првих десет дана у месецу или последњих десет дана у месецу;

3) на одређено време од дана издања менице – значи да меница доспева по протеку одређеног броја дана од дана издања менице; ако је доспелост одређена бројем дана, дан издања менице се не урачунава у рок доспелости; код оваквог начина одређивања доспелости, нису допуштене клаузуле о камати и каматној стопи;

4) на одређено време по виђењу – најчешће се „виђењем” меница акцептира, па после одређеног рока доспева; потребне су две презентације менице, дакле, најпре је „виђење” по тој меници чији је датум писмено констатован на меници, а затим по протеку рока следи исплата менице; овакав начин одређивања доспелости менице нарочито је погодан у ситуацијама када је трасату потребно одређено време да прикупи довољну своту новца за исплату менице; безусловни упут за исплату одређене своте новца мора бити у свакој меници;

[/signoff]

 

[blockquote]

МЕНИЧНА ТЕРМИНОЛОГИЈА

 

Акцептирање менице

Издавањем менице, трасант се обавезао да ће исплатити менични износ ремитенту или неком другом по ремитентовој наредби у означеном року уколико трасантов налог (платити по овој једној меници) евентуално не прихвати лице означено у меници као трасат. Трасат постаје обавезан по меници тек пошто прихвати трасантов позив, тј. моментом акцептирања. Акцептирање је менично-правна радња којом се неко лице, по правилу трасат, обавезују да плати у року доспелости износ означен у меници. Моментом акцептирања менице (или изјавама о прихватању трасантовог позива) сва заинтересована лица, а у првом реду трасант, осигурала су се да ће акцептант, сада главни менични дужник, извршити меничну обавезу. Подношење меница на акцептирање је радња којом заинтересовано лице презентира ову хартију од вредности трасату, у месту његовог пребивања, ради стављања писмене изјаве о прихватању меничне обавезе. Презентант не оставља том приликом меницу трасату, већ је само прензентује на потпис. Према томе, подношење на акцепт ради трасатовог прихватања меничне обавезе је више упућено на стварање уверења да је са меницом све у реду и да ће је акцептант исплатити у року доспелости.

 

Плаћање менице

Исплата означеног меничног износа представља природан крај менично-правног посла. Ималац менице, водећи рачуна о њеној доспелости, мора меницу презентовати главном меничном дужнику на дан њене доспелости или најкасније дан-два по доспећу. Исто тако, меница се мора презентовати на исплату у месту плаћања, а уколико оно није означено, онда у месту трасатовог пребивалишта.

 

Протест код менице

У случају да меница не може да се наплати, врши се протест менице. Протест менице представља посебну меничну радњу, где ималац менице на веродостојан начин утврђује да је безуспешно покушао да наплати меницу. У ужем смислу, под протестом треба подразумевати јавну исправу, коју је издао судски орган на захтев имаоца менице или његовог пуномоћника и у којој овлашћено службено лице потврђује да је ималац менице или његов пуномоћник предузео радње неопходне за очување меничних права све до презентације менице на исплату. Поред тога, протест означава и меничну радњу којом ималац менице на веродостојан начин доказује да је предузео неопходне мере ради остваривања својих меничних права. На основу тако утврђеног појма протеста није тешко закључити да ова јавна исправа има карактер веродостојног доказног средства. Подизање протеста може да учини ималац менице или његов пуномоћник, а под одређеним условима то право припада и имаоцима дупликата или копије менице. Протестант, као овлашћено лице, обавезан је да се обрати надлежном органу (у нашој држави општинском суду у месту плаћања менице) и да у законском облику подигне протест. Уз то, протестант је обавезан да поднесе меницу и изјаву да је безуспешно покушавао да изврши обавезну меничну радњу. Када су испуњени услови, надлежни орган/суд, позива дужника (трасата или акцептанта) да изврше тражену меничну радњу – исплату менице. Кад дужник ни на захтев суда не учини исплату менице, онда исту чињеницу констатује суд у посебној протестној исправи коју суд издаје протестанту. Као посебна јавна књига, код суда се води протестни регистар у који се уписују све ове чињенице.

[/blockquote]