Мере и акције за решавање проблематичних кредита

У овом тексту ћемо се, најпре, осврнути на значај и реалну претњу коју носе проблематични кредити, а затим и на мере које се планирају за њихово решавање, у широкој акцији државних органа

 

 

 

У току ове године, у жижу интересовања јавности изнет је проблем тзв. проблематичних кредита. Иако је банкарски сектор у Републици Србији високо капитализован и ликвидан, висок и растући ниво проблематичних кредита све више оптерећује банкарски сектор, ограничава кредитну активност и више стопе раста. Растући тренд проблематичних кредита од 2009. године последица је како макроекономских, тако и фактора специфичних за појединачне банке (као што су слаба интерна организација, неадекватни аналитички капацитети и недостатак јасних процедура за управљање проблематичним кредитима). Како било, проблематични кредити су идентификовани као највећи проблем банкарског сектора, па су у току ове године кренуле и организоване акције на његовом решавању.

 

ШТА СУ ПРОБЛЕМАТИЧНИ КРЕДИТИ?

Проблематични кредит дефинисан је Одлуком о извештавању банака („Сл. гласник РСˮ, бр. 125/14 и 4/15 – Прилог 8 (НПЛ 1)), као стање укупног преосталог дуга појединачног кредита (укључујући и износ доцње):

– по основу кога је дужник у доцњи (на начин предвиђен одлуком којом се уређује класификација билансне активе и ванбилансних ставки банке) дуже од 90 дана, или по основу плаћања камате или главнице;

– по коме је камата у висини тромесечног износа (и виша) приписана дугу, капитализована, рефинансирана или је њено плаћање одложено;

– по основу ког дужник касни мање од 90 дана, али је банка проценила да је способност дужника да отплати дуг погоршана и да је отплата дуга у пуном износу доведена у питање.

 

ЗАШТО ТРЕБА РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМАТИЧНЕ КРЕДИТЕ?

Проблематични кредити представљају главни проблем у банкарском сектору Србије. Ниво, структура и природа проблематичних кредита значајан су извор ризика за банкарско пословање. Поред тога, акумулирање проблематичних кредита у билансима банака негативно утиче на кредитну активност банака, а самим тим и на привредну активност, пре свега због смањења доступности потенцијалних извора финансирања како за привредна друштва тако и за становништво.

Проблематични кредити слабе кредитне канале и кроз нижу понуду кредита негативно утичу на инвестиције и привредни опоравак. Истовремено, нижи привредни раст утиче и на квалитет кредитног портфолија банака, а тиме и на перформансе банкарског сектора. Због тога повећање нивоа проблематичних кредита у дужем периоду може угрозити стабилност финансијског система. Проблематични кредити представљају и један од разлога који утичу на раст цене задуживања, имајући у виду да банке често зарачунавају више каматне стопе на новоодобрене кредите с циљем покрића губитака насталих по основу проблематичних кредита.

Анализе међународних финансијских институција упућују на закључак да показатељ проблематичних кредита већи од 10% смањује кредитну активност за 4% (по искључењу споредних ефеката). Због тога, питање проблематичних кредита треба да се решава на одржив начин како би банкарски сектор био у потпуности у стању да обнови кредитирање економски одрживих привредних субјеката.

 

МЕРЕ И АКЦИЈЕ КОЈЕ ЋЕ СЕ ПРЕДУЗИМАТИ ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМАТИЧНИХ КРЕДИТА

Изнети подаци показују да су проблематични кредити стваран и реалан проблем. Истина, банкарски сектор у Републици Србији је висококапитализован и ликвидан, па високо учешће проблематичних кредита у оним укупним још увек не угрожава стабилност финансијског система захваљујући потпуној покривености тих кредита регулаторним резервисањима. Проблем, међутим, постоји и он се мора решавати.

У тексту који следи даћемо преглед и опис актуелних и очекиваних мера које државни органи предузимају у циљу решавања проблематичних кредита.

 

1. Стратегија и акциони планови за проблематичне кредите

Државни органи Републике Србије (Влада и Народна банка Србије) препознали су потребу решавања проблематичних кредита као задатак од високог значаја који изискује израду свеобухватне стратегије уз укључивање свих надлежних институција.

Као први конкретан корак у решавању проблематичних кредита, Влада Републике Србије донела је Стратегију за решавање проблематичних кредита, која је објављена у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 72/15 (у даљем тексту: Стратегија). Стратегија је израђена у сарадњи надлежних министарстава и Народне банке, а њен циљ је:

– обезбеђивање подстицаја и уклањање препрека идентификованих у систему које спречавају правовремено решавање проблематичних кредита, и

– успостављање система који ће спречити акумулацију проблематичних кредита до нивоа који може имати негативне ефекте на кредитну активност угрожавајући потенцијални економски раст.

 

Очекује се да предузимање мера предвиђених Стратегијом снажно утиче на смањење нивоа проблематичних кредита.

 

Уз Стратегију, усвојена су два акциона плана, и то:

1) Акциони план за спровођење Стратегије, који је припремила Влада, а обухвата активности надлежних министарстава и осталих државних институција осим НБС, и

2) Акциони план НБС, који ће бити у складу са Стратегијом, а који обухвата активности НБС из њене надлежности.

 

Оба акциона плана садрже детаљно описане кораке које је потребно предузети, с релевантним временским роковима и очекиваним резултатима, уз навођење надлежних институција за реализацију планираних активности, и од њих се очекује да заједно, имплементирани, чврсто поставе ниво проблематичних кредита на силазну путању.

Акциони план НБС морао је да се донесе засебно због уставне и институционалне независности НБС.

 

2. Конкретне мере на бази Стратегије и акционих планова

Стратегија и акциони планови трасирали су све будуће активности на решавању проблематичних кредита, идентификујући следеће кључне области кроз које ће се те активности одвијати:

– унапређење капацитета банака за решавање проблематичних кредита;

– омогућавање услова за развој тржишта проблематичних кредита;

– побољшање и подстицање вансудског реструктурирања дуга;

– унапређење оквира за судско решавање дугова и хипотеку.

 

Погледајмо конкретне активности у оквиру ових области:

(1) Иако су проблематични кредити саставни део банкарског пословања, потребно је ојачати капацитет банака за решавање проблематичних кредита благовремено и на оптималан начин. НБС ће спровести посебна дијагностичка испитивања на репрезентативном узорку активе банкарског сектора (14 банака) и, по завршетку ових испитивања, НБС ће размотрити модалитете унапређења регулаторног оквира за банке.

Од банака се тражи да, у складу с прописима НБС који се односе на управљање ризицима у банкама, обавезно процењују кредитни ризик дужника, узимајући у обзир његове посебне карактеристике. Поред тога, банке треба да обезбеде јасну класификацију потраживања у категорије ризика у складу са степеном наплативости, као и континуирано праћење и потврду адекватности рангирања потраживања у те категорије. Треће, банке ће бити дужне да успоставе ефикасно праћење пласмана, укључујући и систем раног уочавања повећаног кредитног ризика, који омогућава благовремено препознавање дужника код којих је дошло до повећања и који укључује утврђивање квалитативних и квантитативних показатеља за рано уочавање повећаног кредитног ризика.

(2) Процена вредности средстава обезбеђења које поседују банке на име датих кредита углавном се показала као недовољно регулисана област, што је довело до неизвесности око валидности процена вредности. У великом броју случајева, пракса је показала прецењивање вредности и знатне разлике у вредности колатерала у поступку извршења хипотеке. Заправо, највећи проблеми постоје код процене вредности непокретности и јавља се потреба за унапређењем регулативе која се односи на проценитеље, са циљем јачања стручности, искуства, кредибилитета и интегритета професије.

У циљу решења овог питања, Министарство финансија (у даљем тексту: Мфин) унапредиће регулацију проценитеља и прецизност процене вредности непокретности тако што ће успоставити транспарентне критеријуме и стандарде за процену вредности, у складу с најбољом међународном праксом.

 

У циљу унапређења регулативе којом се уређује професија проценитеља вредности непокретности, и подизања нивоа стручних знања, искуства, кредибилитета и интегритета професије, до краја 2015. године треба очекивати:

– Закон о процени вредности, са подзаконским актима, и

– израду минималних стандарда за процену вредности, с транспарентним критеријумима процене вредности.

 

(3) Развој тржишта проблематичних кредита омогућио би правовремено и ефикасно решавање проблематичних кредита и помогао би напоре банака у погледу реструктурирања. Тржиште проблематичних кредита помогло би банкама да управљају проблематичним кредитима, побољшају укупно управљање ризицима и промовишу реструктурирање привредних друштава и донело би веће користи на макро плану смањењем терета корпоративних дугова. То би са своје стране употпунило финансијско реструктурирање побољшањем свеукупне профитабилности банака.

Имајући у виду бројне услове који се морају испунити како би се омогућио развој тржишта проблематичних кредита, а посебно препреке у областима пореза, права, капацитета, података и остале препреке, предузеће се активности у оквиру више области:

(а) Министарство финансија ће:

– размотрити признавање банчиних отписа дугова правних лица као трошак за пореске сврхе, без потребе за започињањем судских поступака за кредите у доцњи преко две године, путем измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица;

– размотрити укидање захтева да банке плаћају порез по одбитку приликом отписа дугова физичких лица, путем измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана;

– спровести свеобухватни преглед пореског законодавства с циљем да идентификује остале (потенцијалне) препреке, укључујући пореске импликације које се могу материјализовати приликом продаје проблематичних кредита, и припремити (уколико су потребне и имајући у виду фискалну одрживост) остале измене пореског законодавства и/или обавезујућа упутства запосленима у Пореској управи.

(б) Министарство правде ће:

– размотрити начине да реши постојећи проблем продаје проблематичног кредита током парничног поступка (на пример, тако што би се омогућила промена тужиоца до које је дошло због продаје проблематичног кредита у току парничног поступка без потребе за претходном сагласношћу туженог или, алтернативно, тако што би разјаснила постојећа правила о окончању парничног поступка у току, како би се отклонила неизвесност око употребе такве коначне одлуке од новог власника проблематичног кредита).

 

(4) Имајући у виду разноврсност фактора који утичу на спор развој тржишта проблематичних кредита, посебно пореске и правне препреке, препреке у капацитетима и у доступности података, као и других препреке, потребан је вишедимензионални приступ. Остали аспекти које треба сагледати укључују потенцијалне препреке при успостављању приватних друштава за управљање активом или других друштава са посебном наменом, као и заштитне мере у случају потенцијалне либерализације продаје проблематичних кредита инвеститорима и друштвима која послују ван Републике Србије.

Осим тога, НБС ће спровести свеобухватну анализу могућности и препрека потенцијалне либерализације уступања проблематичних кредита по којима су дужници физичка лица. Ово је свакако комплексније и осетљивије питање у односу на сегмент проблематичних кредита сектора правних лица. У ту сврху, НБС ће:

– спровести свеобухватну анализу с циљем процене потенцијалних ефеката могуће либерализације уступања проблематичних кредита сектора становништва и идентификације правних и осталих препрека повезаних са овим питањем.

 

(5) Агенција за осигурање депозита (АОД) управља значајним уделом портфолија проблематичних кредита у државном власништву. Средства и експертиза АОД, међутим, недовољни су за адекватно спровођење њеног мандата. Како би решила ово питање, АОД ће, у сарадњи са Мфин, развити Стратешки план за управљање активом и успоставиће интерне процедуре, са одговарајућим капацитетима, за редовне процене вредности активе и процену вредности средстава обезбеђења којима је та актива обезбеђена. Такође, АОД ће успоставити консолидовани тим за решавање проблематичних кредита како би ојачала свој капацитет за решавање проблематичних кредита који су у надлежности те институције.

У овом домену је, значи, конкретан циљ да АОД унапреди кадровски капацитет који ће допринети решавању проблема ненаплативих кредита, што може довести до јачања стока ненаплативих кредита који потенцијално може бити понуђен тржишту. Створиће се својеврсни консолидовани тим за решавање проблематичних кредита (који ће се адекватно упослити и обучити), и тиме квалификовано оспособити за решавање својих портфолија проблематичних кредита у државном власништву а посебно оних који се налазе у оквиру стечајног поступка.

 

(6) Вансудско реструктурирање потпомогло би убрзано и уређено решавање финансијских потешкоћа привредних субјеката. У пракси, споразумно финансијско реструктурирање (СФР) прекасно се започиње – када је дужниково финансијско стање неповратно погоршано.

Како би се олакшало и подстакло СФР, Министарство привреде (МП) је предложило нови Закон о СФР, којим се институционално и на целовит начин, стварају услови који омогућавају привредним субјектима у финансијским тешкоћама реструктурирање дугова, односно реорганизација њиховог односа с највећим (или свим) повериоцима, пре свега кредиторима. Споразумно финансијско реструктурирање је добровољно, вансудско реструктурирање дугова привреде кроз редефинисање односа између фирме у проблемима и поверилаца, пре свега банака, а преговори се воде уз подршку Привредне коморе Србије као институционалног медијатора. Споразумно финансијско реструктурирање је веома ефикасан инструмент за реструктурирање дугова у циљу побољшања изгледа за опоравак пословања привредног друштва. Такође, овај инструмент је један од начина за решавање системског питања проблематичних кредита, односно смањења нивоа ненаплативих пласмана привреди. У том смислу, овај Закон подстиче привредне субјекте у финансијским проблемима да правовремено покрену поступак споразумног финансијског реструктурирања, како би редефинисали своје односе с повериоцима и очували пословне активности. Нови закон ће имати позитиван ефекат на сва привредна друштва, предузетнике, банке и друге финансијске институције, јер се законом регулишу сва питања од значаја за ефикасно реструктурирање дугова. Нова законска решења ће имати позитиван ефекат на:

– привредна друштва, посебно мала и средња привредна друштва и предузетнике, који ће бити у могућности да кроз поступак споразумног финансијског реструктурирања, са својим повериоцима, пре свега, кредиторима, договоре начине (мере) решавања финансијских проблема у циљу стварања услова за нормалан наставак пословања, као и

банке и друге финансијске институције, које предузимајући мере споразумног финансијског реструктурирања, могу значајно да допринесу смањењу ненаплативих кредита (проблематичних кредита).

 

(7) Многи фактори доприносе неефикасности оквира за извршење, укључујући одлагања усред преоптерећености судова предметима, неадекватне судске процене вредности, неефикасне судске аукцијске продаје и недостатак заинтересованости за судске аукцијске продаје. Даље, аукцијска правила за продају дужникове имовине строга су и дестимулативна. Како би се решила ова питања, Министарство правде размотриће измену врсте аукција у случајевима извршења над имовином правних лица и предузетника (укључујући и хипотеке) и уступање надлежности привредним судовима за све случајеве извршења над имовином правних лица и предузетника.

 

(8) Иако је стечајни оквир проширен претходних година увођењем унапред припремљених планова реорганизација, као нове опције реструктурирања, искуство показује да се они углавном користе као начин за продужење рока отплате дугова, без свеобухватног реструктурирања задуженог предузећа. Штавише, разлучни повериоци имају значајне проблеме да ефективно заштите своја права, делом због значајних одлагања при ликвидацији заложене имовине. МП ће припремити измене Закона о стечају како би унапредило заштиту права разлучних поверилаца, једним делом тако што ће им омогућити већу контролу над одлукама које утичу на њихова разлучна потраживања. МП ће предложити и додатна правила за стечајне поступке (на пример, везана за проблематичне групе предузећа, заштиту нових извора финансирања при реорганизацијама, ревизију накнада стечајних управника, улогу поверилаца при избору стечајног управника). Постоји и потреба да се додатно ојачају капацитети Агенције за лиценцирање стечајних управника, као и да се ојача капацитет судова за вођење стечајних поступака.

 

(9) Стечајни поступак је постао врло сложен и високо специјализован судски поступак који захтева посебна знања и искуство стечајних судија. Правосудни систем у Србији (а поготово привредни судови) није, међутим, у потпуности одговорио на ову промену и не постоје хомогена правила за избор и обуку стечајних судија, који би требало да буду специјализоване судије без других послова у привредним судовима. Осим тога, констатовано је да се у појединим привредним судовима само једном судији распоређују стечајни предмети, што потенцијално води до преоптерећености предметима. Требало би да постоји јединствено правило о максималном броју текућих предмета стечаја по сваком таквом судији (тај број не може бити исти као и за стандардне парничне предмете, већ мора бити знатно нижи), како би се омогућило судији да уложи време и труд да проучи појединости сваког предмета (а посебно предложене планове реорганизације и дотад уложене примедбе поверилаца) и све податке који долазе од бројних учесника овог вишестраначког поступка, јер је правило да се укључи имовина значајне вредности и супротстављени интереси различитих актера (у поређењу са уобичајеним привредним спором). Такође би требало омогућити судији да правилније и строже надгледа рад стечајних управника у свим релевантним детаљима (на пример, у вршењу својих овлашћења да пажљивије испитују и одобравају – супротно преовлађујућој пракси – месечне спискове трошкова стечајног поступка, као и да обезбеђују поштовање свих релевантних закона и прописа).

Стечајним судијама често недостају знања и вештине из економске и финансијске области, што посебно доводи до њиховог претежног ослањања на оно што долази од стечајних управника. И даље постоји уврежено мишљење међу стечајним судијама да је стечајни управник орган суда (или његов помоћник), као што је некада био, а супротно његовој тренутној улози органа поступка, заједно са органима поверилаца. Ова неодговарајућа перцепција спречава многе судије да правилно примењују законске одредбе и своја дискрециона овлашћења дата законом, посебно у случајевима налик на спор између дужника и његових поверилаца, али и између самих поверилаца, или у споровима између обезбеђеног повериоца и стечајног управника.

 

(10) Правни оквир који уређује хипотеку је управо измењен. Претходни оквир је имао бројне недоследности и двосмислености, што је доводило до проблема при реализацији хипотеке. Препознате препреке решене су циљаним изменама Закона о хипотеци усвојеним у јулу 2015. Уз ове измене, неопходно је да се унапреди ефикасност уписа хипотеке, који може бити одложен услед нерешених претходних захтева за измене у Катастру непокретности. Неопходно је успостављање функционалног другостепеног процеса одлучивања у предметима везаним за регистар непокретности, заједно са идентификацијом конкретних регистара непокретности са високим бројем нерешених предмета. С друге стране, потребно је унапређење судског извршног поступка при реализацији хипотеке и продаји заложене имовине, оптерећеног неефикасношћу основних судова који су надлежни за те поступке. Адекватна заштита хипотекарних поверилаца нижег реда приликом реализације хипотеке у вансудском поступку требало би да буде обезбеђена адекватном проценом вредности имовине која је предмет хипотеке и отвореним и транспарентним поступцима аукцијске продаје.

Министарство финансија припремиће предлог измена и допуна Закона о хипотеци који ће:

– дозволити купцу имовине која је инструмент обезбеђења да је вансудски купи, ослобођену од заложних права нижег реда, али истовремено пружити задовољавајућу заштиту хипотекарних поверилаца нижег реда у смислу коришћења адекватне процене вредности при таквим вансудским продајама.

 

(11) Коначно, потреба, изводљивост и тренутак увођења оквира за лични стечај у Републици Србији биће пажљиво анализирани. Стање проблематичних кредита становништва у Србији је релативно под контролом и чини око 10% од укупних кредита становништву и 16% укупних проблематичних кредита. Иако је оквир личног стечаја важан инструмент за решавање презадужености у сектору становништва (који чини 33% укупних банкарских кредита у Србији), увођење таквог оквира није непосредни приоритет. Такође, значајно је истаћи време неопходно да се испуне потребни предуслови за успостављање делотворног режима личног стечаја.

 

НАКНАДНЕ АКТИВНОСТИ

Предвиђено је да спровођење Стратегије представља трогодишњи континуирани процес при чему ће Радна група образована по Одлуци Владе број 02-5145/2015-1 од 11. маја 2015. године бити носилац тог процеса. Она ће бити задужена за стално вршење надзора над спровођењем Стратегије и идентификовање свих преосталих ризика и изазова које треба решавати.

Радна група ће бити обавезана да двапут годишње припрема извештаје за Владу и НБС, на крају 1. и 3. квартала сваке године. Те извештаје ће пратити (ако је потребно) предлог измена и допуна Стратегије, зависно од примљених извештаја и информација о спровођењу акционих планова. У том циљу, свака од институција носилаца конкретних активности према Акционом плану имаће обавезу да подноси кварталне извештаје Радној групи о спровођењу Акционог плана и могућим отвореним питањима о којима ће се дискутовати (и која ће се решити, уколико је потребно) на нивоу Радне групе. Радна група ће, такође, узети у обзир нове информације које Радној групи доставе друге државне институције и друге заинтересоване стране (укључујући међународне финансијске институције), као и тржишне околности и даљи развој догађаја на тржишту који могу довести до преиспитивања претходно усвојених мера и радњи и/или увођења нових и, сходно томе, ревизије ове стратегије коју Радна група разматра и предлаже Влади и/или НБС.

 

Уместо закључка

Владина Стратегија за решавање проблематичних кредита је врло позитиван помак, који садржи свеобухватан пакет мера с циљем да растерети финансијски и банкарски систем и помогне реални сектор земље да се нормално развија неоптерећен дуговима. Видели смо да та Стратегија и пратећи акциони планови предвиђају многобројне мере и акције, али је сигурно да је коначно решење овог проблема реална економија, решење је подизати животни стандард у смислу да се задужују и кредитно буду способни грађани, а да с друге стране може да се задужује привреда која има пласман производа.

Држава неће преузети трошкове за решење проблема ненаплативих кредита, јер како званичници кажу, „никоме не пада на памет да држава преузме трошкове за нечије раније лоше пословне одлукеˮ. И генерална идеја Светске банке није да држава интервенише у банкарском систему, већ да се створи окружење у којем се проблем дуга брже решава. Стратегија за решавање проблематичних кредита и мере које се спремају, свакако, могу помоћи решавању овог проблема, али за трајно решавање овог питања неопходан је и опоравак привреде. Очекује се да координиране активности свих надлежних институција дају резултате који ће се позитивно одразити на кредитну активност, а последично и на привредни раст, и да ће спровођење мера предвиђених Стратегијом снажно утицати на смањење нивоа проблематичних кредита.

 

 

[blockquote]

Ниво и структура проблематичних кредита у Србији

Од почетка финансијске кризе, када је Народна банка Србије (у даљем тексту: НБС) почела с редовним праћењем проблематичних кредита у банкарском сектору Србије (2008), бележи се њихов више или мање сталан раст. Након привременог смањења у другој половини 2012. године (у највећој мери као последица одузимања дозволе за рад Агробанке), показатељ проблематичних кредита поново је порастао у 2013. години и наставио да расте током 2014. године и у првом тромесечју 2015. године. Крајем априла 2015. године ниво проблематичних кредита у банкарском сектору Србије достигао је износ од 442,6 милијарди динара (3,7 милијарди евра) са бруто показатељем проблематичних кредита од 23%.

 

На крају априла 2015. године проблематични кредити привредних друштава у приватном власништву у укупним проблематичним кредитима имали су учешће од 52,5% (232,2 милијарди динара), са показатељем од 28,8%. Сектор грађевинарства, који чини 16,2% укупних проблематичних кредита привредних друштава у приватном власништву, забележио је највиши показатељ проблематичних кредита у сектору привреде, на нивоу од 50,4%, а прате га прерађивачка индустрија (учешће од 32,8% са бруто показатељем проблематичних кредита од 26,5%) и трговина (учешће од 28,1% са бруто показатељем проблематичних кредита од 25,4%). Учешће проблематичних кредита сектора јавних предузећа у укупним проблематичним кредитима износи 6,1% (27 милијарди динара) на крају априла 2015. године, са бруто показатељем од 15,6%.

 

Проблематични кредити сектора становништва континуирано расту и чине 16,1% (71 милијарда динара) укупног износа проблематичних кредита. Показатељ проблематичних кредита сектора становништва први пут је прешао 10% у мају 2014. године и крајем априла 2015. године достигао је ниво од 10,9%. Крајем априла 2015. године, бруто показатељ проблематичних стамбених кредита износио је 9,0%. Погоршање квалитета стамбених кредита примарно је условљено знатним растом стопе незапослености, стагнирањем нивоа зарада и депресијацијом домаће валуте.

Оно што се може оценити као додатна тешкоћа у већ присутном проблему, јесте чињеница да се највећи део проблематичних кредита односи на кредите који су у доцњи преко једне године. Учешће проблематичних кредита који су у доцњи дужој од једне године порасло је на 73% на крају априла 2015. године. И даље, од 322 милијарде динара кредита који су у доцњи дужој од 365 дана, чак 236 милијарди динара односи се на кредите који су у доцњи дужој од две године, а каква је (не)могућност њихове наплате, јасно говори податак да се 74% укупних проблематичних кредита предузећа у стечају (66 милијарди динара) односи на кредите који су у доцњи дужој од две године. Свакако да ова рочна структура портфолија проблематичних кредита упућује на бројне проблеме са којима се банке суочавају у поступку наплате и у стечајном поступку, покушавајући да реше питање проблематичних кредита.

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА #1

Одредбама Стратегије, Народна банка Србије је најавила да ће до краја ове године размотрити могућност трговине ненаплативим потраживањима грађана.

Проблем са швајцарцима још није решен, а додатна брига стиже од најаве да Народна банка размишља да дозволи да њихове неплаћене рате заврше у рукама специјализованих агенција и фондова. Банкама у Србији грађани дугују 74,5 милијарде, па је најава, у складу са Стратегијом, да би и њихови кредити могли да буду продавани специјализованим агенцијама и предузећима забринула многе. Тим поводом треба подсетити да грађане штити Закон о заштити корисника финансијских услуга без обзира на то да ли је купац банка, или ако се закон измени, сутра буде неко други. Грађанин не може ничим бити доведен у неповољнији положај него што је до тог тренутка био. Сви они уговорни услови које је иницијално потписао са банком остају на снази. Остаје да се види у ком смеру ће НБС спроводити ове одредбе Стратегије.

[/signoff]

 

[signoff]

Предлог закона

Подсећамо да је већ у процедури и Закон о изменама и допунама Закона о Агенцији за лиценцирање стечајних управника, а разлози због којих се предлажу ове измене огледају се у неопходности спровођења реформе у области стечајног система у Републици Србији у погледу управљања стечајним поступцима, како би се унапредио поступак управљања стечајним поступцима, обезбедило адекватно праћење стања у области стечаја, већа транспарентност података, јединствена база података, уједначила пракса, унапредила контрола продаје и обезбедио бољи надзор над радом стечајних управника.

[/signoff]

 

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Подсећамо да је Народна скупштина поново изменила Закон о хипотеци, имајући у виду да је 17. јула 2015. године у „Сл. гласнику РС”, број 63/15 објављена Одлука Уставног суда број ИУз-799/2012 којом је утврђено да одредба члана 31. ст. 7. Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05) у делу који гласи: „и против њега није дозвољена тужба или правни лек” није у сагласности са Уставом.

Како би се очувала ефикасност вансудског поступка продаје, што је наведено и у образложењу одлуке Уставног суда, усвојеним изменама се омогућава да поверилац право продаје стиче с даном коначности решења о забележби хипотекарне продаје. На тај начин се постиже усклађеност с другим прописима који регулишу поступање надлежних служби за катастар непокретности и које коначно решавање по поднетом захтеву предвиђају као довољан разлог за одлучивање по накнадно поднетим захтевима. Ове измене уједно представљају начин за спровођење циљева утврђених Стратегијом за решавање проблематичних кредита, посебно у делу који се односи на унапређење вансудског поступка продаје, али се омогућава и додатна заштита за странке које сматрају да првостепени и другостепени орган управе нису правилно поступили у поступку доношења појединачног управног акта.

Због нових измена Закона о хипотеци, банкари ће се у пракси теже одлучивати да неуредним платишама одузимају станове и више ће се трудити да договором нађу решење. Наиме, по овим изменама, банка због кашњења у отплати кредита има право да клијенту вансудским путем одузме стан, али клијент због тога може да је тужи, па ће банка због судских спорова још теже продати одузети стан. Свако раскидање уговора банци је трошак, па пре тога гледају да исцрпе све могућности, да клијентима, рецимо, одобре репрограм кредита или грејс период.

[/signoff]

[/blockquote]