Мезанин финансирање је у овом тренутку слабо заступљено у Републици Србији, што је последица нормативне неусаглашености релевантних закона са савременим пословним тенденцијама и све чешћом потребом привредних друштава да брзо и једноставно дођу до капитала. У циљу одговарајуће припреме за будуће мезанин инвестиције, потребно је да се учесници на тржишту, а нарочито мала и средња предузећа и банке, мотивишу да искористе предстојеће време да се што боље едукују и упознају са особинама, предностима и недостацима мезанин финансирања
Mешовито (мезанин) финансирање, односно мешовити (мезанин) капитал или квази основни капитал представља заједнички назив за мешовите, тзв. хибридне облике финансирања који истовремено обухватају особине кредита, односно зајма (дужничког капитала, дуга, позајмљеног капитала) и основног капитала (власничког капитала). Реч је о облику ризичног капитала и финансијском инструменту који представља sui generis хибрид кредита, као најраспрострањенијег начина финансирања и финансирања у виду улагања у основни капитал привредног друштва.
Мезанин капитал није условљен традиционалним средством обезбеђења, већ је конципиран на токовима новца друштва у које се улаже и његовој способности да оствари добит. Због наведене карактеристике, мезанин капитал је сличан пројектном финансирању.
Специфичности мезанин финансирања јесу и флексибилна решења у погледу висине, рока доспећа, управљачких права, врсте и висине накнаде и начина отплате.
Основни односи у вези с мезанин капиталом
Финансирање привредних друштава може да има унутрашње и спољне изворе (интерно и екстерно финансирање). Интерно финансирање се спроводи из сопствених и акумулираних финансијских средстава, нераспоређене добити, резерви, амортизације и продаје основних средстава.
С друге стране, екстерно финансирање се манифестује кроз два основна облика – дужнички и власнички капитал. Дужнички капитал подразумева финансијске кредите и зајмове, лизинг, робне кредите, авансну наплату, обвезнице, улагања инвестиционих и других фондова, факторинг, складишну оптимизацију (финансирање на бази залиха). Власнички капитал може да потиче од постојећих чланова друштва (власници), односно унапред познатих будућих чланова (на пример, у случају купопродаје учешћа у основном капиталу друштава с ограниченом одговорношћу или акција акционарских друштава која нису јавна) или неодређеног круга будућих чланова друштва (на пример, иницијална јавна понуда). У почетној фази развоја, микро и мало друштво изворе финансирања најчешће проналазе у средствима оснивача (лична уштеђевина), односно средствима породице и пријатеља оснивача (позајмице).
Капитал је рачуноводствена категорија која, у основи, обухвата: основни капитал, резерве и нераспоређену добит. Поред тога, капитал обухвата и споредни капитал, односно капитал који не служи обављању делатности друштва (на пример, користи се у сврхе улагања у друга друштва).
Основни (регистровани) капитал друштва је новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво, како је регистрована у привредном регистру. Иманентно правној форми привредног друштва, постоје и различити облици основног капитала, и то: акцијски капитал (акционарско друштво), удели (друштво с ограниченом одговорношћу, али и ортачко друштво и командитно друштво), задружни улози (задруге) и др.
Титулари сопственог капитала у неповољнијем су положају од давалаца позајмљеног капитала (поверилаца). Наиме, позајмљени капитал има унапред утврђен рок доспећа и узрокује исплате у виду главнице и камате, чији су висина и динамика унапред утврђени. Поред тога, друштво по правилу преузима обавезу да повериоцу периодично исплаћује одређени износ главнице и камате, као цене новца, а таква обавеза не зависи од успешности пословања друштва. Чак и у случају стечаја или ликвидације друштва, прво се измирују обавезе према даваоцима позајмљеног капитала, а власници сопственог капитала имају само право на расподелу ликвидационог, односно стечајног вишка након целокупног намирења поверилаца, под условом да такав вишак преостане.
Пореске импликације финансирања путем позајмљеног капитала такође су специфичне. Тако, камате на кредите признају се на терет расхода у пореском билансу код пореза на добит правних лица (односно, урачунавају се у трошкове пословања и као такве не улазе у опорезиву добит). Супротно, дивиденде остварене по основу власништва над акцијама не улазе у трошкове пословања, а и подлежу економском двоструком опорезивању када је акционар физичко лице – као плаћање пореза на добит правних лица и пореза на доходак грађана (приходи по основу капитала). Следствено томе, вредност компаније биће већа уколико се она финансира кредитима, него уколико се финансира повећањем капитала (докапитализацијом). С друге стране, повећање основног капитала показује позитиван утицај на обезбеђивање даљег екстерног финансирања за друштво.
С обзиром на чињеницу да у друштвима капитала оснивачи не одговарају за обавезе друштва својом личном имовином (осим изузетно, применом института пробијања правне личности), за поверење поверилаца од кључне је важности каква је адекватност (примереност) капитала друштва и финансијска равнотежа компаније (финансијски левериџ). Наведено имплицира да друштво треба да има повољан однос позајмљеног и сопственог капитала. Супротно, утањена капитализација друштва показатељ је ризика за његову виталност и ликвидност. Тако, висок степен позајмљеног капитала друштва дестимулише потенцијалне улагаче у друштво, због високог ризика, јер високо учешће позајмљеног капитала у односу на сопствени може да доведе до банкротства и гашења привредног друштва. Основни капитал друштва капитала уписује се у Регистар привредних субјеката и мора бити транспарентан, односно мора бити и саставни део оснивачког акта. Уколико друштво својим пословањем остварује профит, поред основног (номинираног) капитала, такво друштво има и неноминирани капитал који обухвата резерве и нераспоређену добит. Профитабилно пословање привредног друштва представља циљ и интерес како поверилаца друштва, тако и његових чланова, односно акционара (оснивача).
Привредна друштва имају могућност екстерног финансирања према два модела: задуживањем или докапитализацијом. Ипак, многа друштва, а нарочито мала и средња предузећа, објективно немају могућност да испуне строге услове под којима се одобравају банкарски кредити, посебно у погледу средстава обезбеђења кредита. С друге стране, банке по правилу не показују нарочито интересовање да пласирају кредите у пословне пројекте и подухвате ових друштава, а истовремено су ограничене и условљене прописима – базелским принципима и стандардима, банкарским прописима Европске уније који се односе на банкарске групације, националним општим и посебним законима и подзаконским прописима и актима централне банке – у погледу висине каматних стопа на одобрене кредите, обавезујућих резерви и других услова и елемената таквог посла. Сходно томе, банке неретко чак ни објективно нису у могућности да подрже пројекте и послове који због своје ризичности могу да носе каматне стопе више од допуштених, више обавезујуће резерве и/или прописују додатне услове и друге елементе које је неопходно испунити. Поред тога, финансијска средства која се за реализацију пословних подухвата и пројеката дотирају из јавних и међународних институционалних финансијских извора углавном нису расположива малим и средњим привредним друштвима као бенефицијарима. Најзад, тржиште капитала (тржиште серијских хартија од вредности и других финансијских инструмената) већ дуго не остварује задовољавајуће стопе промета и не показује параметре који би били индикација опоравка од кризе. Постојећи инвестициони фондови показују највеће интересовање за улагање у велике компаније које остварују високе стопе профита и акционарска друштва чије се акције котирају на берзи, док инвестирање у микрофинансијско тржиште и тржиште ризичног капитала још увек није довољно заступљено, нити су таква тржишта развијена у мери која би поспешила њихову атрактивност.
У условима описаних фактора који дестимулативно утичу на пословање малих и средњих привредних друштава и макроекономије, те тако и на унапређење инвестиционог окружења, предузетничке културе и корпоративног управљања, као потенцијално решење јавља се концепт мезанин финансирања, као облик ризичног капитала, али и облик финансирања који истовремено има карактеристике кредита, односно зајма и основног капитала.
Мешовито финансирање обухвата широк дијапазон финансијских производа и инструмената који имају карактеристике оба основна облика финансирања. Тенденција која се јавља у вези са употребом мезанин финансирања јесте да се превазиђу лоше стране дужничког и власничког капитала када се користе самостално у изворној форми, односно да се комбинују позитивне стране основних екстерних облика финансирања. Овај облик финансирања знатно је присутан у развијеним тржишним економијама, док је на тржишту Републике Србије још увек релативно слабо заступљен.
Појам и обележја мешовитог финансирања
Уредбом ЕУ о фондовима ризичног (предузетног, подухватног) капитала бр. 345/2013 од 17. 4. 2013. године (Regulation (EU) No 345/2013 of the European Parliament and of the Council of 17 April 2013 on European venture capital funds, у даљем тексту: Уредба), дефинисан је quasi-equity капитал као финансијски инструмент код кога је повраћај на инвестицију повезан с добитком или губитком друштва у које је капитал инвестиран, при чему повраћај уложених средстава није у потпуности обезбеђен. Уредбом се утврђује да у поменуте финансијске инструменте спадају субординирани (подређени) кредит (зајам, дуг), тихо учешће, кредити (зајмови) са учешћем у приходима или добити корисника, заменљиве (конвертибилне) обвезнице и варанти.
Уколико дође до стечаја – банкротства или ликвидације друштва у које је инвестиран мезанин капитал, даваоци мезанин капитала имају слабији положај у погледу редоследа наплате у односу на преференцијалне и обичне повериоце, али и јачи положај у односу на инвеститоре у основни капитал друштва, односно осниваче друштва. Према томе, даваоци мезанин капитала подложни су већем ризику у односу на обичне повериоце, али и нижем ризику у односу на осниваче друштва. Даваоци мезанин капитала, такође, не захтевају традиционална средства обезбеђења пласмана. Као резултат наведеног, а као својеврсна премија даваоцима за преузети ризик, мезанин капитал је скупљи за кориснике од класичног кредита и подразумева веће стопе приноса (повраћаја), а неретко је добит давалаца мезанин капитала условљена остварењем добити друштва у које се инвестира. Мезанин капитал садржи позитивне елементе како дужничког, тако и оснивачког капитала. Посматрано из економског аспекта, мезанин капитал представља оснивачки капитал, јер друштво на овај начин поспешује бонитет и кредитну способност, те тиме посредно ствара претпоставке за могућност кредитног финансирања. У складу са чињеницом да мезанин капитал има правну природу дужничког капитала, порез на добит којим се опорезује друштво је нижи, јер камате које друштво плаћа представљају трошкове пословања и не урачунавају се у опорезиву добит.
Тенденцију коришћења мезанин финансирања привредна друштва показују најчешће у фази која долази након оснивања друштва, у којој је друштву неопходан капитал који ће користити за развој и раст, повећање пословних капацитета, експанзију на тржишту, усавршавање производа и/или услуга, прибављање потребне технологије, маркетиншке сврхе, као и ради обезбеђивања залиха и додатног обртног капитала. Корисници мезанин капитала најчешће су ликвидна мала и средња привредна друштва чији менаџмент тежи да избегне разводњавање (дилуцију) капитала, док истовремено таква друштва не испуњавају услове за прибављање класичног кредита, али испуњавају захтевне критеријуме у виду производа и/или услуга који се задовољавајуће котирају на тржишту, пословне историје, стабилних и предвидљивих прилива профита, одрживог управљања, стручног пословног и оперативног планирања. Према томе, мезанин капитал начелно није погодан за новооснована друштва која не испуњавају наведене критеријуме, а нарочито успостављене и поуздане токове новца, као и за друштва која нису одговарајуће позиционирана на тржишту. Уколико друштво испуњава потребне услове, процедура одобравања мезанин финансирања релативно је једноставна и траје кратко.
Степен контроле привредног друштва које користи мешовити капитал од даваоца мезанин капитала разликује се и зависи од примењеног подоблика мешовитог финансирања, преговора који странке воде и уговора који закључе, с тим да су рестриктивне уговорне клаузуле у овом смислу нарочито важне. Давалац мезанин капитала, по правилу, захтева знатније учешће у управљању друштвом у случају да оно доспе у финансијске и пословне тешкоће или када постоје назнаке да би то могло да се догоди, што укључује и могућност конверзије потраживања по основу мезанин капитала у основни капитал друштва.
Супротно класичном кредиту, код кога су приходи ако не одређени, онда одредиви или предвидиви, профит кредитора код мезанин капитала није одређен, тј. фиксан, нити одредив у ужем смислу као комбинација фиксних и варијабилних елемената, већ је условљен резултатима пословања друштва у које се мезанин капитал инвестира. У складу с ризиком улагања, даваоци мезанин капитала, посебно мезанин кредита или зајмова, с корисницима неретко закључују уговоре који садрже рестриктивне клаузуле, које им обезбеђују већу или мању контролу над корисником зајма, а тиме и сигурност у погледу инвестиција.
У складу с међународним рачуноводственим стандардима и принципом предности суштине у односу на форму, мезанин капитал се као институт претежно дужничког карактера рачуноводствено евидентира у билансу стања друштва као дугорочна или краткорочна обавеза, у зависности од уговореног рока отплате, док се мезанин капитал, када претежно има природу основног капитала, рачуноводствено евидентира као основни капитал, односно у оквиру класе капитала.
Најчешће се као даваоци мезанин капитала јављају банке, специјализовани мезанин фондови, приватни инвестициони фондови, фондови ризичног капитала и „пословни анђели”, односно финансијери start-up пројеката високог ризика, као и друге финансијске институције, укључујући и међународне развојне финансијске институције (на пример ЕБРД, Европска банка за обнову и развој). Најзначајнији даваоци овог капитала јесу банке, које се у овом смислу најфреквентније ангажују код куповине (преузимања) компаније коришћењем позајмљеног и ризичног капитала (тзв. кредитна куповина) или приликом преузимања компаније од менаџера. Специјализовани мезанин фондови у креирању мезанин инвестиција уско сарађују с банкама и менаџментом компаније, као и институционалним инвеститорима, како би постигли структуру инвестиција која ће бити оптимизована за потребе свих страна.
Кад је реч о приносу на мезанин инвестицију, највиши приноси се остварују по основу оснивачког капитала, што је уско повезано и с највишим ризиком, након чега следе приходи по основу мезанин капитала који носи мањи ризик, те приходи по основу позајмљеног капитала, али код кога је и ризик најмањи. У системима развијене тржишне економије, просечна стопа приноса на инвестицију мезанин капитала износи од 12% до 25%, док је код власничког капитала та стопа и преко 25%, а код позајмљеног капитала испод 12%. Реална стопа приноса, која не укључује параметре инфлације, условљена је ризицима на страни компаније, нивоом подређености мезанин капитала и његовом природом.
Мешовито финансирање се најчешће користи код куповине (преузимања) компанија помоћу позајмљеног и ризичног капитала (тзв. кредитна куповина), као и у случају преузимања компанија од менаџера (унутар и ван компаније).
Мезанин капитал се примењује и за финансирање инвестиционих пројеката (примера ради, у области грађевинарства) и друштава за посебне намене (пројектних компанија). Поред тога, мезанин капитал је и значајан фактор финансирања пројеката јавно-приватног партнерства и концесија.
У развијеним тржишним економијама фигурирају разноврсни мезанин финансијски производи који се заједнички финансирају из удружених приватних и јавних фондова или код којих држава даје гаранцију или контрагаранцију за испуњење обавеза друштва – корисника мезанин капитала према приватном даваоцу мезанин капитала.
Облици мезанин капитала
Један од најучесталијих облика мезанин капитала јесте субординирани кредит, односно зајам (субординирани дуг), а ту се убрајају и кредити (зајмови) са учешћем у приходима или добити друштва – корисника кредита (зајма), који, иако дају учешће у приходима или добити друштва – дужника, не обезбеђују учешће повериоца у основном капиталу друштва – дужника.
Подређени (субординирани) кредит (зајам) представља необезбеђени дужнички капитал, који се у случају стечаја – банкротства и ликвидације друштва исплаћује из стечајне, односно ликвидационе масе након исплате осталих поверилаца, али приоритетно у односу на чланове друштва. Према томе, даваоци овог кредита (зајма) имају подређенији положај од осталих поверилаца – пореских и других органа надлежних за наплату јавних прихода, као и приоритетних и обичних обезбеђених и необезбеђених поверилаца дужника. Због тога овај облик финансирања носи ризик високог степена у односу на пословни неуспех друштва које се финансира, због чега се на овај облик капитала уговарају више стопе приноса. Повериоци субординираног дуга остварују право на камату, сходно уговореним условима, а могуће је уговорити и учешће у добити друштва. Овакав тип кредита, односно зајма рачуноводствено се евидентира као обавеза.
С друге стране, код кредита (зајма) са учешћем у приходима или добити друштва – корисника кредита (зајма), висина приноса на капитал условљена је пословним успехом друштва – корисника кредита. Каматна стопа код таквих кредита је ниска или је реч о бескаматним пословима. Наведене кредите карактерише и одређивање камате у процентуално израженом уделу у приходу или добити друштва, док се по правилу учешће у губицима уговором искључује. Кад је реч о приходима или добити друштва у односу на које се уговара принос, као параметар се узима укупан промет у посматраном периоду, зарада без пореза, камата, депрецијације и амортизације (EBITDA) или нето добит. На овај начин давалац мезанин кредита не улази у власничку структуру и органе друштва нити има утицаја на доношење одлука. У случају стечаја – банкротства и ликвидације, повериоци овог кредита (зајма) имају положај као и други обични повериоци. Овај капитал се рачуноводствено евидентира попут основног капитала или као обавеза, зависно од карактеристика конкретног односа. Наиме, овај капитал се може евидентирати попут основног капитала, под условом да је принос (камата) еквивалентан дивиденди, да нема период доспећа и да право раскида таквог уговорног односа има искључиво друштво. Уколико наведени услови нису испуњени, капитал се евидентира као обавеза. Право на учешће у добити у развијеним економијама потврђује се сертификатом о учешћу у добити, који представља финансијски инструмент подобан за трговину на тржишту капитала.
Мешовито финансирање у Републици Србији
Мезанин кредитирање се ретко јавља у пословној пракси Републике Србије, а домаћи прописи не стварају одговарајућу подлогу за његову експанзију и не препознају га у потребној мери.
Неспорна је чињеница да је мезанин капитал форма ризичног капитала. Једина изричита нормативна интеграција појма ризичног капитала у прописе Републике Србије, али тек у контексту односа овог правног института и државне помоћи, налази се у подзаконском акту – Уредби о правилима за доделу државне помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13 и 119/14), донетом на основу члана 24. Закона о контроли државне помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 51/09). Чланом 2. тач. 17) наведене уредбе одређује се појам ризичног капитала на следећи начин: „Ризични капитал је финансирање у облику власничког капитала или у облику сличном власничком капиталу у раним фазама настанка и раног развоја привредног субјекта (фаза започињања, оснивања и развоја)”, те у више одредаба на непосредан или посредан начин технички уређује однос државне помоћи и ризичног капитала са финансијског, компанијског, имовинског, фискалног и трговинског становишта.
Осим тога, Уредба о начину и поступку пријављивања државне помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 13/10), донета на основу истог члана Закона о контроли државне помоћи, којом се ближе уређује начин и поступак пријављивања шеме државне помоћи и индивидуалне државне помоћи, у том контексту упућује на ризични капитал.
У вези с давањем мезанин капитала као субординираног кредита и кредита са учешћем у приходима или добити друштва, односно другог облика мезанин кредита (примера ради, кредита који се конвертује у основни капитал друштва у случају неуредног враћања примаоца) од небанкарских субјеката, значајно је истаћи да је одредбом члана 5. ст. 2. Закона о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 91/10 и 14/15) прописано да се нико осим банке не може бавити давањем кредита, осим ако је за то овлашћен законом. Супротно поступање санкционисано је као кривично дело. Чланом 136. овог закона прописано је да ко се без дозволе за рад НБС бави давањем кредита, а за то није овлашћен законом казниће се за кривично дело казном затвора од три месеца до пет година; ако је овим делом прибављена имовинска корист чији износ прелази 100.000 динара учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година, а ако износ те користи прелази 1.500.000 динара, учинилац ће се казнити казном затвора од две до десет година; за ово дело казниће се одговорно лице у правном лицу ако се правно лице пословима давања кредита бави без дозволе за рад НБС, а за то није овлашћено законом.
У складу с наведеним, давање мезанин капитала као субординираног кредита и кредита са учешћем у приходима или добити друштва или другог облика мезанин кредита условљено је давањем законских овлашћења финансијским институцијама (примера ради, фондови ризичног капитала).
Закон о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/11) конституише широк спектар финансијских инструмената, те постоји простор и за различите облике мезанин финансијских инструмената. Овим законом се утврђује да су власничке хартије од вредности – акције и друге преносиве хартије од вредности истоветне акцијама друштава које представљају учешће у капиталу, као и друге врсте преносивих хартија од вредности из којих произлазе права стицања поменутих хартија од вредности као последица њихове конверзије или уживања права које оне носе, под условом да другоспоменуте хартије од вредности издаје издавалац основних акција или лице које припада групи тог издаваоца; а да су дужничке хартије од вредности – обвезнице и други преносиви секјуритизовани инструменти дуга, изузимајући хартије од вредности које су еквиваленти акцијама друштава или које, уколико се конвертују или уколико се остварују права која из њих произлазе, дају право стицања акција или хартија од вредности еквивалентним акцијама.
Законом о јавно-приватном партнерству и концесијама („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), у циљу привлачења нових инвестиција, нормативно се уређује финансирање јавних уговора на флексибилан начин, предвиђајући да јавни уговор може финансирати приватни партнер кроз комбинацију директних улагања у капитал или путем задужења, укључујући без ограничења структурирано или пројектно финансирање и сл. обезбеђено од међународних финансијских институција, банака, односно трећих лица (финансијери), стварајући на овај начин простор и за примену мешовитог (мезанин) финансирања.
Уместо закључка
Мезанин финансирање је у овом тренутку слабо заступљено у Републици Србији, што је последица нормативне неусаглашености релевантних закона са савременим пословним тенденцијама и све чешћом потребом привредних друштава да брзо и једноставно дођу до капитала. Ипак, очекује се јачање и зенит ове врсте финансијских инструмената на тржишту, посебно услед потенцијално веће могућности приступа фондовима Европске уније.
У овом тренутку, банке у Србији се не јављају као даваоци мезанин капитала (иако неке од њих које су чланице међународних банкарских групација то чине у својим матичним земљама), али се, с друге стране, јављају као примаоци мезанин кредита кроз мезанин финансијске активности европских и других међународних развојних финансијских институција.
Када је реч о земљама у нашем окружењу, мезанин финансирање је релативно заступљеније, али још увек не у потребној мери. Тако је, на пример, у Републици Хрватској 2001. године „Атлантик групаˮ купила „Цедевитуˮ од „Пливеˮ помоћу субординираног кредита у комбинацији са сопственим капиталом и докапитализацијом „Цедевитеˮ од DEG-а (Deutsche Investitions-und Entwicklunsgesellschaft mbH), огранка немачке државне банке KfW. Однос капитала „Атлантик групеˮ у односу на потребно задужење био је 1:8, а у форми рестриктивне клаузуле уговорено је коришћење жига „Цедевитеˮ само уз сагласност „Пливеˮ, све до измирења обавеза.
У циљу одговарајуће припреме за будуће мезанин инвестиције, потребно је да се учесници на тржишту, а нарочито мала и средња предузећа и банке, мотивишу да искористе предстојеће време да се што боље едукују и упознају са особинама, предностима и недостацима мезанин финансирања.
Надлежна министарства, развојне агенције и пословне асоцијације имају важну улогу у процесу интеграције привредних друштава у модерне токове. Регулатори би предстојећи период требало да искористе да уреде мезанин капитал у мери у којој је то потребно и отклоне регулаторне препреке за његово инвестирање, попут поменутих препрека постављених девизним прописима. Како би се стимулисали инвентивни и профитабилни пословни пројекти и мезанин финансирање приближило његовим даваоцима и примаоцима, могуће је у почетној фази веће заступљености мезанин финансирања у Србији формирати облике мезанин капитала који имају претежне особине дужничког капитала, будући да је кредит примарни извор финансирања у Србији и да тржиште капитала још увек није развијено у довољној мери. У каснијим фазама могуће је развијати мезанин финансијске инструменте који имају претежне особине основног капитала, упоредо с развојем тржишта капитала и као стимулација тог развоја. Упоредо, потребно је јачати кадровске капацитете јавне администрације која контролише аплицирање за мезанин средства европских фондова, а привредна друштва би требало да јачају корпоративно управљање, припремају средњорочне и дугорочне пословне стратегије и оптимизују менаџмент, како би били спремни за снабдевање мезанин капиталом.
[signoff]
Проблем малих и средњих предузећа
Ограничена могућност приступа изворима финансирања јесте проблем с којим се континуирано суочава већина малих и средњих привредних друштава у Републици Србији. Према новијим истраживањима, око 60% малих и средњих предузећа не користи кредите (просек у средње развијеним земљама је око 30%), а и друштва која се финансирају путем кредита, у просеку захтевају мале износе и ретко их користе за инвестиције.
Најтежи приступ изворима финансирања имају микро друштва, иако понекад имају велики потенцијал за подстицање привредног раста. Немогућност интегрисања малих и средњих предузећа у токове кредитног финансирања негативно се одражава на привредни опоравак и конкурентност домаће економије. Поред разлога финансијске неликвидности и инсолвентности друштава, ова околност је разлог због којег се у Србији број малих и средњих предузећа смањује, за разлику од већине земаља Европске уније у којима њихов број расте.
[/signoff]
[signoff]
Упоредноправна решења
Упоредноправно посматрано, правни, рачуноводствени и порески, односно фискални аспекти мезанин капитала разликују се у зависности од усвојених решења националних законодавстава и врсте мезанин капитала у питању. Тако, Закон о друштвима ризичног капитала Републике Словеније одређује мешовити (мезанин) капитал као врсту дужничког капитала који се у случају непотпуног или неблаговременог враћања примаоца капитала претвара (конвертује) у учешће у основном капиталу, односно у оснивачки капитал. Конверзијом потраживања даваоца мезанин капитала у основни капитал конвертује се и повериочево потраживање према друштву у његово процентуално учешће у основном капиталу тог друштва, чиме се, с правног становишта, дужнички капитал претвара у власнички капитал. На тај начин, поверилац стиче власничка и управљачка права у друштву и право на учешће у добити по том основу, уз поделу пословних ризика с друштвом. Оваква конверзија подразумева смањење процентуалног учешћа постојећих чланова у капиталу друштва, а фактички се спроводи преносом дела учешћа у постојећем основном капиталу друштва на новог члана или повећањем капитала (докапитализацијом) друштва у корист новог члана, односно кредитора.
[/signoff]
[signoff]
Предности и недостаци коришћења мешовитог капитала
Позитивни ефекти коришћења мешовитог капитала за привредна друштва, између осталог, јесу:
– флексибилност и нестандардизованост, будући да се услови мезанин кредита одређују у складу с потребама компаније;
– интересовање мезанин кредитора пре за средњорочну исплативост улагања, него за краткорочну добит;
– оброчна отплата (отплата на рате), с периодом мировања обавезе исплата рата (тзв. грејс период);
– средство обезбеђења није неопходно, што квалификује већи број привредних друштава као одговарајуће кандидате за прибављање мезанин капитала;
– могућност задржавања веће контроле над друштвом путем дефинисања уговорних клаузула с повериоцима и спречавање дисперзије капитала друштва;
– побољшање кредитне способности, корпоративних достигнућа, као и могућности за прибављање новог капитала.
Посматрано из перспективе даваоца мезанин капитала, најзначајнија корист огледа се у вишим каматним стопама у односу на правне послове кредита или зајма.
Слабости мезанин кредита као модела финансирања компанија огледају се, пре свега, у вишој цени од кредита, као и унапред ограниченом трајању, што је неповољно у поређењу с карактеристикама оснивачког капитала. Најзад, потенцијална баријера за привредна друштва која намеравају да се финансирају путем мезанин кредита могу да буду и рестриктивне уговорне клаузуле у уговорима с кредиторима, а нарочито такве којима се дефинише учешће мезанин кредитора у управљању друштвом.
Из угла давалаца мезанин капитала, као његов недостатак наводе се оперативне тешкоће уколико се донесе одлука да се инвестиција обустави пре истека уговореног периода.
[/signoff]