У наставку су цитирана службена мишљења Министарства трговине, туризма и телекомуникација која се односе на акцијску продају, продајне подстицаје, снижења, распродају и друга спорна питања која су се појавила у пракси од почетка примене новог Закона о трговини, али и она која се односе на примену Закона о заштити потрошача.
ПРОДАЈНИ ПОДСТИЦАЈ – ПРАТЕЋИ ПОКЛОН
Да ли је исправно да трговац у понуди асортимана има производ који се продаје у паковању у збиру од чега би одређени број истог производа био гратис, а да без поклона, тј. гратиса у продаји нуди само један комад тог производа, тј. да ли би могли имати у продаји бријаче који би се продавали у паковању од 6 + 2, од којих су два бријача гратис и поред те понуде имати у понуди још бријач по комаду, док у понуди не би било бријача у паковању од 6 комада? С тим у вези, обавештавамо вас следеће:
Чланом 36. став 7. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/19) прописано је да je понуда пратећег поклона могућа само ако трговац, односно пружалац услуге већ нуди робу/услугу без пратећег поклона.
У складу са тим, уколико трговац у редовној продаји има бријач по комаду, истоветан као бријачи за које би понудио продајни подстицај, и уколико збир цена шест бријача по комаду није мањи од цене паковања бријача 6 + 2, може нудити продајни подстицај који се односи на паковање бријача 6 + 2, од којих су два бријача гратис.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 334-00-03375/2019-03)
УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ КОЈЕ СЕ ДОСТАВЉА КУПЦИМА УЗ УРЕЂАЈЕ ГДЕ ЈЕ УПУТСТВО НЕОПХОДНО
Дописом од 14. августа 2019. године Министарству трговине, туризма и телекомуникација доставили сте, ради давања мишљења, захтев који се односи на питање у вези са упутством за употребу које се доставља купцима уз уређаје где је упутство неопходно. С тим у вези, обавештавамо вас следеће:
Закон о заштити потрошача („Службени гласник РС”, бр. 62/2014, 6/2016 – др. закон и 44/2018 – др. закон) у чл. 47. став 1. прописује да је продавац дужан да потрошачу преда упутство за употребу и монтажу, односно друге информације којима се потрошач упознаје са својствима техничке робе, када је то битно, а с обзиром на њену природу, својства и намену у складу са посебним прописима, на српском језику на јасан и разумљив начин. У ставу 2. поменутог члана наводи се да упутство за употребу и монтажу може бити сачињено на посебном писмену, односно прилепљено или одштампано на роби или њеној амбалажи, у виду текста, слике или скице, као и у комбинацији ових облика. У вези са наведеним у члану 156. став 2. тачка 16) Закона о заштити потрошача надлежни тржишни инспектор је овлашћен да у вршењу надзора испита да ли трговац доставља потрошачу пратећу документацију уз робу у складу са чланом 47. наведеног закона. Такође, чланом 160. став 1. тачка 25) предвиђен је прекршај за трговца који не поступи у складу са чланом 47. Закона о заштити потрошача.
Имајући у виду напред наведено, мишљења смо да упутство за употребу уређаја где је упутство неопходно мора бити написано на српском језику на јасан и разумљив начин, као и да треба, како се у ставу 2. поменутог члана наводи, бити прилепљено или одштампано на роби или њеној амбалажи у виду текста, слике или скице. У складу са наведеном законском дефиницијом прописана је дужност продавца да потрошачу преда пратећу документацију уз робу у коју, између осталог, спада и упутство за употребу и монтажу.
На основу свега наведеног мишљења смо да наведени предлог подносиоца захтева није у складу са важећим законским решењем којим је прописана дужност продавца да потрошачу преда упутство за употребу и монтажу сачињено искључиво у папирној форми, а не постављањем на интернет страницу.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00336/2019-03)
КОЈА ЈЕ МИНИМАЛНА КОЛИЧИНА РОБЕ ЗА КОЈУ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ОГЛАШАВАЊЕ ПРОДАЈНИХ ПОДСТИЦАЈА (НПР. КОЈИ ЈЕ ПРОЦЕНАТ ОД УКУПНИХ АРТИКАЛА У МАЛОПРОДАЈНОМ ОБЈЕКТУ)?
Чланом 38. ставом 1. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) забрањено је оглашавање продајних подстицаја за робу које има у тако малој количини да је очигледно да се тиме намерава привлачење купаца ради навођења на куповину друге робе, осим ако није назначена јасно расположива количина на дан почетка продајног подстицаја.
Закон јасно прописује да, у случају оглашавања продајних подстицаја, роба не сме бити у тако малој количини, где би намера била привлачење купаца на куповину друге робе, сем у случају да је јасно назначена расположива количина на дан оглашавања.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00328/2019-03 под 4))
У СЛУЧАЈУ ОГЛАШАВАЊА ПРОЦЕНАТА СНИЖЕЊА, ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ДА СЕ ОГЛАШАВА ПРОЦЕНАТ СНИЖЕЊА У ОДНОСУ НА САМО ЈЕДНУ ГРУПУ АРТИКАЛА (НПР. ОПРЕМА ЗА БЕБЕ) И ДА ЛИ СЕ НАЈМАЊЕ ЈЕДНА ПЕТИНА АРТИКАЛА НА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НАЈВЕЋИ ПРОЦЕНАТ СНИЖЕЊА МОЖЕ ОДНОСИТИ САМО НА ТУ ЈЕДНУ ГРУПУ АРТИКАЛА?
Члан 36. став 1. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) продајни подстицај дефинише као понуду робе/услуге под повољнијим условима у односу на редовну понуду, и то нарочито са сниженом ценом, посебним условима продаје, испоруке, са обећањем награде, са пратећим поклонима, у програмима лојалности, односно другим погодностима. Даље, у ставу 2. се истиче шта понуда продајног подстицаја нарочито садржи и то: врсту подстицаја; прецизно и јасно одређење робе/услуге на коју се односи; период важења подстицаја, са назнаком датума почетка и датума истека, а у случају распродаје са назнаком „док трају залихе”, све евентуалне посебне услове везане за остваривање права на подстицај.
Закон у члану 38. став 2. наводи да код оглашавања процента снижења, највећи проценат снижења може да се наведе уколико се односи на најмање једну петину робе у асортиману трговца на сваком продајном месту на који се продајни подстицај односи.
Мишљења смо да се оглашавање процента снижења може односити на одређену категорију робе, при чему та категорија мора бити прецизно и јасно одредива, како се потрошач не би доводио у заблуду.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00328/2019-03 под 5))
КОЈИ ЈЕ МИНИМАЛНИ РОК КОЈИ МОРА ДА ПРОЂЕ ИЗМЕЂУ КРАЈА ПРОМОТИВНЕ ПРОДАЈЕ И ПОЧЕТКА АКЦИЈСКЕ ПРОДАЈЕ РОБЕ КОЈА СЕ ПРВИ ПУТ УВОДИ У ПРОДАЈУ (РОК У КОМ СЕ РОБА ПРОДАЈЕ ПО ЦЕНИ ВЕЋОЈ НЕГО У ПРОМОТИВНОЈ ПРОДАЈИ)?
Члан 36. став 9. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) дефинише промотивну продају као продају робе која се први пут уводи у понуду трговца и која се стога нуди по нижој цени од цене која ће бити формирана у редовној понуди, а чланом 37. став 7. акцијску продају као продају робе/услуге по цени која је нижа од претходне цене те робе/услуге и траје не дуже од 31 дан.
Као што се види у горенаведеном тексту, у Закону се не наводи колики временски период мора да прође између краја промотивне продаје и почетка акцијске продаје робе.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00328/2019-03 под 3))
КОЈИ ЈЕ МИНИМАЛНИ РОК ИЗМЕЂУ КРАЈА ЈЕДНЕ АКЦИЈСКЕ ПРОДАЈЕ И ПОЧЕТКА ДРУГЕ АКЦИЈСКЕ ПРОДАЈЕ ИСТЕ РОБЕ У КОМ РОБА МОРА ДА СЕ ПРОДАЈЕ ПО РЕДОВНОЈ ЦЕНИ, ОДНОСНО ПО ЦЕНИ КОЈА НИЈЕ УМАЊЕНА?
Чланом 37. ставом 7. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) прописано је да је акцијска продаја, продаја робе/услуге по цени која је нижа од претходне цене те робе/услуге и траје не дуже од 31 дан. У ставу 8. Закон наводи да трговац и пружалац услуге који организују акцијску продају са роком важења до три дана не морају да истакну снижену и претходну цену, већ јасно одређење процента снижења.
Закон не прописује колико времена треба да протекне између две акцијске продаје исте робе, већ само максимално трајање акције.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00328/2019-03 под 2))
ДА ЛИ ПРОДАВАЦ УСЛЕД ТРЖИШНИХ КРЕТАЊА И ИНТЕРЕСОВАЊА КУПАЦА МОЖЕ ПОНОВО ДА ВРШИ ПРОДАЈУ РОБЕ КОЈА ЈЕ БИЛА НА РАСПРОДАЈИ УСЛЕД ПРЕСТАНКА ЊЕНЕ ПРОДАЈЕ И КОЈИ ЈЕ МИНИМАЛНИ ПЕРИОД КОЈИ МОРА ДА ПРОТЕКНЕ ИЗМЕЂУ КРАЈА РАСПРОДАЈЕ И ПОНОВНОГ ПОЧЕТКА ПРОДАЈЕ РОБЕ?
Законом о трговини („Службени гласник РС”, бр. 52/2019), чланом 37. ставом 3, прописује се да је распродаја робе продаја по нижој цени у односу на претходну цену, у случају престанка пословања трговца, престанка пословања у одређеним објектима или престанка продаје одређене робе.
У складу са наведеним, не постоји могућност поновне продаје робе која је већ била на распродаји услед престанка пословања трговца, престанка пословања у одређеним објектима или престанка продаје одређене робе.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00328/2019-03 под 1))
УКОЛИКО ТРГОВАЦ ОДЛУЧИ ДА ТРАЈНО СНИЗИ ЦЕНУ ОДРЕЂЕНОГ ПРОИЗВОДА, ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ОГЛАШАВАТИ ОВУ ЧИЊЕНИЦУ СА ОПИСОМ „ТРАЈНО СНИЖЕНА ЦЕНА”?
Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) у члану 36. дефинисано је да је продајни подстицај понуда робе/услуге под повољнијим условима у односу на редовну понуду, и то нарочито са сниженом ценом, посебним условима продаје, испоруке, са обећањем награде, са пратећим поклонима, у програмима лојалности, односно другим погодностима.
Понуда продајног подстицаја нарочито садржи:
1) врсту подстицаја;
2) прецизно и јасно одређење робе/услуге на коју се односи;
3) период важења подстицаја, са назнаком датума почетка и датума истека, а у случају распродаје са назнаком „док трају залихе”;
4) све евентуалне посебне услове везане за остваривање права на подстицај.
Организовање, а самим тим и оглашавање продајних подстицаја са описом „трајно снижена цена” не садржи један од основних елемената продајних подстицаја, период важења, па се као такав не може ни спроводити.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-0 под 6))
ДА ЛИ ПРОИЗВОД КОМЕ ЈЕ СНИЖЕНА ЦЕНА ТОКОМ СЕЗОНСКОГ СНИЖЕЊА МОЖЕ ОДМАХ НАКОН ИСТЕКА СЕЗОНСКОГ СНИЖЕЊА БИТИ НА РАСПРОДАЈИ ИЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА, НАКОН ШТО СЕ ЗАВРШИ СЕЗОНСКО СНИЖЕЊЕ, ПРЕДМЕТНИ ПРОИЗВОД БУДЕ НУЂЕН ПО РЕДОВНОЈ ЦЕНИ НЕКО ВРЕМЕ ПРЕ ПОЧЕТКА РАСПРОДАЈЕ ИСТОГ?
Члан 37. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) дефинише продају робе са сниженом ценом. С тим у вези, сезонско снижење је продаја робе по сниженој цени након протека сезоне и највише два пута годишње. Сезонско снижење започиње у раздобљу између 25. децембра и 10. јануара и 1. и 15. јула. Сезонско снижење може трајати највише 60 дана по сезонском снижењу.
Распродаја робе је продаја по нижој цени у односу на претходну цену, у случају престанка пословања трговца, престанка пословања у одређеним објектима или престанка продаје одређене робе.
На основу горепоменутог, трговац може након сезонског снижења да понуди робу на распродају уколико се роба продаје по нижој цени од претходне, у случају престанка пословања трговца или престанка продаје предметне робе. Трговац није у обавези да робу која је била на снижењу нуди по редовној цени, пре означавања распродаје.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-03 под 5))
КОЛИКО ДУГО ПРОМОТИВНИ ПЕРИОД МОЖЕ ТРАЈАТИ, ТЈ. КОЛИКО ДУГО ТРГОВАЦ МОЖЕ НУДИТИ РОБУ КОЈУ ЈЕ ПРВИ ПУТ УВЕО У ПОНУДУ ПО ПРОМОТИВНОЈ ЦЕНИ?
Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019), члан 36. став 9, промотивна продаја је дефинисана као продаја робе која се први пут уводи у понуду трговаца и која се стога нуди по нижој цени од цене која ће бити формирана у редовној понуди.
Законом није одређено колико може да траје промотивна понуда, међутим, у складу са чланом 36. став 2. мора бити одређен период важења подстицаја са назнаком датума почетка и датума истека подстицаја.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-03 под 4))
КОЛИКО ДАНА БИ ТРЕБАЛО ДА ЈЕ РОБА/УСЛУГА ПОНУЂЕНА ПО РАНИЈОЈ ЦЕНИ ДА СЕ ТАЈ ПЕРИОД НЕ СМАТРА ЗАНЕМАРЉИВО КРАТКИМ ПЕРИОДОМ? ДА ЛИ СЕ ЗА СВАКУ ВРСТУ РОБЕ ИСТИ ПЕРИОД СМАТРА ЗАНЕМАРЉИВО КРАТКИМ ПЕРИОДОМ?
Чланом 38. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) забрањено је оглашавање продајних подстицаја којим се оглашава наводна распродаја или привидно снижење цене робе или услуга, обим снижења или сл., ако је ранија цена неистинито приказана или је роба/услуга била понуђена по ранијој цени у занемарљиво кратком периоду.
С тим у вези, трговац је дужан да у пословању поступа у складу са законском регулативом и професионалном пажњом, поштујући кодексе понашања и правила тржишног поступања, и сходно томе може да одреди период, зависно од врсте и количине робе, у коме се неће мењати цена.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-03 под 3))
ДА ЛИ СЕ ОБАВЕЗА ОГЛАШАВАЊА И ЈЕДИНИЧНЕ ЦЕНЕ РОБЕ ОДНОСИ НА СВУ РОБУ КОЈУ ТРГОВАЦ ОГЛАШАВА ИЛИ САМО НА РОБУ ЗА КОЈУ, У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 35. СТАВ 10, МИНИСТАР ПРОПИСУЈЕ ОБАВЕЗУ ИСТИЦАЊА ЈЕДИНИЧНЕ ЦЕНЕ?
Чланом 35. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) дефинисано је да јединична цена представља коначну цену, укључујући и порез, по јединици мере, као што је килограм, литар, метар, квадратни метар, кубни метар или друга јединица мере која се уобичајено користи у промету одређене робе/услуге. Јединична цена се не мора посебно истицати ако је једнака продајној цени. Министар ближе прописује врсту робе за коју се истиче јединична цена и начин истицања.
С тим у вези, мишљења смо да је код оглашавања потребно истицати и јединичну цену робе само код производа за које је министар прописао обавезу истицања јединичне цене и њихов начин истицања.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-03 под 2))
ДА ЛИ СЕ ПОДАЦИ ИЗ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ЗА РОБУ КОЈА СЕ НАЛАЗИ У ТРГОВИНИ НА МАЛО МОГУ МЕЊАТИ УКОЛИКО ЈЕ ДЕКЛАРАЦИЈА КОЈА СЕ НАЛАЗИ НА РОБИ СТАВЉЕНА НА РОБУ ОЧИГЛЕДНОМ ОМАШКОМ?
Чланом 34. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 52/2019) роба у трговини на мало мора да има декларацију која садржи податке о називу и врсти робе, типу и моделу у складу са природом робе, количини израженој у јединици мере или комаду у складу са својствима робе, пословном имену произвођача, а за робу из увоза о пословном имену увозника и земљи производње. Подаци из декларације за робу која се налази у трговини на мало не могу да се мењају или уклањају.
На основу напред наведеног, мишљења смо да није могуће мењати декларацију на роби која се налази у трговини на мало, јер се на тај начин потрошачу не пружа јасна и прецизна информација о пореклу робе, што је у супротности са поменутим чланом закона.
(Мишљење Министарства трговине, туризма и телекомуникација број 011-00-00329/2019-03 под 1))