Закон о агенцијском запошљавању изазива одређене недоумице у пракси, па у наставку наводимо службена мишљења Министарства за
рад која се односе на примену наведеног закона.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1163.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
29
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
МОГУЋНОСТИ АГЕНЦИЈСКОГ
ЗАПОШЉАВАЊА КАБИНСКОГ ОСОБЉА
НА РАДНИМ МЕСТИМА НА КОЈИМА
СЕ СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СА
УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ
Према члану 13. став 1. тачка 4) Закона о
агенцијском запошљавању („Сл. гласник РС”,
број 86/19), уговор о уступању запослених не
може да се закључи на пословима на којима
је код послодавца корисника уведен бенефи-
цирани радни стаж у складу са прописима о
пензијском и инвалидском осигурању.
Да би се стаж осигурања рачунао са уве-
ћаним трајањем (тзв. бенефицирани радни
стаж), потребно је да буду испуњени услови
прописани Законом о пензијском и инвалид-
ском осигурању („Службени гласник РС”,
бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05,
101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09,
30/10 – др. закон, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13,
75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – УС и 86/19, у да-
љем тексту: Закон). Ти услови подразумевају
следеће:
У складу са чланом 53. Закона, радно ме-
сто, односно посао на коме се стаж осигура-
ња рачуна са увећаним трајањем јесте радно
место, односно посао на коме је рад нарочито
тежак, опасан и штетан за здравље и поред
Мишљења Министарства за
рад, запошљавање, борачка
и социјална питања која се
односе на Закон о агенцијском
запошљавању
Закон о агенцијском запошљавању изазива одређене недоумице у
пракси, па у наставку наводимо службена мишљења Министарства за
рад која се односе на примену наведеног закона.
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
30
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
тога што су примењене све опште и посебне
заштитне мере утврђене прописима, као и
радно место на коме је обављање професи-
оналне делатности ограничено навршењем
одређених година живота или због природе
и тежине посла, физиолошке функције опа-
дају у тој мери да онемогућавају њено даље
успешно обављање. Дакле, ради се о радним
местима, односно пословима, која су по својој
природи таква да захтевају правну квалифи-
кацију као радна места на којима се стаж оси-
гурања рачуна са увећаним трајањем.
Да би се осигуранику стаж осигурања ра-
чунао са увећаним трајањем, потребно је да
осигураник на тим радним местима, односно
пословима ефективно проведе укупно најма-
ње десет година, односно укупно најмање пет
година ако је утврђена инвалидност. Стаж
осигурања се увећава само за време које је
ефективно проведено на раду. Дакле, у односу
на сва „бенефицирана” радна места, право на
бенефицирани радни стаж и друга законска
права која из тога произлазе остварују се под
одложним условом. Имајући у виду природу
ових радних места, односно послова, сматра
се да осигураник ради на „бенефицираним
радним местима”, без обзира на то да ли ће
одложни општи услов од десет, односно пет
година ефективног рада на тим радним ме-
стима и бити испуњен. Исто се односи и на
неизвесност испуњења било ког посебног
услова предвиђеног Правилником о радним
местима, односно пословима на којима се
стаж осигурања рачуна са увећаним траја-
њем за конкретно радно место, попут услова
од 200 летова годишње за радно место „дома-
ћин авиона”.
„Бенефицирана” радна места утврђена
су Правилником о радним местима, одно-
сно пословима на којима се стаж осигурања
рачуна са увећаним трајањем („Службени
гласник РС”, бр. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07,
8/07, 56/07, 23/08, 49/10, 48/11, 50/12, 22/13 и
84/19), па тако и радно место домаћин ави-
она, под условом да има најмање 200 летова
годишње, са степеном увећања: 12 месеци се
рачуна као 16 месеци стажа осигурања. Ле-
том се сматра свако полетање, лет који, без
слетања, траје дуже од пет часова рачуна се
као два лета.
Надаље, потребно је да буду испуњени и
услови прописани Законом о доприносима
за обавезно социјално осигурање („Службе-
ни гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09,
52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др.
закон, 112/15, 113/17, 95/18, 4/19, 86/19 и 5/20,
у даљем тексту: Закон о доприносима), одно-
сно уплаћен додатни допринос за пензијско и
инвалидско осигурање, према одговарајућим
стопама у зависности од степена увећања ста-
жа осигурања.
Одредбом члана 13. став 1. Закона о до-
приносима прописано је да је основица до-
приноса за запослене и за послодавце зарада,
односно плата и накнада зараде, односно
плате у складу са законом који уређује рад-
не односе, општим актом и уговором о раду,
односно решењем надлежног органа. Поред
тога, одредбом члана 51. став 1. Закона о до-
приносима прописано је да је обвезник обра-
чунавања и плаћања доприноса из основице
и на основицу за запослене, изабрана, имено-
вана и постављена лица и лица која обављају
привремене и повремене послове, послода-
вац. Одредбом става 2. овог члана прописа-
но је да је послодавац дужан да доприносе из
става 1. овог члана обрачуна и уплати исто-
времено са исплатом зараде, разлике зараде
или уговорене накнаде за привремене и по-
времене послове, по прописима који важе у
моменту исплате тих примања. Дакле, Закон
о доприносима не прави разлику између мо-
мента уплате „редовног” и додатног доприно-
са по основу стажа осигурања који се рачуна
са увећаним трајањем. Наведено значи да је
послодавац дужан да прописане доприносе
обрачуна и уплати истовремено са исплатом
зараде. Имајући у виду изнето, неприхва-
тљива је пракса појединих послодаваца који
чекају са уплатом додатног доприноса, док
запослени на том радном месту не наврши
услов прописан Правилником о радним ме-
стима, односно пословима на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем.
Из свега наведеног следи да је, да би осигу-
раник који ради на „бенефицираном” радном
месту по том основу остварио права из пен-
зијског и инвалидског осигурања, неопходно
да буду испуњени сви наведени прописани
услови: да се ради о радном месту из члана
31
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
53. Закона; да је то радно место утврђено Пра-
вилником; да је осигураник на тим радним
местима ефективно провео укупно најмање
десет година, односио укупно најмање пет
година ако је утврђена инвалидност; да је ис-
пуњен посебан услов, ако је такав прописан
Правилником; да је уплаћен додатни допри-
нос за пензијско и инвалидско осигурање.
Када се ради о запосленом на радном ме-
сту домаћин авиона, на коме се стаж осигура-
ња рачуна са увећаним трајањем под условом
да има најмање 200 летова годишње, Закон о
доприносима такође не прави разлику између
момента уплате „редовног” и додатног допри-
носа по основу стажа осигурања који се рачу-
на са увећаним трајањем. Дакле, послодавац
је обавезан да за ове запослене врши обрачун
и уплату доприноса и додатног доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање, без об-
зира на крајњи исход, односно независно од
тога да ли ће тај запослени и испунити услов
од 200 летова годишње и општи услов од 10,
односно 5 година ефективног рада на том
радном месту, како би му се при остваривању
права из пензијског и инвалидског осигурања
стаж осигурања рачунао са увећаним траја-
њем.
Такође, мора се имати у виду и чињеница
да запослени може бити оштећен уколико
послодавац не уплаћује редовно додатни до-
принос за пензијско и инвалидско осигурање,
услед процене послодавца да тај запослени
код тог послодавца неће испунити општи
или посебан услов за остваривање права на
„бенефицирани радни стаж”. Ово нарочито
јер исти запослени може бити ангажован код
другог послодавца, такође на радном месту на
коме се стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем и на тај начин испунити прописане
опште и посебне услове за остваривање пра-
ва на „бенефицирани” радни стаж. Уколико
један или оба послодавца не би извршили
своју обавезу уплате додатног доприноса,
догодила би се апсурдна ситуација да запо-
слени не може да оствари право на „бенефи-
цирани радни стаж”, иако је на тим радним
местима ефективно радио и дуже од пропи-
саног законског општег или посебног услова
(примера ради имао 150 летова код једног по-
слодавца и 70 летова у току године код другог
послодавца, а ни један ни други послодавац
не изврше уплату додатног доприноса, јер
норма од 200 летова није испуњена код сваког
од њих појединачно). Дакле, не сме се дозво-
лити могућност да запослени буде оштећен
због неуплате додатног доприноса од стране
послодавца. Наведено се односи и на радна
места код којих нису прописани посебни
услови, већ само општи услов од 10 година,
односно 5 година ефективног рада на „бене-
фицираном” радном месту. Имајући у виду да
запослени може испунити опште и посебне
услове потребне за остваривање права на „бе-
нефицирани” радни стаж, радом на „бенефи-
цираним” радним местима код различитих
послодаваца, по различитим основима, како
у току исте календарске године тако и у току
свог целокупног радног века, неопходно је да
сваки послодавац извршава своје законске
обавезе које за њега произлазе због ангажо-
вања запослених на „бенефицираним” рад-
ним местима, укључујући и редовну уплату
додатног доприноса за пензијско и инвалид-
ско осигурање.
На основу свега наведеног, сматра се да
сваки запослени на радном месту домаћин
авиона ради на „бенефицираном” радном
месту и за то лице постоји обавеза уплате до-
датног доприноса за пензијско и инвалидско
осигурање по основу стажа осигурања који
се рачуна са увећаним трајањем. У конкрет-
ном случају су дужина ангажовања запосле-
ног, неизвесност у погледу испуњења услова
од 200 летова годишње или општег услова
о трајању ефективног рада на том радном
месту прописаног Законом, ирелевантни за
квалификацију овог радног места као радног
места на коме се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем и евентуално ослобођење
од законских обавеза које из таквог одређења
овог радног места произлази за послодавца.
Имајући у виду одредбу члана 13. став 1. тач-
ка 4) Закона о агенцијском запошљавању, мо-
гућност агенцијског запошљавања, односно
ангажовања уступљених запослених, искљу-
чена је на радном месту „домаћин авиона”, јер
се ради о „бенефицираном радном месту”.
(Мишљење Министарства за рад, запо-
шљавање, борачка и социјална питања бр.
011-00-00081/2020-07 од 18. 2. 2020)
32
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
ДА ЛИ КОРИСНИЦИ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА
МОГУ ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕМЕНО
ЗАПОШЉАВАЊЕ ДА АНГАЖУЈУ ЛИЦА
НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА
У ОДНОСУ НА БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ КОД
ПОСЛОДАВЦА КОРИСНИКА АКО СУ
ТА ЛИЦА СА АГЕНЦИЈОМ ЗАСНОВАЛА
РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ
И ДА ЛИ ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЗАСНУЈУ
РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ
СА АГЕНЦИЈОМ МОГУ БИТИ УСТУПЉЕНИ
ПОСЛОДАВЦУ КОРИСНИКУ ЈАВНИХ
СРЕДСТАВА БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА ПЕРИОДА
ИЗ ЧЛАНА 16. СТ. 1. И 2. ЗАКОНА О
АГЕНЦИЈСКОМ ЗАПОШЉАВАЊУ, КАО
И ДА ЛИ У СЛУЧАЈУ АНГАЖОВАЊА
ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ
ПОСЛОДАВЦИ КОРИСНИЦИ ЈАВНИХ
СРЕДСТАВА ИМАЈУ ОБАВЕЗУ
ПРИБАВЉАЊА САГЛАСНОСТИ ИЗ ЧЛАНА
27Е СТ. 35. И 37. ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ
СИСТЕМУ
У члану 14. ст. 1–3. Закона о агенцијском
запошљавању („Службени гласник РС” број
86/19) прописано је да укупан број уступље-
них запослених у радном односу на одређено
време код послодавца корисника не може да
буде већи од 10% од укупног броја запослених
код послодавца корисника на дан закључења
уговора о уступању запослених, односно на
дан измене тог уговора којим се мења број
уступљених запослених. Послодавац ко-
рисник који има мање од 50 запослених на
дан закључења уговора о уступању запосле-
них, може да ангажује: 1) једног уступљеног
запосленог ако има од 2 до 9 запослених; 2)
два уступљена запослена ако има од 10 до 19
запослених; 3) три уступљена запослена ако
има од 20 до 29 запослених; 4) четири усту-
пљена запослена ако има од 30 до 39 запосле-
них; 5) пет уступљених запослених ако има од
40 до 49 запослених. У ограничење из ст. 1. и
2. овог члана не рачунају се уступљени запо-
слени код послодавца корисника који имају
са Агенцијом закључен уговор о раду на нео-
дређено време, без обзира на који период су
уступљени послодавцу кориснику.
У истом члану, у ставу 4. прописано је
да се уступљени запослени који је у радном
односу у Агенцији на одређено време због
повећаног обима посла код послодавца ко-
рисника који је корисник јавних средстава у
смислу закона којим се уређује буџетски си-
стем, рачунају у ограничење броја запосле-
них на одређено време због повећаног обима
посла и ангажованих по било ком основу
код корисника јавних средстава, у складу са
законом којим се уређује буџетски систем.
Са аспекта примене Закона о агенцијском
запошљавању, ограничења из члана 14.
став 4. односе се само на запослене који са
агенцијом имају закључен уговор о раду на
одређено време. Међутим, чланом 27е став
36. Закона о буџетском систему („Службени
гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,
93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14,
68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18
и 31/19) прописано је да укупан број запо-
слених на одређено време због повећаног
обима посла, лица ангажованих по уговору о
делу, уговору о привременим и повременим
пословима, преко омладинске и студент-
ске задруге и лица ангажованих по другим
основама, код корисника јавних средстава
не може бити већи од 10% укупног броја за-
послених.
Такође, напомињемо да је чланом 105. За-
кона о буџетском систему прописано да, ако
су одредбе других закона, односно прописа, у
супротности са овим законом, примењују се
одредбе овог закона.
Имајући у виду да је примена Закона о
буџетском систему у надлежности Мини-
старства финансија, то смо ваш захтев истом
министарству уступили на надлежност.
(Мишљење Министарства за рад, запо-
шљавање, борачка и социјална питања бр.
011-00-640/2019-02 од 27. 1. 2020)
3
ДЕЦЕНИЈЕ
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
МОГУЋНОСТИ АГЕНЦИЈСКОГ
ЗАПОШЉАВАЊА КАБИНСКОГ ОСОБЉА
НА РАДНИМ МЕСТИМА НА КОЈИМА
СЕ СТАЖ ОСИГУРАЊА РАЧУНА СА
УВЕЋАНИМ ТРАЈАЊЕМ
Према члану 13. став 1. тачка 4) Закона о
агенцијском запошљавању („Сл. гласник РС”,
број 86/19), уговор о уступању запослених не
може да се закључи на пословима на којима
је код послодавца корисника уведен бенефи-
цирани радни стаж у складу са прописима о
пензијском и инвалидском осигурању.
Да би се стаж осигурања рачунао са уве-
ћаним трајањем (тзв. бенефицирани радни
стаж), потребно је да буду испуњени услови
прописани Законом о пензијском и инвалид-
ском осигурању („Службени гласник РС”,
бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05,
101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09,
30/10 – др. закон, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13,
75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – УС и 86/19, у да-
љем тексту: Закон). Ти услови подразумевају
следеће:
У складу са чланом 53. Закона, радно ме-
сто, односно посао на коме се стаж осигура-
ња рачуна са увећаним трајањем јесте радно
место, односно посао на коме је рад нарочито
тежак, опасан и штетан за здравље и поред
Мишљења Министарства за
рад, запошљавање, борачка
и социјална питања која се
односе на Закон о агенцијском
запошљавању
Закон о агенцијском запошљавању изазива одређене недоумице у
пракси, па у наставку наводимо службена мишљења Министарства за
рад која се односе на примену наведеног закона.
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
30
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
тога што су примењене све опште и посебне
заштитне мере утврђене прописима, као и
радно место на коме је обављање професи-
оналне делатности ограничено навршењем
одређених година живота или због природе
и тежине посла, физиолошке функције опа-
дају у тој мери да онемогућавају њено даље
успешно обављање. Дакле, ради се о радним
местима, односно пословима, која су по својој
природи таква да захтевају правну квалифи-
кацију као радна места на којима се стаж оси-
гурања рачуна са увећаним трајањем.
Да би се осигуранику стаж осигурања ра-
чунао са увећаним трајањем, потребно је да
осигураник на тим радним местима, односно
пословима ефективно проведе укупно најма-
ње десет година, односно укупно најмање пет
година ако је утврђена инвалидност. Стаж
осигурања се увећава само за време које је
ефективно проведено на раду. Дакле, у односу
на сва „бенефицирана” радна места, право на
бенефицирани радни стаж и друга законска
права која из тога произлазе остварују се под
одложним условом. Имајући у виду природу
ових радних места, односно послова, сматра
се да осигураник ради на „бенефицираним
радним местима”, без обзира на то да ли ће
одложни општи услов од десет, односно пет
година ефективног рада на тим радним ме-
стима и бити испуњен. Исто се односи и на
неизвесност испуњења било ког посебног
услова предвиђеног Правилником о радним
местима, односно пословима на којима се
стаж осигурања рачуна са увећаним траја-
њем за конкретно радно место, попут услова
од 200 летова годишње за радно место „дома-
ћин авиона”.
„Бенефицирана” радна места утврђена
су Правилником о радним местима, одно-
сно пословима на којима се стаж осигурања
рачуна са увећаним трајањем („Службени
гласник РС”, бр. 105/03, 126/04, 93/05, 3/07,
8/07, 56/07, 23/08, 49/10, 48/11, 50/12, 22/13 и
84/19), па тако и радно место домаћин ави-
она, под условом да има најмање 200 летова
годишње, са степеном увећања: 12 месеци се
рачуна као 16 месеци стажа осигурања. Ле-
том се сматра свако полетање, лет који, без
слетања, траје дуже од пет часова рачуна се
као два лета.
Надаље, потребно је да буду испуњени и
услови прописани Законом о доприносима
за обавезно социјално осигурање („Службе-
ни гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09,
52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др.
закон, 112/15, 113/17, 95/18, 4/19, 86/19 и 5/20,
у даљем тексту: Закон о доприносима), одно-
сно уплаћен додатни допринос за пензијско и
инвалидско осигурање, према одговарајућим
стопама у зависности од степена увећања ста-
жа осигурања.
Одредбом члана 13. став 1. Закона о до-
приносима прописано је да је основица до-
приноса за запослене и за послодавце зарада,
односно плата и накнада зараде, односно
плате у складу са законом који уређује рад-
не односе, општим актом и уговором о раду,
односно решењем надлежног органа. Поред
тога, одредбом члана 51. став 1. Закона о до-
приносима прописано је да је обвезник обра-
чунавања и плаћања доприноса из основице
и на основицу за запослене, изабрана, имено-
вана и постављена лица и лица која обављају
привремене и повремене послове, послода-
вац. Одредбом става 2. овог члана прописа-
но је да је послодавац дужан да доприносе из
става 1. овог члана обрачуна и уплати исто-
времено са исплатом зараде, разлике зараде
или уговорене накнаде за привремене и по-
времене послове, по прописима који важе у
моменту исплате тих примања. Дакле, Закон
о доприносима не прави разлику између мо-
мента уплате „редовног” и додатног доприно-
са по основу стажа осигурања који се рачуна
са увећаним трајањем. Наведено значи да је
послодавац дужан да прописане доприносе
обрачуна и уплати истовремено са исплатом
зараде. Имајући у виду изнето, неприхва-
тљива је пракса појединих послодаваца који
чекају са уплатом додатног доприноса, док
запослени на том радном месту не наврши
услов прописан Правилником о радним ме-
стима, односно пословима на којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем.
Из свега наведеног следи да је, да би осигу-
раник који ради на „бенефицираном” радном
месту по том основу остварио права из пен-
зијског и инвалидског осигурања, неопходно
да буду испуњени сви наведени прописани
услови: да се ради о радном месту из члана
31
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
53. Закона; да је то радно место утврђено Пра-
вилником; да је осигураник на тим радним
местима ефективно провео укупно најмање
десет година, односио укупно најмање пет
година ако је утврђена инвалидност; да је ис-
пуњен посебан услов, ако је такав прописан
Правилником; да је уплаћен додатни допри-
нос за пензијско и инвалидско осигурање.
Када се ради о запосленом на радном ме-
сту домаћин авиона, на коме се стаж осигура-
ња рачуна са увећаним трајањем под условом
да има најмање 200 летова годишње, Закон о
доприносима такође не прави разлику између
момента уплате „редовног” и додатног допри-
носа по основу стажа осигурања који се рачу-
на са увећаним трајањем. Дакле, послодавац
је обавезан да за ове запослене врши обрачун
и уплату доприноса и додатног доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање, без об-
зира на крајњи исход, односно независно од
тога да ли ће тај запослени и испунити услов
од 200 летова годишње и општи услов од 10,
односно 5 година ефективног рада на том
радном месту, како би му се при остваривању
права из пензијског и инвалидског осигурања
стаж осигурања рачунао са увећаним траја-
њем.
Такође, мора се имати у виду и чињеница
да запослени може бити оштећен уколико
послодавац не уплаћује редовно додатни до-
принос за пензијско и инвалидско осигурање,
услед процене послодавца да тај запослени
код тог послодавца неће испунити општи
или посебан услов за остваривање права на
„бенефицирани радни стаж”. Ово нарочито
јер исти запослени може бити ангажован код
другог послодавца, такође на радном месту на
коме се стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем и на тај начин испунити прописане
опште и посебне услове за остваривање пра-
ва на „бенефицирани” радни стаж. Уколико
један или оба послодавца не би извршили
своју обавезу уплате додатног доприноса,
догодила би се апсурдна ситуација да запо-
слени не може да оствари право на „бенефи-
цирани радни стаж”, иако је на тим радним
местима ефективно радио и дуже од пропи-
саног законског општег или посебног услова
(примера ради имао 150 летова код једног по-
слодавца и 70 летова у току године код другог
послодавца, а ни један ни други послодавац
не изврше уплату додатног доприноса, јер
норма од 200 летова није испуњена код сваког
од њих појединачно). Дакле, не сме се дозво-
лити могућност да запослени буде оштећен
због неуплате додатног доприноса од стране
послодавца. Наведено се односи и на радна
места код којих нису прописани посебни
услови, већ само општи услов од 10 година,
односно 5 година ефективног рада на „бене-
фицираном” радном месту. Имајући у виду да
запослени може испунити опште и посебне
услове потребне за остваривање права на „бе-
нефицирани” радни стаж, радом на „бенефи-
цираним” радним местима код различитих
послодаваца, по различитим основима, како
у току исте календарске године тако и у току
свог целокупног радног века, неопходно је да
сваки послодавац извршава своје законске
обавезе које за њега произлазе због ангажо-
вања запослених на „бенефицираним” рад-
ним местима, укључујући и редовну уплату
додатног доприноса за пензијско и инвалид-
ско осигурање.
На основу свега наведеног, сматра се да
сваки запослени на радном месту домаћин
авиона ради на „бенефицираном” радном
месту и за то лице постоји обавеза уплате до-
датног доприноса за пензијско и инвалидско
осигурање по основу стажа осигурања који
се рачуна са увећаним трајањем. У конкрет-
ном случају су дужина ангажовања запосле-
ног, неизвесност у погледу испуњења услова
од 200 летова годишње или општег услова
о трајању ефективног рада на том радном
месту прописаног Законом, ирелевантни за
квалификацију овог радног места као радног
места на коме се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем и евентуално ослобођење
од законских обавеза које из таквог одређења
овог радног места произлази за послодавца.
Имајући у виду одредбу члана 13. став 1. тач-
ка 4) Закона о агенцијском запошљавању, мо-
гућност агенцијског запошљавања, односно
ангажовања уступљених запослених, искљу-
чена је на радном месту „домаћин авиона”, јер
се ради о „бенефицираном радном месту”.
(Мишљење Министарства за рад, запо-
шљавање, борачка и социјална питања бр.
011-00-00081/2020-07 од 18. 2. 2020)
32
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
ДА ЛИ КОРИСНИЦИ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА
МОГУ ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕМЕНО
ЗАПОШЉАВАЊЕ ДА АНГАЖУЈУ ЛИЦА
НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА
У ОДНОСУ НА БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ КОД
ПОСЛОДАВЦА КОРИСНИКА АКО СУ
ТА ЛИЦА СА АГЕНЦИЈОМ ЗАСНОВАЛА
РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ
И ДА ЛИ ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЗАСНУЈУ
РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ
СА АГЕНЦИЈОМ МОГУ БИТИ УСТУПЉЕНИ
ПОСЛОДАВЦУ КОРИСНИКУ ЈАВНИХ
СРЕДСТАВА БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА ПЕРИОДА
ИЗ ЧЛАНА 16. СТ. 1. И 2. ЗАКОНА О
АГЕНЦИЈСКОМ ЗАПОШЉАВАЊУ, КАО
И ДА ЛИ У СЛУЧАЈУ АНГАЖОВАЊА
ЗАПОСЛЕНИХ ПРЕКО АГЕНЦИЈЕ
ПОСЛОДАВЦИ КОРИСНИЦИ ЈАВНИХ
СРЕДСТАВА ИМАЈУ ОБАВЕЗУ
ПРИБАВЉАЊА САГЛАСНОСТИ ИЗ ЧЛАНА
27Е СТ. 35. И 37. ЗАКОНА О БУЏЕТСКОМ
СИСТЕМУ
У члану 14. ст. 1–3. Закона о агенцијском
запошљавању („Службени гласник РС” број
86/19) прописано је да укупан број уступље-
них запослених у радном односу на одређено
време код послодавца корисника не може да
буде већи од 10% од укупног броја запослених
код послодавца корисника на дан закључења
уговора о уступању запослених, односно на
дан измене тог уговора којим се мења број
уступљених запослених. Послодавац ко-
рисник који има мање од 50 запослених на
дан закључења уговора о уступању запосле-
них, може да ангажује: 1) једног уступљеног
запосленог ако има од 2 до 9 запослених; 2)
два уступљена запослена ако има од 10 до 19
запослених; 3) три уступљена запослена ако
има од 20 до 29 запослених; 4) четири усту-
пљена запослена ако има од 30 до 39 запосле-
них; 5) пет уступљених запослених ако има од
40 до 49 запослених. У ограничење из ст. 1. и
2. овог члана не рачунају се уступљени запо-
слени код послодавца корисника који имају
са Агенцијом закључен уговор о раду на нео-
дређено време, без обзира на који период су
уступљени послодавцу кориснику.
У истом члану, у ставу 4. прописано је
да се уступљени запослени који је у радном
односу у Агенцији на одређено време због
повећаног обима посла код послодавца ко-
рисника који је корисник јавних средстава у
смислу закона којим се уређује буџетски си-
стем, рачунају у ограничење броја запосле-
них на одређено време због повећаног обима
посла и ангажованих по било ком основу
код корисника јавних средстава, у складу са
законом којим се уређује буџетски систем.
Са аспекта примене Закона о агенцијском
запошљавању, ограничења из члана 14.
став 4. односе се само на запослене који са
агенцијом имају закључен уговор о раду на
одређено време. Међутим, чланом 27е став
36. Закона о буџетском систему („Службени
гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,
93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14,
68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18
и 31/19) прописано је да укупан број запо-
слених на одређено време због повећаног
обима посла, лица ангажованих по уговору о
делу, уговору о привременим и повременим
пословима, преко омладинске и студент-
ске задруге и лица ангажованих по другим
основама, код корисника јавних средстава
не може бити већи од 10% укупног броја за-
послених.
Такође, напомињемо да је чланом 105. За-
кона о буџетском систему прописано да, ако
су одредбе других закона, односно прописа, у
супротности са овим законом, примењују се
одредбе овог закона.
Имајући у виду да је примена Закона о
буџетском систему у надлежности Мини-
старства финансија, то смо ваш захтев истом
министарству уступили на надлежност.
(Мишљење Министарства за рад, запо-
шљавање, борачка и социјална питања бр.
011-00-640/2019-02 од 27. 1. 2020)
3
ДЕЦЕНИЈЕ