Компензација као могућност у стечајном поступку додатно је усложњена чињеницом да су у примени три закона која регулишу стечајну материју. У тексту који је пред вама настављамо да дајемо одговоре на најчешће недоумице које се јављају у вези са овом проблематиком
#6 Која је форма компензационе изјаве у случају компензације у стечају?
Према Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији (ЗППСЛ), компензација је настајала по самом Закону и без давања изјаве, па се и питање њене форме није постављало.
Закон о стечајном поступку није предвиђао компензацију, па ни форму, а пракса је прихватила и усмену изјаву, односно изјаву дату у било којој форми.
Према члану 82. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 99/2011) ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику с потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка не губи се право на пребијање. Ставом 2. истог члана овог закона предвиђено је да је поверилац дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупан износ потраживања и изјаву о пребијању, а да у супротном губи право на пребијање.
Имајући у виду наведено, евидентно је да је законодавац подразумевао да и изјава о пребијању мора бити дата у истој форми у којој се подноси и пријава потраживања, јер се она мора доставити уз пријаву. Како је пријава потраживања увек у писменој форми, то из изнетог следи да и изјава мора бити дата у писменој форми.
#7 Који је рок за давање компензационе пријаве?
Према ЗППСЛ-у компензација је наступила аутоматски даном отварања стечаја, па стога није било ни потребе за компензационом изјавом, а тиме ни за одређивањем рока.
Према Закону о стечајном поступку, а сходно пракси судова, компензациона изјава се могла дати до рока до кога се могла поднети и пријава потраживања (која није имала законом дефинисан рок за подношење), а то фактички значи до главне деобе.
Према Закону о стечају, компензациона изјава се даје уз пријаву потраживања.
Како је пријава потраживања везана за рок, односно она се може поднети најдаље у року од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику”, то је имајући у виду да се изјава о компензацији мора поднети уз пријаву, и она суштински везана за рок, односно може се поднети само у наведеном року. Правило је да се изјава дâ уз пријаву потраживања, али уколико би она била дата независно од пријаве, односно посебним поднеском, а у оквиру рока од 120 дана, суд би требало да је сматра допуном пријаве и здружи је с пријавом, те би по разматрању пријаве стечајни управник морао да се изјасни и о могућности компензације по наведеној изјави. Уколико би изјава била дата независним поднеском после истека рока за подношење пријаве, она се не би разматрала, јер је поверилац преклудиран у праву на вршење компензације. У том случају стечајни управник би се изјаснио само о основаности пријављеног потраживања, док би потраживање стечајног дужника од наведеног повериоца, наплатио у одвојеном поступку без могућности компензације.
#8 Може ли се изјава о компензацији у стечају који се води по Закону о стечају дати уз пријаву потраживања које је стечајни управник оспорио?
Изјава о компензацији у стечају који се води по Закону о стечајном поступку мора се дати уз пријаву потраживања или као допуна пријаве наведеног потраживања, под условом да је и писмено – допуна пријаве с компензационом изјавом достављено у оквиру рока за подношење пријаве потраживања, односно рока од 120 дана од дана објављивања огласа о покретању стечаја над дужником у „Службеном гласнику”.
Ако је стечајни управник оспорио потраживање по пријави уз коју је дата и компензациона изјава, могућност компензације зависиће од исхода парнице коју ће стечајни поверилац покренути са захтевом за утврђење оспореног потраживања. Ако исто потраживање буде утврђено у парници, пребој се може извршити у стечају по изјави која је дата уз пријаву. Стечајни дужник може у тој парници истаћи и компензациони приговор или, ако има према повериоцу потраживање које је веће од потраживања повериоца према стечајном дужнику, компензациону противтужбу, и то без обзира на то што је компензациона изјава већ дата од стране повериоца уз његову пријаву потраживања. Тада ће суд својом одлуком утврдити и потраживање повериоца по пријави и потраживање стечајног дужника по компензационом приговору, односно компензационој противтужби, па ће по извршеном пребоју констатовати престанак потраживања које је мање, а утврдити потраживање у износу разлике потраживањâ која се стављају у пребој. Ако је потраживање повериоца веће од противпотраживања стечајног дужника, пресудом ће се, по пребоју потраживања, утврдити неугашени део потраживања повериоца према дужнику и с наведеним износом утврђеног потраживања поверилац ће ући на листу потраживања стечајног дужника и намирити се у главној деоби. Ако је утврђено потраживање по компензационој противтужби веће од потраживања повериоца према стечајном дужнику и оба потраживања у парници буду утврђена јер су основана, по извршеном пребоју утврдиће се да не постоји потраживање повериоца (јер је пребојем престало), а поверилац ће се обавезати на плаћање пребојем неугашеног дела потраживања стечајног дужника према њему.
Може се, међутим, догодити да стечајни управник не оспори пријављено потраживање повериоца, већ исто призна, али оспори његово право на компензацију у стечају, по компензационој изјави датој уз пријаву. До наведеног оспоравања ће доћи када је неспорно потраживање стечајног повериоца, али стечајни управник сматра да компензација није дозвољена из неког од законом наведених разлога (члан 43. Закона о стечају).
У односу на ово питање судска пракса Привредног апелационог суда изнела је своје становиште кроз усвојени одговор на следеће питање: „Има ли право на судску заштиту стечајни поверилац чије је пријављено потраживање признато, а одбијен је предлог за пребијање потраживања као недопуштен?”
Одговор гласи: „Поверилац који има намеру да врши компензацију у стечајном поступку дужан је да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву која ће садржати све што је прописано чланом 111. ст. 1. Закона о стечају и доставити изјаву о пребијању.
Такву пријаву испитује стечајни управник и о њој се изјашњава у складу са чланом 113. Закона о стечају. У ситуацији када стечајни управник утврди да је пријављено потраживање основано и призна га, али одбије, односно не прихвати компензацију јер се ради о случају када је пребијање недопуштено из члана 83. Закона о стечају, онда ће о томе обавестити повериоца. Незадовољни поверилац има право да стави примедбу на радњу стечајног управника, стечајном судији, а стечајни судија ће у форми закључка одлучити о тим примедбама у смислу члана 45. ст. 3. Закона о стечају. Уколико утврди да је примедба основана, закључком ће наложити стечајном управнику да изврши компензацију, а уколико је примедба неоснована, закључком ће одбити уложену примедбу. Против закључка није дозвољена жалба нити приговор сходно члану 45. ст. 4. Закона о стечају. Поверилац у парници по тужби стечајног дужника може да истиче приговор ради пребијања о коме ће одлучити парнични суд”.
#9 Да ли поверилац стечајног дужника може изгубити право на компензацију свог дуговања према стечајном дужнику и свог потраживања према њему и под којим околностима?
Према ЗППСЛ-у компензација је наступила аутоматски отварањем стечаја, па се није могло изгубити право на њу.
Према Закону о стечајном поступку до губитка права на компензацију могло је, према пракси, доћи само ако је изјава дата после нацрта за главну деобу.
Одговор на наведено питање, а у вези с применом Закона о стечају, дато је кроз становиште изнето у пресуди Привредног апелационог суда, Пж. 6207/12 од 24. 4. 2013. године:
„Право на пребијање потраживања с потраживањем дужника над којим је отворен стечајни поступак остварује се на начин прописан чланом 82. у вези са чланом 80. ст. 1. Закона о стечају (даље: Закон).
Након отварања стечајног поступка над дужником поверилац не може пребити потраживање према дужнику самим давањем изјаве да врши пребијање. У ситуацији када је над дужником отворен стечајни поступак, по члану 82. ст. 2. Закона, поверилац је дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупни износ потраживања и изјаву о пребијању. У супротном, губи право на пребијање. Иста последица губитка права на пребијање, настаје и у ситуацији када стечајни поверилац који је уз пријаву потраживања доставио изјаву о пребијању, не поднесе тужбу ради утврђења оспореног потраживања за које је предложено пребијање, односно уколико у року од 8 дана не постави захтев у парничном поступку да се његово оспорено потраживање утврди”.
#10 Да ли поверилац стечајног дужника у случају да је он и купац имовине у стечају може да изврши компензацију свог потраживања према стечајном дужнику с купопродајном ценом?
Одговор на наведено питање усвојен је на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда одржаној 8. и 22. новембра 2011. године.
„Продаја имовине стечајног дужника регулисана је чланом 133, а продаја стечајног дужника као правног лица чланом 135. Закона о стечају.
У члану 133. ст. 11. регулисано је да се ако је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца, из остварене цене првенствено намирују трошкови продаје који укључују и награду стечајног управника, а из преосталог износа исплаћују разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином у складу с њиховим правом приоритета. Намирење разлучног повериоца врши се у року од 3 дана од пријема средстава по основу продаје имовине.
Чланом 135. регулисано је да у случају када је предмет продаје стечајни дужник као правно лице разлучни поверилац, као и код продаје имовине стечајног дужника има права предлагања повољнијег начина продаје. О том предлогу одлучује стечајни судија и у случају усвајања истог закључком може наложити стечајном управнику предузимање једне или више мера које се могу односити на:
1) одлагање продаје;
2) вршење нове процене целисходности, продаје или процене вредности стечајног дужника као правног лица, односно имовине која је предмет разлучног права;
3) издвајање имовине на којој постоји разлучно право и њену одвојену продају, и
4) друге мере у циљу адекватне заштите интереса разлучног повериоца.
Чланом 136. је регулисано да у случају када је стечајни дужник продат као правно лице, разлучни повериоци који су имали разлучно право на било ком делу имовине стечајног дужника имају право приоритета у деоби средстава остварених продајом, према рангу приоритета који су стекли у складу са законом, а сразмерно процењеном учешћу вредности имовине која је предмет разлучног права у односу на процењену вредност правног лица.
Могућност компензације, односно пребоја потраживања у стечају регулисана је одредбама члана 82. Закона о стечају. Тако је предвиђено да ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику с потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка, он то право на пребијање не губи. Он је, међутим, дужан да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву на целокупни износ потраживања и изјаву о пребијању, јер у супротном губи право на пребијање.
Имајући у виду цитиране одредбе, купац дела имовине стечајног дужника или купац стечајног дужника као правног лица, мора уплатити купопродајну цену, да би се у складу са одредбама Закона о стечају првенствено намирили трошкови продаје укључујући и награду стечајног управника у смислу члана 133. ст. 11. Закона о стечају, а потом преостали износ послужио за намирење разлучних поверилаца. На исти начин мора да поступи и купац који је истовремено и разлучни поверилац, односно он не може пребити своје потраживање обезбеђено разлучним правом с купопродајном ценом. Наведена потраживања не испуњавају услове у смислу члана 82. Закона о стечају да би могла да буду пребојем угашена. Осим тога, изјава о пребијању мора се дати најкасније у пријави потраживања, а та фаза је окончана знатно пре продаје дела имовине стечајног дужника или стечајног дужника као правног лица, односно пре фазе уновчења стечајне масе.
Из наведених разлога и разлучни повериоци у случају да купују део имовине стечајног дужника или стечајног дужника као правног лица морају извршити уплату купопродајне цене, а потом ће по првенственом намирењу трошкова стечаја, стечајни органи у року од 3 дана да им пренесу средства на име намирења по основу разлучних права”.
#11 Да ли се у пријави потраживања према стечајном дужнику може дати компензациона изјава за потраживање настало у току трајања стечаја?
ЗППСЛ је одредбама члана 107. изричито искључио могућност пребијања оваквих потраживања.
При примени Закона о стечајном поступку кроз праксу је, такође, примењивано исто правило.
Чланом 82. Закона о стечају предвиђено је да ако је поверилац пре подношења предлога за покретање стечајног поступка стекао право на пребијање свог потраживања према стечајном дужнику с потраживањем стечајног дужника према њему, отварањем стечајног поступка он не губи право на пребијање.
Из наведеног члана закона евидентно је да се услови за пребијање морају стећи у периоду пре подношења предлога за покретање стечаја, да би пребијање у стечају било могуће. Како су услови за пребијање дефинисани Законом о облигационим односима и представљају постојање истородних, међусобних и доспелих обавеза, то је услов за пребијање у стечају да су овакве обавезе постојале пре подношења предлога за покретање стечаја.
Стога обавезе, односно потраживања и повериоца и стечајног дужника морају бити из периода пре подношења предлога за покретање стечаја, а што даље значи да није дозвољено пребијање потраживања које је настало пре покретања стечаја с потраживањем стечајног дужника које је настало после покретања стечаја, односно у току истог. Ово из разлога што је отварањем стечаја дошло и до промене правног субјективитета стечајног дужника, па се не може говорити ни о међусобним потраживањима, а посебно из разлога што, сходно цитираној одредби, услови за пребој нису постојали пре подношења предлога за стечај.
#12 Могу ли се пребити потраживања ако су оба настала у току стечајног поступка који се води по Закону о стечају?
Иако одредбама Закона о стечају није изричито дефинисано да је могуће и пребијање потраживања која су настала у току трајања стечајног поступка, односно да је компензација могућа у ситуацији када је потраживање повериоца према стечајном дужнику настало у току трајања стечајног поступка с потраживањем које је стечајни дужник према њему стекао у току трајања стечаја, нема законских разлога за искључење овакве могућности. Напротив, испуњени су сви законски услови (дефинисани Законом о облигационим односима да се таква потраживања међусобно пребију).
Потраживања повериоца и стечајног дужника су у тој ситуацији истородна, међусобна и доспела, па се стога може извршити њихов пребој без обзира на то што је једна од странака у стечају. Како је реч о потраживању које заправо представља трошак стечаја, односно обавезу стечајне масе, и у односу на које је могуће чак и принудно извршење против стечајног дужника, нема никаквих разлога да се ускрати, односно онемогући престанак компензацијом у току стечаја.
Стога је дозвољено пребијање међусобних потраживања ако су оба настала после отварања стечаја. У том случају пребој се врши у складу са одредбама Закона о облигационим односима, јер сâм Закон о стечају не садржи норме којима се другачије регулише наведена могућност, па се стога Закон о облигационим односима и примењује као lex generalis у наведеној ситуацији.
#13 Може ли поверилац у парници, коју ради наплате потраживања против њега покрене стечајни управник, истицати компензациони приговор за своје потраживање које није пријавио у стечају тужиоца или које му је у том поступку оспорено (према Закону о стечају)?
Уколико поверилац благовремено не пријави своје потраживање, њему ће престати својство повериоца, односно биће преклудиран у праву на његово намирење.
Такав поверилац у парници коју би стечајни дужник против њега покренуо са захтевом за наплату потраживања која има према њему, не би могао успешно истицати ни приговор компензације за своје потраживање, јер подношењем пријаве потраживања за наведено потраживање није испунио процесне претпоставке за поступак ради његовог утврђења, па ће стога и компензациони приговор који би истакао у парници стечајног дужника као тужиоца, бити одбачен као недозвољен.
Уколико је, међутим, стечајни поверилац пријавио своје потраживање и оно му је оспорено, он има преклузивни рок од 8 дана од пријема закључка којим му се оспорава наведено потраживање да покрене парницу са захтевом за његово утврђење. По истеку овог рока не може се покренути наведена парница нити са успехом истицати приговор компензације у парници која би се водила против таквог повериоца, јер је он истеком рока преклудиран у праву на наплату наведеног потраживања, а тиме је престао да буде и његов поверилац, па и нису испуњени услови за компензацију с потраживањем стечајног дужника. Стога, само ако би се у парници коју стечајни дужник води против њега, а у року од 8 дана од пријема закључка којим му се оспорава потраживање које је поверилац пријавио уз поднету компензациону изјаву, истакао компензациони приговор, суд би о њему одлучивао мериторно.
Једну од спорних ситуација у пракси решио је и одговор усвојен на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда, а који је дат на питање: „Има ли право на судску заштиту стечајни поверилац чије је пријављено потраживање признато, а одбијен је предлог за пребијање потраживања као недопуштен?”
Усвојени одговор: „Поверилац који има намеру да врши компензацију у стечајном поступку дужан је да до истека рока за пријаву потраживања суду достави пријаву која ће садржати све што је прописано чланом 111. ст. 1. Закона о стечају и доставити изјаву о пребијању.
Такву пријаву испитује стечајни управник и о њој се изјашњава у складу са чланом 113. Закона о стечају. У ситуацији када стечајни управник утврди да је пријављено потраживање основано и призна га али одбије, односно не прихвати компензацију јер се ради о случају када је пребијање недопуштено из члана 83. Закона о стечају онда ће о томе обавестити повериоца. Незадовољан поверилац има право да стави примедбу на радњу стечајног управника, стечајном судији, а стечајни судија ће у форми закључка одлучити о тим примедбама у смислу члана 45. ст. 3. Закона о стечају. Уколико утврди да је примедба основана, закључком ће наложити стечајном управнику да изврши компензацију, а уколико је примедба неоснована, закључком ће одбити уложену примедбу. Против закључка није дозвољена жалба нити приговор сходно члану 45. ст. 4. Закона о стечају. Поверилац у парници по тужби стечајног дужника може да истиче приговор ради пребијања о коме ће одлучити парнични суд”.
#14 Како промена закона по коме се стечај води утиче на могућност компензације?
То треба анализирати у ситуацијама у којима је стечај покренут по ЗППСЛ-у, а потом сходно цитираним одредбама члана 185. Закона о стечајном поступку настављен према одредбама Закона о стечајном поступку.
Како је, сходно изнетом, према ЗППСЛ-у компензација била предвиђена као једна од Законом прописаних правних последица самог покретања поступка стечаја над стечајним дужником (обавезна законска компензација), то је та последица наступала самим даном наступања последица покретања стечаја, односно даном истицања огласа о отварању стечаја на огласну таблу суда. Стога су с тим даном сва међусобна, доспела и истородна потраживања која су постојала између стечајног дужника и његових поверилаца на дан покретања поступка стечаја била угашена (уз ограничења која је у погледу могућности компензације овај Закон предвиђао у чл. 106. и 107). Иако се после тога поступак (због ступања на снагу и почетка примене новог Закона о стечајном поступку) наставио према одредбама Закона о стечајном поступку (који компензацију уопште не предвиђа), већ наступиле правне последице не могу се анулирати, нити на било који начин мењати. На њих не може утицати промена закона по којем се стечај води.
То, дакле, значи да су се потраживања која су се у тој ситуацији по компензацији срела, услед сусрета и пребоја угасила и више не постоје, па сама чињеница да је стечај настављен према закону који није регулисао питање компензације, не утиче на потраживања будући да су она пребојем престала.
Регулисање примене новог Закона о стечају у смислу да ће се према његовим одредбама водити само они стечајеви који су и започети – отворени према истом, указује на то да почетак примене Закона о стечају неће довести до нових проблема у погледу могућности компензације с обзиром на временско важење Закона.