Нацрт закона о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова – преглед основних правних института и појединачних решења –

Ускоро се у Народној скупштини очекује усвајањe Закона о мирном решавању радних спорова, па у наставку пружамо објашњење основних правних института и појединачних решења према Нацрту закона који је објавило Министарство за рад.  Једна од најважнијих измена је да се надлежност за индивидуалне радне спорове, у складу са Законом, проширује и на спорове поводом исплате плате/зараде, а не само у вези са исплатом минималне зараде/плате.

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члановима 1–4. Нацрта закона мењају се и допуњују следеће одредбе Закона о мирном решавању радних спорова:

Члан 2: Допуном овог члана прописује се да се колективним радним спором, између осталог, сматрају и спорови поводом „остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца”, као и спорови поводом „утврђивања минимума процеса рада у складу са законом”.

Циљ допуне да се колективним радним спором сматра и „спор поводом остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца” је да се послодавци који не желе да утврде репрезентативност синдикату, у поступку мирног решавања радних спорова упознају са обавезама које проистичу из Закона о раду и уједно смањи број предмета пред Одбором за утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца.

Такође, с обзиром на то да је питање минимума процеса рада уређено посебним законом којим се регулише област штрајка, нису ретки случајеви спорова око утврђивања минимума процеса рада, па је потребно и за ове случајеве утврдити надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова.

Измењена је и одредба која се односи на дефиницију стране у колективном спору и иста је усаглашена са одредбама Закона о раду у делу који се односи на учеснике у закључењу колективног уговора, и то пре свега оснивача.

Члан 3: Надлежност за индивидуалне радне спорове се, у складу са законом, проширује на спорове поводом исплате плате/зараде, а не само у вези са исплатом минималне зараде/плате, као и на исплате накнаде трошкова и других примања у складу са законом, колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду.

Члан 4: С обзиром на то да је новим решењем у овом нацрту у поступку арбитраже омогућено доношење решења на основу постигнутог споразума страна у спору, извршено је прецизирање дефиниције арбитраже, тако да се арбитражом сматра поступак у коме арбитар „решава”, а не „одлучује” о предмету индивидуалног спора.

Члан 5: Једно од основних начела поступка мирног решавања радних спорова је измењено, тако да је уместо начела „трипартизма” уведено начело „независности” којим је прописано да је миритељ, односно арбитар независан у раду.

РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА

Члан 5. Нацрта закона мења и допуњује следећу одредбу Закона о мирном решавању радних спорова:

Члан 8: Поред већ утврђених послова Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, уводе се и послови везани за спровођење обука ради стручног оспособљавања и усавршавања арбитара миритеља за вођење поступка мирног решавања радних  спорова.

У току примене Закона указала се потреба и за издавањем и вођењем евиденција о службеним легитимацијама. С обзиром на то да миритељи и арбитри приликом решавања радних спорова исте решавају у просторијама послодавца, често се јављао проблем идентификације миритеља и арбитара приликом доласка у просторије код послодавца. Увођењем службених легитимација тај проблем се отклања. Ближе услове у погледу издавања и вођења евиденција о службеним легитимацијама прописаће министар надлежан за послове рада.

ПОСТУПАК МИРНОГ РЕШАВАЊА РАДНИХ СПОРОВА

Члановима 6–26. Нацрта закона мењају се и допуњују следеће одредбе Закона о мирном решавању радних спорова:

Члан 11: Прописано је да ако је предлог поднела једна од страна у спору, Агенција доставља предлог и документацију другој страни у спору и позива је да се у року од пет радних дана изјасни да ли прихвата мирно решавање спора. Дакле, продужен је рок за изјашњење на пет радних дана уместо досадашња три дана. Потреба праксе условила је продужење овог рока, а циљ је да се другој страни остави довољно времена да донесе одлуку о прихватању мирног решавања радног спора.

Члан 12: Прецизира се да у случају када стране у спору споразумно не одреде миритеља, односно арбитра, то чини директор Агенције решењем.

Члан 16: Заједнички предлог ради учешћа миритеља у колективном преговарању   убудуће неће садржати податке о адреси миритеља, већ само име и презиме миритеља.

Члан 17: Прецизира се улога миритеља у поступку колективног преговарања, тако да у случају ангажовања миритеља у поступку колективног преговарања, миритељ пружа помоћ учесницима у циљу спречавања настанка спора. Циљ одредбе је да се миритељ укључује само у случају када прети опасност од настанка спора у току преговора. Ово из разлога што је и циљ да се унапреди колективно преговарање на свим нивоима, а посебно на бипартитном нивоу. Превенција спречавања настанка спора у току преговора је гаранција да ће доћи до закључења колективног уговора, а учешће миритеља у самим преговорима приликом закључивања колективног уговора може бити од пресудног  значаја.

Члан 18: Овим чланом се врши допуна и усклађивање са чланом 2. Закона о мирном решавању радних спорова и то тако да су стране у спору у делатностима од општег интереса дужне да приступе мирном решавању колективног спора и у случајевима остваривања права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца, као и у случају утврђивања минимума процеса рада у складу са законом.

Члан 19: Стране у спору у делатностима од општег интереса дужне су да поднесу предлог за покретање поступка мирног решавања радног спора у року од три радна дана од настанка спора, а не три дана, како је у важећој одредби Закона било прописано. Циљ ове измене је да се установе реални рокови за поступање.

Члан 21: Обавеза миритеља је да закаже расправу у року од три радна дана од дана пријема предлога и документације о предмету спора. Дакле, и овде се продужава рок у односу на важеће решење које је предвиђало рок од три дана.    

Члан 24: Овај члан је допуњен и прецизиран у делу који се односи на овлашћења миритеља у случају да се у току поступка мирења стране у спору не сагласе о препоруци. Раније решење је било да миритељ може да предложи препоруку странама у спору, што је у супротности са улогом миритеља у спору. Улога миритеља је да приближи ставове страна у спору у циљу постизања споразумног решења спора, а не да предлаже препоруку а да ниједна од страна то не захтева од њега. Због тога је овај члан и прецизиран тако да миритељ само на захтев једне од страна у спору може да предложи препоруку најкасније у року од три дана од дана закључења расправе. Споразум о решењу спора може се закључити на основу препоруке или независно од исте.

Члан 25: Прецизирано је да се препорука која је донесена једногласно пред Одбором или на захтев једне од страна у спору, саставља у писаном облику са образложењем.

Члан 26: У случају када стране у спору закључе споразум, тај споразум постаје основ за закључивање измене или допуне колективног уговора или има снагу извршне исправе, ако је предмет спора примена колективног уговора, примена општег акта којим се регулишу права, обавезе и одговорности запослених, послодавца и синдиката, остваривања права на синдикално организовање и деловање и остваривање права на утврђивање репрезентативности синдиката код послодавца, штрајка, остваривања права на информисање, консултовање и учешће запослених у управљању, у складу са законом, и  утврђивања минимума процеса рада у складу са законом. У односу на досадашње решење избегнута је могућност да споразум који сачине стране у спору буде саставни део колективног уговора јер се по правилу споразум саставља у слободној форми, а колективни уговор треба да садржи структуру општег акта и да се приликом израде, измене и допуне поштују основна методолошка правила за израду прописа.

Члан 28: С обзиром на то да колективни спорови често трају дуже због сложености предмета спора и отежане комуникације која је условљена различитим интересима и ставовима страна у спору, пракса је показала да је потребно да се поступак мирења који је до сада требало окончати у року од 30 дана од дана отварања расправе, продужи на захтев страна у спору за још 30 дана. Услов за продужење је да обе стране у спору о томе постигну сагласност, а циљ продужења рока је да се спор реши мирним путем јер је то у интересу, пре свега, страна у спору, а не да, као што је то био случај до сада, миритељ распусти Одбор и наставља поступак мирења непосредним контактом са странама у спору, у настојању да се састану и расправљају о предмету спора, па је с тим у вези и брисана одредба члана 29. важећег закона.

Члан 29: Брише се одредба којом је било прописано да ако се поступак не оконча у прописаном року, миритељ може да распусти Одбор и настави поступак мирења непосредним контактом са странама у спору. Ово из разлога што је било потребно утврдити крајњи рок у ком ће се поступак мирења окончати, како би се спор ефикасно и брзо решио уз сагласност страна у спору.

Члан 30: Брисан је став 1. којим је дефинисано шта се сматра индивидуалним спором, зато што је дефиниција индивидуалног спора дата у члану 2. Нацрта. Једна од најзначајнијих измена у овом нацрту је да се омогућава арбитру да у току поступка указује странама у спору да спор могу да реше и споразумно, што је у духу мирног решавања спора, а не да у сваком случају, чак и ако постоји сагласност страна у спору, арбитар доноси решење на основу изведених доказа који произлазе из утврђеног чињеничног стања, понекада и супротно вољи страна у спору.

Члан 31: У овом члану арбитру је продужен рок за заказивање расправе са три на три радна дана од дана пријема предлога и документације о предмету спора. Циљ је успостављање реалних рокова за поступање.

Члан 32: Прецизира се да је одржавање расправе јавно, осим у споровима поводом дискриминације и злостављања на раду. С обзиром на то да се ради о споровима који могу да садрже чињенице и доказе чије би јавно изношење могло да има негативне последице по стране у спору, било је потребно искључити јавност у овим споровима.

Члан 33а: С обзиром на то да се проширују надлежности код индивидуалних спорова на зараде/плате које нису само минимална зарада, накнаде трошкова и друга примања, било је потребно да, уколико стране у спору то желе, могу да ангажују вештаке на које се сходно примењују одредбе овог закона о изузећу арбитара. За разлику од услуга арбитара и миритеља који су за стране у спору бесплатни, трошкове ангажовања вештака сноси свака од страна у спору.

Члан 35а: Прецизира се начин окончања поступка пред арбитром. Арбитар доноси решење донето на основу споразума страна у спору, ако је арбитражни поступак постао немогућ као и у случају обуставе поступка, што је све новина у односу на раније решење у Закону и коначно може да донесе решење којим одлучује о предмету спора.

Члан 35б: Спор поводом злостављања и дискриминације, изузетно, може да се оконча само на основу споразума страна у спору, а ако исти не постоји, арбитар доноси решење о обустави поступка и упућује стране у спору да о истој правној ствари могу водити судски поступак.

Члан 36: Решење је правноснажно и извршно даном достављања странама у спору, осим решења поводом злостављања и дискриминације на раду ако је у решењу одређено да се радња која је премет извршења може извршити у остављеном року, те то решење постаје извршно истеком тог рока.

МИРИТЕЉИ И АРБИТРИ

Одредбама чл. 27–32. Нацрта закона мењају се и допуњују следеће одредбе Закона о мирном решавању радних спорова:

 Члан 38: У ставу 1. тачка 2. овог члана извршено је усклађивање са Законом о високом образовању када је у питању обим студија као услов за миритеља и арбитра.

 Члан 39: Прецизирано је да Агенција објављује јавни оглас за избор миритеља и арбитара у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Члан 40: Одлука о избору миритеља и арбитра доноси се у року од 60 дана. Потреба да се рок од 15 дана продужи на 60 дана, уследила је због будуће обавезе органа да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање, о којима се води службена евиденција, те да их прибавља и обрађује.

Члан 45: Поред постојећих разлога за брисање миритеља и арбитра, додаје се још један који се односи на непоступање у складу са етичким кодексом.

Члан 49: Уводи се етички кодекс. Миритељи и арбитри ће у поступку мирног решавања радних спорова бити дужни да се придржавају етичког кодекса. Етички кодекс доноси министар надлежан за област рада.

ЕВИДЕНЦИЈА О ПОСТУПЦИМА МИРНОГ РЕШАВАЊА РАДНИХ СПРОВА

Чланом 33. Нацрта закона мења се и допуњује следећа одредба Закона о мирном решавању радних спорова:

Члан 54: Поред тога што агенција води евиденцију о поступцима мирног решавања радних спорова, садржај евиденције се проширује врстом предмета спора.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Чланом 34. Нацрта закона мења се и допуњује следећа одредба Закона о мирном решавању радних спорова:

Члан 55а: У погледу испуњења услова за миритеља и арбитра, услов који се односи на   држављанство Републике Србије, престаје да се примењује за држављане држава чланица Европске уније од приступања Републике Србије Eвропској унији.

Члановима 35–38. Нацрта закона уређују се рокови за доношење подзаконских аката, који се доносе на основу овог нацрта закона, као и прелазни режим за поступке започете до дана ступања на снагу овог закона и ступање на снагу овог закона.