Надзор над банкама

Вршење надзора над радом банака представља једну од најзначајнијих функција Народне банке Србије којом се обезбеђују законитост и транспарентност пословања банкарског сектора. Институционализација надзора над банкама, кроз законске норме и поверавање вршења надзора једном органу, омогућава сигурност и ефикасност банкарског пословања

 

У савременим правним системима, централна банка представља језгро банкарског система и централни монетарни ентитет у одређеној држави, који има монопол емисије новца и хартија од вредности.
По правилу, свака држава има само по једну централну банку, с тим да у одређеним државама (САД, Канада), с обзиром на природну дисперзију њихових правних система, постоји више централних банака које се, ипак, окупљају око једне, матичне централне банке, а заједно чине ФЕД – систем федералних резерви.
У Републици Србији, статус централне банке има Народна банка Србије (у даљем тексту: НБС). Законом о Народној банци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – др. закон, 44/2010, 76/2012 и 106/2012, у даљем тексту: ЗНБС) уређени су положај, организација, овлашћења и функције НБС, као и однос НБС према органима Републике Србије, међународним организацијама и институцијама (члан 1. ст. 1. ЗНБС-а).
Једна од најзначајнијих функција НБС јесте вршење надзора над радом банака. Оваквом надлежношћу НБС, обезбеђују се законитост и транспарентност пословања банкарског сектора. Институционализација надзора над банкама, кроз законске норме и поверавање вршења надзора једном органу, омогућава сигурност и ефикасност банкарског пословања. Са контролног аспекта, најважнија функција НБС је обезбеђивање ликвидног и стабилног банкарског сектора, што омогућује највећи степен сигурности депонената банке, а банку доводи у положај одговорног партнера како становништва, тако и привредног сектора.

 

Регулатива НБС

Своју контролну функцију НБС обавља праћењем, контролом и корекцијом пословних активности банака и осталих финансијских институција над којима обавља надзор у складу са одредбама ЗНБС-а. Суштина надзора над банкама своди се на очување стабилности сваке појединачне банке која чини банкарски систем одређене државе, јер су банке најзначајнији финансијски посредници сваког привредног система, те је јавно мњење заинтересовано за пословање банака. Још један разлог за обављање контроле над радом банака представља и чињеница да пословне банке имају могућност да повремено врше рочну трансформацију средстава. Надзор је неопходан и из разлога што су банке склоне агресивној кредитној политици, која потенцијално може да доведе до неадекватног третмана кредитног ризика. По правилу, централна банка надзор над банкама врши непосредно или заједно с другим надлежним органима (министарство финансија, банкарске комисије, службе контроле новчаног оптицаја).
Одлуком о извештавању о адекватности капитала банке („Сл. гласник РС”, бр. 72/2003, 55/2004 и 44/2010) уређени су начин и рокови извештавања банке о адекватности капитала банке, односно о капиталу банке, капиталним захтевима и показатељу адекватности капитала, као и садржина и облик извештаја које су банке дужне да достављају НБС.
У складу са овом одлуком, банка је дужна да НБС доставља следеће извештаје који се односе на капитал, капиталне захтеве и показатељ адекватности капитала банке:
– Извештај о капиталу (на Обрасцу КАП);
– Извештај о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности капитала (на Обрасцу ПАК).
Највише матично друштво дужно је да НБС доставља Извештај о капиталним захтевима банкарске групе на консолидованој основи – на Обрасцу КОНС.
Банка је дужна да НБС доставља Извештај о капиталном захтеву за оперативни ризик (на Обрасцу ОР), без обзира на то који приступ примењује за израчунавање капиталног захтева за овај ризик.

Све извештаје из предметне одлуке, изузев извештаја из тач. 2) ст. 2. и тач. 11) те одлуке, банка је дужна да тромесечно доставља НБС, и то:

– извештаје за прво тромесечје, са стањем на дан 31. марта текуће године – најкасније 20. априла текуће године;
– извештаје за друго тромесечје, са стањем на дан 30. јуна текуће године – најкасније 20. јула текуће године;
– извештаје за треће тромесечје, са стањем на дан 30. септембра текуће године – најкасније 20. октобра текуће године;
– извештаје за четврто тромесечје, са стањем на дан 31. децембра текуће године – најкасније 5. марта наредне године.

Банка је дужна да извештаје из тач. 11) ове одлуке доставља месечно, са стањем последњег календарског дана у претходном месецу – најкасније 20. у месецу. У случају банкарске групе, највише матично друштво дужно је да све извештаје из ове одлуке, састављене на консолидованом нивоу за банкарску групу (у даљем тексту: консолидовани извештаји), доставља са стањем на дан 30. јуна – најкасније 30. септембра текуће године. Највише матично друштво дужно је да ревидиране консолидоване извештаје за банкарску групу достави са стањем на дан 31. децембра – најкасније 31. маја наредне године. Изузетно, банка, односно највише матично друштво у случају банкарске групе, дужни су да, на захтев НБС, сачине извештаје са стањем на дан који одреди НБС и у року за достављање тих извештаја који одреди НБС.
Банка је дужна да извештаје из ове одлуке доставља у виду електронске поруке, у формату и на начин који су прописани посебним упутством којим се уређује електронско достављање података НБС. Банка је дужна да податке у извештајима из ове одлуке прикаже тачно и потпуно, у складу са прописима НБС.
Одлуком о извештавању банака („Сл. гласник РС”, бр. 45/2011, 94/2011 и 87/2012) прописани су начин, форма и рокови извештавања банке о појединачним показатељима њеног пословања у вези са управљањем ризицима, као и садржина и облик извештаја о пословању које су банке дужне да достављају НБС у вези са применом члана 51. Закона о банкама („Сл. гласник РС”, 107/2005 и 91/2010, у даљем тексту: Закон о банкама), а којим је прописано да је банка дужна да, ради процене финансијског стања банке и њених подређених друштава на појединачној и консолидованој основи, припреми и НБС поднесе извештаје који се односе на управљање банком, као и на пословање организационих структура, планиране пословне активности, ликвидност, солвентност и профитабилност банке и њених подређених друштава (Табела 1).

Банка је дужна да израђује следеће извештаје:

1) преглед највећих акционара банке;
2) преглед улагања банке у лица која нису лица у финансијском сектору и у основна средства банке;
3) преглед улагања банке у лица у финансијском сектору;
4) велике изложености банке према лимитима изложености;
5) велика изложеност према групи повезаних лица;
6) извештај о реструктурираним потраживањима;
7) извештаје о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке;
8) извештаје о структури проблематичних кредита банке;
9) месечни извештај о показатељу ликвидности банке;
10) месечни извештај о токовима готовине банке;
11) месечни извештај о укупним кредитима и пласманима становништву;
12) биланс стања банке;
13) биланс успеха банке;
14) основни подаци о банци;
15) извештај о примљеним и одобреним захтевима за одобравање кредита, као и о продуженим и превремено отплаћеним кредитима;
16) преглед највећих депонената банке;
17) дневни извештај о показатељу ликвидности банке;
18) дневни извештај о показатељу девизног ризика банке;
19) извештај о узетим и пласираним кредитима и депозитима;
20) извештај о дневном стању на девизним рачунима у домаћим и страним банкама;
21) извештај о новој емисији акција банке;
22) извештај о повећању и смањењу акционарског капитала банке;
23) консолидовани биланс стања банкарске групе;
24) консолидовани биланс успеха банкарске групе.

Банка је дужна да податке у извештајима прикаже тачно и потпуно, у складу са прописима. Банка је дужна да извештаје доставља у виду електронске поруке, у формату и на начин који су прописани посебним упутством којим се уређује електронско достављање података НБС.
Одлуком о објављивању података и информација банке („Сл. гласник РС”, бр. 43/2011) ближе се прописује садржај података, односно информација које је банка дужна да објављује у складу са Законом о банкама, као и услови, начин и рокови њиховог објављивања.

Банка је дужна да објављује податке, односно информације које се односе на:

1) пословно име и седиште банке;
2) стратегију банке и политике за управљање ризицима;
3) капитал банке;
4) адекватност капитала банке и процес интерне процене адекватности капитала;
5) изложености банке ризицима и приступе за мерење, односно процену ризика;
6) банкарску групу и однос између матичног друштва и подређених друштава.

Изузетно, банка није дужна да објављује:

1) податке и информације који нису материјално значајни;
2) податке и информације чије би објављивање могло негативно утицати на конкурентски положај банке на тржишту;
3) податке и информације који представљају банкарску тајну.

Подацима и информацијама који нису материјално значајни сматрају се подаци и информације чије објављивање или приказивање не би могло да утиче на процену или одлучивање лица које је у пословном односу са банком.
Банка која из наведених разлога не објави податке, односно информације, дужна је да објави чињеницу да ови подаци, односно информације нису објављени, као и опште информације и разлоге због којих је оценила да ти подаци, односно информације, могу негативно да утичу на конкурентски положај банке на тржишту, односно да представљају банкарску тајну.
Банкa je дужнa да унутрашњим актом ближе уреди критеријуме за утврђивање података, односно информација, начин процене и контроле адекватности садржаја тих података, односно информација и учесталости њиховог објављивања, као и критеријуме за утврђивање података и информација.
Банка је дужна да обезбеди да се редовно, а најмање једном годишње, спроводи независна ревизија активности којима се обезбеђују адекватност, тачност и правовременост објављених података, односно информација.

 

Подаци, односно информације који се односе на стратегију и политике за управљање ризицима

Банка je дужна да објављује следеће податке, односно информације, који се односе на стратегију и политике за управљање свим појединачним врстама ризика:
1) кратак опис те стратегије и тих политика, за сваку појединачну врсту ризика;
2) начин организовања процеса управљања ризицима;
3) обухватност и врсте извештавања о ризицима;
4) технике ублажавања ризика, као и начине које банка користи за обезбеђивање и праћење ефикасности у ублажавању ризика.

 

Подаци, односно информације који се односе на капитал

Банка је дужна да објављује следеће податке, односно информације, који се односе на њен капитал:
1) опис основних карактеристика свих елемената који се укључују у обрачун капитала;
2) износ основног капитала, допунског капитала I и допунског капитала II, с прегледом појединачних елемента капитала и свих одбитних ставки;
3) износ капитала банке.

Банка је дужна да објављује податке, односно информације, који се односе на адекватност капитала и процес интерне процене адекватности капитала; податке, односно информације, који се односе на изложености ризицима и приступе за мерење, односно процену кредитног ризика; податке, односно информације, које се односе на тржишни ризик; податке, односно информације, које се односе на оперативни ризик; податке, односно информације, које се односе на каматни ризик; податке, односно информације, које се односе на изложености по основу власничких улагања у банкарској књизи; податке, односно информације, које се односе на банкарску групу и однос између матичног друштва и подређених друштава.

 

Услови, начин и рокови објављивања података, односно информација банке

Банка је дужна да податке, односно информације, прописане овом одлуком објављује на својој интернет презентацији. Ако поједине податке, односно информације прописане овом одлуком банка објављује у складу с другим прописима, сматра се да је испунила обавезу њиховог објављивања у складу са овом одлуком под условом да на својој интернет презентацији наведе где су ти подаци објављени. Банка је дужна да податке, односно информације, прописане овом одлуком објављује најмање једном годишње – са стањем на дан 31. децембра, и то најкасније 31. маја наредне године. Изузетно, банка је дужна да квантитативне податке, односно информације из ове одлуке које се односе на капитал, адекватност капитала, IRB приступ (ако га банка примењује) и технике за ублажавање кредитног ризика објављује и са стањем на дан 30. јуна текуће године, и то најкасније 30. септембра текуће године.

Банка је дужна да најмање једном годишње процењује да ли је конкретне податке, односно информације, потребно објављивати чешће од рока прописаног у том ставу, односно да најмање једном у шест месеци процењује да ли је односне податке, односно информације, потребно објављивати чешће од рока прописаног у том ставу – узимајући у обзир следеће податке, односно информације:

1) обим пословних операција;
2) банкарске производе које нуди клијентима;
3) присутност у различитим државама;
4) учешће у банкарском сектору;
5) учешће на међународним финансијским тржиштима;
6) учешће у међународном платном, обрачунском и клиринг систему.

Одлуком о ближим условима и начину вршења контроле банака („Сл. гласник РС”, бр. 43/2011) прописани су ближи услови и начин вршења контроле бонитета и законитости пословања банака коју врши НБС, као и предузимање мера према банкама у поступку вршења контроле банака, у складу са Законом о банкама.

 

Контрола банака

Контролом банака НБС врши процену сигурности и стабилности пословања банке, а нарочито:
– ризике којима је банка изложена или може бити изложена у свом пословању, као и обухватност и поузданост успостављеног система управљања тим ризицима;
– финансијско стање и адекватност капитала банке у односу на ризике којима је банка изложена или може бити изложена у свом пословању и на успостављени систем управљања тим ризицима;
– адекватност управљања банком и организациону структуру, као и адекватност и поузданост система унутрашњих контрола банке, у односу на ризике којима је банка изложена или може бити изложена у свом пословању;
– адекватност и поузданост процесa интерне процене адекватности капитала банке, његово доследно спровођење и резултате те процене;
– проверава тачност и адекватност података и информација које је банка дужна да јавно објављује;
– да ли банка послује у складу са Законом о банкама и прописима НБС донетим на основу Закона о банкама, као и са стандардима опрезног банкарског пословања;
– да ли банка послује у складу са законом којим се уређују рачуноводство и ревизија и прописима НБС донетим на основу тог закона.
Контролу банака НБС врши посредно и непосредно.
Посредну контролу банке НБС врши контролом извештаја и друге документације коју банка доставља НБС на основу Закона о банкама и прописа НБС, као и других података о пословању банке којима НБС располаже, а непосредну контролу – увидом у пословне књиге и другу документацију банке.
Кад утврди да је банка учинила неправилности, НБС ће покренути поступак посредне контроле банке – сачињавањем записника о налазима те контроле. На даљи поступак посредне контроле банке примењују се одредбе које се односе на поступак непосредне контроле банке. Непосредну контролу банке врше запослени у НБС које решењем одреди гувернер НБС или лице које он овласти. У истом решењу наводе се банка, односно друга лица код којих се врши непосредна контрола и предмет те контроле. Доношењем поменутог решења покренут је поступак непосредне контроле банке.
Гувернер или лице које он овласти може у току непосредне контроле банке допунити, односно изменити решење којим је покренут поступак непосредне контроле банке. У поступку непосредне контроле банке могу учествовати и овлашћена лица страног регулаторног тела које контролише, односно надзире пословање чланова исте банкарске групе у којој је и та банка, у складу са споразумом о сарадњи закљученим између НБС и тог тела. Запослени у НБС који су од стране гувернера овлашћени да врше непосредну контролу банке, као и лица код којих се врши непосредна контрола, дужни су да о налазима извршене непосредне контроле банке сачине записник.
Банка може ставити примедбе на записник о извршеној непосредној контроли. НБС проверава наводе садржане у примедбама банке и о томе сачињава белешку, коју доставља банци.
Писмена опомена упућује се банци у чијем су пословању утврђене неправилности које нису битно ни непосредно утицале на њено финансијско стање, али би могле имати такав утицај ако се не би отклониле. Писмена опомена садржи рок за отклањање неправилности и рок у коме је банка дужна да НБС достави извештај о отклоњеним неправилностима, са приложеним доказима.
НБС контролише да ли је банка отклонила утврђене неправилности после истека рока или пре истека рока ако добије обавештење банке да су неправилности отклоњене. НБС ће обуставити поступак контроле банке којој је упутила писмену опомену кад утврди да су, у року предвиђеном у писменој опомени, утврђене неправилности отклоњене, односно у великој мери отклоњене, а ако нису отклоњене – предузеће према тој банци нову меру.
Налогодавно писмо упућује се банци у чијем су пословању контролом утврђена поступања, односно непоступања супротна прописима или стандардима савесног банкарског пословања која би могла угрозити њено финансијско стање. НБС, након добијања плана активности банке за отклањање утврђених неправилности, утврђује да ли је овај план достављен у року из налогодавног писма и цени да ли ће банка тим активностима отклонити утврђене неправилности – ради давања сагласности. НБС контролише да ли је банка утврђене неправилности отклонила после истека рока предвиђеног у налогодавном писму или пре истека тог рока ако добије обавештење банке да су неправилности отклоњене. НБС ће обуставити поступак контроле банке којој је упутила налогодавно писмо кад утврди да су, у року предвиђеном у налогодавном писму, утврђене неправилности отклоњене, односно да су преостале само мање значајне неправилности, а ако нису отклоњене – предузеће према тој банци нову меру.
НБС доноси решење којим изриче налоге и мере у складу с чланом 116. Закона о банкама. Банка је дужна да НБС обавести о извршењу предузетих налога и мера. НБС контролише спровођење налога и мера после истека рока за њихово извршење, или пре истека тог рока ако добије обавештење банке да су налози извршени.
Гувернер или лице које он овласти може решењем овластити поједине запослене у НБС да у банци дневно проверавају и прате извршење налога и мера изречених решењем којим су изречени налози и мере.
Ако НБС утврди да је банка извршила све налоге и мере предвиђене Одлуком или да су неправилности на основу којих су изречени налози и мере отклоњене у тој мери да су преостале само мање значајне неправилности – обуставиће поступак контроле, а ако нису отклоњене – предузеће према тој банци нову меру.
Ако, на основу података о пословању банке којима располаже, оцени да је банка којој је изречена нека од мера учинила нове неправилности, да не поступа по налозима из изречене мере или јој се у току рока за спровођење налога из изречене мере финансијско стање погоршало – НБС може извршити одмах нову контролу те банке или предузети према тој банци нову меру. Ако НБС одлучи да изврши нову контролу банке, обуставиће текући поступак контроле истовремено са покретањем новог поступка контроле или истовремено са изрицањем неке од мера, а на основу налаза спроведене нове контроле.

НБС доноси решење о увођењу принудне управе у банци:

1) ако утврди да постоји могућност да банка буде критично поткапитализована;
2) ако утврди да је банка критично поткапитализована, а ради се о системски значајној банци;
3) ако је контролом пословања банке утврђено поступање, односно непоступање супротно прописима или стандардима савесног банкарског пословања које је угрозило њено финансијско стање или интересе депонената;
4) чије се финансијско стање погоршало у току рока за извршење налога из решења из члана 116. Закона о банкама.

Сматра се да банка није НБС омогућила да изврши контролу ако не поступи у складу с чланом 104. Закона о банкама, као и у следећим случајевима:

– ако у одређеном року није доставила све тражене податке ни доказе, а нарочито податке којима је банка дужна да располаже према закону, подзаконским актима или стандардима опрезног банкарског пословања;
– ако намерно или грубом непажњом достави податке који нису тачни, односно нису потпуни;
– ако овлашћеним лицима не обезбеди услове неопходне за вршење контроле банке, односно не обезбеди да их не ометају запослени у банци и друга лица;
– ако не достави три узастопна извештаја које је дужна да периодично доставља у складу са законом или подзаконским актима, и
– ако ни на поновљени захтев НБС у за то одређеном року не достави тражене извештаје или податке.

Неправилностима у пословању банке сматра се поступање банке супротно одредбама Закона о банкама, прописима НБС и другим прописима, као и стандардима опрезног банкарског пословања, односно на други начин који угрожава њен бонитет. Ради прикупљања, обраде и анализе потребних података, НБС може вршити дијагностичко испитивање пословања банке непосредним увидом у њене пословне књиге и другу документацију, о чему сачињава извештај који се не доставља банци.
Упутством о подацима које банке достављају Народној банци Србије ради укључивања тих података у кредитни информациони систем Народне банке Србије („Сл. гласник РС”, 86/2007 и 89/2007) прописано је које су податке банке дужне да евидентирају, прикупљају, обрађују и достављају НБС ради укључивања тих података у кредитни информациони систем НБС.
Према наведеном Упутству, банке НБС − Сектору за контролу пословања банака достављају податке о билансним потраживањима и ванбилансним ставкама и о претежној делатности дужника, као и о категорији у коју су потраживања класификована према степену наплативости у складу са одлуком којом се утврђују критеријуми за класификацију билансне активе и ванбилансних ставки, по једном дужнику и по повезаним дужницима. Потраживањима, у смислу овог упутства, сматрају се збир књиговодствених вредности свих потраживања банке, висине извршених исправки вредности билансне активе и висине извршених резервисања за губитке по ванбилансним ставкама. Кредитни информациони систем садржи податке о потраживањима по сваком дужнику појединачно и збирно по повезаним дужницима – разграничене по банкама.
Банке достављају податке о стању потраживања која последњег календарског дана у месецу укупно износе најмање 5.000.000 динара по сваком дужнику, односно укупно по повезаним дужницима, при чему се повезаним дужницима сматрају међусобно повезана лица у складу са Законом о банкама. Ове податке банке достављају по врстама потраживања, и то једном месечно, најкасније у року од пет радних дана од истека последњег календарског дана у месецу. Банка је дужна да податке из ове тачке прикаже тачно и потпуно, у складу с прописима. Банка је дужна да податке доставља у виду електронске поруке, у формату прописаном посебним упутством НБС.

 

Уместо закључка

Народна банка Србије је самостална и независна у обављању функција утврђених Законом о Народној банци Србије и другим законима, а за свој рад је одговорна Народној скупштини Републике Србије. Једна од најважнијих функција НБС јесте да издаје и одузима дозволе за рад и врши контролу бонитета и законитости пословања банака.
НБС има законско овлашћење да доноси прописе којима се утврђују стандарди стабилног и сигурног пословања субјеката које контролише, односно над којима врши надзор. Осим тога, НБС води евиденцију о издатим дозволама за рад, а ова евиденција је јавна књига и води се у електронском облику и доступна је на интернет презентацији НБС.
При обављању надзора над финансијским институцијама, Народна банка Србије има право увида у пословне књиге и другу документацију финансијских институција, као и лица која су с њима повезана имовинским, управљачким или пословним односима. Ради унапређења своје контролне функције, НБС преко Управе за надзор сарађује са страним институцијама и домаћим органима и институцијама надлежним за надзор у области финансијског пословања. Податке прибављене у обављању своје контролне функције, НБС може размењивати са поменутим органима и институцијама.

 

Табела 1: Преглед рокова из Одлуке о извештавању банака

Назив извештаја	Рок за достављање
Извештај за прво тромесечје, са стањем на дан 31. марта текуће године	Најкасније 20. априла текуће године
Извештај за друго тромесечје, са стањем на дан 30. јуна текуће године	Најкасније 20. јула текуће године
Извештај за треће тромесечје, са стањем на дан 30. септембра текуће године	Најкасније 20. октобра текуће године
Извештај за четврто тромесечје, са стањем на дан 31. децембра текуће године	Најкасније 5. марта наредне године
Извештаји о структури проблематичних кредита банке; Месечни извештај о показатељу ликвидности банке; Месечни извештај о токовима готовине банке; Месечни извештај о укупним кредитима и пласманима становништву; Биланс стања банке; Биланс успеха банке; Основни подаци о банци	Месечно, са стањем последњег календарског дана претходног месеца, и то најкасније 20. у месецу
Извештај о примљеним и одобреним захтевима за одобравање кредита, као и о продуженим и превремено отплаћеним кредитима	Месечно, са стањем последњег календарског дана претходног месеца, и то најкасније у року од пет радних дана од дана за који се извештај саставља
Преглед највећих депонената банке	Недељно, и то најкасније првог радног дана у недељи за последњи радни дан у претходној недељи
Дневни извештај о показатељу ликвидности банке; Дневни извештај о показатељу девизног ризика банке; Извештај о узетим и пласираним кредитима и депозитима; Извештај о дневном стању на девизним рачунима у домаћим и страним банкама	Сваког радног дана, а за стање на крају претходног радног дана
Извештај о новој емисији акција банке; Извештај о повећању и смањењу акционарског капитала банке	Најкасније у року од седам радних дана од дана кад је промена извршена
Преглед улагања банке у лица која нису лица у финансијском сектору и у основна средства банке; Велике изложености банке према лимитима изложености; Велика изложеност према групи повезаних лица; Дневни извештај о показатељу девизног ризика банке; Консолидовани биланс стања банкарске групе; Консолидовани биланс успеха банкарске групе	Најкасније у року од 150 дана од 31. децембра, односно у року од 90 дана од 30. јуна текуће годинe