Надзор над пословањем осигуравајућих друштава једне земље може обављати и њена централна банка, као институција коју одликују независност и стручност у раду. Сазнајмо како у нашој земљи Народна банка остварује овај надзор
Сектор осигурања у Србији је недовољно развијен и налази се знатно испод просека земаља чланица Европске уније. У прилог томе говоре и два основна показатеља, однос укупне премије осигурања и бруто домаћег производа, као и износ укупне премије осигурања по глави становника.
Према учешћу премије осигурања у бруто домаћем производу у 2010. години, Србија се са 2% налази на 64. месту на светској листи. За 27 земаља чланица Европске уније овај показатељ у просеку износи 8,4%, за земље региона Централне и Источне Европе 2,6%, док је за групу земља у развоју тај просек 2,9%. Ако нам је за утеху, Румунија и Турска се налазе иза Србије.
Погледамо ли колики је износ премије по становнику, установићемо да ни ту ситуација није ништа боља. Са 98 америчких долара премије по становнику, Србија се у 2010. години нашла на 66. месту у свету, док за 27 земаља чланица Европске уније тај просек износи 2.716 америчких долара, за земље региона Централне и Источне Европе 274, а за земље у развоју 109. На првом месту у свету је Швајцарска са 6.724 америчких долара, а за њом следе Холандија и Луксембург. Државе из састава бивше Југославије, Словенија са 1.353 долара и Хрватска са 397, заузимају 29. односно 44. место. Ови подаци су преузети из Извештаја Народне банке Србије, Сектора осигурања за 2011. годину.
Можемо се подсетити да је пре распада СФРЈ „Дунав осигурање” имало највећу бруто премију, што указује на чињеницу да је потенцијал за развој осигурања у Србији био и највећи. Последње две године није дошло до значајних промена у сектору осигурања у нашој земљи, већ је уочљива стагнација. Основни разлог за овакво стање осигурања у Србији треба тражити у драстичном паду економије који је довео и до опадања куповне моћи становништва.
Међу предузећима која и даље успешно послују осигурава се само оно за шта постоји законска обавеза, као и имовина на којој може настати штета великих размера и то кроз селекцију ризика. И овде је разлог у потреби за смањењем трошкова, при чему је осигурање увек прво „на удару”. Када је реч о становништву, заступљено је само осигурање од одговорности возача за штете причињене трећим лицима, тзв. обавезно осигурање, а грађани обично и не знају шта су тачно осигурали, већ то доживљавају само као предуслов који је потребно испунити за регистрацију аутомобила.
Иако памтимо и знатно боље дане, када је реч о куповној моћи у Србији, култура осигурања ипак није успела да се одомаћи на овим просторима. Међу главним разлозима се истиче неповерење у финансијске институције, али и у модел осигурања који није био ефикасан у периоду високе инфлације. Стварању оваквог неповерења код становништва потмогла су и осигуравајућа друштва која нису редовно исплаћивала штете, или то нису чинила у реалном износу. Ту превасходно мислимо на штете настале на моторним возилима и исплате осигураних сума у животном осигурању.
Управо из разлога заштите интереса осигураника, држава је увела институт надзора над функционисањем осигуравајућих друштава. Првобитно је овај надзор вршило Министарство финансија, а од доношења Закона о осигурању 2004. године („Сл. гласник РС”, бр. 55/2004, 70/2004 – испр., 61/2005, 61/2005 – др. закон, 85/2005 – др. закон, 101/2007, 63/2009 – одлука УС и 107/2009, у даљем тексту: Закон ) надзор је преузела Народна банка Србије, која најмање једном годишње извештај о стању на тржишту осигурања подноси Народној скупштини Републике Србије.
У већини земаља надзор над радом осигуравача обавља Министарство финансија, односно органи који се налазе у његовом саставу или за то предвиђена Агенција. Није уобичајено да надзор ове врсте обавља централна банка, премда постоје и такви случајеви, и то више у форми изузетка. Међутим, овде треба рећи да и није толико важно какав је институционални облик надзора, већ је битно да је та институција независна и стручна у свом раду. У том смислу, Народна банка јесте независна, а будући да је обављала надзор и над другим финансијским институцијама, делатност осигурања јој је додељена по логици једног од чинилаца на финансијском тржишту.
Надзор над обављањем делатности осигурања Народна банка Србије обавља у складу са Законом о осигурању и Законом о Народној банци. Осим тога, Народна банка издаје дозволу за рад осигуравајућим и реосигуравајућим друштвима, посредницима и заступницима и даје сагласност на њихова акта. Такође, доноси акта прописана овим законом, као и прописе ради спровођења законских одредаба. Води регистар података о друштвима за осигурање који садржи податке о оснивачима, квалификованим имаоцима, члановима управе и надзорног одбора, овлашћеном актуару, о пословању друштава и мерама које су изречене у поступку вршења надзора. Поред тога, обрађује статистичке и друге податке у вези са радом друштава за осигурање, разматра приговоре осигураника, корисника осигурања и трећих оштећених лица и посредује у решавању одштетних захтева ради спречавања настанка спора из основа осигурања.
Народна банка, такође, доноси решење о одузимању дозволе за рад друштвима за осигурање, као и решење о мерама које се изричу у поступку вршења надзора. Решење које донесе Народна банка је коначно и против њега није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Остваривање надзора
Надзор Народне банке Србије над пословањем друштва за осигурање обухвата следеће:
- обављање делатности осигурања у складу са издатом дозволом, што подразумева да се друштво може бавити само оним врстама осигурања за које је добило дозволу;
- усклађеност општих аката и аката пословне политике са законом и другим прописима;
- надзор над законитошћу рада друштва;
- ликвидност и солвентност у обављању делатности осигурања;
- начин утврђивања техничких резерви;
- извршавање преузетих обавеза по основу уговора о осигурању;
- депоновање и улагање средстава осигурања у складу са законом;
- састављање књиговодствене и друге документације, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја у складу са законом, другим прописима, општим актима и актима пословне политике друштва;
- спровођење мера које је предложила Народна банка Србије;
- начин обављања интерне ревизије;
- испуњеност услова прописаних овим законом за осниваче друштва и квалификоване имаоце и за лица која обављају функције члана управе и надзорног одбора друштва;
- кадровску и технолошку оспособљеност;
- трошкове провизије за посредовање и заступање у осигурању;
- трошкове управе и надзорног одбора;
- ненаплаћене премије и друга потраживања друштва;
- спровођење политике саосигурања и реосигурања;
- друга питања прописана законом.
Да би Народна банка Србије што ефикасније обављала надзор над радом друштава за осигурање, Закон је увео институт овлашћеног актуара и дефинисао његове обавезе. Осим тога, предвидео је и обавезу прибављања мишљења екстерног независног ревизора на годишњи финансијски извештај, као и обавезу организовања интерне ревизије.
Функција овлашћеног актуара врло је значајна за пословање друштва за осигурање. Народна банка прописује услове за стицање звања овлашћеног актуара и даје овлашћење за обављање ових послова. Овлашћени актуар је независан и самосталан у вршењу послова и обавезан је да своју делатност обавља у складу са законом и правилима актуарске струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком.
Овлашћени актуар даје мишљење на све послове који су од виталног значаја за друштво за осигурање:
1) да ли је премија осигурања добро срачуната да могу да се изврше обавезе за настале штете;
2) да ли су резерве добро срачунате;
3) да ли су реосигурани (саосигурани) сви ризици који премашују капацитет друштва;
4) да ли финансијски извештаји и годишњи извештај о пословању објективно приказују пословање друштва;
5) да ли су средства резерви добро пласирана;
6) да ли су акта пословне политике донета у складу са правилима струке и законом.
Овде су побројане само најважније обавезе актуара.
Садржину мишљења овлашћеног актуара прописује Народна банка, а мишљење овлашћеног актуара доставља се интерној ревизији и надзорном одбору друштва.
Овлашћеног актуара именује директор друштва за осигурање.
Одлуку о избору екстерног ревизора доноси скупштина друштва за осигурање на предлог надзорног одбора, а Народна банка даје сагласност на избор водећи рачуна о стручности и независности изабраног ревизора. Ревизор даје мишљење на годишњи финансијски извештај. Мишљења актуара и ревизора на финансијски извештај треба да буду сагласна, а уколико то није случај, улази се у процес усаглашавања који је предвиђен Законом.
Интерну ревизију друштва за осигурање обавља посебан организациони део који је непосредно одговоран надзорном одбору. Интерна ревизија спроводи сталну и свеобухватну контролу свих активности из пословања друштва, а нарочито се бави идентификацијом ризика којима је друштво изложено, системом рада, успостављањем интерне контроле, као и давањем препорука за отклањање уочених неправилности. Осим тога, интерна ревизија процењује адекватност и примену прописаних политика и процедура контроле ризика, рачуноводствене поступке и организацију, као и поузданост и ажурност финансијских и управљачких информација. Интерна ревизија друштва за осигурање саставља шестомесечне и годишње извештаје о извршеним ревизијама.
Народна банка Србије врши функцију надзора над пословима осигурања посредном и непосредном контролом. Посредна контрола се врши тако што су друштва за осигурање обавезна да периодично достављају сва акта и извештаје од виталног значаја за њихово функционисање. Непосредну контролу врше инспектори осигурања у просторијама друштва, при чему је друштво у обавези да омогући контролу свих затражених докумената.
У смислу посредне контроле, друштва за осигурање су обавезна да Народној банци редовно достављају:
- финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, са мишљењем овлашћеног актуара и надзорног одбора са образложењем;
- копију извештаја о обављеној ревизији, са коментаром скупштине друштва и надзорног одбора;
- извештај о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, са мишљењем овлашћеног актуара;
- пословни план друштва;
- статут и друга општа акта и њихове измене и допуне;
- акта пословне политике са мишљењем овлашћеног актуара;
- обавештења о променама у структури капитала друштва;
- обавештење о промени овлашћеног актуара;
- доказе о изменама података који се воде у регистру;
- обавештење о сазивању скупштине и записник са седнице.
Друштва за осигурање обавезна су да Народну банку тромесечно извештавају о:
- структури капитала;
- саосигурању и реосигурању вишкова ризика (са мишљењем овлашћеног актуара);
- висини премије по врстама осигурања;
- штетама (решеним и у спору) са мишљењем овлашћеног актуара;
- техничким резервама и гарантној резерви и њиховом депоновању и улагању са мишљењем овлашћеног актуара;
- стању и променама на осталој имовини;
- ликвидности друштва са мишљењем овлашћеног актуара;
- маргини солвентности са мишљењем овлашћеног актуара; и
- налазима интерне ревизије са оценом надзорног одбора.
Промене које се дешавају у наведеним сегментима пословања осигуравајућег друштва представљају саставни део њиховог рада, али могу да укажу и на одређене неправилности које је потребно благовремено отклонити.
У вршењу надзора над пословањем друштва за осигурање, инспектор осигурања дужан је да утврди правилност израчунавања техничке резерве и њеног депоновања и улагања, обезбеђење гарантне резерве и правилност њеног депоновања и улагања, обезбеђење маргине солвентности, правилност обрачуна штета и придржавање рокова за исплату, правилност примене услова осигурања и тарифа премија и других аката пословне политике, тачност финансијских и других извештаја. Инспектор осигурања сачињава записник о извршеној контроли и предлаже мере ради отклањања утврђених незаконитости и неправилности. На овај записник о надзору друштво за осигурање може поднети своје примедбе, на које се писмено изјашњава инспектор осигурања.
У вршењу свог надзора над пословањем друштва за осигурање, Народна банка Србије може:
- наложити мере за отклањање незаконитости и неправилности;
- наложити мере због непоступања у складу са правилима о управљању ризиком;
- наложити пренос портфеља осигурања на друго друштво за осигурање;
- преузети контролу над пословањем друштва;
- одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања за које је издата дозвола;
- наложити привремене мере;
- предложити мере према члановима управе, надзорног одбора, лицима са посебним овлашћењима и квалификованим имаоцима.
Ако је Законом прописано да Народна банка Србије може изрећи више мера, она ће најпре изрећи ону меру која је најмање неповољна за друштво.
Одузимање дозволе за рад
Овде ћемо поменути само још и оредбе о одузимању дозволе за рад. У члану 174. Закона дефинисани су случајеви у којима Народна банка Србије може одузети дозволу за обављање појединих или свих послова осигурања друштву за осигурање:
- ако утврди незаконитости и неправилности у пословању које би угрозиле интересе осигураника и других корисника осигурања;
- уколико друштво закључи уговор о посредовању и заступању са друштвом које не поседује дозволу Народне банке Србије;
- ако не обавља делатност у складу са правилима струке, добрим пословним обичајима и пословном етиком;
- уколико наступе разлози за одузимање сагласности на акта и радње друштва;
- ако друштво не исплаћује штете или не извршава друге обавезе;
- ако је дало нетачне податке о свом пословању или податке који могу довести у заблуду осигуранике, кориснике осигурања, односно трећа оштећена лица;
- ако друштво није солвентно према извештају овлашћеног актуара, овлашћеног ревизора или налазу Народне банке;
- ако друштво усвоји финансијски извештај и годишњи извештај о пословању, а да није размотрило мишљење овлашћеног актуара;
- ако друштво не омогући вршење надзора на прописан начин, или овлашћеном ревизору онемогући да изврши ревизију на прописан начин или није обезбедило обављање актуарских послова на прописан начин;
- ако није доставило извештаје, документа и друге податке, на прописан начин и у роковима;
- ако је портфељ осигурања пренет без сагласности Народне банке;
- ако друштво није спровело мере које му је наложила Народна банка.
Чланом 175. Закона прописано је да ће Народна банка Србије одузети дозволу друштву за осигурање:
- ако је дозвола добијена на основу неистинитих и нетачних података;
- ако друштво престане да испуњава услове за добијање дозволе;
- ако се број акционара акционарског друштва за осигурање смањи испод два и не доведе се до тог броја у року од шест месеци;
- ако друштво обавља послове осигурања за које нема дозволу Народне банке;
- ако не одржава основни капитал у висини прописаној Законом;
- ако не издваја, не образује и не одржава техничке резерве прописане Законом;
- ако не обезбеди сигурност депоновања и улагања средстава осигурања, односно није очувало њихову реалну вредност;
- ако није усвојило или не спроводи програм мера за покриће губитка ако је до њега дошло;
- ако није поступило према мерама везаним за управљање ризиком;
- ако није уплатило доприносе у гарантни фонд или не извршава обавезе по основу зелене карте;
- ако ванредна управа није довела до стабилности и ликвидности друштва.
Одузимање дозволе, по било ком основу, не ослобађа друштво за осигурање обавезе по основу закључених уговора о осигурању.
Уместо закључка, навешћемо само то да према подацима Народне банке Србије на тржишту осигурања Србије послује 28 акционарских друштава за осигурање, односно реосигурање, да се у ликвидацији и стечају налазе 22 друштва за осигурање, те да је код 13 друштава поступак окончан, док код 9 друштава овај поступак још увек траје.