Ауторка се у овом тексту осврнула на надзор над извршењем буџета и представила могућности вршења надзора над извршењем буџета од стране органа локалних власти.
1. БУЏЕТ – КАО НАЈЗНАЧАЈНИЈА ГОДИШЊА ОДЛУКА КОЈУ ДОНОСИ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ
Буџет у општем смислу представља списак планираних прихода и расхода државе или локалне самоуправе, односно општине или града (или расхода појединца, фирме или организације) за одређени период, углавном за једну фискалну годину. Државни буџет је најчешће једногодишњи документ који припрема Министарство финансија у непосредној сарадњи са другим министарствима, док га усваја Народна скупштина Републике Србије у облику закона.
Буџет је главни инструмент јавних политика. Када се представи Скупштини општине, одражава главне приоритете Општинског већа, па из њега могу да се сазнају главне јавне политике које ће водити општина или град као јединица локалне самоуправе, односно он јасно указује на то у ком правцу иде политика локалне власти, социјална политика на територији општине или града, школство и задовољење његових потреба у делу материјалних трошкова школа, текућих поправки и других расхода који проистичу из матичног односно другог закона, као и која је обавеза за подмирење тих расхода из буџета локалне самоуправе (основно и средње образовање).
Дакле, буџет има карактер финансијског плана државе за једну годину и представља једну прогнозу, али је и више од тога: одредбе буџета обавезујуће су за државне органе на расходној страни и треба поштовати наменско трошење средстава буџета, односно њихов распоред утврђен актом о буџету, што практично значи да предвиђени издаци не би смели да се прекорачују без ребаланса буџета, тј. без измене буџета по истој процедури по којој је буџет и донет у првобитном облику.
Садржај државног буџета обично чини разрађени односно детаљнији списак прихода и расхода, заједно са њиховим планираним износима за текућу годину и наредне две године, као и аналитички изражени расходи, према Контном плану за буџетски систем, по појединим корисницима буџета, са разрадом на програме, програмске активности и пројекте.
На основу претходно наведеног јасно је да буџет треба контролисати на основу циљева јавних политика и њихових очекиваних резултата. Треба утврдити који су главни индикатори појединих програма на основу којих ће се ценити испуњеност циљева програмских активности, да ли је предвиђено довољно средстава да би се остварили одређени циљеви или су предвиђени трошкови превисоки за нејасно дефинисане циљеве и очекиване резултате.
Из свега горенаведеног проистиче закључак да је над извршењем аката о буџету неопходан надзор.
У општинама односно градовима постоји прописана процедура контроле пре плаћања, као и контроле након плаћања (буџетска инспекција – општинска или градска или инспекција Министарства финансија, као и Државна ревизорска институција).
У наставку текста биће начињен осврт на надзор над извршењем буџета и могућности вршења надзора над извршењем буџета од стране органа локалних власти.
2. СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ИЛИ ГРАДА КАО КОРИСНИК БУЏЕТА И ЊЕНИ ИНСТРУМЕНТИ НАДЗОРА НАД БУЏЕТОМ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ
Које расходе може да има Скупштина Општине као директни корисник буџета?
Скупштина Општине се у буџету појављујe као директни корисник буџетских средстава и у том смислу мора да буде укључена у буџетски циклус у фази утврђивања нацрта и предлога буџета, пре него што он дође до стадијума доношења на седници Скупштине Општине, односно у преговорима са Одељењем за буџет и финансије општинске односно градске управе.
Евидентно је да постоје четири врсте расхода који се покривају из дела средстава буџета који је намењен за финансирање директног корисника – Скупштину Општине, а то су:
- накнаде које укључују зараде, доприносе и остале финансијске надокнаде за посланике и службенике;
- општи административни трошкови, трошкови телефона, односно стални трошкови, као и комуникација, штампа и издаваштво, канцеларијски материјал и гориво;
- разноврсна давања, односно накнаде одборничким клубовима (странкама) ради покрића трошкова насталих као резултат рада одборничког клуба;
- расходи за улагање у зграду и опрему, односно потребне текуће поправке и одржавање.
Треба напоменути да се ови расходи требују из буџета на основу правилника којим свака општина односно град прописује процедуру контроле документације пре плаћања, односно средства се користе на основу валидне рачуноводствене документације, што и јесте процедура приликом плаћања расхода и код свих директних и код индиректних корисника буџета.
Информације дате у образложењу, као и сва потребна појашњења, као мера контроле над извршном влашћу и трошењем јавних средстава буџета Општине
Јасне информације о буџету и извршењу буџета, као и о целокупном раду општинске управе, омогућују одборницима Скупштине Општине или Града потребна објашњења ради учешћа у одлучивању о буџетским питањима.
Јасно је, дакле, да је мера контроле над извршном влашћу количина јасних и благовремених информација којима располажу одборници. Што је више података о деловању општинских органа код њих, то је позитивнији утицај на одговорност руководства Општине према грађанима у смислу трошења средстава и реализације планираних инвестиција и осталих постављених и планираних циљева политичке структуре која је на власти.
Што се тиче права одборника Скупштине локалне самоуправе, јасно је да одборник има право да на основу властитих приоритета, односно према властитом размишљању подноси амандмане на предлог одлуке о буџету и друге акте који се усвајају на седницама Скупштине локалне самоуправе, те на тај начин може да утиче на формирање коначног предлога одлуке о буџету или другог акта, али треба водити рачуна о томе да поједини амандмани не доведу до изгласавања буџета који би премашио горњу границу у погледу приходне и расходне стране буџета, с обзиром на то да, ради усвајања, буџет треба да се предложи уравнотежен, односно да приходи и расходи у акту о буџету буду у равнотежи (приходи = расходи).
Важну улогу у поступку доношења буџета у Скупштини има ресорно радно тело, што је нпр. Савет за буџет и финансије, који разматра Предлог одлуке о буџету и завршном рачуну на њиховим седницама. Претпоставка за успешан рад буџетског радног тела Скупштине јесте успостављен редован и предвидив циклус припреме буџета, што се остварује поштовањем члана 31. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16 и 103/17), односно буџетског календара. На тај начин одборници имају могућност да добро испланирају своје активности како би оставили довољно времена за припрему и достављање свог мишљења по појединим питањима и о појединим расходима и да све то аргументују са образложењем.
Треба напоменути да реформски услови у Србији често доводе до нарушавања буџетског календара. Неприхватљива је пракса, успостављена у претходним буџетским циклусима, да се Упутство за припрему буџета локалу доставља од стране Министарства финансија са знатним закашњењем у односу на Законом утврђене рокове.
Наиме, уколико локални органи који припремају буџет чекају на ова акта (што је потребно ради адекватно примењених параметара за припрему буџета за наредну годину), онда је неминовна последица то да су рокови скраћени приликом усвајања нацрта и предлога локалног буџета, јер је крајњи рок за усвајање oдлуке о буџету локалне власти за наредну годину, према буџетском календару за локалну власт, 20. децембар текуће године. То само указује на то да је скупштинским радним телима и одборницима остављено свега неколико дана за разматрање нацрта и предлога акта о буџету за наредну фискалну годину.
Буџет усваја Скупштина са квалификованом већином одборника, односно већином од укупног броја одборника, након претходне расправе на ресорном радном телу (Савет за економију, финансије и буџет).
Када Скупштина усвоји буџет, дајући овлашћење за потрошњу јавног новца, њени чланови имају једнако важну улогу у надзору над расходима. Надзор не значи само тражење неправилности у ревизорским извештајима и/или тражење од локалног органа надлежног за финансије да у писаној форми даје објашњења детаља везаних за расходе и налазе ревизора. Извршни органи су одговорни за трошење јавног новца на начине и у сврхе (програме, програмске активности, пројекте) које одобри локална скупштина сваке године преко донетог акта о буџету. Председник Општине и чланови Општинског већа одговорни су за резултате (или непостојање резултата) остварене трошењем јавних средстава. Скупштина их сматра одговорнима за резултате које су обећали да ће постићи јавним новцем. Од већника и службеника запослених у локалном органу управе за финансије захтева се и очекује да обезбеде пуну, корисну и правовремену информацију члановима Скупштинског савета за буџет и финансије, као и да, када су позвани, присуствују комисијама и седницама Скупштине.
Разлози за недовољан надзор над буџетом на локалном нивоу и улога радних тела у буџетском процесу
Разлози за недовољан надзор буџета на локалном нивоу могу се груписати на следећи начин:
- законски недостаци,
- недостаци институција,
- капацитети (кадровски потенцијал) и
- недостаци воље односно спремности за детаљнији надзор над буџетом на локалном нивоу.
Конкретно, може се рећи да је спремност за надзор под јаким утицајем политике и зависи од политичких одлука, као и то да је још увек недовољно развијена свест о потреби учешћа грађана у буџетском процесу, што се у позитивном смислу мења сваке године, пре свега како се наша земља припрема за чланство у Европској унији. Ипак се, на пример, још увек ретко или никако не спроводе јавне расправе о нацрту или предлогу акта о буџету који се касније предлаже Скупштини Општине на разматрање.
Улога радних тела Скупштине у надзору буџетског процеса
Према члану 36. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон) прописано је да Скупштина Општине оснива стална или повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности. Број радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврђују се Статуом Општине. Локалне скупштине оснивају радна тела која разматрају одређена питања из њене надлежности, али и врше друге послове у складу са пословником и другим актима локалне самоуправе.
Радна тела дају мишљења на предлоге прописа и одлука које доноси.
Према томе, основна улога радних тела је да олакшају функционисање Скупштине на тај начин што ће детаљније и стручније разматрати питања из свог делокруга рада, која су на дневном реду Скупштине. Такође, радна тела сагледавају стање вођења политике и извршавања прописа од стране извршних органа власти. Чланове радних тела предлажу одборничке групе.
Статутима општина регулише се начин избора чланова радног тела. У неким општинским статутима чланство у радним телима ограничава се на одборнике, код других се дозвољава учешће других лица (стручњака, представника грађана и сл.), али се оно ограничава тако што већину чланова морају да чине одборници или тиме што председник радног тела мора да буде одборник, а у трећим локалним самоуправама таква ограничења не постоје. Тамо где радна тела чине само одборници, при њиховом избору требало би да се води рачуна о равномерној заступљености свих политичких партија, односно изборних листа у Скупштини Општине.
Савет за буџет и финансије
У већини локалних самоуправа у Србији скупштинско радно тело које се бави питањима финансијске контроле јесте Савет за буџет и финансије. Надлежност Савета је разматрање предлога одлука и других аката који се односе на финансирање послова Општине, затим на таксе, накнаде и друге јавне приходе, буџет и завршни рачун, кредит и задуживање, имовину, финансијске планове установа чији је оснивач општина, односно индиректних корисника буџетских средстава, као и друга питања из области имовинскоправних односа и финансија Општине.
Главни циљеви овог савета јесу разматрање и давање мишљења у вези са буџетским и финансијским питањима, годишњим буџетом, завршним рачуном, финансијским плановима и извештајима о раду јавних предузећа и установа, периодичним и годишњим извештајима и извештајима екстерне ревизије. Разматрање буџета, финансијских планова, завршног рачуна и извештаја буџетских корисника од стране Савета за буџет и финансије најчешће се своди на неколико дана.
На самој седници Савета овлашћени предлагач у уводној речи даје усмено образложење предложеног акта.
Јасно је да је овлашћени предлагач Одлуке о буџету, према Закону о локалној самоуправи, Општинско веће, а самим тим овлашћени представник Већа треба да је присутан на седници Савета за буџет и да заједно са руководиоцем општинске службе за финансије пружа члановима Савета додатне информације које су им потребне.
Међутим, из праксе се да закључити да Савет најчешће ради ослањајући се на начела програмског буџетирања и првенствено контролише одступања од плана и ненаменско трошење средстава, уместо да се концентрише на резултате трошења јавних средстава и циљеве постигнуте по појединим програмима, програмским активностима и пројектима.
Дакле, евидентно је да скупштински савети за буџет и финансије у општинама и градовима не користе у потпуности своју надзорну улогу у буџетском процесу, јер Скупштина и њен Савет за буџет у већини случајева не учествују у буџетском циклусу пре него што предлог буџета утврди Општинско веће и поднесе га Скупштини Општине ради прихватања и усвајања
Периодични извештаји о извршењу буџета који се достављају Скупштини као вид надзора над извршењем буџета
Периодични извештаји Скупштини Општине или Града, односно јавности морају бити редовни. Чланом 76. Закона о буџетском систему прописано је подношење извештаја скупштини локалне власти, а локални орган управе надлежан за финансије обавезан је да редовно прати извршење буџета и најмање два пута годишње информише Владу, односно надлежни извршни орган локалне власти, и то обавезно по истеку шестомесечног односно деветомесечног периода.
Надаље, надлежни извршни орган локалне власти усваја и доставља извештаје скупштини локалне власти. Извештаји садрже и одступања између усвојеног буџета и извршења и образложење великих одступања.
Треба напоменути да извршни орган локалне власти мора доследно, дисциплиновано и благовремено да објављује фискалне извештаје и информације. Извештаји о раду и о оствареним резултатима и извршеним расходима треба да буду написани јасно и прецизно, тако да омогућавају анализу и увид јавности (транспарентност).
Према томе, може се рећи да је сврха периодичних извештаја праћење и извршавање планираних програма, програмских активности и пројеката, а овај периодични извештај о остварењу програма и програмских активности, који треба да се поднесе за првих 6 месеци 2017. године, први пут треба да садржи управо и овакве извештаје о извршењу програма, што ће послужити за то да се реалније поставе финансијски планови за наредну годину, што је у складу са последњим изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 99/16).
Завршни рачун буџета локалне власти и његова екстерна ревизија од стране ДРИ или другог екстерног ревизора
Према одредбама Закона о буџетском систему, одлука о завршном рачуну буџета локалне власти је акт којим скупштина локалне власти за сваку годину утврђује укупно остварене приходе и примања и расходе и издатке и финансијски резултат буџета локалне власти (буџетски дефицит или суфицит), као и рачун финансирања.
Јасно је, дакле, да је завршни рачун извештај о томе како су остварена предвиђања буџета за претходну годину за коју се доноси.
Значај завршног рачуна је у томе што Скупштини даје могућност за анализирање и разматрање учињеног у претходној години, односно тога како је извршна власт у пракси реализовала програме, програмске активности и пројекте, као и како је трошила расходе везане за програмски буџет које је иста Скупштина Општине или Града установила крајем претходне године, односно пре почетка буџетске године доношењем одлуке о буџету.
Могло би се рећи да се практични значај завршног рачуна буџета огледа у томе што се помоћу њега долази до увида у финансијске токове локалне самоуправе у претходном буџетском периоду.
Према одредбама Закона о буџетском систему, нацрт одлуке о завршном рачуну доставља се надлежном извршном органу локалне власти најкасније до 15. маја, а извршни орган доставља Скупштини предлог одлуке најкасније до 1. јуна. Крајњи рок до када Скупштина Општине треба да усвоји одлуку о завршном рачуну јесте 15. јун. Паралелно са припремним радњама за завршни рачун буџета локални орган управе за финансије припрема нацрт одлуке о ангажовању екстерног ревизора за завршни рачун буџета и упућује га Општинском већу.
Пре него што се усвоји одлука о ангажовању екстерног ревизора Општина се захтевом обраћа Државној ревизорској институцији. Захтев се састоји у питању да ли је одлука о завршном рачуну Општине у програму ДРИ за ту годину, односно да ли ће Државна ревизорска институција извршити екстерну ревизију завршног рачуна за поједину општину или град. Ако неће, поставља се питање да ли је ова државна институција сагласна са ангажовањем другог овлашћеног екстерног ревизора за ревизију завршног рачуна поједине јединице локалне самоуправе. По добијању одговора надлежна служба општинске управе приступа спровођењу поступка јавне набавке услуге ревизије и доноси одлуку о ангажовању екстерног ревизора.
Носилац наведених активности је општински орган управе надлежан за послове финансија, који, као управни орган, припрема најзначајнију одлуку о начину располагања и коришћења буџетских средстава од стране извршних органа. А извршни органи Општине, председник и Веће учествују у овим активностима у улози органа који прихватају нацрте припремљених извештаја.
Из наведеног буџетског календара и активности које се предузимају уочава се да је Скупштини остављено свега 15 дана да упозна, размотри и усвоји одлуку о завршном рачуну буџета, која представља контролну слику извршења буџета.
Завршни рачун, као консолидовани документ који обухвата финансијске извештаје свих буџетских корисника, није довољно детаљан и из њега тешко може да се закључи да ли је извршна власт заиста и спровела оне програме на које су средства утрошена, већ могу да се виде само износи који су потрошени. Примена програмског буџетирања треба да омогући више информација о резултатима који су постигнути буџетским средствима. Завршни рачун програмског буџета представљаће структурални и садржински помак.
Доношењем завршног рачуна завршава се последња буџетска фаза. Завршни рачун буџета усваја Скупштина и објављује се у локалном службеном листу. Одлука о завршном рачуну, заједно са извештајем екстерног ревизора, доставља се Министарству финансија – Управи за трезор и Државној ревизорској институцији.
Општинска буџетска инспекција, интерна и екстерна ревизија, као вид надзора над извршењем аката о буџету
Са аспекта скупштинског надзора у области финансијског пословања општина треба истаћи обавезу буџетске инспекције општине да записник о спроведеној инспекцији достави корисницима буџетских средстава и скупштини јединице локалне самоуправе, што представља непосредно обавештавање одборника и јавности о трошењу буџетских средстава појединих буџетских корисника код којих је општинска буџетска инспекција вршила контролу наменског и законитог коришћења средстава.
Интерна ревизија у пракси обухвата две главне врсте активности:
- финансијску ревизију и
- ревизију учинка.
Финансијска ревизија буџетских средстава врши се на основу годишњег плана, уз обавезу да сви корисници буџетских средстава током вишегодишњег периода прођу кроз најмање једну ревизију. Финансијска ревизија такође може да укључи процену функционисања рачуноводственог система и начина извештавања.
Ревизија учинка обезбеђује информације о томе колико су постављени циљеви и програми потрошачких јединица остварени или имплементирани у односу на постављене рокове и обим коришћења јавних средстава.
Интерна ревизија такође обухвата и посебне анализе које се односе на запосленост и кадровску оспособљеност. Интерна ревизија мора да буде независна и та независност се разликује од независности екстерне ревизије.
Екстерна ревизија у јавном сектору је од посебне важности. Путем екстерне ревизије институције које доносе политичке одлуке, грађани и Скупштина уверавају се у то да ли је представљени извештај о трошењу буџетских средстава истинит и веродостојан стварном стању, као и у начин управљања имовином и обавезама које спадају у јавну потрошњу. Екстерна ревизија је, за разлику од интерне, у потпуности независна од институција које су предмет ревизије. Тиме се не искључују везе којима се олакшава рад између две врсте ревизорских институција.
Ефикасна ревизија може да открије и обезбеди информације о неправилностима које обухватају злоупотребу буџетских средстава, затим о поузданости извештаја и економичнијој употреби расположивих буџетских средстава, као и о програмским резултатима, односно о програмском делу буџета.
На крају треба напоменути да је независност ревизорске институције и њених ревизора од кључног значаја и представља гаранцију за њен рад и за то да неће трпети било какав утицај од стране институције која је подвргнута ревизији, као и да мора да се придржава стандарда објективности и независности, што обухвата избегавање сукоба интереса.
Транспарентност као инструмент надзора над буџетом локалне самоуправе и другим значајним актима које доноси локална самоуправа
Транспарентност је израз који у друштвеном односно политичком контексту означава јавно деловање појединаца, друштвених група, организација, институција и државне власти, које карактерише отвореност, односно спремност да се подаци о њима што је могуће више учине доступним јавности и на тај начин да се они учине одговорним према широј заједници. Транспарентност представља једно од најбољих средстава за превенцију корупције и разних других облика злоупотребе.
Треба истаћи да се Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС”, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010) уређују права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва.
Ради остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, овим законом установљава се повереник за информације од јавног значаја као самостални државни орган, независан у вршењу своје надлежности.
Информација од јавног значаја, у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, јесте информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно што јавност има оправдан интерес да зна.
Да би се нека информација сматрала информацијом од јавног значаја, није битно да ли је извор информације орган јавне власти или које друго лице, није битан носач информација (папир, трака, филм, електронски медији и сл.) на коме се налази документ који садржи информацију, датум настанка информације, начин сазнавања информације, нити су битна друга слична својства информације.
Орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако тражилац злоупотребљава права на приступ информацијама од јавног значаја, нарочито ако је тражење неразумно, а често и када се понавља захтев за истим или већ добијеним информацијама или када се тражи превелики број информација.
Будући да локалне самоуправе пружају услуге попут предшколског, основног и средњег образовања, социјалне заштите и заштите животне средине, комуналне услуге и услуге културе, физичке културе, туризма, примарне здравствене заштиту и друге важне услуге за квалитет живота грађана који живе на подручју једне локалне самоуправе, грађани с правом траже одговоре најчешће на следећа питања: Који су све извори прихода локалних самоуправа и за које се намене троши тај новац? Да ли локалне самоуправе имају довољно новца? Јесу ли се задуживале, на који начин и уз које услове? Колики је укупни дуг локалне самоуправе у којој живе? Какав је статус локалних јавних комуналних предузећа? Чине ли њихови расходи део расхода локалних буџета или комунална предузећа имају своје буџете? Које могућности финансирања из буџета Европске уније стоје на располагању локалним самоуправама у Србији? Како тече локални буџетски процес? Могу ли се грађани укључити у буџетски процес? Да ли је учешће грађана на састанцима у Савету Месне заједнице једини начин учешћа и како активније могу да утичу на избор приоритета у финансирању? Како доћи до информација о резултатима буџета у претходној години? Да ли је било значајних одступања од планова и колике су одговорности?
Одговор на наведена и још много сличних и занимљивих питања грађани с правом траже. Поуздан начин да се до разговора о наведеним темама дође јесте институционализована јавност буџетског процеса.
Сматра се да оправдани интерес јавности постоји увек када се ради о информацијама којима располаже орган власти, које се односе на угрожавање односно заштиту здравља становништва и животне средине, а постоји и ако се ради о другим значајним информацијама којима располаже орган власти.
Транспарентност буџета може укратко да се опише као потпуно и благовремено објављивање свих релевантних фискалних информација на системски начин. Међународни монетарни фонд употребљава појам фискалне транспарентности, а дефинише га као отвореност владе према јавности када је реч о њеним прошлим, садашњим и будућим фискалним активностима, као и структури и функцијама владе које детерминишу мере фискалне политике и њихове исходе.
Дакле, важна карактеристика уравнотеженог и функционалног фискалног система јесте транспарентност.
Смернице за локалне буџетске процесе подељене су на три дела. У првом делу набројани су најважнији буџетски извештаји које би владе (односно општинска власт) требало да донесу, као и њихов општи садржај. Нагласак је на самом буџету, предлогу буџета, месечним и полугодишњим извештајима, као и на завршном рачуну буџета. У другом делу описани су специфични подаци које би извештаји требало да садрже. Трећи део ставља нагласак на поступке којима се осигурава квалитет и интегритет извештаја. То се у првом реду односи на рачуноводствене стандарде, интерну финансијску контролу и ревизију и контролу коју спроводи Скупштина.
Јасно је да приступ информацијама о фискалним активностима државе омогућује грађанима не само разумевање политичких и економских одлука које имају значајан утицај на њихову свакодневицу, него и учешће у њиховом доношењу. Ако грађани располажу подацима о деловању државе, повећава се контрола над влашћу, што позитивно утиче и на одговорност владе према грађанима. Положај грађана као корисника јавног сектора мора да се побољша.
Треба напоменути да се пословно окружење једне локалне самоуправе доводи у везу са транспарентношћу буџетског процеса и јавности у раду локалне управе. Сматра се да страни и домаћи инвеститори показују већу спремност за инвестирање ако им је политичко одлучивање и деловање јасно. Ова тврдња поткрепљује идеју да је скупштински надзор буџета само један, истина важан, сегмент укупног политичког и друштвеног система државе. Важно је здравље целог система.
Међутим, укљученост грађана (становништво које живи на територији једне локалне самоуправе) може да поправи политичке одлуке и одлуке о расподели буџетских средстава, као и да пружи разне перспективе и унесе креативност у расправе о буџету.
На крају треба напоменути да општине и градови транспарентност рада локалних органа и институција које послују на територији једне општине, а пре свега Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, поштују на тај начин што практично свака јединица локалне самоуправе има званични сајт општине или града, на коме се објављују све одлуке од значаја, као и друге информације од јавног значаја за грађанство, појединце, локалне самоуправе.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.