И након десетогодишње примене овог закона и даље постоје честе дилеме у схватању и примени појединих његових одредаба
Након десет година примене Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/05) и даље постоје дилеме у схватању одређених одредаба овог закона, међу којима су и:
1) појам „радног места” (примена члана 4. тач. 6));
2) улога службе медицине рада (примена члана 16. ст. 1);
3) израда акта о процени ризика код послодаваца који обављају делатност у више одвојених јединица – сложени системи: банке, грађевинске фирме, трговински ланци и сл. (примена члана 13).
ДИЛЕМА #1
Шта се сматра радним местом?
Према одредби члана 4. тач. 6) Закона о безбедности и здрављу на раду израз који се користи у сврху примене овог закона као радно место „јесте простор намењен за обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном, као и на привременим и покретним градилиштима, објектима, уређајима, саобраћајним средствима и сл.) у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.”
У пракси се, у неким случајевима, неправилно тумачи примена појма „радно место”, тако што се у акту о процени ризика радно место дефинише само као простор, не укључујући запослене и послове које они обављају. Тако, на пример, радно место је учионица, а не наставник, радно место je бандера, а не монтер и сл., како је то утврђено, рецимо, Правилником о организацији и систематизацији послова код послодавца. У овом случају не води се рачуна о запосленом, његовим психофизичким способностима и пословима које он обавља у простору. Наиме, радно место обухвата не само простор, већ и запослене и њихове послове, односно активности, што је сврха спровођења процеса процене ризика на конкретном радном месту. У процесу процене ризика преиспитује се интеракција запосленог и радног простора у којем он обавља послове, ради утврђивања опасности и штетности, у циљу њиховог смањења на најмању могућу меру.
У принципу, процена ризика је у суштини анализа, односно преиспитивање свих аспеката рада – послова запослених у простору са средствима за рад, а спроводи се да би се установили елементи који могу проузроковати повреду или штету како би се опасности уклониле и како би се увеле превентивне или мере за безбедан и здрав рад којима се контролише ризик (техничке, организационе, здравствене, социјалне, ергономске и др.). Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописани су Правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини („Сл. гласник РС”, бр. 72/06, 84/06 – исправка 30/10), којим је утврђено шта обухвата процес процене ризика. Сврха одређивања радног места и процене ризика на том радном месту јесте заштита запосленог, односно прилагођавање рада и радног места запосленом, нарочито у погледу избора опреме за рад и метода рада, као и избора технолошког поступка, а анализа самог простора, уколико нема запослених, њихових послова – активности нису предмет овог закона.
Дефиниција радног места и начин процене ризика преузети су из директива и смерница ЕУ.
Треба имати у виду да се при процени ризика сагледава и радна околина која обухвата радна места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.
Из наведеног проистиче да се у Акту о процени ризика не може наводити радно место само као простор, већ назив радног места треба одредити према пословима које запослени обавља, односно које је као такво одређено општим актом послодавца или уговором о раду.
Појам „радно место” дефинисан је у Закону о безбедности и здрављу на раду с циљем да се процени ризик од повреда на раду и професионалних болести запосленог, односно предузму мере како би се ризик смањио или елиминисао.
У посебном оквиру у склопу овог текста наводимо преглед опасности и штетности на радном месту ливац специјалног лива. Детаљан илустративни пример процене ризика овог радног места, кроз сагледавање свега онога што је потребно анализирати приликом процењивања ризика на једном радном месту, потражите у додатку Корисни правни акти. Наглашавамо да овим примером нису обухваћени сви елементи за процену ризика овог радног места.
ДИЛЕМА #2
Која је улога медицине рада?
Примена члана 16. Закона о безбедности и здрављу на раду изазива дилеме у том смислу да ли је обавеза послодавца да за сва радна места прибави оцену службе медицине рада о посебним здравственим условима које морају испуњавати запослени за обављање послова на свом радном месту у радној околини или за употребу поједине опреме за рад или је обавеза послодавца да ту оцену прибави само за обављање одређених послова на радном месту.
Када послодавац током спроведене процедуре процене ризика на радном месту и у радној околини утврди да у технолошком процесу приликом обављања одређених послова постоје опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, и поред тога што су потпуно или делимично примењене мере за безбедан и здрав рад, и прогласи да је то радно место с повећаним ризиком, дужан је да ангажује службу медицине рада с циљем да се одреде посебни здравствени услови које морају да испуњавају запослени за обављање тих послова на том радном месту.
Послодавац је дужан да у акт о процени ризика унесе податке из оцене службе медицине рада о здравственим условима које запослени мора да испуњава за обављање послова на радном месту с повећаним ризиком.
Ова општа обавеза послодавца ближе је уређена одредбама члана 41. ст. 1. Закона и члана 13. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини.
Узимајући у обзир одговорност послодавца за обезбеђивање безбедних и здравих услова рада у радном процесу, а имајући у виду да поједина опрема у радном процесу може бити извор и узрок повећаног ризика за запослене или узрок хаварија, послодавац актом о процени ризика утврђује опрему за рад за коју ће захтевати одређивање посебних здравствених услова које морају испуњавати запослени који ће руковати том опремом. Оцену о потребним здравственим условима које морају испуњавати запослени који рукују опремом, даје служба медицине рада којој послодавац повери обављање тих послова.
Према наведеном проистиче да кадa у поступку процене ризика процењивачи утврде радна места с повећаним ризиком и опрему којом могу да рукују – управљају запослени за које се захтевају посебни здравствени услови, у складу са чланом 10. ст. 6. Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, послодавац је дужан да на основу члана 16. Закона и члана 13. овог правилника ангажује службу медицине рада (не специјалисту медицине рада) која има обавезу да оцени и утврди потребне здравствене услове, које морају имати запослени на радним местима с повећаним ризиком или за руковање одређеном опремом за рад, што је у случају непридржавања санкционисано чланом 69. ст. 1. тач. 15) Закона.
Ставом 2. овог члана утврђена је обавеза послодавца да служби медицине рада коју ангажује, односно којој повери обављање послова заштите здравља запослених, обезбеди услове за самостално обављање тих послова, што је и санкционисано одредбом члана 69. ст. 1. тач. 16) Закона.
Правни основ за уређивање овог члана садржан је у члану 6. тачка 3б Директиве 89/391 /ЕЕС.
ДИЛЕМА #3
Да ли послодавац доноси посебан или јединствен акт о процени ризика?
У примени члана 13 – израда акта о процени ризика код послодаваца који обављају делатност у више одвојених јединица (сложени системи: банке, грађевинске фирме, трговински ланци и сл.) – појављује се дилема да ли је послодавац обавезан да изради акт о процени ризика за сваку одвојену јединицу уколико обавља делатност у више одвојених јединица или доноси јединствен акт о процени ризика.
Одредбама члана 13. Закона о безбедности и здрављу на раду прописана је обавеза послодавца да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Наведени документ доноси послодавац и он је у власништву послодавца. Послодавац је дужан да донесе јединствен акт којим се процењују ризици на свим радним местима и у радној околини који су под његовом контролом. Наиме, и у случају када послодавац обавља делатност у више одвојених јединица (сложени системи: банке, грађевинске фирме, трговински ланци и сл.), послодавац доноси јединствен акт о процени ризика и није у обавези да тај акт доноси за сваку одвојену организациону јединицу.
Када је у питању грађевинско предузеће које изводи радове на више градилишта, процењују се ризици за сва радна места систематизована у том предузећу, у зависности од технологије градње, опреме за рад којом послодавац располаже, начина извођења радова и способности запослених који обављају послове, односно изводе радове. Ако се, међутим, у одвојеној јединици за конкретно радно место појаве нове опасности и штетности врши се измена и допуна акта о процени ризика у том делу, што је честа ситуација када се изводе радови на градилиштима. Познато је да свако градилиште има своје специфичности у вези с безбедношћу и здрављем на раду, што треба узети у обзир приликом доношења акта о процени ризика, измене и допуне овог акта и израде елабората о уређењу градилишта.
На основу акта о процени ризика, у складу са чланом 18. Закона о безбедности и здрављу на раду, послодавци израђују елаборат о уређењу градилишта за свако градилиште посебно, у којем се утврђују мере за безбедан и здрав рад.
[blockquote]
Радно место: Ливац специјалног лива
МЕСТО ОДВИЈАЊА ПОСЛА
У затвореном простору – у одељењу за припрему песка, израду калупа и ливења.
Рад се одвија већим делом радног времена у стојећем положају.
ОПРЕМА ЗА РАД
– ливачка пећ;
– ливачки лонац;
– калупи;
– ливачки прибор и ручне машине за набијање песка у калупе, чишћење одливака и сл.
ОПИС ПОСЛОВА ЗАПОСЛЕНОГ НА ЛИВЕЊУ МАТЕРИЈАЛА – ФАКТИЧКО СТАЊЕ
Послови које обавља ливац јесу:
– израда калупа;
– израда језгара;
– припрема плаца за ливење;
– припрема калупа и језгара за ливење;
– послови ливења у калупе;
– чишћење одливака прибором за чишћење;
– послови ручног утовара, истовара и преношења робе и песка;
– ради остале послове по потреби и налогу директора;
– за свој рад одговара директору.
Из описа послова, односно активности у току рада, могуће је да, чак и онда када су услови радне околине у задовољавајућем стању (микроклима, хемијске и физичке штетности – извршена испитивања, осим опште осветљености, али је обезбеђена локална осветљеност на радним местима), и када је омогућен безбедан боравак у радном простору, ливац буде изложен опасностима и штетностима, као што су:
– пад предмета ливцу на ноге или друге делове тела;
– коришћење опасних средстава за рад (коришћење електроиндукционих пећи) која могу произвести експлозије или пожар;
– могућност клизања или спотицања (клизаве површине, неуређен простор);
– могућност настанка опекотина приликом прскања лива;
– хемијске штетности – гасови (СО) и дим при ливењу (удисање);
– хемијске штетности прашина (аеросоли – удисање);
– штетни утицаји зрачења (топлотног);
– штетни утицаји микроклиме (висока температура);
– напори или телесна напрезања;
– нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање);
– интензитет у раду;
– рад са запосленима, конфликтне ситуације;
– приправност у случају интервенција.
[/blockquote]