Најчешће постављана питања у вези са лицем за заштиту података о личности

21
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● МАРТ 2020.
Најчешће постављана питања
у вези са лицем за заштиту
података о личности
У наставку су дати одговори повереника за информације од јавног
значаја и заштиту података о личности (даље: Повереник) на питања
која се односе на лице за заштиту података о личности.
Општи део
1. Који руковаоци/обрађивачи
морају да одреде лице за заштиту
података о личности?
Одредбом члана 56. Закона предвиђено је
да руковалац/обрађивач мора да одреди лице
за заштиту података о личности, и то:
– ако се обрада врши од стране органа вла-
сти, осим ако је реч о обради коју врши суд
у сврху обављања послова на основу својих
овлашћења (нпр. државни органи, јавна пре-
дузећа, основне и средње школе, музеји, би-
блиотеке, јавне службе и сл.);
– основне активности руковаоца или об-
рађивача састоје се од радњи обраде које по
својој природи, обиму, односно сврхама зах-
тевају редован и систематски надзор великог
броја лица на која се подаци односе (нпр. опе-
ратори електронских комуникационих мре-
жа и услуга, банке и сл.);
– основне активности руковаоца или об-
рађивача састоје се од обраде посебних врста
података о личности из члана 17. став 1. или
података о личности у вези са кривичним
пресудама и кажњивим делима из члана 19.
тог закона у великом обиму (нпр. поједине
приватне лекарске праксе у случају да већ
нису обухваћене појмом органа власти).
У другим случајевима руковалац/обрађи-
вач може да одреди лице за заштиту података
о личности.
2. Које су обавезе лица за заштиту
података о личности?
Oбавезе лица за заштиту података о лич-
ности утврђене су одредбама члана 58. За-
кона, којима је, између осталог, предвиђена
његова обавеза да:
■■ информише и даје мишљење руковаоцу
или обрађивачу, као и запосленима који врше
радње обраде о њиховим законским обавеза-
ма у вези са заштитом података о личности;
■■ прати примену одредаба Закона, других за-
кона и интерних прописа руковаоца или об-
рађивача који се односе на заштиту података
о личности;
■■ даје мишљење, када се то затражи, о про-
цени утицаја обраде на заштиту података о
личности, као и да прати поступање по тој
процени;
■■ сарађује са Повереником у вези са питањи-
ма која се односе на обраду података.
3. Да ли лице за заштиту података
о личности сноси одговорност за
поступање руковаоца/обрађивача
у складу са Законом о заштити
података о личности?
Обавезе лица за заштиту података о лич-
ности наведене су у одговору на претходно
питање. То лице одговара за неизвршавање
поменутих обавеза руковаоцу/обрађивачу.
Међутим, оно не сноси одговорност за оба-
везе руковаоца/обрађивача прописане Зако-
ном о заштити података о личности. Дакле,
његова улога у погледу усаглашавања посту-
пања руковаоца/обрађивача превасходно је
саветодавна, па тако, по правилу, не може ни
да сноси одговорност уместо руковаоца/об-
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
рађивача за поступање супротно одредбама
Закона.
Руковалац/обрађивач дужан је да обезбе-
ди независност лица за заштиту података о
личности у извршавању његових обавеза и не
може да га казни нити да раскине радни од-
нос, односно уговор са њим због извршавања
обавеза из члана 58. Закона.
4. По којим критеријумима треба
одредити лице за заштиту података
о личности и које су његове
компетенције?
Законом је утврђено да се лице за заштиту
података о личности одређује на основу ње-
гових стручних квалификација, а нарочито
стручног знања и искуства у области зашти-
те података о личности, као и способности за
извршавање обавеза из члана 58. овог закона.
Закон не предвиђа неко формално образо-
вање које треба да поседује лице за заштиту
података о личности.
5. Да ли лице за заштиту података
о личности може да буде и правно
лице?
Не, као лице за заштиту података о личности
не може да се одреди правно лице будући да је
из дикције Закона о заштити података о лично-
сти јасно да лице за заштиту података о лично-
сти може да буде искључиво физичко лице.
6. Каква треба да буде форма акта
о одређивању лица за заштиту
података о личности и шта тај акт
мора да садржи?
Закон о заштити података о личности не
утврђује форму и врсту аката о одређива-
њу лица за заштиту података о личности.
На пример, у појединим органима власти то
може бити акт о систематизацији, док други
руковаоци/обрађивачи појединачним актом
или уговором могу да одреде поменуто лице.
7. Како се Поверенику достављају
контакт подаци лица за заштиту
података о личности?
Обавештавање Повереника о лицу за за-
штиту података о личности уређено је Правил-
ником о обрасцу и начину вођења евиденције
лица за заштиту података о личности („Сл.
гласник РС” бр. 40/19). Одредбом члана 4. тог
правилника предвиђено је да податке из чла-
на 2. став 2, и то податке о руковаоцу/обра-
ђивачу (име, презиме и адреса, односно назив
и седиште), као и податке о лицу за заштиту
података о личности (име, презиме, адреса,
имејл и број телефона), Поверенику доставља
руковалац/обрађивач у писаном облику, не-
посредно, преко поште или на имејл-адресу:
licezazastitu@poverenik.rs.
Важно је истаћи да се не достављају пода-
ци о личној адреси или приватном броју те-
лефона лица за заштиту података о личности.
Руковалац/обрађивач обавештава Повере-
ника о лицу за заштиту података о личности
у писменој форми и сам бира хоће ли то учи-
нити непосредно, преко поште или електрон-
ским путем.
Посебан образац за достављање података
није прописан Законом, па подаци могу да се
достављају Поверенику у слободној форми.
8. Да ли је довољно да руковалац/
обрађивач контакт податке лица
за заштиту података о личности
објави на својој огласној табли
или ти подаци морају да се објаве
на интернет страници руковаоца/
обрађивача?
О томе на који ће начин руковалац/об-
рађивач објавити контакт податке лица за
заштиту података о личности, да ли ће то
учинити на огласној табли, на званичној ин-
тернет презентацији или на неки други по-
годан начин, одлуку доноси сам руковалац/
обрађивач, водећи рачуна о томе да обезбеди
стварну доступност ових података лицима
чије податке обрађује, као и запосленима који
врше радње обраде, у складу са својим могућ-
ностима. У случају да руковалац/обрађивач
има интернет презентацију, контакт податке
лица за заштиту података о личности треба
да објави и на својој званичној интернет стра-
ници. Мада име и презиме лица за заштиту
података о личности мора да се достави По-
веренику, њихово објављивање на огласној
табли или интернет страници руковаоца/об-
рађивача није обавезно, већ је одлука о томе
искључиво на руковаоцу/обрађивачу.
23
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● МАРТ 2020.
9. Да ли лице за заштиту података
о личности може да обавља друге
послове и извршава друге обавезе
и да ли то може да доведе до сукоба
интереса?
Чланом 57. став 8. Закона предвиђено је да
лице за заштиту података о личности може да
обавља друге послове и извршава друге оба-
везе, при чему је руковалац/обрађивач дужан
да обезбеди да извршавање других послова и
обавеза не доведе лице за заштиту података
о личности у сукоб интереса. Конкретно, су-
коб интереса подразумева да лице за заштиту
података не би могло да буде лице запослено
код руковаоца/обрађивача које у његово име
одређује сврху и начин обраде података о лич-
ности. Међутим, услед различитих организа-
ционих структура руковаоца/обрађивача о
томе би се одлучивало на основу конкретних
околности сваког појединачног случаја.
10. Да ли може да се ангажује
екстерно лице за заштиту података о
личности?
Да, лице за заштиту података о личности
може да буде запослено код руковаоца/обра-
ђивача или може да обавља послове на основу
уговора, односно може да буде екстерно ан-
гажовано.
11. Да ли странац може да се одреди
као лице за заштиту података о
личности?
Да, нема законских препрека да се странац
одреди као лице за заштиту података о лич-
ности, уз поштовање одредаба Закона о за-
пошљавању странаца („Сл. гласник РС”, бр.
128/14, 113/17, 50/18 и 31/19).
12. Да ли и на који начин може да се
промени лице за заштиту података о
личности?
Да, лице за заштиту података о личности
може да буде промењено одговарајућим ин-
терним актом руковаоца/обрађивача, што
је потребно објавити, али и, без одлагања, о
промени обавестити Повереника и достави-
ти контакт податке новог лица за заштиту
података о личности ради уписа у евиденцију.
13. Шта се дешава када је лице
за заштиту података о личности
одсутно дуже времена?
Овај случај није уређен Законом, па је ру-
коваоцу или обрађивачу остављено да уреди
наведено питање.
Посебни део
1. Може ли адвокат да буде лице за
заштиту података о личности?
Начелно, нема сметњи за одређивање адво-
ката као лица за заштиту података о личности
код одређеног руковаоца или обрађивача.
Одредбом члана 2. Закона о адвокатури
(„Сл. гласник РС”, бр. 31/11 и 24/12 – одлука
УС) утврђено је да је адвокатура независна и
самостална служба пружања правне помоћи
физичким и правним лицима. У том смислу,
стручно знање и искуство адвоката у обла-
сти заштите података о личности може да се
претпостави, па би адвокат начелно могао да
буде лице за заштиту података о личности на
територији Републике Србије.
Повереник није овлашћен да се изјашњава
о томе да ли би, у случају евентуалног судског
спора који би произашао из обављања дужно-
сти лица за заштиту података о личности или
спора који се тиче обраде података вршене у
периоду када је као лице за заштиту података
био одређен адвокат, евентуално могло доћи
до сукоба интереса у смислу Закона о адвока-
тури, Статута Адвокатске коморе или Кодек-
са адвокатске етике.
Као лице за заштиту података о личности
не може да се одреди адвокатско ортачко дру-
штво будући да је оно правно лице, а из дик-
ције Закона о заштити података о личности
јасно је да лице за заштиту података о лично-
сти може да буде искључиво физичко лице.
Дакле, за лице за заштиту података о лично-
сти може да буде одређено само физичко лице
које је члан адвокатског ортачког друштва, а
не и само друштво.
2. Да ли су јавне установе у обавези
да одреде лице за заштиту података
о личности?
24
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о за-
штити података о личности утврђено је да је
орган власти државни орган, орган територи-
јалне аутономије и јединице локалне самоу-
праве, јавно предузеће, установа и друга јавна
служба, организација и друго правно или фи-
зичко лице које врши јавна овлашћења.
Према томе, како је јавна установа орган
власти у смислу одредаба Закона о заштити
података о личности, из одредбе члана 56.
став 2. тачка 1) Закона произлази да она мора
да одреди лице за заштиту података о лично-
сти.
3. Да ли су школе у обавези да
одреде лице за заштиту података о
личности?
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о за-
штити података о личности утврђено је да је
орган власти државни орган, орган територи-
јалне аутономије и јединице локалне самоу-
праве, јавно предузеће, установа и друга јавна
служба, организација и друго правно или фи-
зичко лице које врши јавна овлашћења.
Узимајући у обзир да се делатност образо-
вања и васпитања обавља у школама, где се
остварује као јавна служба, школе као јавне
службе јесу орган власти у смислу одредаба
Закона о заштити података о личности, па
тако из одредбе члана 56. став 2. тачка 1) За-
кона произлази да оне морају да одреде лице
за заштиту података о личности.
4. Ко може да буде одређен као лице
за заштиту података о личности
у установама образовања и
васпитања?
Начелно, као лице за заштиту података о
личности може да буде одређено лице из ре-
дова запослених које није у сукобу интереса.
Тако нпр. нема сметњи да секретар установе
образовања и васпитања буде одређен као
лице за заштиту података о личности, по-
себно имајући у виду да обавља и послове из
члана 133. Закона о основама система образо-
вања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/17,
27/18 – др. закони и 10/19), нпр. стара се о за-
конитом раду установе, указује директору и
органу управљања на неправилности у раду
установе, прати прописе и информише запо-
слене. При томе наведени послови кореспон-
дирају са обавезама лица за заштиту података
о личности из члана 58. Закона о заштити по-
датака о личности. Међутим, треба водити
рачуна о томе да секретар установе образо-
вања и васпитања није у сукобу интереса.
Директор установе образовања и васпита-
ња не може да буде одређен као лице за за-
штиту података о личности с обзиром на то
да би у том случају дошао у сукоб интереса из
члана 57. став 8. Закона.
Поред свега, постоји могућност да устано-
ве образовања и васпитања одреде заједничко
лице за заштиту података о личности или да
екстерно ангажују лице за заштиту података
о личности.
5. Да ли су судови дужни да
одреде лице за заштиту података
о личности? Да ли више судова
може да одреди заједничко лице за
заштиту података о личности?
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о за-
штити података о личности утврђено је да је
орган власти државни орган, орган територи-
јалне аутономије и јединице локалне самоу-
праве, јавно предузеће, установа и друга јавна
служба, организација и друго правно или фи-
зичко лице које врши јавна овлашћења.
Међутим, чланом 56. став 4. утврђено је да
је, ако обраду врше надлежни органи у посеб-
не сврхе, руковалац дужан да одреди лице за
заштиту података о личности, осим ако је реч
о обради коју врше судови у сврху обављања
својих судских овлашћења. Према томе, суд,
као орган власти, у смислу одредаба Закона о
заштити података о личности мора да одре-
ди лице за заштиту података о личности, али
само за обраду која није у сврху судских овла-
шћења.
У складу са чланом 56. став 6, судови могу
да одреде заједничко лице за заштиту пода-
така о личности, узимајући притом у обзир
организациону структуру и величину тих су-
дова.
6. Да ли су, према новом Закону
о заштити података о личности,
апотекарске установе и апотеке и
апотекарске установе и апотеке
25
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● МАРТ 2020.
као приватна пракса дужне да
одреде лице за заштиту података о
личности?
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о за-
штити података о личности утврђено је да је
орган власти државни орган, орган територи-
јалне аутономије и јединице локалне самоу-
праве, јавно предузеће, установа и друга јавна
служба, организација и друго правно или фи-
зичко лице које врши јавна овлашћења.
Према томе, како је апотекарска установа
орган власти у смислу одредаба Закона о за-
штити података о личности, из одредбе члана
56. став 2. тачка 1) Закона произлази да она
мора да одреди лице за заштиту података о
личности.
С друге стране, апотеке приватне праксе,
као руковаоци подацима, имају обавезу да
одреде лице за заштиту података о личности
ако се њихове основне активности састоје у
обради посебних врста података о личности
у великом обиму. Начелни је став Поверени-
ка да апотека, када обавља делатност издава-
ња лекова путем е-рецепта, обраду података
врши у великом обиму.
7. Да ли је здравствена установа
примарне здравствене заштите
дужна да одреди лице за заштиту
података о личности?
Одредбом члана 4. тачка 25) Закона о за-
штити података о личности утврђено је да је
орган власти државни орган, орган територи-
јалне аутономије и јединице локалне самоу-
праве, јавно предузеће, установа и друга јавна
служба, организација и друго правно или фи-
зичко лице које врши јавна овлашћења.
Према томе, како је здравствена установа
примарне здравствене заштите орган власти
у смислу одредаба Закона о заштити података
о личности, из одредбе члана 56. став 2. тачка
1) Закона произлази да она мора да одреди
лице за заштиту података о личности.
Извор: https://www.poverenik.rs/