Иако на први поглед изгледа да су биће овог кривичног дела и начин извршења сами по себи јасни, у пракси има доста недоумица и проблема, које су овде размотрене.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F1033.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
60
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Нехатно лишење живота у
правном систему Републике
Србије
Иако на први поглед изгледа да су биће овог кривичног дела и
начин извршења сами по себи јасни, у пракси има доста недоумица
и проблема, који су овде размотрени.
Никола Пантелић,
заменик јавног тужиоца у
Трећем основном јавном
тужилаштву у Београду
Нехатно лишење живота (члан 118.
Кривичног законика) представља
привилеговани облик кривичног
дела убиствo. Карактерише га блажи степен
кривице учиниоца предметног дела. Основно
обележје овог кривичног дела, што га уједно
и разликује од других облика кривичних дела
убиства, јесте то што у овим случајевима по-
стоји нехат као облик виности у односу на
смрт другог лица. Кривично дело нехатно
убиство може да се изврши свесним и не-
свесним нехатом. Свесни нехат постоји када
је учинилац предузимањем неке радње или
пропуштањем да нешто учини био свестан да
тиме може да наступи смрт неког лица, али је
олако држао да до тога неће доћи или да ће
моћи да спречи наступање последица. Несве-
сни нехат постоји када учинилац није свестан
да његовим поступањем или непоступањем
може да наступи смрт неког лица, па она и
наступи, а према околностима и личним свој-
ствима учиниоца био је дужан и могао је да
буде свестан могућности наступања смрти
другог лица.
Чланом 118. Кривичног законика запреће-
но је казном затвора од шест месеци до пет
година ономе ко другог лиши живота из неха-
та. Основна карактеристика овог кривичног
дела је то што је степен друштвене опасности
знатно нижи него код других облика убиства.
Овим чланом инкриминисано је лишавање
живота на специфичан начин, по правилу
различит од начина на који се неко умишљај-
но лишава живота. Обично се радње преду-
зимају у неком другом циљу, а смрт наступа
као пратећа нежељена последица предузете
радње. Судска пракса бележи случајеве из-
вршења овог кривичног дела чињењем, али
и нечињењем.
Врховни суд Србије нашао је да постоји
убиство из нехата јер је оптужени олако др-
жао да неће доћи до смртне последице услед
његовог поступка (ударца окривљеног у бли-
зини стола док се налазио у алкохолисаном
стању). Суд је подвукао да мора да се има у
виду и то да је оптужени према околности-
ма и својим личним својствима био дужан и
могао да буде свестан наступања и такве по-
следице свог поступка. Наиме, свакако да је
ударац који је оптужени задао сада покојном,
макар и дланом, био довољно јак када је њиме
успео да обори тако снажног и тешког човека
као што је био погинули, па је оптужени, као и
сваки разуман човек, могао и морао да пред-
види да од таквог ударца покојник може да
падне и да при томе, с обзиром на то да се ту
налазио сто, удари главом о тај сто, односно о
тврди бетонски под, што може да проузрокује
и најтежу последицу. Суд је посебно апостро-
фирао да је такву последицу оптужени морао
да има у виду, с обзиром на то да је покојни
био у алкохолисаном стању, као и да је услед
тога био нестабилан и да је могао неспретно
да падне (Врховни суд Србије Кж 1223/70-3 од
13. јуна 1970. год.).
Следећи (кривичноправни) догађај вра-
ћа нас на почетак текста, где је наведено да
се при убиству из нехата по правилу ради о
61
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
делатности која се предузима у неком другом
циљу (а не ради лишавања живота жртве),
али за последицу има смрт неког лица.
Управо је до овог кривичног дела дошло
када је приликом отимања око пушке између
окривљеног и покојника дошло до опаљења
метка и усмрћења покојног. У току првосте-
пеног поступка утврђено је да је до опаљења
метка дошло у тренутку када су се покојни
и оптужени отимали око пушке, при чему је
оптужени држао пушку за кундак, а покојни
за цев. Оптужени је осуђен за кривично дело
убиство из нехата. До оваквог закључка суд
је дошао имајући у виду да је оптужени пре
несрећног случаја пушку држао окренуту
увис, као и да је са пушком поступао као са
мотком и да је умишљај оптуженог био само
да заплаши покојног, а не да га лиши живо-
та (Пресуда Окружног суда у Београду Кж.
239/91 од 6. децембра 1991. године и Пресуда
Врховног суда Србије Кж 196/92 од 2. апри-
ла 1992. год.). Осим тога, уколико је умишљај
оптуженог био само да заплаши покојног, а
не да га лиши живота, ради се о кривичном
делу убиство из нехата. Уколико је оптужени
био свестан да, ударајући покојног пиштољем
у коме је био метак у цеви, може да га лиши
живота, али је олако држао да до тога неће
доћи, ради се о кривичном делу убиства из
нехата, а не убиства (Пресуда Окружног суда
у Београду К. 11/93 од 19. маја 1993. године и
Пресуда Врховног суда Србије Кж. 947/93 од
4. новембра 1993. год.).
Убиства у лову нису реткост, а од околно-
сти случаја зависи на који начин ће се пред-
метно убиство квалификовати. Када у лову
окривљени усмрти другог ловца кога није
могао да види с друге стране кукурузишта,
при чему место где се налазио по правили-
ма ловачког друштва није смео да напусти
без претходног оглашења и нађе се ван места
на којем је требало да стоји, тј. када је пуцао,
окривљени није могао да претпостави да ће
се оштећени наћи на том месту. Јавни тужи-
лац је окривљеном ставио на терет изврше-
ње кривичног дела убиства из нехата, тј. да је
критичном приликом испалио један патрон
иако није имао потпуну прегледност на лини-
ји гађања због стабљика кукуруза које су му
заклањале видик, па је тада усмртио другог
ловца. Међутим, првостепени суд је осло-
бодио окривљеног од оптужбе и, одбијајући
жалбу јавног тужиоца, другостепени суд је
потврдио првостепену ослобађајућу пресу-
ду. Наиме, у Пословнику о понашању ловаца
ловачког удружења коме су припадали окри-
вљени и сада покојни, који је донет у складу
са Законом о ловству, прописано је понаша-
ње ловаца у току лова. Прописи налажу да
у току лова сваки ловац приликом промене
положаја мора да се огласи. Сада покојни је по
претходно утврђеном распореду ловаца имао
одређени положај који није смео да напушта
без дозволе руководиоца лова. То је могао да
учини само након оглашавања утврђеном ло-
зинком, али је он одступио од тога, па се по-
мерио за 115 m од положаја на ком је требало
да се налази. Како окривљени није могао да
претпостави да ће се оштећени наћи на том
месту, односно да ће се без оглашавања по-
мерити, правилно је првостепени суд нашао
да окривљеног треба ослободити од оптужбе.
Ловци у жељи да дођу до ловине често
неопрезно поступају и пуцају и на најмањи
знак потенцијалне ловине. Тако је поступио и
ловац који је приликом пуцања помислио да
циља у вепра, али је заправо убио свог колегу.
У тренутку када је пуцао у силуету коју је уо-
чио, оптужени се није са довољном пажњом
уверио да ли је то заиста силуета дивљег ве-
пра или је силуета неког од ловаца, што је
био дужан да учини будући да је критичном
приликом поред њега учествовао већи број
људи у лову и да се ради о искусном ловцу. По
налажењу Апелационог суда у Београду, пр-
востепени суд је правилно и потпуно утврдио
чињенично стање када је нашао да се у радња-
ма оптуженог стичу сви елементи кривичног
дела за које га је огласио кривим, будући да је
из изведених доказа суд неспорно утврдио да
је оптужени на удаљености од око 30 метара
низ косину угледао силуету и, не уверивши
се претходно да ли је силуета коју је видео
дивљи вепар или покојни оштећени или неко
други од ловаца, опалио из ловачке пушке у
правцу уочене силуете, иако је био свестан
да је видљивост због терена и растиња пре-
кривеног снегом смањена, као и да некога од
ловаца може да погоди и лиши живота. Ола-
ко је држао да до тога неће доћи, па је услед
62
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
опаљења из пушке погодио сада покојног,
који је од задобијене повреде умро, при чему
је оптужени био у урачунљивом стању и све-
стан да је такво његово дело забрањено, због
чега су жалбени наводи браниоца оптуженог
у наведеном делу и означени као неосновани.
Наиме, жалбени наводи браниоца оптуженог
у којима се истиче да је постојала могућност
да је метак рикошетирао с обзиром на кон-
фигурацију терена, као и на раздаљину која
се налазила испред оптуженог у тренутку
када је опалио из ловачке пушке, неосновани
су зато што се оптужени у тренутку када је
пуцао у силуету коју је уочио није са довољ-
ном пажњом уверио да ли је то заиста силуета
дивљег вепра или неког од ловаца, што је био
дужан да учини будући да је критичном при-
ликом поред њега учествовао већи број људи
у лову и да се ради о искусном ловцу (Пресуда
Апелационог суда у Београду Кж1. бр. 3589/10
од 22. марта 2011. године).
У праски су чести случајеви извршења
овог кривичног дела из пуке непромишље-
ности. Нехатно убиство извршило је лице
које је желело да заплаши другове. Наиме,
приликом пуњења ловачке пушке показало
је велики степен неопрезности, па је без по-
требне провере из кесе у којој се налазила ве-
ћина празних патрона узело пун патрон, па је
„преломило” пушку. Дошло је до аутоматског
запињања ударне игле, а накнадна неспретна
манипулација пушком и предузимање додат-
них радњи довели су до устрелине и смрти
оштећеног. Приликом доношења одлуке суд је
узео у обзир да је малолетни извршилац овог
кривичног дела био свестан да услед његовог
чињења – предузимања описних радњи може
да наступи забрањена последица, али је због
свог узраста, неискуства у баратању ватреним
оружјем и општег животног искуства, нивоа
зрелости нижег од очекиваног за календар-
ски узраст, олако држао да се ради о празним
патронима, па је био у уверењу да услед по-
влачења окидача забрањена последица неће
наступити, тако да је дело извршено са све-
сним нехатом (Решење Врховног суда Србије
Кжм. 63/00 од 3. априла 2001. године и Реше-
ње Окружног суда у Београду Км. 72/00 од 3.
јула 2000. год.).
Једна од опасних забава је и „руски рулет”.
Наступање смрти услед играња руског руле-
та такође може да се правилно квалификује
као убиство из нехата. Пракса је забележила
да када оптужени, разгледајући револвер са
оштећеним, испразни буренце од метака да
би један метак вратио у буренце и исти завр-
тео тако да се није знало где се метак налази,
па револвер упери себи у врат, повуче ороз и
тада дође до шкљоцања, па потом револвер
упери у оштећеног и повуче ороз и тада дође
до опаљења револвера и до усмрћења оште-
ћеног, ради се о кривичном делу убиство из
нехата. Суд је овај догађај квалификовао на
наведени начин, пре свега јер је окривљени
олако држао да до опаљења неће доћи (Пре-
суда Окружног суда у Београду К.223/99 од
27. октобра 1999. године и Пресуда Врховног
суда Србије Кж 965/00 од 9. јануара 2001. го-
дине).
Застрашујућу непромишљеност показао
је и оптужени који је кривично дело учинио
тако што је узео стаклену флашу ракије ко-
мовице, па је бебу која је непрестано плака-
ла најпре масирао по телу како би јој снизио
високу температуру, а затим је ракију сипао
у супену кашику и дао беби да прогута, што
је код бебе изазвало тровање алкохолом у из-
носу од 1,89 промила (Пресуда Апелационог
суда у Београду Кж1. бр. 4614/11 од 15. децем-
бра 2011. године).
Иако на први поглед изгледа да је биће
овог кривичног дела и начин извршења сам
по себи јасан, у пракси има доста недоумица
и проблема. Пре свега није увек лако дока-
зивање нехата. Такође, у пракси се често по-
ставља питање разликовања овог кривичног
дела од кривичног дела тешке телесне повреде
и кривичног дела тешко дело против опште
сигурности људи и имовине, која за своју по-
следицу имају смрт неког лица.
Рецимо, по налажењу Апелационог суда,
првостепени суд је правилно и потпуно утвр-
дио чињенично стање, оцењујући изведене
доказе појединачно и у њиховој међусобној
повезаности, па је на основу тако утврђеног
чињеничног стања нашао да у конкретном
случају није доказано да је оптужени извр-
шио кривично дело за које се терети имајући
63
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира
се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима
или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива
свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у PDF формату, а могу и да се штампају и копирају.
Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ау-
торско право, Планирање и изградња и др.
у виду да је за постојање кривичног дела не-
опходно да учинилац поступа нехатно како
у односу на радњу извршења тако и у односу
на последицу. Наиме, утврдио је да је опту-
жени свесно предузимао радњу ударајући
песницом десне руке оштећеног у пределу
главе са леве стране, а имајући у виду да се
ради само о једном слабом ударцу, као и по-
себно здравствено стање које је постојало
код оштећеног, о коме оптужени није имао
никаквих сазнања. По оцени суда могућност
наступања смртне последице код оштећеног
није била обухваћена свешћу оптуженог да
таква последица услед његовог ударца неће
наступити. То значи да у односу на последицу
оптужени није поступао ни са свесним ни са
несвесним нехатом јер могућност смрти код
покојног услед поступања оптуженог није
могла бити обухваћена свешћу оптуженог, па
је правилно оптуженог и ослободио од оп-
тужбе. Као што је правилно нашао првосте-
пени суд, како оптуженом није било познато
здравствено стање оштећеног, то његовом
свешћу није била обухваћена могућност на-
ступања смрти нити је то био дужан да зна.
Како у конкретном случају није доказано да је
последица извршења кривичног дела обухва-
ћена било свесним било несвесним нехатом
код оптуженог, то га је правилно првостепени
суд ослободио од оптужбе (Пресуда Апелаци-
оног суда у Београду Кж1. бр. 6478/11 од 26.
септембра 2012. године).
Повреде на раду, посебно у шуми прили-
ком обарања стабала, могу имати смртоносне
последице. Пропуст оптуженог састоји се у
томе што је погрешно проценио да је разда-
љина од 15 метара између цера и оштећеног
безбедна, иако је, због чињенице да је видео
да је стабло уврнуто, очекивао да оно може
да промени правац падања и имао свест о
томе да може да повреди оштећеног. Прво-
степени суд је правилно утврдио да је опту-
жени, због чињенице да је видео да је стабло
уврнуто, очекивао да оно може да промени
правац падања и да је имао свест о томе да
оно може да повреди оштећеног, као и да се
његов пропуст управо састоји у томе што је
погрешно проценио да је раздаљина изме-
ђу цера и оштећеног од 15 метара безбедна.
Осим тога, несумњиво је утврђено да је терен
на коме се одвијао критични догађај веома
стрм, затрпан посеченим стаблима и грањем,
неприступачан, што је и сам оптужени знао,
па је и ту чињеницу морао да има у виду, а све
везано за постојање објективних могућно-
сти оштећеног да избегне опасност која му је
претила. Чињеница да је оптужени, као дуго-
годишњи радник на сечи стабала у шуми, ис-
кусан у том послу, започео сечу стабла иако је
исто било уврнуто и, према наводима самог
оптуженог, није се могло тачно проценити
где ће оно приликом обарања пасти, а да се
сада покојни оштећени очигледно није нала-
зио на безбедној удаљености, управо указује
на то да нису постојали услови да се безбедно
започне сечење спорног стабла. Поред тога,
оптужени је започео сечу стабла цера и том
приликом био је свестан да услед предузи-
мања те радње може доћи до повређивања,
па и до смрти оштећеног, из којих разлога су
супротни жалбени наводи браниоца оптуже-
ног оцењени као неосновани (Пресуда Апе-
лационог суда у Београду Кж1. бр. 1297/12 од
24. априла 2012. године).
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
Нехатно лишење живота у
правном систему Републике
Србије
Иако на први поглед изгледа да су биће овог кривичног дела и
начин извршења сами по себи јасни, у пракси има доста недоумица
и проблема, који су овде размотрени.
Никола Пантелић,
заменик јавног тужиоца у
Трећем основном јавном
тужилаштву у Београду
Нехатно лишење живота (члан 118.
Кривичног законика) представља
привилеговани облик кривичног
дела убиствo. Карактерише га блажи степен
кривице учиниоца предметног дела. Основно
обележје овог кривичног дела, што га уједно
и разликује од других облика кривичних дела
убиства, јесте то што у овим случајевима по-
стоји нехат као облик виности у односу на
смрт другог лица. Кривично дело нехатно
убиство може да се изврши свесним и не-
свесним нехатом. Свесни нехат постоји када
је учинилац предузимањем неке радње или
пропуштањем да нешто учини био свестан да
тиме може да наступи смрт неког лица, али је
олако држао да до тога неће доћи или да ће
моћи да спречи наступање последица. Несве-
сни нехат постоји када учинилац није свестан
да његовим поступањем или непоступањем
може да наступи смрт неког лица, па она и
наступи, а према околностима и личним свој-
ствима учиниоца био је дужан и могао је да
буде свестан могућности наступања смрти
другог лица.
Чланом 118. Кривичног законика запреће-
но је казном затвора од шест месеци до пет
година ономе ко другог лиши живота из неха-
та. Основна карактеристика овог кривичног
дела је то што је степен друштвене опасности
знатно нижи него код других облика убиства.
Овим чланом инкриминисано је лишавање
живота на специфичан начин, по правилу
различит од начина на који се неко умишљај-
но лишава живота. Обично се радње преду-
зимају у неком другом циљу, а смрт наступа
као пратећа нежељена последица предузете
радње. Судска пракса бележи случајеве из-
вршења овог кривичног дела чињењем, али
и нечињењем.
Врховни суд Србије нашао је да постоји
убиство из нехата јер је оптужени олако др-
жао да неће доћи до смртне последице услед
његовог поступка (ударца окривљеног у бли-
зини стола док се налазио у алкохолисаном
стању). Суд је подвукао да мора да се има у
виду и то да је оптужени према околности-
ма и својим личним својствима био дужан и
могао да буде свестан наступања и такве по-
следице свог поступка. Наиме, свакако да је
ударац који је оптужени задао сада покојном,
макар и дланом, био довољно јак када је њиме
успео да обори тако снажног и тешког човека
као што је био погинули, па је оптужени, као и
сваки разуман човек, могао и морао да пред-
види да од таквог ударца покојник може да
падне и да при томе, с обзиром на то да се ту
налазио сто, удари главом о тај сто, односно о
тврди бетонски под, што може да проузрокује
и најтежу последицу. Суд је посебно апостро-
фирао да је такву последицу оптужени морао
да има у виду, с обзиром на то да је покојни
био у алкохолисаном стању, као и да је услед
тога био нестабилан и да је могао неспретно
да падне (Врховни суд Србије Кж 1223/70-3 од
13. јуна 1970. год.).
Следећи (кривичноправни) догађај вра-
ћа нас на почетак текста, где је наведено да
се при убиству из нехата по правилу ради о
61
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
делатности која се предузима у неком другом
циљу (а не ради лишавања живота жртве),
али за последицу има смрт неког лица.
Управо је до овог кривичног дела дошло
када је приликом отимања око пушке између
окривљеног и покојника дошло до опаљења
метка и усмрћења покојног. У току првосте-
пеног поступка утврђено је да је до опаљења
метка дошло у тренутку када су се покојни
и оптужени отимали око пушке, при чему је
оптужени држао пушку за кундак, а покојни
за цев. Оптужени је осуђен за кривично дело
убиство из нехата. До оваквог закључка суд
је дошао имајући у виду да је оптужени пре
несрећног случаја пушку држао окренуту
увис, као и да је са пушком поступао као са
мотком и да је умишљај оптуженог био само
да заплаши покојног, а не да га лиши живо-
та (Пресуда Окружног суда у Београду Кж.
239/91 од 6. децембра 1991. године и Пресуда
Врховног суда Србије Кж 196/92 од 2. апри-
ла 1992. год.). Осим тога, уколико је умишљај
оптуженог био само да заплаши покојног, а
не да га лиши живота, ради се о кривичном
делу убиство из нехата. Уколико је оптужени
био свестан да, ударајући покојног пиштољем
у коме је био метак у цеви, може да га лиши
живота, али је олако држао да до тога неће
доћи, ради се о кривичном делу убиства из
нехата, а не убиства (Пресуда Окружног суда
у Београду К. 11/93 од 19. маја 1993. године и
Пресуда Врховног суда Србије Кж. 947/93 од
4. новембра 1993. год.).
Убиства у лову нису реткост, а од околно-
сти случаја зависи на који начин ће се пред-
метно убиство квалификовати. Када у лову
окривљени усмрти другог ловца кога није
могао да види с друге стране кукурузишта,
при чему место где се налазио по правили-
ма ловачког друштва није смео да напусти
без претходног оглашења и нађе се ван места
на којем је требало да стоји, тј. када је пуцао,
окривљени није могао да претпостави да ће
се оштећени наћи на том месту. Јавни тужи-
лац је окривљеном ставио на терет изврше-
ње кривичног дела убиства из нехата, тј. да је
критичном приликом испалио један патрон
иако није имао потпуну прегледност на лини-
ји гађања због стабљика кукуруза које су му
заклањале видик, па је тада усмртио другог
ловца. Међутим, првостепени суд је осло-
бодио окривљеног од оптужбе и, одбијајући
жалбу јавног тужиоца, другостепени суд је
потврдио првостепену ослобађајућу пресу-
ду. Наиме, у Пословнику о понашању ловаца
ловачког удружења коме су припадали окри-
вљени и сада покојни, који је донет у складу
са Законом о ловству, прописано је понаша-
ње ловаца у току лова. Прописи налажу да
у току лова сваки ловац приликом промене
положаја мора да се огласи. Сада покојни је по
претходно утврђеном распореду ловаца имао
одређени положај који није смео да напушта
без дозволе руководиоца лова. То је могао да
учини само након оглашавања утврђеном ло-
зинком, али је он одступио од тога, па се по-
мерио за 115 m од положаја на ком је требало
да се налази. Како окривљени није могао да
претпостави да ће се оштећени наћи на том
месту, односно да ће се без оглашавања по-
мерити, правилно је првостепени суд нашао
да окривљеног треба ослободити од оптужбе.
Ловци у жељи да дођу до ловине често
неопрезно поступају и пуцају и на најмањи
знак потенцијалне ловине. Тако је поступио и
ловац који је приликом пуцања помислио да
циља у вепра, али је заправо убио свог колегу.
У тренутку када је пуцао у силуету коју је уо-
чио, оптужени се није са довољном пажњом
уверио да ли је то заиста силуета дивљег ве-
пра или је силуета неког од ловаца, што је
био дужан да учини будући да је критичном
приликом поред њега учествовао већи број
људи у лову и да се ради о искусном ловцу. По
налажењу Апелационог суда у Београду, пр-
востепени суд је правилно и потпуно утврдио
чињенично стање када је нашао да се у радња-
ма оптуженог стичу сви елементи кривичног
дела за које га је огласио кривим, будући да је
из изведених доказа суд неспорно утврдио да
је оптужени на удаљености од око 30 метара
низ косину угледао силуету и, не уверивши
се претходно да ли је силуета коју је видео
дивљи вепар или покојни оштећени или неко
други од ловаца, опалио из ловачке пушке у
правцу уочене силуете, иако је био свестан
да је видљивост због терена и растиња пре-
кривеног снегом смањена, као и да некога од
ловаца може да погоди и лиши живота. Ола-
ко је држао да до тога неће доћи, па је услед
62
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ КРИВИЧНО ПРАВО
опаљења из пушке погодио сада покојног,
који је од задобијене повреде умро, при чему
је оптужени био у урачунљивом стању и све-
стан да је такво његово дело забрањено, због
чега су жалбени наводи браниоца оптуженог
у наведеном делу и означени као неосновани.
Наиме, жалбени наводи браниоца оптуженог
у којима се истиче да је постојала могућност
да је метак рикошетирао с обзиром на кон-
фигурацију терена, као и на раздаљину која
се налазила испред оптуженог у тренутку
када је опалио из ловачке пушке, неосновани
су зато што се оптужени у тренутку када је
пуцао у силуету коју је уочио није са довољ-
ном пажњом уверио да ли је то заиста силуета
дивљег вепра или неког од ловаца, што је био
дужан да учини будући да је критичном при-
ликом поред њега учествовао већи број људи
у лову и да се ради о искусном ловцу (Пресуда
Апелационог суда у Београду Кж1. бр. 3589/10
од 22. марта 2011. године).
У праски су чести случајеви извршења
овог кривичног дела из пуке непромишље-
ности. Нехатно убиство извршило је лице
које је желело да заплаши другове. Наиме,
приликом пуњења ловачке пушке показало
је велики степен неопрезности, па је без по-
требне провере из кесе у којој се налазила ве-
ћина празних патрона узело пун патрон, па је
„преломило” пушку. Дошло је до аутоматског
запињања ударне игле, а накнадна неспретна
манипулација пушком и предузимање додат-
них радњи довели су до устрелине и смрти
оштећеног. Приликом доношења одлуке суд је
узео у обзир да је малолетни извршилац овог
кривичног дела био свестан да услед његовог
чињења – предузимања описних радњи може
да наступи забрањена последица, али је због
свог узраста, неискуства у баратању ватреним
оружјем и општег животног искуства, нивоа
зрелости нижег од очекиваног за календар-
ски узраст, олако држао да се ради о празним
патронима, па је био у уверењу да услед по-
влачења окидача забрањена последица неће
наступити, тако да је дело извршено са све-
сним нехатом (Решење Врховног суда Србије
Кжм. 63/00 од 3. априла 2001. године и Реше-
ње Окружног суда у Београду Км. 72/00 од 3.
јула 2000. год.).
Једна од опасних забава је и „руски рулет”.
Наступање смрти услед играња руског руле-
та такође може да се правилно квалификује
као убиство из нехата. Пракса је забележила
да када оптужени, разгледајући револвер са
оштећеним, испразни буренце од метака да
би један метак вратио у буренце и исти завр-
тео тако да се није знало где се метак налази,
па револвер упери себи у врат, повуче ороз и
тада дође до шкљоцања, па потом револвер
упери у оштећеног и повуче ороз и тада дође
до опаљења револвера и до усмрћења оште-
ћеног, ради се о кривичном делу убиство из
нехата. Суд је овај догађај квалификовао на
наведени начин, пре свега јер је окривљени
олако држао да до опаљења неће доћи (Пре-
суда Окружног суда у Београду К.223/99 од
27. октобра 1999. године и Пресуда Врховног
суда Србије Кж 965/00 од 9. јануара 2001. го-
дине).
Застрашујућу непромишљеност показао
је и оптужени који је кривично дело учинио
тако што је узео стаклену флашу ракије ко-
мовице, па је бебу која је непрестано плака-
ла најпре масирао по телу како би јој снизио
високу температуру, а затим је ракију сипао
у супену кашику и дао беби да прогута, што
је код бебе изазвало тровање алкохолом у из-
носу од 1,89 промила (Пресуда Апелационог
суда у Београду Кж1. бр. 4614/11 од 15. децем-
бра 2011. године).
Иако на први поглед изгледа да је биће
овог кривичног дела и начин извршења сам
по себи јасан, у пракси има доста недоумица
и проблема. Пре свега није увек лако дока-
зивање нехата. Такође, у пракси се често по-
ставља питање разликовања овог кривичног
дела од кривичног дела тешке телесне повреде
и кривичног дела тешко дело против опште
сигурности људи и имовине, која за своју по-
следицу имају смрт неког лица.
Рецимо, по налажењу Апелационог суда,
првостепени суд је правилно и потпуно утвр-
дио чињенично стање, оцењујући изведене
доказе појединачно и у њиховој међусобној
повезаности, па је на основу тако утврђеног
чињеничног стања нашао да у конкретном
случају није доказано да је оптужени извр-
шио кривично дело за које се терети имајући
63
КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира
се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима
или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива
свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у PDF формату, а могу и да се штампају и копирају.
Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ау-
торско право, Планирање и изградња и др.
у виду да је за постојање кривичног дела не-
опходно да учинилац поступа нехатно како
у односу на радњу извршења тако и у односу
на последицу. Наиме, утврдио је да је опту-
жени свесно предузимао радњу ударајући
песницом десне руке оштећеног у пределу
главе са леве стране, а имајући у виду да се
ради само о једном слабом ударцу, као и по-
себно здравствено стање које је постојало
код оштећеног, о коме оптужени није имао
никаквих сазнања. По оцени суда могућност
наступања смртне последице код оштећеног
није била обухваћена свешћу оптуженог да
таква последица услед његовог ударца неће
наступити. То значи да у односу на последицу
оптужени није поступао ни са свесним ни са
несвесним нехатом јер могућност смрти код
покојног услед поступања оптуженог није
могла бити обухваћена свешћу оптуженог, па
је правилно оптуженог и ослободио од оп-
тужбе. Као што је правилно нашао првосте-
пени суд, како оптуженом није било познато
здравствено стање оштећеног, то његовом
свешћу није била обухваћена могућност на-
ступања смрти нити је то био дужан да зна.
Како у конкретном случају није доказано да је
последица извршења кривичног дела обухва-
ћена било свесним било несвесним нехатом
код оптуженог, то га је правилно првостепени
суд ослободио од оптужбе (Пресуда Апелаци-
оног суда у Београду Кж1. бр. 6478/11 од 26.
септембра 2012. године).
Повреде на раду, посебно у шуми прили-
ком обарања стабала, могу имати смртоносне
последице. Пропуст оптуженог састоји се у
томе што је погрешно проценио да је разда-
љина од 15 метара између цера и оштећеног
безбедна, иако је, због чињенице да је видео
да је стабло уврнуто, очекивао да оно може
да промени правац падања и имао свест о
томе да може да повреди оштећеног. Прво-
степени суд је правилно утврдио да је опту-
жени, због чињенице да је видео да је стабло
уврнуто, очекивао да оно може да промени
правац падања и да је имао свест о томе да
оно може да повреди оштећеног, као и да се
његов пропуст управо састоји у томе што је
погрешно проценио да је раздаљина изме-
ђу цера и оштећеног од 15 метара безбедна.
Осим тога, несумњиво је утврђено да је терен
на коме се одвијао критични догађај веома
стрм, затрпан посеченим стаблима и грањем,
неприступачан, што је и сам оптужени знао,
па је и ту чињеницу морао да има у виду, а све
везано за постојање објективних могућно-
сти оштећеног да избегне опасност која му је
претила. Чињеница да је оптужени, као дуго-
годишњи радник на сечи стабала у шуми, ис-
кусан у том послу, започео сечу стабла иако је
исто било уврнуто и, према наводима самог
оптуженог, није се могло тачно проценити
где ће оно приликом обарања пасти, а да се
сада покојни оштећени очигледно није нала-
зио на безбедној удаљености, управо указује
на то да нису постојали услови да се безбедно
започне сечење спорног стабла. Поред тога,
оптужени је започео сечу стабла цера и том
приликом био је свестан да услед предузи-
мања те радње може доћи до повређивања,
па и до смрти оштећеног, из којих разлога су
супротни жалбени наводи браниоца оптуже-
ног оцењени као неосновани (Пресуда Апе-
лационог суда у Београду Кж1. бр. 1297/12 од
24. априла 2012. године).
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.