Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, број 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је право на дечји додатак, док су ближи услови и начин остваривања овог права прописани Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС).
Дечји додатак представља меру социјалне политике, што значи да је условљен материјалним положајем породице.
Ово право је у јулу 2017. године остварило 354.672 деце.
Право на дечји додатак остварује један од родитеља, старатеља, односно хранитеља који је држављанин Републике Србије, има пребивалиште на територији Републике Србије и здравствено је осигуран преко Републичког завода за здравствено осигурање, за прво четворо деце по реду рођења у породици, а изузетно за децу из вишеструке трудноће која су рођена заједно са трећим односно четвртим дететом, под условом да о њима непосредно брине.
Материјални положај породице цени се кроз поседовање непокретности, новчаних и других ликвидних средстава, као и кроз приходе остварене у три месеца пре подношења захтева.
У том смислу подносилац захтева и чланови породице не могу поседовати непокретности, осим одговарајућег стамбеног простора у коме живе и који не може бити већи од собе по члану домаћинства увећане за још једну собу.
Уколико чланови заједничког домаћинства (породице) изнајмљују пословни простор, он не може бити већи од 20 квадратних метара.
Подносилац захтева и чланови домаћинства могу поседовати пољопривредно земљиште које не прелази два хектара по члану домаћинства.
Подносилац захтева и чланови породице не могу поседовати новчана и друга ликвидна средства у вредности већој од износа 30 дечјих додатака по члану породице у моменту подношења захтева.
Цензус за остваривање права на дечји додатак по члану домаћинства, који се цени у односу на приходе остварене у три месеца који претходе месецу подношења захтева, за захтеве поднете у августу 2017. године износи 8.561,80 динара (редовни), а за децу самохраних родитеља, хранитеља, старатеља и родитеља детета са сметњама у развоју – 10.274,15 динара (увећан за 20%).
Цензус за остварене приходе од пољопривреде за мешовито домаћинство (приходи по неком основу и приходи од пољопривреде) износи (редовни) од 2,85, односно (увећани) од 3,41 динар по члану домаћинства, а за остварене приходе искључиво од пољопривреде износи (редовни) од 6,64 динара, односно (увећани) од 7,97 динара по члану домаћинства.
Износ дечјег додатка за август 2017. године је 2.749,95 динара (редовни), односно 3.574,94 динара (увећан за 30%).
Законом је прописано да родитељ мора непосредно да брине о детету (деци).
Под непосредном бригом о детету подразумева се непосредно старање о животу, здрављу, васпитавању и образовању детета које живи у заједничком домаћинству подносиоца захтева, што значи да дете живи и школује се у месту пребивалишта.
Изузетно, сматра се да родитељ непосредно брине о детету ако дете похађа:
- основну или средњу школу ван места пребивалишта јер у месту пребивалишта не постоји основна или средња школа;
- основну школу која му је ближа месту становања, односно доступнија;
- жељену средњу школу која не постоји у месту пребивалишта или коју није могло да упише због недовољног броја бодова.
Уколико је дете збринуто у установи социјалне заштите или хранитељској породици, сматра се да нема непосредне бриге родитеља.
Родитељ – подносилац захтева доказује чињеницу да непосредно брине о детету личном изјавом и школском потврдом.
И редовно школовање је један од услова за остваривање права на дечји додатак.
Тако се ово право може остварити за децу која живе и школују се на територији Републике Србије до навршених 19 година живота ако се у својству редовног ученика налазе на школовању.
Под школовањем се подразумева стицање образовања у својству редовног ученика у основној и средњој школи, у складу са прописима у области образовања.
Ово својство има и ученик из осетљивих друштвених група и ученик са изузетним способностима који стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, по добијеној сагласности министра просвете.
Међутим, детету припада дечји додатак и ако из оправданих разлога није започело школовање, започело га је касније или га је прекинуло у својству редовног ученика, и то за све време трајања спречености, а најдаље до 19 година живота.
После навршених 19 година живота дечји додатак припада детету за које је донет акт о разврставању, све док је обухваћено васпитно-образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, као и детету над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година.
Сходно одредби члана 30. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом, подносилац захтева је дужан да уз захтев достави школску потврду, а корисник права доставља потврду почетком нове школске године, до 31. октобра текуће године.
За дете које из оправданих разлога не започне школовање, односно које започне школовање касније или прекине школовање у својству редовног ученика, прилаже се потврда надлежне здравствене установе.
Потврда или решење надлежне школе прилаже се и у случају када ученик из осетљивих друштвених група и ученик са изузетним способностима стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика јер је оправдао немогућност редовног похађања наставе и добио сагласност министра просвете.
Почетком сваке школске године Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава службе дечје заштите на територији Републике Србије о потреби да кориснике права на дечји додатак, преко средстава јавног информисања у својој средини, подсете на обавезу благовременог достављања потврда о редовном школовању за децу школског узраста.
Напомена Редакције: Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 3/2017, који је, у сарадњи са Министарством за рад, издао Инг-Про д. о. о. Београд.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.