Нова решења предвиђена изменама и допунама Закона о јавним набавкама

Анализирајући ефекте двогодишње примене Закона о јавним набавкама, сви учесници у поступку јавних набавки, како наручиоци тако и понуђачи, сагледали су недостатке Закона у његовој примени, те дали бројне предлоге за унапређење поступка јавних набавки кроз његове измене и допуне

 

Нови Закон о изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 68/15) ступио је на снагу 12. августа 2015. године, осим одредаба члана 24. којима је примена одложена до 1. јануара 2016. године. У том смислу намеће се питање које су то новине на пољу јавних набавки које нам доносе одредбе новог закона, као и због чега су оне уопште донете.

Анализирајући ефекте двогодишње примене Закона о јавним набавкама, сви учесници у поступку јавних набавки, како наручиоци тако и понуђачи, сагледали су недостатке закона у његовој примени, те дали бројне предлоге за унапређење поступка јавних набавки кроз његове измене и допуне.

Углавном је уочено да:
– поступци и даље трају дуго;
– формализам је и даље јако изражен;
– због одређених формалних разлога одређене набавке не могу ни да се покрену;
– конкурентност се у поступцима из године у годину смањује;
– у истим поступцима учествују исти понуђачи,
– велики број поступака је обустављен зато што није поднета ниједна понуда.

Све су то параметри који су указали на потребу да се нешто промени у овој области како би се остварили основни ефекти јавних набавки, а то су: уштеда финансијских средстава, транспарентност и ефикасност поступка, конкурентност понуда, као и допринос развоју малих и средњих предузећа.

Како је стратегијом развоја јавних набавки у Републици Србији за период 2014–2018. године, као и Акционим планом за спровођење стратегије, предвиђена измена и допуна закона у последњем кварталу ове године, радна група на измени овога закона припремила је измене и допуне у веома кратком року, тако да се нова законска решења већ примењују од 12. августа 2015. године.

Поред разлога који се односе на отклањање уочених недостатака, Закон о јавним набавкама морао се изменити и због његове даље усаглашености са Директивама Европске уније и то са Директивом 2014/24/ЕУ и Директивом 2014/25/ЕУ. Тиме се новим одредбама закона покушава остварење четири основна циља у систему јавних набавки на овом подручју, а то су:
1) успостављање јединственог система јавних набавки у Републици Србији;
2) даље јачање конкуренције на тржишту;
3) смањење нерегуларности у поступцима јавних набавки, и најзад
4) повећање економичности и ефикасности јавних набавки.

 

Поједини појмови су појашњени и дефинисани на бољи и практичнији начин, а поједине дефиниције усаглашене су са Директивама ЕУ
Тако је уговор о јавној набавци теретни уговор закључен у писаној или електронској форми између једног или више понуђача и једног или више наручилаца, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова, чиме је обухваћена и ситуација која се јавља у пракси, а то је заправо случај када уговор потписује више наручилаца с једне стране и/или више понуђача с друге стране.

Појашњено је и питање ко све може бити заинтересовано лице у поступку јавне набавке, па је оно дефинисано као свако заинтересовано лице које имa интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци или оквирни споразум.

Питање оквирног споразума додатно је појашњено и дефинисано на нови начин, па је оквирни споразум сада споразум између једног или више наручилаца и једног или више добављача, чија је сврха утврђивање услова уговора који ће се додељивати током одређеног периода, а који се односе на цене и, тамо где је то прикладно, на количине.

Изменама и допунама Закона уведен је нови појам под називом мешовите набавке, а који се односи на оне набавке чији се предмет уговора састоји од више предмета (добра, услуге, радови), с тим да се у том случају предмет мора одредити према основном предмету уговора. Основни предмет уговора јесте онај предмет који чини већи део процењене вредности јавне набавке.

Уведени су нови основи за изузеће од примене Закона о јавним набавкама
У ту сврху измењен је и допуњен члан 7. Закона о јавним набавкама, те је додат и нови члан 7а, који регулише нове случајеве кад се под одређеним условима не мора примењивати Закон.

Наиме, Закон се не мора примењивати на набавке, односно кoнкурсе за дизајн које су наручиоци обавезни да спроведу у складу са поступцима набавки који су установљени:
(1) међународним уговором или другим актом на основу којег је настала међународна обавеза, а који је закључен с једном или више држава и/или ужих политичко-територијалних јединица и који се односи на радове, добра или услуге намењене заједничкој примени или заједничком искоришћавању од потписница;
(2) актом о донацији, под условом да се та набавка финансира из средстава донације;
(3) од стране међународних организација.

 

Закон се неће примењивати ни у ситуацији кад имамо набавке и конкурсе за дизајн који се спроводе у складу с правилима која су утврдиле међународне организације или међународне финансијске институције, ако те набавке, односно конкурсе за дизајн у потпуности финансирају те организације, односно институције.

У случају набавки и конкурса за дизајн које већим делом финансира међународна организација или међународна финансијска институција, стране се додатно усаглашавају о поступцима набавке који ће се примењивати.

Осим тога, Закон о јавним набавкама неће се примењивати у случају заснивања радног односа и рада ван радног односа у смислу закона којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, осим уговора о делу. Овде је Закон први пут децидирано издвојио уговор о делу на који се иначе примењује Закон о јавним набавкама. У тач. 12) члана 7, међутим, направљен је изузетак када су у питању уговори о делу, па је предвиђено да се закон неће примењивати у случају закључења уговора о делу који имају за предмет самостално извршење одређеног интелектуалног посла из области науке или просвете или обављање уметничке или друге делатности из области културе, у складу са законом, а чија појединачна вредност није већа од 12.000.000 динара с порезима и доприносима, на годишњем нивоу, односно за период важења уговора у случају да је тај период дужи од годину дана.

Нови основ за изузеће од Закона о јавним набавкама јесу услуге кредита, као и правне услуге, али под одређеним условима и то:
1) Правне услуге су изузете од примене Закона уколико су то услуге заступања адвоката:
– у поступку арбитраже или споразумног решавања спорова, у земљи и иностранству, као и пред међународном арбитражом или међународним телом за споразумно решавање спорова;
– у поступцима пред судовима или другим органима јавне власти у земљи и иностранству или пред међународним судовима, трибуналима или институцијама;
2) Правне услуге су изузете од примене Закона уколико су то услуге правних савета које адвокат пружа у припреми неког од претходно наведених поступака или када постоји јасан показатељ и велика вероватноћа да ће доћи до таквог поступка.

 

Затим су изузете правне услуге које пружају законски заступници или старатељи или друге правне услуге чије је извршиоце изабрао суд или су одређени за обављање одређених задатака под надзором суда, као и правне услуге везане за вршење службених овлашћења.

Имајући у виду да директиве ЕУ такође познају изузеће од примене закона када су у питању правне услуге, ове измене представљају корак ка усклађености с међународним директивама.

Нови основ за изузеће јесте и прибављање или закуп земљишта, постојећих зграда или друге непокретне имовине и права у вези с њима. Ово законско решење није у потпуности непознато када су у питању изузеци од примене закона, имајући у виду да је једино Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр. 124/12) предвиђао обавезу спровођења поступка јавне набавке када је у питању прибављање непокретности. Како је ово законско решење изазвало бројне проблеме у пракси и немогућност спровођења Закона о јавним набавкама, законодавац је новим изменама и допунама ове набавке изузео од примене закона.

Закон се не мора примењивати ни када наручилац набавља добра и услуге, чија је процењена вредност нижа од 15.000.000 динара, за потребе дипломатско-конзуларног представништва, међународне мисије и обављање других активности Републике Србије у иностранству, као ни на набавке радова за те потребе чија је процењена вредност нижа од 30.000.000 динара.

Закон се, такође, не мора примењивати на финансирање обављања одређене делатности, посебно путем бесповратне помоћи, које је повезано са обавезом надокнаде добијених средстава, уколико нису коришћена у предвиђене сврхе, ако се финансијска средства додељују заинтересованим лицима на транспарентан начин под једнаким условима.

Законодавац је додатно проширио могућност изузећа од примене Закона чланом 7а којим је предвидео да се Закон неће примењивати на уговоре које наручилац закључује с другим правним лицем ако су кумулативно испуњени сви следећи услови:
1) наручилац врши надзор над тим правним лицем сличан надзору који врши над својим организационим јединицама;
2) правно лице над којим наручилац врши надзор, више од 80% својих активности у Републици Србији врши у циљу обављања послова које му је наручилац поверио или које су му поверила друга правна лица над којима тај наручилац врши надзор;
3) у надзираном правном лицу нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај на доношење одлука, односно спречавање доношења одлука, у складу с важећим прописима.

 

Одредбе Закона о јавним набавкама, међутим, не примењују се ни на уговоре које наручилац закључује с другим правним лицем над којим наручилац не врши надзор, ако су испуњени сви следећи услови:
1) наручилац заједно с другим наручиоцима врши надзор над тим правним лицем сличан оном који врше над својим организационим јединицама;
2) правно лице над којим ти наручиоци врше надзор, више од 80% својих активности обавља у извршавању задатака које су му поверили ти наручиоци или које су му поверила друга правна лица над којима ти наручиоци врше надзор;
3) у надзираном правном лицу нема учешћа приватног капитала који има одлучујући утицај на доношење одлука, односно спречавање доношења одлука, у складу с важећим прописима.

 

Одредбе овог закона не примењују се ни на уговоре које закључују два или више наручилаца ако су кумулативно испуњени сви следећи услови:
1) уговор успоставља или утврђује сарадњу између наручилаца ради вршења јавних услуга које су дужни да извршавају, а с циљем остваривања њихових заједничких интереса;
2) успостављање те сарадње врши се искључиво за потребе у општем интересу;
3) наручиоци остварују на отвореном тржишту мање од 20% активности на које се односи сарадња.

 

За утврђивање наведеног процентуалног износа узима се у обзир просек укупних прихода од продаје за период од претходне три године или краћи период ако због датума оснивања, почетка обављања делатности, због реорганизације њихових делатности или других оправданих разлога нису доступни подаци за претходне три године и уколико из пословних пројеката произлази испуњеност прописаног услова.

Повећан је лимит за јавне набавке мале вредности, као и лимит за набавке испод које вредности се не морају спроводити поступци јавних набавки
Тако је јавна набавка мале вредности набавка чија процењена вредност није већа од 5.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 5.000.000 динара. Имајући у виду да је претходно законско решење лимитирало набавку мале вредности на износе од 400.000 динара до 3.000.000 динара на годишњем нивоу, као и да је проценат учешћа овог поступка знатно смањен у претходној години, те имајући у виду и промену средњег курса евра по годинама, јасно је да је заинтересованост наручилаца за спровођење овог поступка јавне набавке знатно смањена.

У циљу поједностављења процедуре поступка јавне набавке мале вредности измењен је и ст. 5. члана 39. Закона о јавним набавкама, где је укинута обавеза позивања најмање три лица која су према сазнањима наручиоца способна да изврше набавку. Наиме, у овом поступку, потпуна транспарентност је постигнута објавом позива на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца, па је позивање још три заинтересована лица предвиђено само као могућност за наручиоца, а не и као обавеза, што је било лоше решење претходног закона.

На набавке чија је процењена вредност нижа од 500.000 динара, а уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000 динара, наручиоци нису обавезни да примењују Закон о јавним набавкама.

Имајући у виду да се поступак јавне набавке мале вредности убраја у једноставне процедуре, а како Директива 2014/24/ЕУ (чл. 74–76) прописује могућност једноставних процедура за поједине предмете набавки, то је новим законом додат члан 39а који прописује да се на набавку услуга из Прилога 2 овога закона, могу применити одредбе Закона о јавним набавкама којима се уређују јавне набавке мале вредности, без обзира на процењену вредност јавне набавке. То заправо значи да се у процедури јавне набавке мале вредности могу набављати здравствене и социјалне услуге; правне услуге (осим набавки правних услуга из члана 7. овог закона); услуге хотела и ресторана; услуге образовања и услуге професионалног оспособљавања, као и услуге у областима рекреације, културе и спорта без обзира на њихову процењену вредност.

Ово решење је, такође, корак ка усклађивању интерних прописа с прописима ЕУ.

Смањен је формализам у процедури планирања јавних набавки и сâм поступак планирања је први пут, управо овим законом учињен транспарентним
Заправо, новим одредбама је прописано да је наручилац дужан да донесе годишњи план јавних набавки са таксативно наведеним подацима шта план јавних набавки мора да садржи. Одмах се примећује разлика у односу на претходно законско решење када је наручилац био дужан да донесе план набавки који је у себи садржао план јавних набавки и набавки на које се закон не примењује. На овај начин наручиоци су ослобођени обавезе планирања оних набавки које су због одређених основа за изузеће изузете од примене Закона о јавним набавкама.

Садржина плана је, такође, поједностављена, па он мора да садржи податке о:
1) редном број јавне набавке;
2) предмету јавне набавке;
3) процењеној вредности јавне набавке;
4) врсти поступка јавне набавке;
5) оквирном датуму за покретања поступка;
6) оквирном датуму закључења уговора;
7) оквирном року трајања уговора.

 

Овде примећујемо да план набавки не мора више да садржи податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану за плаћање, као и податак о износу планираних средстава за набавку, већ је довољно да садржи процењену вредност јавне набавке.

Законом је прописано да се план јавних набавки, измене и допуне плана, објављују на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана доношења. На овај начин постигнута је потпуна транспарентност планираних набавки, те ће потенцијални понуђачи одмах по доношењу плана увидом на Портал јавних набавки моћи да добију информације о планираним набавкама које су предмет њиховог интересовања. Сада ће процењена вредност јавних набавки бити унапред позната заинтересованим понуђачима, као и оквирни рокови у којима се очекује покретање одређених поступака.

Изменом и допуном плана јавних набавки, по новом законском решењу, сматра се измена у погледу повећања процењене вредности јавне набавке за више од 10%, измена предмета јавне набавке, односно планирање нове јавне набавке.

Форму плана јавних набавки, као и начин објављивања планова на Порталу јавних набавки, ближе ће уредити Управа за јавне набавке, кроз доношење одговарајућег подзаконског акта који ће регулисати сâм процес планирања, као и кроз измене апликативног софтвера за планирање.

Смањен је формализам у процедури доказивања испуњености обавезних услова за потенцијалне понуђаче
У односу на стара законска решења, потенцијални понуђачи сада имају пред собом поједностављене начине доказивања испуњености обавезних услова код подношења понуде. Тако је обавезан услов из члана 75. ст. 1. тач. 3) Закона о јавним набавкама (да му није изречена мера забране обављања делатности која је на снази у време објављивања, односно слања позива за подношење понуда) брисан, јер је у пракси изазивао бројне проблеме код подношења понуде. Наиме, многе понуде су због овог услова, односно доказа од наручиоца проглашаване као неприхватљиве само због датума који је потврда носила, па је стога новим законским решењем предвиђено да је наручилац дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да немају забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде. Тиме би само једном изјавом понуђачи доказивали овај услов.

Надаље, дата је могућност наручиоцима да конкурсном документацијом пропишу да се сви или поједини докази, осим доказа из члана 75. ст. 1. тач. 5) Закона, могу доказивати достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава тражене услове.

Ако је понуђач доставио претходно наведену изјаву, наручилац је дужан да пре доношења одлуке о додели уговора од понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија затражи да достави копију захтеваних доказа о испуњености услова, а може и да затражи на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа. Овде видимо да је наручиоцима дата могућност да поступак доказивања испуњености услова знатно поједноставе, а да касније прибаве копије свих доказа, односно да затраже оригинале на увид.

Наручилац није дужан да затражи копије захтеваних доказа о испуњености услова у случају поступка јавне набавке мале вредности и преговарачког поступка из члана 36. у случају набавке по хитности или у случају ограниченог броја понуђача ст. 1. тач. 2) и 3) Закона, онда када је процењена вредност ових набавки испод 5.000.000 динара без ПДВ-а.

Предвиђа се могућност повећања обима предмета набавке до пет процената од укупне вредности првобитно закљученог уговора
Новина се огледа у томе што је дата могућност наручиоцима да након закључења уговора о јавној набавци, без спровођења поступка јавне набавке, могу повећати обим предмета набавке, с тим да се вредност уговора може повећати максимално до 5% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, при чему укупна вредност повећања уговора не може да буде већа од 5.000.000 динара без ПДВ-а. У овај лимит нису укључени вишкови радова према Узансама о грађењу уколико су они уговорени.

Осим тога, након закључења уговора о јавној набавци, наручилац може да дозволи промену цене и других битних елемената уговора из објективних разлога који морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији, уговору о јавној набавци, односно предвиђени посебним прописима.

Законодавац је сада јасно нагласио да се промена цене не сматра изменом уговора ако се усклађивање цене врши према унапред јасно дефинисаним параметрима који су предвиђени уговором и конкурсном документацијом.

Наглашено је и то да се изменом уговора о јавној набавци не може мењати предмет саме јавне набавке, већ се може само повећати обим већ уговореног предмета до законом назначене вредности.

Уколико примењује ову законску могућност, наручилац је дужан да донесе одлуку о измени уговора и да је у року од три дана од дана доношења објави на Порталу јавних набавки и извештај достави Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Овим решењем наручиоцима је дата једна олакшица да када западну у ситуацију да им је хитно потребна додатна количина предмета набавке до окончања неког од поступака јавне набавке, ту ситуацију могу превазићи поруџбином од претходног добављача. Да би се ова одредба могла применити у пракси онда када је то најпотребније битно је да наручиоци буду упознати с њом, те да чланови комисије за јавну набавку овакву могућност унапред предвиде конкурсном документацијом и уговором о јавној набавци, јер је то предуслов за коришћење саме погодности.

Прописује се низ нових одредаба у поступку заштите права
Прва новина односи се на начин подношења захтева за заштиту права где је сада прописано да се захтев за заштиту права подноси наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Имајући у виду претходну одредбу закона која је регулисала начин подношења захтева, ова је далеко јаснија и не изазива никакве дилеме у самом поступку подношења.

Када је реч о благовремености подношења захтева за заштиту права, прописано је да се захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације, сматра благовременим ако га је примио наручилац најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку ако га је примио наручилац три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. ст. 2. Закона о јавним набавкама указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац те недостатке није отклонио. Овде видимо да је само улагање захтева за заштиту права условљено обавезом првобитног указивања наручиоцу на утврђене неправилности. На овај начин очекује се да наручиоци и понуђачи сами утврде и отклоне неправилности у позиву и конкурсној документацији, а ако то сами не постигну то ће бити постигнуто кроз поступак заштите права. Ово ново законско решење требало би да смањи број поднетих захтева за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из члана 63. став 2. Закона о јавним набавкама, сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда.

После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права јесте десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума у складу са чланом 40а Закона о јавним набавкама.

Имајући у виду да се по одредбама измена и допуна закона одлуке наручиоца објављују на порталу јавних набавки, жалбени рокови се сада рачунају од објаве на Порталу јавних набавки.

Захтев за заштиту права више нема у потпуности суспензивно дејство као што је то имао по претходним законским решењима. То значи да сада захтев не задржава све активности наручиоца у једном поступку јавне набавке, већ наручилац може наставити са поступком отварања понуда или неком другом процедуром из поступка, али не може донети одлуку о додели уговора, одлуку о закључењу оквирног споразума, одлуку о признавању квалификације и одлуку о обустави поступка, нити може закључити уговор о јавној набавци пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

Наручилац се може одлучити на потпуно суспензивно дејство, али тада је дужан да у обавештењу о поднетом захтеву за заштиту права наведе да зауставља даље активности у поступку јавне набавке.

Суспензивно дејство захтева за заштиту права искључено је код поступка јавне набавке по хитности.

Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, чиме је и у овој области постигнута пуна транспарентност.

Када је у питању одлучивање по уложеном захтеву за заштиту права, наручилац у првом степену може решењем усвојити захтев за заштиту права уколико је он основан. Уколико захтев за заштиту права, по мишљењу наручиоца, није основан наручилац нема могућност одлучивања у првом степену. У том случају, наручилац има обавезу да достави одговор Републичкој комисији у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права, као и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања.

Осим тога, прописано је и једно ново решење, а које би требало да реши бројне проблеме који су се у пракси јављали овим поводом. Наиме, ако наручилац није усвојио све наводе захтева за заштиту права, подносилац захтева може писаним изјашњењем наставити поступак пред Републичком комисијом у року од три дана од дана пријема решења, о чему истовремено обавештава наручиоца.

Будући да ова ситуација претходним законом није била предвиђена, решења су се проналазила у писаним тумачењима и писаним ставовима са општих седница Републичке комисије за заштиту права. Овим изменама учињен је покушај да се одредбама закона реши и питање делимично усвојеног захтева за заштиту права од наручиоца.

Уместо закључка
Из свега наведеног може се закључити да су измене и допуне Закона о јавним набавкама донете у сврху поједностављења процедура, смањења формализма у мери у којој је то могуће, повећања транспарентности у фази планирања и фази доношења одлука наручиоца о окончању поступака јавне набавке, као и у прописивању законских решења која имају за циљ да подстакну заједничко и самостално решење спорних питања између наручиоца и понуђача пре него што се одлуче на подношење захтева за заштиту права.

 

[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА
Имајући у виду да је потребно време за доношење подзаконског акта и прилагођавање софтвера за планирање новим законским решењима, као и да се процес планирања покреће почетком сваке буџетске године, то су одредбе измена и допуна Закона о јавним набавкама које регулишу планирање одложног карактера, па ће се оне примењивати од 1. јануара 2016. године.

[/signoff]

 

[signoff]
Новине у погледу такси
Још једна од значајних новина огледа се и у томе што су таксе за улагање захтева за заштиту права знатно више у односу на претходни закон, па су оне сада прописане у следећим износима и то:
– 60.000 динара у поступку јавне набавке мале вредности и преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда;
– 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда и ако процењена вредност није већа од 120.000.000 динара;
– 250.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда и ако је процењена вредност већа од 120.000.000 динара;
– 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако процењена вредност није већа од 120.000.000 динара;
– 120.000 динара ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако збир процењених вредности свих оспорених партија није већа од 120.000.000 динара, уколико је набавка обликована по партијама;
– 0,1% од процењене вредности јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којем је додељен уговор, ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако је та вредност већа од 120.000.000 динара;
– 0,1% од збира процењених вредности свих оспорених партија јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којима су додељени уговори, ако се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда и ако је та вредност већа од 120.000.000 динара.

[/signoff]