Уредба о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката („Сл. гласник РС”, број 63/2017) донета је 28. јуна ове године, с тим да се примењује од 1. јануара 2018. године, што значи да предлагање капиталних пројеката за финансирање, у складу са њеним одредбама, почиње од припреме буџета за 2019. годину и наредне две фискалне године.
Уредбом се ближе се уређују садржина, начин припреме и оцене, као и праћење спровођења и извештавање о реализацији капиталних пројеката, како би се обезбедило вредновање свих позитивних и негативних ефеката тих пројеката и осигурало делотворно и ефикасно управљање јавним средствима.
У роковима утврђеним буџетским календаром у поступку припреме буџета локалне власти буџетски корисници су обавезни да доставе предлоге капиталних пројеката Министарству финансија, односно локалном органу општинске/градске управе надлежном за финансије, након спроведене оцене капиталних пројеката, како је то прописано чланом 54а Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015 и 99/2016). Уредбом је предвиђено и изузеће, односно да у изузетним случајевима који су од јавног интереса, уз одлуку Владе Републике Србије, у Предлог закона о буџету за наредну годину може да буде укључен и капитални пројекат за који није спроведен поступак у складу са одредбама ове уредбе.
- Осврт на најзначајније појмове који се користе у Уредби
Као што је то сваким законом или подзаконским актом уређено, и у овој Уредби су дефинисани поједини појмови који се користе у оквиру правних норми у Уредби, а значајнији следе даље у тексту:
1) Пројектни циклус је процес кроз који се пројектна идеја претвара у конкретно решење, односно излазни резултат пројекта.
2) Инвестициона документација је документација неопходна за целовито сагледавање финансијских, друштвено-економских, техничких, технолошких, просторних, социјалних и осталих ефеката капиталног пројекта, затим за процену његовог утицаја на заштиту животне средине и регионални развој, као и за извештавање о капиталном пројекту.
3) Предлог идеје капиталног пројекта представља иницијативу за покретање пројектног циклуса и садржи сврху пројекта и циљеве који се желе остварити реализацијом капиталног пројекта, као и индикаторе учинка којима се прати остварење постављених циљева, кратак опис техничких, технолошких и других елемената предложеног решења, укључујући процењене трошкове капиталног пројекта (пројектни профил) и могуће изворе финансирања.
4) Овлашћени предлагач капиталног пројекта (у даљем тексту: овлашћени предлагач) јесте директни корисник буџетских средстава који за капиталне пројекте из своје надлежности сачињава односно прикупља сву инвестициону документацију, оцењује и селектује предлоге идеја за капиталне пројекте и уноси их у Интегрисану базу капиталних пројеката, односно базу капиталних пројеката локалне власти. Овлашћени предлагач подноси захтев за финансирање капиталног пројекта министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: министарство), односно локалном органу управе надлежном за финансије, у складу са буџетским календаром.
5) Оцењивање капиталног пројекта је процес вредновања пројекта кроз анализу постављених циљева у прединвестиционој фази пројектног циклуса, односно остварених циљева у инвестиционој фази и фази коришћења.
6) Студија изводљивости је студија која се израђује за одабрану опцију из претходне студије изводљивости, односно за више опција у случају да није израђена претходна студија изводљивости или уколико у претходној студији изводљивости није било могуће донети одговарајући закључак о томе која је опција најповољнија. Она садржи детаљну анализу и сагледавање техничких, технолошких, тржишних, друштвено-економских, финансијских и других елемената капиталног пројекта, уз проверу испуњености просторних, еколошких, законских и осталих ограничења и ризика предложеног решења, укључујући анализу трошкова и користи. Студија изводљивости представља основу за доношење одлуке о подобности за реализацију капиталног пројекта.
7) Комисија за капиталне инвестиције је комисија која превасходно врши рангирање према приоритетним циљевима, садржаним у важећим планским документима свих нивоа власти, по секторима капиталних пројеката средње и велике вредности, који могу бити предложени за финансирање у поступку припреме и доношења буџета за буџетску и наредне две фискалне године, укључујући и потребна средства до завршетка капиталног пројекта, односно након три фискалне године. Ову комисију образује Влада, односно колективни извршни орган локалне власти, а њоме председава председник Владе, председник покрајинске владе, односно председник градског/општинског већа.
8) Јединица за управљање капиталним пројектима по правилу се образује код овлашћеног предлагача и предлагача идеје капиталног пројекта, ради обављања послова планирања, организовања, контроле и руковођења капиталним пројектом и извештавања током пројектног циклуса, до завршетка инвестиционе фазе.
9) План јавних инвестиција локалне власти је вишегодишњи документ који садржи капиталне пројекте по секторима, рангиране према приоритетима, годинама, роковима, годишњим трошковима и предлозима за финансирање.
10) Интегрисана база капиталних пројеката је информациони систем који се успоставља при министарству и служи као подршка управљању капиталним пројектима на територији Републике Србије, који се финансирају средствима из члана 2. ове уредбе.
11) База капиталних пројеката локалне власти је информациони систем који се успоставља при локалном органу управе надлежном за финансије и служи као подршка управљању капиталним пројектима чији је овлашћени предлагач директни корисник буџетских средстава аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.
12) Капитално одржавање је одржавање које осигурава одрживост резултата, исхода и ефеката капиталних пројеката и доприноси продужетку очекиваног употребног века добра и повећава његову вредност. Ближе услове, начин и поступак капиталног одржавања, према врсти капиталног пројекта, ако нису прописани другим посебним законом или подзаконским актом донетим на основу тог закона, прописује министар.
13) Извештај о напретку реализације капиталног пројекта је извештај који служи за праћење физичке и финансијске реализације и правовремено утврђивање и образложење одступања од планиране реализације капиталног пројекта који, између осталог, садржи и предлог мера за њихово отклањање.
14) Извештај о ефектима капиталног пројекта је извештај којим се након завршене реализације пројеката велике вредности, утврђују остварени ефекти и пореде са првобитно очекиваним.
- Шта је капитални пројекат према овој уредби
Капитални пројекат, у смислу ове уредбе, садржи све неопходне активности са потребним ресурсима, које се планирају и реализују током целог пројектног циклуса у складу са јасно дефинисаним циљевима и резултатима пројекта, а у циљу постизања одрживе и дугорочне употребне вредности за пројектом идентификовану групу корисника.
Под капиталним пројектом се, поред изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре, подразумева и улaгaње у куповину зграда и објеката, као и у другу нeфинaнсиjску имoвину чији је век трајања односно коришћења дужи од једне године, независно од тога да ли је капитални пројекат исказан као посебан пројекат унутар програма или као издатак у оквиру одређене програмске активности у буџету. Он мора представљати функционалну целину са дугорочном употребном вредношћу по завршетку његове реализације, која траје дуже од годину дана.
Капитални пројекат може обухватити и повезати низ сродних капиталних пројеката за потребе стратешког планирања и одлучивања. То може бити и заједнички пројекат у случају да се спроводи од стране два или више корисника буџетских средстава, јавних предузећа, односно других корисника јавних средстава, који својим споразумом уређују међусобне односе, односно права и обавезе у вези са реализацијом капиталног пројекта.
- Подела капиталних пројеката према величини вредности
Према одредбама Закона о буџетском систему, капитални пројекти су дефинисани као пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре од интереса за Републику Србију, односно локалну власт, укључујући услуге пројектног планирања које су саставни део пројекта, обезбеђивање земљишта за изградњу, као и пројекти који подразумевају улагања у опрему, машине и другу нефинансијску имовину, а у функцији су јавног интереса. Њихов век трајања (коришћења) дужи је од једне године.
Капитални пројекат мора да има јасно дефинисане циљеве и резултате пројектног циклуса.
Капиталним пројектом се, поред изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре, сматра и улагање у куповину зграда и објеката, као и у другу нефинансијску имовину чији је век трајања односно коришћења дужи од једне године, независно од тога да ли је капитални пројекат исказан као посебан пројекат унутар програма или као издатак у оквиру одређене програмске активности у буџету.
Трошкове капиталног пројекта процењује предлагач идеје капиталног пројекта, односно овлашћени предлагач.
Капитални пројекти се деле у четири категорије, према процењеним трошковима од стране овлашћеног предлагача, и то на:
1) капиталне пројекте врло мале вредности – пројекти чији су процењени трошкови испод 100.000 евра у динарској противвредности;
2) капиталне пројекте мале вредности – пројекти чији су процењени трошкови између 100.001 и 500.000 евра у динарској противвредности;
3) капиталне пројекте средње вредности – пројекти чији су процењени трошкови између 500.001 и 5.000.000 евра у динарској противвредности;
4) капиталне пројекте велике вредности – пројекти чији су процењени трошкови изнад 5.000.001 евра у динарској противвредности.
Капитални пројекат се не може делити на више пројеката како би се разврстао у нижу категорију капиталног пројекта и тиме избегла израда документације захтеване за ту категорију.
Капитални пројекат може обухватити и повезати низ сродних капиталних пројеката за потребе стратешког планирања и одлучивања.
Капитални пројекат може бити заједнички пројекат када се спроводи од стране два или више корисника буџетских средстава, јавних предузећа, односно других корисника јавних средстава, који својим споразумом уређују међусобне односе, односно права и обавезе у вези са реализацијом капиталног пројекта. Споразум обавезно садржи назнаку корисника јавних средстава који врши права и обавезе овлашћеног предлагача и износ учешћа у суфинансирању капиталног пројекта.
На капиталне пројекте врло мале вредности не примењују се одредбе ове уредбе. Међутим, планирање расхода за те пројекте врши се у складу са упутством за припрему буџета Републике Србије, односно упутством за израду одлуке о буџету локалне власти.
- Оцењивање капиталних пројеката
Оцењивање капиталних пројеката у прединвестиционој фази врши овлашћени предлагач кроз квалитативну и квантитативну анализу и вредновање:
1) предвиђених циљева капиталног пројекта;
2) предложених варијанти (опција) и резултата извршене анализе могућих ефеката сваке од опција;
3) трошкова и користи за сваку од варијанти (опција);
4) потенцијалних ризика;
5) изабране оптималне варијанте (опције).
Приликом оцењивања и селекције капиталних пројеката примењују се следећи критеријуми:
1) релевантност пројекта за остваривање стратешких циљева из надлежности овлашћеног предлагача;
2) однос трошкова и користи пројекта (укључујући нето садашњу вредност, интерну стопу рентабилности, период повраћаја улагања, коефицијент трошкова и користи и др.);
3) потенцијални ризици за реализацију пројекта;
4) ефекат пројекта на друштвени, економски, регионални и еколошки одрживи развој.
Ближе услове, начин, критеријуме и мерила за оцењивање и селекцију капиталних пројеката прописује министар.
- Базе капиталних пројеката
Министарство води Интегрисану базу капиталних пројеката, има увид у целокупну базу, утврђује ограничења за друге кориснике и надлежно је за доделу и одузимање овлашћења за приступ појединим корисницима базе.
Интегрисана база капиталних пројеката омогућава регистрацију, кандидовање и оцену капиталних пројеката; праћење реализације капиталних пројеката и извештавање о реализацији; као и вођење и праћење информација о јавно-приватним партнерствима.
Корисници буџетских средстава дужни су да осигурају техничке услове за онлајн-приступ бази и да из реда запослених именују координатора овлашћеног за унос података о пројектима на нивоу корисника буџетских средстава.
Подаци о координатору достављају се министарству најкасније у року од пет дана од дана његовог именовања.
Локална власт успоставља базу капиталних пројеката која мора бити компатибилна са Интегрисаном базом капиталних пројеката како би се омогућио међусобни пренос података.
Локална власт најкасније у року од 45 дана од последњег дана сваког календарског квартала ажуриране податке о својим капиталним пројектима преноси у Интегрисану базу капиталних пројеката.
Садржај Интегрисане базе капиталних пројеката прописује министар.
- Инвестициона документација
Инвестициона документација је, у смислу ове уредбе, документација која се израђује у појединим фазама пројектног циклуса ради доношења одлуке о финансирању капиталног пројекта у складу са буџетским циљевима, ради сагледавања економске оправданости утрошка јавних средстава за реализацију капиталног пројекта и извештавања о реализацији и ефектима капиталног пројекта.
За потребе предлагања идеје капиталног пројекта, разраде пројектних идеја, доношења одлуке о финансирању капиталног пројекта, као и праћења спровођења и извештавања о реализацији капиталног пројекта, израђује се следећа инвестициона документација, и то:
1) образац за предлагање идеје капиталног пројекта;
2) претходна студија изводљивости, односно претходна студија оправданости;
3) студија изводљивости, односно студија оправданости;
4) захтев за финансирање капиталног пројекта;
5) извештаји о напретку реализације капиталног пројекта;
6) завршни извештај;
7) извештај о ефектима капиталног пројекта.
Инвестициона документација која се припрема за категорије капиталних пројеката уредбе, јесте образац за предлагање идеје капиталног пројекта, захтев за финансирање капиталног пројекта, извештај о напретку реализације капиталног пројекта и завршни извештај.
За капитални пројекат средње вредности је, поред наведене документације, потребна и израда студије изводљивости, односно студије оправданости.
За капитални пројекат велике вредности, поред наведене документације, потребна је и израда претходне студије изводљивости, односно претходне студије оправданости, студије изводљивости, односно студије оправданости и извештаја о ефектима капиталног пројекта.
Садржај инвестиционе документације зависи од предмета капиталног пројекта, а у складу са правилима струке која се примењују за област у коју спада одређени капитални пројекат.
За капиталне пројекте средње и велике вредности који се односе на куповину зграда и објеката, машина и опреме, софтвера, земљишта и остале нефинансијске имовине, за чију реализацију није потребно прибављање грађевинске дозволе, студија изводљивости се израђује у смањеном обиму (садржи анализу варијантних решења, анализу трошкова и користи, као и циљева који се желе постићи, а затим и анализу трошкова за рад и одржавање и друге елементе неопходне за доношење инвестиционе одлуке).
Ако је претходна студија изводљивости, односно студија оправданости израђена за групу пројеката, а главни циљеви и основне претпоставке такве групе пројеката остану непромењени, није потребна израда претходне студије изводљивости, односно студије оправданости за појединачне капиталне пројекте, чак и уколико њихови појединачни процењени трошкови прелазе износ од 500.000 евра.
Овлашћени предлагач инвестициону документацију уноси у Интегрисану базу капиталних пројеката, односно базу капиталних пројеката локалне власти.
Садржај, рокове и поступак достављања инвестиционе документације из овог члана ближе прописује министар.
- Укључивање капиталних пројеката у буџет
а) Инвестициона документација потребна за разматрање предлога за финансирање нових капиталних пројеката
За потребе разматрања предлога за финансирање новог капиталног пројекта, а у зависности од категорије капиталних пројеката, министарству, односно локалном органу управе надлежном за финансије, доставља се следећа документација:
1) за капиталне пројекте мале вредности:
– захтев за финансирање капиталног пројекта, са анализом планираних и потенцијалних ефеката капиталног пројекта,
– оквирни план реализације капиталног пројекта, са оквирним планом јавних набавки;
2) за капиталне пројекте средње и велике вредности:
– захтев за финансирање капиталног пројекта,
– студија изводљивости, односно студија оправданости,
– позитивно мишљење експертске комисије о студији изводљивости, односно извештај ревизионе комисије којим се капитални пројекат прихвата,
– оквирни план реализације капиталног пројекта, укључујући оквирни план набавки.
Уколико је студија изводљивости старија од пет година, потребно је извршити проверу да ли су основе за доношење инвестиционе одлуке и даље актуелне, о чему потврду издаје лице које испуњава услове тражене за лице које је израдило студију. Уколико основе за доношење инвестиционе одлуке више нису актуелне, потребно је ажурирати постојећу студију изводљивости или израдити нову.
За капиталне пројекте чија је реализација у току, министарству, односно локалном органу управе надлежном за финансије, достављају се:
1) захтев за финансирање капиталног пројекта за наредну годину, са пројекцијом за наредне две фискалне године, односно до краја његове реализације;
2) извештај о напретку реализације капиталног пројекта за претходне године, са оквирним планом даље реализације капиталног пројекта (укључује преузете уговорне обавезе и оквирни план набавки).
Уколико за реализацију капиталног пројекта средње и велике вредности постоји прекорачење за више од 20% првобитно одобрених средстава за његову реализацију за наредну годину, са пројекцијама за наредне две фискалне године, односно до краја његове реализације, захтев за финансирање капиталног пројекта треба да садржи посебно образложење узрока који су довели до прекорачења, као и предлог мера за њихово превазилажење.
Овлашћени предлагач у чијој је надлежности капитални пројекат чија је реализација у току, одговоран је за његову реализацију, као и за тачност података који се достављају.
б) Предлагање капиталних пројеката за финансирање
Овлашћени предлагач министарству доставља захтеве за финансирање капиталних пројеката до 15. марта текуће године ради укључивања у средњорочне приоритете јавних инвестиција у оквиру предлога за утврђивање приоритетних области финансирања (у даљем тексту: ПОФ), које садржи фискална стратегија.
Овлашћени предлагачи локалне власти у року достављају локалном органу управе надлежном за финансије предлоге капиталних пројеката који ће бити укључени у план јавних инвестиција локалне власти за буџетску и наредне две фискалне године, чији нацрт усваја надлежни колективни извршни орган локалне власти до 15. јуна текуће године.
Ревидирани план јавних инвестиција доноси се до 1. октобра текуће године.
У случају када овлашћени предлагач доставља више захтева за финансирање различитих капиталних пројеката, дужан је да те пројекте рангира по њиховом значају.
Овлашћени предлагач је одговоран за тачност наведених података у захтеву за финансирање капиталног пројекта.
Министарство, односно локални орган управе надлежан за финансије, врши прелиминарну контролу комплетности достављене документације, која је прецизирана члановима 19. и 20. ове уредбе, и може захтевати достављање и друге релевантне документације за предложени капитални пројекат пре његовог прослеђивања комисији за капиталне инвестиције.
Капитални пројекат који није предложен на прописани начин неће се разматрати.
Приликом предлагања нових капиталних пројеката ради укључивања у ПОФ, односно план јавних инвестиција локалне власти, овлашћени предлагач доставља министарству, односно локалном органу управе надлежном за финансије, документацију прописану чланом 19. ове уредбе.
в) Рангирање капиталних пројеката ради укључивања у буџет
Комисија за капиталне инвестиције након достављања предлога за укључивање у ПОФ, односно план јавних инвестиција, до 10. априла текуће године врши рангирање капиталних пројеката средње и велике вредности по секторима.
При рангирању капиталних пројеката средње и велике вредности првенствено се полази од:
– стратешке релевантности предложеног пројекта за националне, односно регионалне и локалне развојне приоритете,
– финансијске одрживости,
– потенцијалних ефеката пројекта на социјални, економски, регионални и еколошки одрживи развој,
– степена реализације пројеката у одређеној области у претходним годинама,
– других релевантних критеријума.
Изузетно, капитални пројекти чија је реализација у току имају приоритет приликом укључивања у ПОФ, односно план јавних инвестиција локалне власти.
Ближе услове, начин, критеријуме и мерила за рангирање капиталних пројеката прописује министар.
д) Провера инвестиционе документације
Министарство, односно локални орган управе надлежан за финансије, пре доношења одлуке о финансирању капиталног пројекта средње, односно велике вредности и његовог укључивања у предлог буџета, врши проверу да ли су испуњени сви услови за укључивање капиталних пројеката у буџет.
Уколико министарство, односно локални орган управе надлежан за финансије, у контроли установи да овлашћени предлагач захтева неадекватну динамику трошења средстава или нађе да постоје технички недостаци (некомплетна и неисправна инвестициона документација и сл.), тражиће да се ови недостаци отклоне, а ако је реч о недостацима који могу да утичу на коначну одлуку комисије за капиталне инвестиције, о томе ће обавестити ту комисију.
г) Преиспитивање и накнадно разматрање одређених капиталних пројеката
Комисија за капиталне инвестиције у периоду од 5. до 20. септембра текуће године, након достављања предлога за укључивање у буџет, врши преиспитивање капиталних пројеката средње и велике вредности који су укључени у предлог финансијског плана, ради њиховог коначног рангирања по секторима, узимајући у обзир и све информације о статусу пројеката и буџетским ограничењима.
Захтеви за финансирање капиталних пројеката средње и велике вредности који нису укључени у ПОФ, односно план јавних инвестиција локалне власти, због непостојања позитивног мишљења експертске комисије о студији изводљивости могу се разматрати у поступку припреме и доношења буџета за наредну фискалну годину, уколико је то позитивно мишљење накнадно прибављено до 1. септембра текуће године као крајњег рока за подношење предлога финансијских планова директних корисника буџетских средстава, прописаног буџетским календаром.
- Примена Уредбе
Одредбе ове уредбе примењују се на:
1) капиталне пројекте који се финансирају или суфинансирају из јавних прихода и примања, у смислу закона којим се уређује буџетски систем;
2) капиталне пројекте који се реализују путем јавно-приватног партнерства, са или без елемената концесије;
3) капиталне пројекте за чију реализацију се захтева издавање гаранција Републике Србије у складу са законом којим се уређује јавни дуг или било које друго преузимање обавеза на терет буџета.
Изузетно, одредбе ове уредбе се не примењују на капиталне пројекте који се односе на:
1) набавку, модернизацију и ремонт наоружања и војне опреме;
2) набавку безбедносно осетљиве опреме;
3) набавку добара, услуга или радова повезаних са војном или безбедносно-осетљивом опремом или постројењима из тачке 1) и 2) овог наслова.
Одредбе ове уредбе не примењују се ни на капиталне пројекте који се финансирају из претприступних фондова Европске уније.
Услови, начин и поступак реализације пројеката уредиће се посебним актом Владе, на предлог министарстава надлежних за послове одбране и унутрашњих послова.
Изузетно, законом, а уколико то налаже јавни интерес, и одлуком Владе, у Предлог закона о буџету за наредну годину може да буде укључен и капитални пројекат за који није спроведен поступак у складу са одредбама ове уредбе.
Одредбе ове уредбе сходно се примењују на организације за обавезно социјално осигурање.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.