После неколико месеци „затишјаˮ, пред Србијом су поново реформе, овога пута под ознаком „тешкеˮ. Реч је о сету мера које обухватају смањење плата и пензија већих од 25.000 динара, оштру борбу против „сиве економијеˮ, отпуштање вишка људи у администрацији, затим смањивање субвенција појединим јавним предузећима и јачање приватног сектора
Мере за опоравак српске привреде имају за циљ да се постигне већа макроекономска стабилност, повећа поверење инвеститора и смањи ризик од банкрота. Нове реформе долазе у тренутку када је извесна процена да ће ове године пад бруто домаћег производа (БДП) бити око 1%, и да су опадајући трендови постали општа карактеристика привредне активности у Србији, а међугодишње стопе промена дубоко су негативне у индустријској производњи, извозу и увозу.
Не можемо утицати на спољне факторе, попут кризе у Украјини, али можемо и морамо спроводити дубоке економске реформе које су засад само започете, а треба их интензивирати доношењем реформски постављеног ребаланса буџета за 2014. годину и буџета за 2015. годину и сређивањем стања у јавним финансијама. Очигледно је да времена за чекање нема. У том контексту, помиње се и неопходност аранжмана с Међународним монетарним фондом (ММФ), јер ће поновни аранжман са Фондом бити гаранција да је економска политика добро постављена, те да је треба доследно спроводити. Тим пре што ММФ за Србију догодине прогнозира (ипак) привредни раст од 1%, инфлацију од 3,4 процента и незапосленост од 21,8 одсто.
Актуелне економске карактеристике Србије
Осим по величини буџетског дефицита, Србија је међу европским рекордерима и када је реч о стопи незапослености. Судећи према најновијем извештају ММФ-а о глобалним економским перспективама, стопа незапослености ће ове године достићи 21,6 одсто, чиме је наша земља доспела у сам врх неславних европских рекордера. У друштву смо Грчке, где је стопа незапослености 25,8 и Шпаније са 24,6 процената.
И када је реч о другим економским показатељима – разлога за оптимизам нема. Пад привредне активности до краја ове године износиће минус 0,5%, а то практично значи да је Србија у рецесији. Уз пад индустријске производње, постоје наговештаји да ће пољопривредна производња, такође, бити мања, мањи су извоз и увоз, а суочени смо с дефлацијом која је карактеристична за рецесију. Стране директне инвестиције биће мање него у прошлој години, а будући да нема раста без инвестиција, постоји одређени песимизам у погледу текуће и следеће године.
Када је реч о потенцијалном аранжману из предострожности с ММФ-ом, очекује се да би разговори могли да почну крајем године када се буде видело шта ће бити урађено у ребалансу буџета, као и у буџету за наредну годину.
Према подацима Светске банке, у Србији посао има 1,8 милиона људи, од чега у приватном сектору ради само милион људи. Закључак Светске банке је да је такво стање неодрживо, јер приватни сектор заправо издржава знатно више људи. Наиме, према подацима те институције, од 7,1 милион становника у Србији, радно способно је 4,6 милиона њих. Од тога, међутим, 2,85 милиона грађана нешто ради, док се сви остали, а то је око 1,8 милиона људи, иако су радно способни, воде као незапослени. Забрињавајући је податак да око 330.000 људи ради „на црноˮ.
Оно што би, свакако, код наредног буџета за 2015. годину требало имати у виду јесте чињеница да је Србија постала „зависник” од прилива страног капитала, те да ће наредних година имати проблем да обезбеди средства за сервисирање високог спољног дуга. Проблем је у томе што држава сваке године треба да обезбеди око пет милијарди долара за сервисирање спољног дуга, а проблем је и тај што држава још увек има обавезу према старим девизним штедишама од око 1,3 милијарде евра, које мора да исплати у 2015. и 2016. години.
Ипак, добра вест за грађане је да ће инфлација, по свему судећи, остати на ниском нивоу. Лоша је вест, међутим, да узрок такве инфлације треба тражити у ниској тражњи. Преведено са економског речника, то значи да грађани немају пара да купују робу чиме трговце онемогућују да подижу цене.
Нове реформске мере Владе
Нове мере за бржи економски преображај Србије промовисане су ребалансом буџета за 2014. годину, а те прве, хитне, тренутне мере пре свега су мере штедње. План мера штедње дат је у Табели 1.
Према конкретним рачуницама, очекује се око 200 милиона евра уштеде на пензијама, а још толико на име смањења плата у јавном сектору. Из Владе очекују да ће борба против „сиве економијеˮ у наредне три године повећати приходе за 300 до 350 милиона евра, најављују смањење издатака за субвенције, гаранције јавним предузећима, расходима за куповину роба и услуга, реформу јавних предузећа.
Пред овом табелом штедње треба се подсетити старе истине да нас је свако одлагање примене озбиљних мера смањења расхода досад прилично коштало. Наиме, није циљ да се овим мерама избегне непосредна опасност од кризе, већ да се преокрену неповољни трендови у јавним финансијама. Тако, на пример, пре две до три године, за оздрављење јавних финансија вероватно би било довољно замрзавање пензија и плата и боља контрола јавних предузећа. Влада се, међутим, определила за умањену индексацију плата и пензија и наставила с непромењеном политиком у јавним и државним предузећима, па су проблеми наставили да се увећавају. И прошле године би, вероватно, било довољно смањење плата и пензија за 10 одсто и реформа јавних и државних предузећа, али се Влада определила за „солидарни порез” и повећање умањене стопе ПДВ-а. Све заједно то јесте одлагало кризу, али су зато сада потребна још већа смањивања на расходној страни буџета. Уколико се и овог пута недовољно сасече, можда ће се тиме поново „купити” још година дана до избијања кризе, али ће јавне финансије Србије у јесен 2015. године бити у још лошијој ситуацији захтевајући још теже мере. Зато треба веровати да је Влада овога пута добро проценила ситуацију и утврдила праву меру штедње.
Уз све ове економске неминовности, важно је имати у виду да све мере које ће бити предузимане како би се постигле уштеде у српском буџету и стабилизовао јавни дуг треба да имају широку друштвену прихватљивост, као и да се њима заштите социјално угрожене категорије становништва.
Следи детаљнији преглед неких од наведених мера.
- Смањење пензија
У Србији пензију прима укупно 1.752.000 људи. Од тога, 744.000 њих прима 20.000 динара, а до 25.000 динара укупно прима 60,2 одсто свих пензионера. Овај број пензионера, наиме, неће осетити меру смањења пензија, јер је основна мера код смањивања пензија – да се пензије до 25.000 динара не умањују.
Овим мерама, дакле, заштићено је 60,2 одсто, односно милион и педесет хиљада пензионера. На остале пензије примењиваће се прогресивна стопа умањења, па ће они који зарађују више – више и платити.
Пензионер који месечно прима 26.000 динара имаће умањење од 220 динара и примаће 25.780 динара. Онај који прима 27.000, добијаће 26.560. Пензије веће од 30.000 динара смањиваће се за 3,1 одсто, оне које прелазе 35.000 динара за 6,2 процента, док ће лична примања пензионера већа од 40.000 динара бити умањена за девет процената. Највише ће платити пензионери с примањима изнад 100.000 динара (15 или 16 одсто). На овај начин, „цех кризеˮ платиће 722.000 „богатијихˮ пензионера који имају пензију већу од 25.000 динара. Поређења ради, треба истаћи да тренутно најнижи износ пензије од 13.288 прима 261.770, док до просечног износа пензија од 24.312 пензију прима 58,39 одсто укупног броја пензионера.
Планирано је да исплата умањених пензија почне од 1. новембра 2014. године.
- Смањење плата у јавном сектору
(а) Основни механизам смањења
Према актуелним подацима, у Србији је 1,7 милиона запослених, од чега 740.000 ради у јавном сектору. У јавном сектору просечна плата износи 50.500 динара, а 67.380 динара у јавним предузећима.
Сагласно новим мерама штедње, плате свих запослених у јавном сектору чија су примања већа од 25.000 динара биће мање за 10 одсто, а проценат умањења ће се примењивати на цео износ зараде. Наравно, ко је до сада имао 26.000 динара, после смањења зауставиће се на 25.000 и то је доња граница испод које се неће ићи. Око 31.000 запослених у јавном сектору који зарађују више од 100.000 динара, поднеће највећи терет, јер ће њихове плате бити смањене на нивоу солидарног пореза (20%).
Значи, запослени који прима плату у износу од 35.000 динара, после смањења од 10% на цео износ, примио би плату мању за 3.500 динара, односно 31.500 динара. Према овој мери, око 112.000 запослених у јавном сектору, који примају до 25.000 динара, остаће без умањења плате. Овом мером смањења плата у јавном сектору, намера Владе је да уједно дестимулише запошљавање у јавном сектору.
Исплата умањених плата у јавном сектору треба да започне са 1. новембром 2014. године.
(б) Допунске мере у вези с платама у јавном сектору
Осим директног смањивања плата у јавном сектору, Влада је већ раније најавила увођење прописа о платним разредима ради „пеглања” регионалних и других разлика у платама истих струка и занимања.
Недавно усвојене измене Закона о државној управи, Закона о државним службеницима, о платама државних службеника, намештеника и запослених у државним органима и јавним службама, представљају увод у озбиљне промене у државној управи. На пример, изменама Закона о државним службеницима прецизиране су процедуре за објављивање јавних конкурса по којима ће се бирати службеници, а њихов циљ је професионализација и деполитизација.
Следећи потез Владе Србије на том курсу јесте нови закон о платама и с њим платни разреди, који се очекује до краја године. Поред утврђеног смањивања плата које премашују 25.000 динара, платни разреди уносе додатне моменте међу запослене у јавном сектору. Мера платних разреда примењиваће се од почетка наредне године, што значи да ће их бити и у буџету за 2015.
Треба истаћи да Влада не намерава да овом новином линеарно поткреше све плате запослених у јавном сектору, већ је циљ мере да се уреде плате великог броја људи. Смањивање плата има везе са фискалном политиком, а циљ прописа о платним разредима јесте да се плате свих у јавном сектору учине јасним. Осим што треба да обезбеди транспарентност, увођење реда, да се зна ко и за шта прима одређену плату, платни разреди ће обезбедити и бољи увид у контролу начина на који се плате у јавној управи утврђују. Плату неће одређивати само квалификација запосленог, већ и посао који он обавља, његова сложеност, колико је запослени одговоран, колико ради у тешким условима.
Нови пропис о платним разредима треба да успостави јединствене критеријуме за одређивање плата запослених у државној управи и службама које држава плаћа, то јест да се подједнако плаћају послови приближно исте сложености и ризичности.
- Приходи из добити јавних предузећа
Споменули смо да у оквиру финансијске консолидације Влада очекује приходе од јавних предузећа у висини од 150 милиона евра. Код ове мере, конкретно је реч о стриктном спровођењу члана 15. ст. 1. и 2. Закона о буџету Републике Србије за 2014. годину („Сл. гласник РС”, бр. 110/13), којим је прописана обавеза јавних предузећа и других облика организовања чији је оснивач Република Србија, да део своје добити по завршном рачуну за 2013. годину уплате у буџет Републике Србије. Због тренутне фискалне ситуације, Влада је одлучна да спроведе ову меру, па је донела следећи Закључак (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 105/2014 од 3. 10. 2014. године):
ЗАКЉУЧАК
- Препоручује се јавним предузећима и другим облицима организовања чији је оснивач Република Србија да најкасније до 30. новембра 2014. године уплате у буџет Републике Србије део од најмање 70% добити по завршном рачуну за 2013. годину. Преостали део добити од највише 30% биће расподељен одлуком о расподели добити уз сагласност оснивача.
- Препоручује се привредним друштвима чији је оснивач Република Србија или у којима Република Србија има учешће у власништву да најкасније до 30. новембра 2014. године уплате у буџет Републике Србије део од најмање 70% сразмерног дела добити по завршном рачуну за 2013. годину, који у складу са законом који уређује правни положај привредних друштава припада Републици Србији, као члану друштва. Преостали део добити од највише 30% биће расподељен одлуком о расподели добити уз сагласност оснивача.
- Налаже се Министарству привреде и Министарству финансија да прате спровођење овог закључка.
Као што можемо видети, овде је реч о „живомˮ новцу који ће јавна предузећа пренети у буџет, а што ће значајно допринети напорима Владе на фискалној консолидацији.
Могуће последице мера смањивања плата и пензија
Смањивање плата и пензија, не само да је значајна економска и фискална мера већ је и осетљива социјална мера. У неизбежну оцену да ли је то више или мање нужна мера, она ће свакако:
– имати конкретне последице на националну економију и понашање грађана,
– бити продуктивна само уколико се остваре друге уштеде, а нарочито у сектору јавних предузећа.
При том, са становишта фискалне уштеде на пензијама, имамо у виду да у укупним средствима за пензије, ПИО фонд обезбеђује 58%, а 42% покрива држава, док у европским земљама, фондови обезбеђују 80%, а државе покривају 20.
Свакако да је свако ограничење и номинално смањење плата, а поготово пензија, непопуларна и унеколико тешка мера, али претходни конкретни подаци показују да се још увек ради о ограниченом смањењу. Та мера биће продуктивна само уколико се остваре и друге уштеде, при чему су по свом значају на фискални биланс, нарочито критична јавна предузећа која носе велике фискалне трошкове, као што су „Србијагасˮ, „Железницеˮ и ЕПС. И ту ће морати да се остваре уштеде и да се покрене свеобухватна рационализација, корпоративизација и реорганизација, како би се успоставиле компаније које могу функционисати на тржишту.
Какве негативне последице може да има смањење плата и пензија? Наводимо неке које су већ идентификоване у припреми најновијих реформских мера:
– смањење плата може да угрози егзистенцију запослених, на пример, у здравству, али и да стимулише здравствене раднике да и даље одлазе из земље;
– неспорно је да ће бити социјалних последица овакве политике „стезања каишаˮ.
Економисти су и то израчунали и, како кажу, мултипликатор је 0,5 одсто. Преведено са стручног језика на обичан, то значи да се, ако се минус у каси смањи за један одсто, привредни раст смањује за 0,5 процената. То показује рачуница Фискалног савета:
– смањење плата и пензија највероватније ће смањити привредне активности, јер када се смање плате и пензије у јавном сектору, а ту причамо о 2,5 милиона људи који зависе директно од тих давања, онда ће они да смање своју потрошњу; кад они смање своју потрошњу, смањиће се обим производње домаће привреде;
– намера Владе Србије да прогресивним умањењем заштити пензионере чини се да није успела у потпуности, барем не код оних пензионера који имају пензију већу од 45.000 динара. Наша рачуница показује да ће запослени у јавном сектору који месечно зарађује 50.000 динара, морати да се одрекне 5.000 динара. Пензионер који прима исту суму понеће већи терет, јер ће његова пензија бити мања за 5.500 динара. Што је пензија већа и та разлика биће већа, тако да ће оном запосленом чија је плата 75.000 динара, умањење зараде износити 7.500 динара. Пензионер са истим примањима, међутим, имаће 11.000 динара мању пензију, што је 3.500 динара више. Пензионера са чеком већим од 45.000 динара има више од 137.000;
– смањење плата, а поготово пензија, може угрозити плаћање комуналија и других фиксних расхода које месечно имају запослени и пензионери (на пример, рате кредита);
– снижавање свих плата преко 25.000 динара, смањиће садашње распоне у платама, па ће се, на пример, плата хирурга поприлично приближити плати дактилографа, што би пореметило односе коефицијената за обрачун плата.
У целини, у следећој години очекује се пад БДП-а од један одсто, јер основне слабости привреде до тада неће бити отклоњене, а мере државне штедње, као и затварање губиташа, додатно ће утицати на пад производње. Привреда је далеко од тога да је окончала реформе, иако је било позитивних помака у виду нових закона о приватизацији и стечају. Приватизација је изостала, а морала би да се приведе крају, јер на предузећа у реструктурирању држава годишње издваја око 750 милиона евра. С друге стране, и гашење губиташа имаће свој утицај на БДП, будући да су и они учествовали у производњи.
Као што се може видети, осим јасних фискалних уштеда, смањење плата и пензија донеће и смањење укупне потрошње и промета, личне тешкоће у ликвидности и сл. У сваком случају, један од циљева Владе код ових смањења био је да оне треба да буду што мање и у довољном временском року како се не би зауставио живот. Уколико Влада успе да среди лошу ситуацију у јавним предузећима и доведе државни сектор у ред, све ове жртве неће бити узалудне. Ипак, ако јавна предузећа наставе да послују по старом, нема тог смањења плата и пензија који ће нам омогућити да избегнемо још веће економске тешкоће.
Најаве да ће се на другој страни подстицати предузетништво јесу оно што се, такође, очекује ка потребно. Заједно с мерама штедње, ова настојања би после одређеног периода требало да дају позитивне ефекте, пре свега, на извозу, будући да домаћа тражња у дужем периоду неће имати простора да се значајније повећава.
Да ли су усвојене мере довољне?
Није спорно да су мере снижавања плата и пензија неопходне и нужне, односно оне су ефикасан начин фискалне штедње. Питање је само да ли су оне довољне у смислу величине уштеда, јер планирана уштеда од смањења ових исплата износи око 400 милиона евра. Дакле, да ли је ова мера, уз друге новоусвојене мере, довољна да заустави негативан тренд раста буџетског дефицита? Тим више, што у нашим специфичним условима, све преостале планиране мере фискалне консолидације, попут довођења у ред јавних предузећа, смањења „сиве економијеˮ, отпуштање вишка запослених у јавном сектору и друге, не могу да дају довољне уштеде за избегавање кризе, нити могу да достигну своје пуни домашај у кратком року. При том, чак није ни извесно да ће се оне и остварити у потпуности, јер за јавна предузећа, на пример, још увек нема конкретних решења за велике и сложене проблеме којима су оптерећена.
Ако се у току наредне године покаже да сада усвојен обим уштеда на платама и пензијама није довољан, оне ће морати још једном да се коригују наниже, при чему економисти истичу и додатне мере које ће морати да буду предузете, попут повећања ПДВ-а.
Колико год да се подизање ПДВ-а у пракси показује као контрапродуктивно, искуства других земаља региона сведоче да су и њихови програми фискалне консолидације подразумевали управо знатно повећање ПДВ-а. Према томе, ако се следеће године покаже да је смањење плата и пензија било недовољно, Влада ће морати да прибегне и овом решењу, јер након „недовољногˮ смањења плата и пензија не преостаје још много тако оштрих мера којима се дугорочније може смањити дефицит у буџету.
Са становишта привредника, није прихватљиво да се прича о смањењу дефицита у српској јавности сведе на уштеде у буџету које треба остварити само кроз штедњу и раст приходне стране буџета, док, с друге стране, нико и не покушава да предложи мере које воде подстицању производње. За њих би се повећање ПДВ-а веома лоше одразило на кључни сегмент производње у Србији, будући да свако повећање овог пореза мора да се угради у цену, а познато је да због слабе куповне моћи тражња опада. За привреднике, фискалне консолидације нема без покретања производње, а то значи да су привреди потребне три ствари – ниже камате, реалан курс и смањење, а не повећање пореза.
Оно што држава још може да уради у циљу фискалне штедње јесте корекција броја запослених у јавном сектору. ММФ од Србије захтева да у 2015. број запослених у државној управи смањи за пет одсто, а очекивање је надлежног министарства да ће се овај захтев у највећој мери решити природним одливом. И поред тога, министарство је јавно изразило бојазан да ће морати да буде отпуштено 25.000 људи, што се не односи на запослене у јавним предузећима.
При том се има у виду да се због измењеног Закона о ПИО до краја године очекује већи број одлазака у пензију запослених у јавном сектору. Ако то не буде довољно, постоји бојазан да ће више хиљада људи остати без посла, у ком случају ће држава за те људе припремити социјални програм или програме преквалификације.
Смањење плата и пензија у релативно мањем проценту треба да буде надомештено и другим мерама, при чему се велике наде полажу у покривање недостајућих средстава у буџету значајним обухватом „сивеˮ економије. Историјат до сада предузетих мера не даје нам за право да верујемо да ће се то и догодити, тим пре јер је и пре годину дана постојало слично обећање да ће обухват „сивеˮ економије покрити ту рупу, а сада видимо да се ништа од тога није догодило. Можда у том смислу треба да помогне и нов Закон о инспекцијском надзору, који ће бити спреман за усвајање у новембру месецу.
Уместо закључка
Остаје нада да ће актуелне мере, као и оне које ће бити представљене с буџетом за 2015. годину, бити довољне да се за годину дана у Србији не мора поново причати о штедњи и болним мерама које ће држава морати да примени (као што су поновно смањење плата и пензија, знатно повећавање пореза на додату вредност или отпуштање запослених у јавном сектору).
Истина, мање је вероватно да ће лична примања грађанима још једном бити смањена, па ће Влада додатна средства морати да покуша да обезбеди повећањем пореза и смањивањем броја запослених у јавном сектору. Поготово ако се зна да је зацртани циљ Владе да се у наредне три године уштеди 1,5 до две милијарде евра.
Када је реч о подршци ММФ-а, она ће зависити од плана штедње за следећу годину. Дакле, они ће актуелне мере штедње подржати уколико виде да ће догодине бити предузете мере које ће трајно смањити дефицит. За Србију ће бити пресудно да ли ће уз буџет склопити и нови аранжман с ММФ-ом, јер ће у том случају српске финансије упловити у нешто мирније воде.
[blockquote]
ПОСЛЕДЊА ВЕСТ
Смањење пензија
Овим мерама заштићено је 60,2%, односно милион и педесет хиљада пензионера. На остале пензије примењиваће се прогресивна стопа умањења, па ће они који више и зарађују више и платити. Пензионер који месечно прима 26.000 динара имаће умањење од 220 динара и примаће 25.780 динара. Онај који прима 27.000, добијаће 26.560. Пензије веће од 30.000 динара смањиваће се прогресивно, почев од 4%, а оне које прелазе 35.000 динара од 6,5%, док ће лична примања пензионера већа од 40.000 динара бити умањена почев од 9%. Највише ће платити пензионери са примањима изнад 100.000 динара (прогресивно почев од 18%).
Предлог Закона о привременом уређивању начина исплате пензија гласи:
Члан 2.
Корисницима пензија чија је висина пензије одређена у складу са законом већа од 25.000 динара, а мања од 40.000 динара, пензије ће се исплаћивати у износу који се добија тако што се од укупне висине пензије одбија износ који се добија множењем коефицијента од 0,22 са разликом између укупне висине пензије и 25.000 динара.
Члан 3.
Корисницима пензија чија је висина пензије одређена у складу са законом већа од 40.000 динара, пензије ће се исплаћивати у износу који се добија тако што се од укупне висине пензије одбија збир износа који се добија множењем коефицијента од 0,22 са 15.000 динара и износа који се добија множењем коефицијента од 0,25 са разликом између укупне висине пензије и 40.000 динара.
Према овом законском предлогу, могу се урадити следећи примери:
1) 26.000 – (26.000 – 25.000 ) x 0,22 = 26.000 – 1.000 x 0,22 = 26.000 – 220 = 25.780
2) 27.000 – (27.000 – 25.000) x 0,22 = 27.000 – 2.000 x 0,22 = 27.000 – 440 = 26.560
3) 31.000 – (31.000 – 25.000) x 0,22 = 31.000 – 6.000 x 0,22 = 31.000 – 1.320 = 29.680
29.680 : 31.000 = 0,957, односно умањење за 4,3%.
4) 36.000 – (36.000 – 25.000) x 0,22 = 36.000 – 11.000 x 0,22 = 36.000 – 2.420 = 33.580
33.580 : 36.000 = 0,933, односно умањење за 6,7%.
5) 41.000 – ((15.000 x 0,22) + (41.000 – 40.000) x 0,25) = 41.000 – (3.300 + 250) = 41.000 – 3.550 = 37.450
37.450 : 41.000 = 0,913, односно умањење за 8,7%.
6) 101.000 – ((15.000 x 0,22) + (101.000 – 40.000) x 0,25) = 101.000 – (3.300 + 15.250) = 101.000 – 18.550 = 82.450
82.450 : 101.000 = 0,816, односно умањење за 18,4%.
[/blockquote]
Табела 1: План мера штедње у еврима
| „Тврде мереˮ | |
| Уштеде на платама и пензијама | 400 милиона |
| Приходи од јавних предузећа | 150 милиона |
| Смањење субвенција | 60 милиона |
| Смањење расхода за куповину робе и услуга | 20 милиона |
| „Меке мереˮ | |
| Борба против сиве економије | 300–500 милиона |
| Реформа јавних предузећа | ? |
[signoff]
Уставна жалба за заштиту пензија
Због мера смањења пензија, Удружење синдиката пензионера покренуће поступак оцене уставности одлука Владе пред Уставним судом Србије, а уколико не буду задовољни – ићи ће у Стразбур.
У аргументу за жалбу наводи се да су пензије лична имовина, да је реч о стеченом и неотуђивом праву, те да држава не може тек тако да их смањује, а да пензионери не знају на који рок ће им пензија бити умањивана, те да ли ће држава након истека тог рока вратити оно што је смањивала. Наиме, будући да је пензија неотуђиво право сваког појединца и основно право сваког пензионера стечено на основу година радног стажа и уплаћених доприноса, пензионери у Србији имају право да примају онолику пензију колику су и зарадили.
С обзиром на прописано умањивање пензија, пензионери ће Уставном суду упутити иницијативу за оцену уставности овакве владине одлуке, јер је уверење пензионера да им се угрожава законом загарантовано право – право на пензију. Овакву представку подржава више од 600.000 пензионера у Србији, уз подсећање да се држави може догодити исто оно што се десило и с војним пензионерима који су је тужили и добили спор, па држава сада уз основни дуг мора да им исплаћује и камате.
[/signoff]
[signoff]
Непопуларно, али често решење
Смањење пензија и плата у јавном сектору јесте непопуларан, али економски ефикасан начин за смањење дефицита, а искуство нам говори да су током кризе све земље које су биле у сличној фискалној позицији, као Србија, биле принуђене да смање плате и пензије – Литванија, Португал, Грчка… Да је постојало друго и боље решење, ове земље би га вероватно и примениле. У сваком случају, искључива примена мера штедње може бити контрапродуктивна, будући да оне имају рецесиони ефекат.
[/signoff]