Иако се изменама и допунама Закона о парничном поступку приступило, пре свега, имајући у виду потребу за ефикасношћу поступања и решавања судских заoстатка, испоставља се да су поменуте измене више усмерене на обезбеђење доступности ревизије према смањеном цензусу. Осим тога, поједине измене захтевају и додатна финансијска средства
Припреми Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку приступило се, према образложењу предлога ових новела упућених Народној скупштини, имајући у виду потребу за ефикасношћу поступања и решавања судских заoстатака, као и остваривања права странака на правично суђење, односно права на приступ суду, уз оцену досадашње примене одредаба Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП).
Предложене измене, међутим, више су усмерене на обезбеђење доступности ревизије према смањеном цензусу него на омогућавања ефикасности самог поступка који се спроводи по правилима парничног поступка. Због неких измена поступак ће дуже трајати (на пример, одбацивање тужбе није више могуће ван рочишта за одређене случајеве), а у паралелној примени у поступку по ревизији тако више неће бити два Закона о парничном поступку него три, и то:
1) Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/04, 111/09) који се примењује на раније започете поступке и на правноснажно окончане поступке по том закону;
2) Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11) који се примењује на поступке који су правноснажно окончани пре ступања на снагу Новела од 23. 5. 2014. године, и
3) Новелирани Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 55/14) који се примењује на поступке који нису правноснажно окончани на дан ступања на снагу Новела од 23. 5. 2014. године.
Иначе, Законом о изменама и допунама ЗПП-а из 2011. који је објављен 23. 5. 2014. године:
- предвиђена је измена одредаба о саставу већа и надлежности већа и судије појединца;
- избрисан је члан 36. о законској презумпцији да постоји споразум странака да суди судија појединац;
- прописано је да и судије које поступају у првом степену морају имати посебна знања из области права детета;
- измењене су одредбе о пуномоћницима и одређено је ко може заступати физичка лица, а ко правна, одређен је обим пуномоћја кад пуномоћник није адвокат;
- поново је прокламовано начело поучавања неуке странке која се не користи правима која јој припадају по овом закону (суд ће странку упозорити да може ангажовати пуномоћника, у складу са овим законом);
- прописано је да пуномоћника који је адвокат може да замењује његов адвокатски приправник, осим у поступку по правним лековима;
- поново је активирана улога суда у поступку достављања, па ако суд није у могућности да уручи писмено на саопштеној адреси, по службеној дужности, прибавиће од надлежног органа, адресу пребивалишта и боравишта странке којој писмено треба лично доставити и извршиће достављање на тако прибављеној адреси, у складу са одредбама овог закона;
- прописано је да када се тужба подноси против Републике Србије, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе више није обавезно обраћање правобранилаштву пре подношења тужбе нити се због необраћања правобранилаштву тужба убудуће може одбацити;
- тужба више не може да се одбаци из разлога прописаних у ст. 1. члана 294. (тач. 1–7)) без одржавања рочишта, јер је пре доношења решења о одбацивању тужбе из разлога прописаних у ст. 1. овог члана, суд дужан да одржи рочиште на ком ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе, без обзира на то да ли је тужбу сачинио адвокат;
Напомена:
У образложењу предлога ових новела упућених Народној скупштини наведено је да се: „на овај начин постиже боља заштита права тужиоца у поступку у случају да је тужба одбачена из разлога прописаних законом”.
Ово решење ће продужити поступак. Улога суда није одређена, па је нејасно да ли суд треба да предочи тужиоцу намеру да одбаци тужбу или на који ће се начин странка изјашњавати о намераваном одбацивању тужбе, те на који начин ће суд ту намеру исказати.
– допуњене су одредбе о ревизији тако да је ревизија увек дозвољена у случају преиначења другостепене пресуде, односно отварања расправе пред другостепеним судом кад је ранија првостепена пресуда укинута и поново одлучено о захтеву;
Напомена:
И о дозвољености и о основаности ревизије Врховни касациони суд одлучује у већу од пет судија, али се према прелазним одредбама ове новеле примењују на поступке започете по Закону о парничном поступку из 2011. ако поступак није правноснажно окончан.
О ревизијама у споровима, међутим, у којима се одлучује по Закону о парничном поступку (2004, 2009), и даље одлучује веће састављено од троје судија, јер се у прелазним одредбама ово не уређује, тако да и даље остаје на снази члан 506. Закона о парничном поступку из 2011.
Цензус за општу материју је 40.000 евра по курсу на дан подношења тужбе, а у привредним споровима је то 100.000 евра – па одмах треба захтевати да се повећа број судија ВКС-а и у општој и у привредној материји. Према образложењу предлога овихновела: „Разлози смањења цензуса за изјављивање ревизије јесу у томе што је постојећим законским решењем вредносна граница високо одређена, као и у потреби за већом социјалном избалансираношћу, односно већом доступношћу овог правног лека, без обзира на дозвољеност посебне ревизије из члана 404. ЗП”.
Због ретроактивности одредаба о ревизији – ревизија је дозвољена према цензусу од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима и у предметима који су пресуђени у првом степену, али нису били правноснажни на дан ступања Закона о изменама и допунама ЗПП-а из 2011. на снагу.
– апелациони судови више не предлажу одлучивање по посебној ревизији;
Напомена:
Понављање поступка пред Врховним касационим судом може се захтевати само из разлога наведених у члану 426. тач. 1), 6), 11) и 12) овог закона, ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред Врховним касационим судом. Предлог за понављање поступка подноси се преко првостепеног суда.
Нови ванредни правни лек – понављање поступка пред Врховним касационим судом, пројектован је тако да нема расправе ни пред првостепеним судом ни пред Врховним касационим, а првостепени суд може само да одбаци правни лек, али не одржава расправу већ једино уручује предлог супротној страни.
Основни судови ће окончати предмете који су започети пред тим судовима према цензусу до 100.000 евра – то значи паралелну надлежност виших и основних судова: виши судови ће судити нове предмете преко цензуса од 40.000 евра, а основни ће окончати предмете примљене до ступања на снагу Новела. За више судове је неопходно повећати систематизацију у првостепеним поступцима у грађанској материји.
Спорно јешта подразумева синтагма „окончаће” (према новелама ЗПП-а: „Првостепени поступци започети пред основним судовима у којима вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије према одредбама овог закона, окончаће се пред тим судовима”), ако је то правноснажно – онда у случају укидања предмет треба уступити вишем суду, али ће о овоме морати да се изјасни ВКС заузимањем правног схватања.
Поступак који је започет по Закону о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 – УС и 74/13 – УС), а није окончан пре ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.
Шта је са одредбама члана 506. ЗПП-а из 2011. које говоре о промени правила поступка по одредбама закона о парничном поступку (2004, 2009) у случају укидања првостепене пресуде и враћања на поновно суђење, те да ли се такав поступак може сматрати започетим по одредбама ЗПП-а из 2011, да би се примениле одредбе новог ЗПП-а?
У случају укидања само другостепене одлуке – не може се више променити веће другостепеног суда.
Процена финансијских средстава потребних за спровођење закона
Према образложењу предлога Новела ЗПП-а из 2011: „За спровођење овог закона није потребно обезбедити додатна средства у буџету Републике Србије”.
Овакво образложење, међутим, није реално будући да поједине измене захтевају додатна финансијска средства и то:
- осим судија у другом степену, сада и судије које поступају у првом степену у породичним споровима морају имати посебна знања из области права детета, што захтева специјализовану мултидисциплинарну едукацију у трајању од најмање пет радних дана, а за то су потребна додатна средства за трошкове учесника и за накнаду експерата које треба ангажовати ван правосуђа и ван Правосудне академије;
- допуњене су одредбе о ревизији тако да је ревизија увек дозвољена у случају преиначења другостепене пресуде, односно отварања расправе пред другостепеним судом кад је ранија првостепена пресуда укинута и поново одлучено о захтеву, што ће захтевати повећану систематизацију судијских места у Врховном касационом суду и додатна средства, за нове судије и запослене;
- цензус за општу материју је 40.000 евра по курсу на дан подношења тужбе, а у привредним споровима је то 100.000 евра – па треба захтевати да се повећа број судија ВКС-а и у општој и у привредној материји, што ће захтевати додатна средства и за нове судије и за запослене;
- виши судови ће судити нове предмете преко цензуса од 40.000 евра, а основни ће окончати предмете примљене до ступања на снагу Новела; за више судове је неопходно повећати систематизацију у првостепеним поступцима у грађанској материји, а за то је неопходно обезбедити додатна средства за нове судије и запослене;
- због ретроактивности одредаба о ревизији – ревизија је дозвољена према цензусу од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима и у предметима који су пресуђени у првом степену, али нису били правноснажни на дан ступања Закона о изменама и допунама ЗПП-а из 2011. на снагу, одмах треба захтевати да се повећа број судија ВКС-а и у општој и у привредној материји, што ће захтевати додатна средства и за нове судије и за запослене.