У циљу спровођења приоритетних циљева Републике Србије који се односе на отварање нових радних места и унапређење конкурентности привреде и Републике Србије као инвестиционе локације, припремљена је нова Уредба о условима и начину привлачења инвестиција којом се дефинишу услови, критеријуми и начин доделе бесповратних средстава за подстицање директних инвестиција
У циљу успешне реализације пројеката који се суфинансирају бесповратним подстицајним средствима, посебна пажња посвећена је начину праћења и контроле извршења обавеза које произлазе из уговора о додели бесповратних средстава, али не због саме контроле корисника средстава, односно надзора над њима, већ због стварања могућности за успостављање сталне узајамне сарадње ресорног министарства, с једне стране, и корисника бесповратних средстава, с друге, чиме се унапређује примена саме уредбе.
Напушта се концепт контроле ради контроле, а уводи флексибилнији начин опхођења према привредним субјектима, којима је потребна конструктивна помоћ и подршка државе. У том смислу, нова Уредба познаје неке институте који до сада нису коришћени у реализацији конкретних пројеката, иако нису у питању нови правни појмови. Наиме, познаје их и сâм Закон о облигационим односима, али су у новој Уредби по први пут истакнути, тако да ће своје место наћи и у појединачним уговорима о додели средстава.
Један такав пример је институт делимичног испуњења уговорних обавеза, чиме се иде у сусрет оним привредним субјектима код којих у току спровођења пројеката, у случају постојања промењених околности, дође до одређених тешкоћа и код којих се доводи у питање извршавање једног дела обавеза које не треба да представљају разлог за аутоматске раскиде уговора и поврат свих претходно исплаћених средстава.
Осим тога, приступило се лакшој процедури исплате транши додељених средстава, без непотребних формалних оптерећења, које ће, као такве, своје место заузети у појединачним уговорима о додели средстава и бити везане, не за испуњење одређених формалних услова, већ за реализацију суштинских циљева дефинисаних како Уредбом, тако и појединачним уговорима о додели подстицајних средстава, а ти циљеви јесу новоотворена радна места и висина извршене инвестиције. Транше ће бити исплаћиване процентуално у односу на висину улагања у свакој години реализације инвестиционог пројекта или у односу на број отворених радних места и запослених људи у свакој години реализације инвестиционог пројекта.
Очекивања су да ће реализација пројеката, као тзв. шеме државне помоћи усаглашене с правилима за доделу регионалне инвестиционе државне помоћи и препорукама Европске комисије, односно Комисије за контролу државне помоћи Републике Србије, бити знатно боља.
Ради унапређене реализације инвестиционих пројеката, као и лакше примене саме Уредбе, извршено је дефинисање појмова што није новина у односу на Уредбу о условима и начину привлачења инвестиција („Сл. гласник РС”, бр. 55/14 и 65/14), али је у новом тексту Уредбе проширен круг појмова који је од значајног утицаја за привредне субјекте који подносе пријаве по Јавном позиву за доделу подстицајних средстава.
Увођење нових појмова извршено је у жељи да се инвеститорима помогне да што боље припреме своје пријаве и бизнис планове, који по новој Уредби представљају саставни део самих уговора о додели подстицајних средстава. Такође, дефинисање неких нових израза извршено је и у поступку усклађивања с новим правилима која се односе на државну помоћ, будући да финансијске субвенције представљају један вид државне помоћи, садржаним у упутству Европске комисије за регионалну државну помоћ.
Према Закону о контроли државне помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 51/09), државна помоћ представља сваки стварни или потенцијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, којим корисник државне помоћи стиче повољнији положај на тржишту у односу на конкуренте, чиме се нарушава конкуренција на тржишту или постоји опасност од њеног нарушавања.
Нова уредба усклађена је са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге („Сл. гласник РС”, бр. 83/08), односно са одредбама Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице, с једне стране, и Републике Србије, с друге („Сл. гласник РС”, бр. 83/08, у даљем тексту: Прелазни споразум).
Ово се нарочито односи на одредбу члана 73. Споразума, односно члана 38. ст. 1. тач. iii) Прелазног споразума којима је прописано да свака државна помоћ која нарушава или прети да наруши конкуренцију давањем предности одређеним предузећима или одређеним производима није у складу с правилним функционисањем Споразума у мери у којој може утицати на трговину између Европске заједнице и Републике Србије. Свако поступање супротно овом члану оцењиваће се на основу критеријума који проистичу из примене правила конкуренције која се примењују у Заједници, нарочито из чл. 81, 82, 86. и 87. Уговора о ЕЗ и инструмената тумачења које су усвојиле институције Заједнице (члан 73. ст. 2. Споразума).
У односу на прелазни рок за усклађивање законодавства према одредбама Споразума и Прелазног споразума утврђено је да ће Програм усклађивања обезбедити усклађеност постојећих државних помоћи са Споразумом у року не дужем од четири године од дана ступања на снагу Споразума (члан 73. ст. 6.), односно Прелазног споразума (члан 38. ст. 6). Подсетимо се, Споразум је потписан 2008. године, ступио је на снагу тек у септембру 2013. године.
Нова уредба усклађена је са Стратегијом подстицања и развоја страних улагања („Сл. гласник РС”, бр. 22/06) и Стратегијом и политиком развоја индустрије Републике Србије од 2011. до 2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 55/2011).
Полазне основе за привредне субјекте
Ради лакше припреме пријава и бизнис планова привредних субјеката који конкуришу за бесповратна подстицајна средства, неопходно је да се привредни субјекти, дакле, привредна друштва и друга правна лица, односно физичка лица која обављају делатност као предузетници, упознају са областима које држава подржава финансијским субвенцијама, висином тих подстицаја, начинима улагања и другим појмовима од значаја за инвестиционе пројекте. Тим пре, јер се јавни позив за подношење пријава за доделу средстава за директне инвестиције очекује у другом кварталу ове године и биће објављен на сајту Министарства привреде и Агенције за страна улагања и промоцију извоза.
Подстицаји су намењени за финансирање инвестиционих пројеката у производном сектору и сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине.
У наведене услуге спадају услуге које се пружају у највећем делу путем информационо-комуникационих технологија, превасходно корисницима ван територије Републике Србије (развој рачунарских програма, обједињено и/или уступљено обављање административних процеса корпорација, складиштење и обрада података, логистички, кориснички и пројектни центри).
Кад је реч о производном сектору, одређено је да се субвенције не могу користити за финансирање инвестиционих пројеката у сектору примарне пољопривредне производње, риболова и аквакултуре, саобраћаја, угоститељства, игара на срећу, трговине, производње синтетичких влакана, угља и челика, дувана и дуванских прерађевина, оружја и муниције, бродоградње (изградња поморских трговачких пловила на сопствени погон – најмање 100 бруто регистрованих тона), аеродрома, у сектору енергетике, широкопојасне мреже, као ни привредних субјеката у тешкоћама.
Висина средстава која могу бити додељена
Висина подстицајних средстава која могу бити додељена за привлачење директних инвестиција одређује се у односу на оправдане трошкове улагања. При том, оправдани трошкови одређују се двојако, односно као:
1) улагања у материјална и нематеријална средства, или
2) трошкови бруто зарада за нова радна места у двогодишњем периоду након реализације инвестиционог пројекта.
Као оправдани трошкови улагања узимају се у обзир и трошкови закупа пословних просторија у којима се реализује инвестициони пројекат, осим земљишта и зграда, ако закуп има облик финансијског лизинга и садржи обавезу куповине имовине на крају периода закупа.
У случају закупа земљишта и зграда, закуп се мора наставити најмање пет година након предвиђеног датума завршетка инвестиционог пројекта, односно три године за мале и средње привредне субјекте.
У случају куповине привредног субјекта, који је престао с радом, или би престао с радом ако не би био купљен, оправдани трошкови су трошкови куповине имовине тог привредног субјекта од трећег лица по тржишним условима.
Куповина удела и акција у привредном друштву не представља оправдане трошкове улагања, односно трошкове почетне инвестиције.
Имовина која се стиче, осим земљишта, мора бити нова, осим у случају малих и средњих привредних субјеката.
Висина средстава која могу бити додељена великим привредним субјектима утврђује се до 50% оправданих трошкова за реализацију инвестиционог пројекта.
Висина средстава која могу бити додељена средњим привредним субјектима утврђује се до 60% оправданих трошкова, а малим привредним субјектима до 70% оправданих трошкова за реализацију инвестиционог пројекта.
Појам великих, средњих и малих привредних субјекта одређен је прописима који уређују правила за доделу државне помоћи (до 50 запослених су мали, преко 50, а мање од 250 су средњи, док велики привредни субјекти запошљавају преко 250 радника).
Приликом одређивања висине средстава која могу бити додељена узима се у обзир кумулација с претходно одобреном државном помоћи, у складу с прописима о контроли државне помоћи.
Корисник средстава дужан је да обезбеди учешће од најмање 25% оправданих трошкова из сопствених средстава или из других извора који не садрже државну помоћ.
Инвестициони пројекти за које се могу доделити средства
Средства се могу доделити за:
1) инвестиционе пројекте у производном сектору код којих оправдани трошкови улагања износе најмање 250.000 евра и којима се обезбеђује отварање најмање 40 нових радних места, у јединицама локалне самоуправе које су према степену развијености разврстане у четврту групу, укључујући и девастирана подручја;
2) инвестиционе пројекте у производном сектору код којих су оправдани трошкови улагања најмање 500.000 евра и којима се обезбеђује отварање најмање 60 нових радних места у јединицама локалне самоуправе које су према степену развијености разврстане у трећу групу;
3) инвестиционе пројекте у производном сектору код којих су оправдани трошкови улагања најмање један милион евра и којима се обезбеђује отварање најмање 80 нових радних места у јединицама локалне самоуправе које су према степену развијености разврстане у другу групу, односно отварање најмање 100 нових радних места у јединицама локалне самоуправе које су према степену развијености разврстане у прву групу;
4) инвестиционе пројекте у сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине чија је минимална вредност 150.000 евра и којим се обезбеђује отварање најмање 20 нових радних места.
Висина подстицаја за оправдане трошкове бруто зарада за нова радна места
Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом у јединици локалне самоуправе која је разврстана у прву групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености, одобриће се бесповратна средства у висини од 20% оправданих трошкова бруто зарада, а у максималном износу од 3.000,00 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту.
Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом у јединици локалне самоуправе која је разврстана у другу групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености, одобриће се бесповратна средства у висини од 25% оправданих трошкова бруто зарада, а у максималном износу од 4.000,00 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту.
Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом у јединици локалне самоуправе која је разврстана у трећу групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености, одобриће се бесповратна средства у висини од 30% оправданих трошкова бруто зарада, а у максималном износу од 5.000,00 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту.
Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом у јединици локалне самоуправе која је разврстана у четврту групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености, одобриће се бесповратна средства у висини од 35% оправданих трошкова бруто зарада, а у максималном износу од 6.000,00 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту.
Кориснику који отвори нова радна места повезана са инвестиционим пројектом у јединици локалне самоуправе која према степену развијености јесте девастирано подручје, одобриће се бесповратна средства у висини од 40% оправданих трошкова бруто зарада, а у максималном износу од 7.000,00 евра у динарској противвредности по новоотвореном радном месту.
Висина подстицаја за оправдане трошкове улагања у основна средства
Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која је разврстана у прву групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености може се одобрити повећање износа бесповратних средстава у висини од 10% оправданих трошкова улагања у основна средства.
Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која је разврстана у другу групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености може се одобрити повећање износа бесповратних средстава у висини од 15% оправданих трошкова улагања у основна средства.
Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која је разврстана у трећу групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености може се одобрити повећање износа бесповратних средстава у висини од 20% оправданих трошкова улагања у основна средства.
Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која је разврстана у четврту групу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености може се одобрити повећање износа бесповратних средстава у висини од 25% оправданих трошкова улагања у основна средства.
Кориснику средстава који реализује инвестициони пројекат у јединици локалне самоуправе која припада групи девастираних подручја према степену развијености може се одобрити повећање износа бесповратних средстава у висини од 30% оправданих трошкова улагања у основна средства.
Висина додатних подстицаји за радно интензивне инвестиционе пројекте
Радно интензивни инвестициони пројекат, у смислу ове уредбе, је инвестициони пројекат којим се отвара најмање 200 нових радних места повезаних са инвестиционим пројектом, у року предвиђеном за реализацију инвестиционог пројекта.
Кориснику који реализује радно интензивни инвестициони пројекат може се одобрити повећање износа бесповратних средстава за 10% од износа оправданих трошкова бруто зарада.
Кориснику који реализује радно интензивни инвестициони пројекат којим се отвара најмање 500 нових радних места повезаних са инвестиционим пројектом може се одобрити повећање износа бесповратних средстава за 15% од износа оправданих трошкова бруто зарада за нова радна места повезана са инвестиционим пројектом.
Кориснику који реализује радно интензивни инвестициони пројекат којим се отвара најмање 1.000 нових радних места повезаних са инвестиционим пројектом може се одобрити повећање износа бесповратних средстава за 20% од износа оправданих трошкова бруто зарада за нова радна места повезана са инвестиционим пројектом.
Посебни услови за доделу средстава
Поред уредне пријаве и сачињеног бизнис плана у складу са упутством које ће бити садржано при објави јавног позива, средства могу бити додељена привредним субјектима под условом:
1) да се инвестиција одржи на истој локацији у јединици локалне самоуправе у којој се реализује директна инвестиција најмање пет година након реализације пројекта, односно најмање три године за мале и средње привредне субјекте;
2) да се достигнути број запослених код корисника средстава након реализације инвестиционог пројекта не смањује у периоду од пет година у случају великих привредних субјеката, односно три године у случају малих и средњих привредних субјеката.
Корисник средстава, након постизања пуне запослености, у складу са уговором о додели средства дужан је да сваком запосленом редовно исплаћује зараду у складу с прописима којима се уређују радни односи, у износу који је најмање за 20% већи од минималне зараде у Републици Србији прописане за месец за који се исплаћује зарада, за све време трајања периода од пет година у случају великих привредних субјеката, односно три године у случају малих и средњих привредних субјеката.
Критеријуми за анализу квалитета инвестиционих пројеката
По објављеном јавном позиву, односно поднетој пријави у прилогу инвестиционог пројекта, приступа се њиховој анализи ради утврђивања испуњености формалних и материјалних услова. Под претпоставком да су формални услови испуњени, критеријуми за материјалну анализу квалитета инвестиционог пројекта односе се на:
1) референце инвеститора (препознатљивост на тржишту, референце клијената, досадашња искуства и успешност у реализацији инвестиционих пројеката и сл.);
2) проценат незапослених лица на евиденцији Националне службе за запошљавање у укупном броју незапослених на територији јединице локалне самоуправе у којој се улаже, а чије квалификације одговарају делатности инвеститора, односно корисника средстава;
3) број, односно проценат висококвалификованих радника који се запошљавају реализацијом инвестиционог пројекта;
4) висину и врсту инвестиције (greenfield или brownfield инвестиције), односно степен ангажовања грађевинске индустрије у реализацији инвестиционог пројекта;
5) технолошки ниво делатности која је предмет улагања, у складу с класификацијом Евростата;
6) претходну сарадњу с добављачима и планирани удео домаћих добављача;
7) ефекту инвестиције на запослене (обуке радника и просечна висина зарада);
8) претходни и планирани обим међународног и укупног промета (пре и након инвестиционог пројекта);
9) утицај инвестиционог пројекта на повећање конкурентности и излазак на нова тржишта;
10) финансијско-тржишну оцену инвестиционог пројекта (извори финансирања, ликвидност, профитабилност, период повраћаја инвестиције и др.);
11) одрживост инвестиционог пројекта по свим пословним параметрима, укључујући и кредибилну анализу тржишта пласмана и набавке.
Јавни позив
Објављивање јавног позива очекује се у другом кварталу ове године. Позив се објављује по одлуци Министарства привреде, уз претходну сагласност Министарства финансија.
Привредни субјекти треба да прате сајт Министарства привреде, односно Агенције за страна улагања и промоцију извоза, будући да јавни оглас садржи:
– интернет страницу на којој се може стећи увид у текст уредбе и пратећих аката којима се дефинишу начин, услови и критеријуми за доделу средстава;
– адресу на којој се могу добити обавештења у вези са учествовањем у поступку доделе средстава и податке о лицу за контакт;
– адресу на коју се достављају пријаве;
– трајање јавног позива;
– важећи пропис који утврђује јединствену листу разврставања јединица локалне самоуправе према степену развијености;
– друге информације од значаја и интереса за инвеститоре и кориснике средстава.
Привредни субјекти подносе посебан образац пријаве у складу с правилником министра привреде, чији ће текст бити видљив на сајту пре него што јавни позив буде објављен. Образац пријаве мора да садржи податке којима се обезбеђују услови за упоредивост података који су у њој садржани с потребама поступка оцене инвестиционог пројекта и поступка контроле уговорних обавеза које је корисник средстава дужан да извршава.
Пријава се подноси Агенцији, на српском језику, а пратећа документација која се подноси уз Образац пријаве обавезно обухвата:
1) инвестициони пројекат – пословни/бизнис план с детаљним описом елемената директне инвестиције за чију реализацију се конкурише за доделу средстава по јавном огласу, који је саставни део Уговора;
2) оригинал или оверену фотокопију регистрованих финансијских извештаја инвеститора за претходне три године пословања, с анализом овлашћеног ревизора (ако постоји законска обавеза прибављања налаза овлашћеног ревизора), а страно правно лице подноси оригинал или оверену фотокопију и оверени превод на српски језик (уз налаз овлашћеног ревизора, ако је то у складу с националним законодавством страног предлагача инвестиционог пројекта, или изјаву инвеститора да није обавезан да прибавља извештај овлашћеног ревизора);
3) пројектоване билансе стања и успеха корисника средстава и извештај о новчаним токовима за период реализације инвестиционог пројекта;
4) оригинал или оверену фотокопију извода из Регистра привредних субјеката, који подноси инвеститор са седиштем у Републици Србији, односно извод из одговарајућег регистра државе у којој страни инвеститор има седиште, не старији од три месеца, оверен од стране надлежног органа, као и оверени превод извода на српски језик;
5) писану изјаву да за реализацију истог инвестиционог пројекта, односно за исте оправдане трошкове, није додељена државна помоћ из буџета Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а ако јесте, по ком основу и у којем облику и износу;
6) доказ о измирењу обавеза по основу пореза и доприноса у Републици Србији, а за стране инвеститоре који нису пословали у Републици Србији потписана изјава да инвеститор није пословао у Републици Србији и да нема ни резидентни ни нерезидентни порески идентификациони број додељен у складу с прописима којима се уређује порески поступак и пореска администрација;
7) извод из Централног регистра обавезног социјалног осигурања којим се утврђује број запослених и врста радног ангажовања са запосленима код Корисника средстава у тренутку подношења пријаве.
Уговор о додели средстава
Бесповратна средства у складу са овом уредбом додељују се уговором којим се уређују међусобна права и обавезе у вези с коначном одлуком о додели средстава који закључују Министарство привреде и корисник средстава.
Инвестициони пројекат којим се Инвеститор пријављује за доделу средстава по овој уредби, чини саставни део уговора.
Министарство привреде може да раскине уговор у свакој фази извршења ако утврди да корисник средстава не испуњава услове утврђене уговором и ако је Комисија донела одлуку о раскиду. Нешто другачија ситуација биће у односу на неиспуњавање обавеза из уговора, а у складу са институтом делимичног испуњења и неповлачења, неминовно, аутоматског раскида.
Исплата додељених средстава
Исплата додељених средстава врши се на захтев за исплату који корисник средстава доставља Министарству, у складу са уговором.
Додељена средства исплаћују се у три рате, у складу с расположивим буџетским средствима, процентуално, и то према једном од два модела:
1) у односу на висину улагања у свакој години реализације инвестиционог пројекта у износу који је пропорционалан проценту извршеног улагања у основна средства дефинисаних инвестиционим пројектом, или
2) у односу на број запослених у свакој години реализације инвестиционог пројекта у износу који је пропорционалан проценту новозапослених радника дефинисаних инвестиционим пројектом.
Уз Захтев за исплату средстава доставља се и документација којом се доказује извршење обавезе за чије се испуњење тражи исплата средстава.
Кориснику се, осим исплате додељених средстава по једном од наведена два модела, може исплатити део средстава који не може бити већи од 25% укупног износа додељених средстава, након потписивања уговора и достављања средстава обезбеђења.
Министарство утврђује основаност и уредност захтева за исплату, и исплату врши након провере извршења свих уговорених обавеза Корисника, укључујући и поступак теренске контроле, ако је неопходан.
Средства обезбеђења
Корисник средстава дужан је да приложи банкарску гаранцију издату од пословне банке која послује на територији Републике Србије, безусловну и плативу на први позив у корист Републике Србије. Исплаћена средства морају бити обезбеђена банкарском гаранцијом у складу са уговором.
Нова уредба предвиђа, као средство обезбеђења за исплату средстава код инвестиционих пројеката којима се врши директна инвестиција у јединици локалне самоуправе која према степену развијености јесте девастирано подручје, осим гаранција и друго средство обезбеђења које мора бити осигурано од свих ризика полисом осигурања винкулираном у корист Републике Србије, током читавог периода реализације инвестиционог пројекта. Полиса осигурања доставља се уз захтев за исплату.
Поред банкарске гаранције, односно другог средства обезбеђења, корисник средстава дужан је да приложи две регистроване и потписане бланко соло менице с потписаним меничним овлашћењем у циљу наплате законске затезне камате, у складу са законом који утврђује висину стопе законске камате, а у случају неиспуњења већег дела уговорних обавеза. Законска затезна камата обрачунава се за период од дана исплате сваке појединачне рате до дана повраћаја укупног износа исплаћених средстава. Наиме, у случају неиспуњења уговорних обавеза, или делимичног испуњења уговорних обавеза, Министарство може да, по основу издате банкарске гаранције, односно другог средства обезбеђења и бланко соло менице, наплати средства до висине износа исплаћених средстава и прописане законске затезне камате.
[signoff]
ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ У ТЕШКОЋАМА
Привредни субјект у тешкоћама јесте привредни субјект који није способан да сопственим средствима, средствима својих власника/акционара или поверилаца или средствима из других извора на тржишту спречи губитке и који би, без интервенције државе, краткорочно или средњорочно, угрозили његов опстанак.
Привредни субјект је у тешкоћама и ако је одговорност за његове дугове ограничена, а изгубио је више од половине основног капитала, од чега је у последњих 12 месеци изгубљено више од четвртине основног капитала, односно ако најмање једно лице неограничено одговара за његове дугове, а у финансијским извештајима приказано је да је његов капитал смањен за више од половине, од чега је у последњих 12 месеци изгубљено више од четвртине капитала, односно ако испуњава услове за отварање стечајног поступка.
Привредни субјект је у тешкоћама и ако постоје очигледни показатељи који указују на то, као што су раст губитака, смањење укупног прихода, раст залиха, вишак капацитета, смањење новчаних токова, раст дуга, пораст трошкова камата и пад или нулта нето вредност имовине.
[/signoff]
[blockquote]
РЕЧНИК УРЕДБЕ
Привредни субјекти треба да буду упознати са следећим изразима и појмовима:
1) директне инвестиције, односно почетна улагања јесу улагања у материјална и нематеријална средства, односно основна средства привредног друштва у производном сектору или сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине, осим у секторима који су изузети овом уредбом, а којима се обезбеђује отварање нових радних места и развој привреде Републике Србије, и то у случају:
(1) започињања обављања нове пословне делатности;
(2) проширења постојеће делатности;
(3) диверсификације постојећег производног програма у нове производе, који нису били садржани у постојећем производном програму;
(4) битне промене у целокупном производном процесу постојеће делатности привредног субјекта, или
(5) прибављања имовине директно повезане с привредним субјектом који је престао с радом или би престао с радом ако не би био купљен од трећег лица по тржишним условима.
2) директне инвестиције, односно почетна улагања у сврху започињања нове пословне делатности, јесу:
(1) улагања у материјална и нематеријална средства код оснивања новог привредног субјекта или диверсификације пословне делатности под условом да нова делатност није иста или слична постојећој делатности, или
(2) прибављање имовине која припада привредном субјекту који је престао с радом или би престао с радом ако не би био купљен или је купљен од стране трећег лица по тржишним условима, под условом да нова пословна делатност, која се обавља коришћењем прибављене имовине, није иста или слична постојећој делатности привредног субјекта.
3) инвестициони пројекат је пројекат којим инвеститор конкурише за доделу средстава, а којим се остварује директна инвестиција, на начин и под условима дефинисаним овом уредбом, односно пословни/бизнис план с детаљним описом елемената директне инвестиције за чију реализацију се конкурише за доделу средстава;
4) улагања у материјална средства јесу улагања у земљиште, зграде, производне погоне, машине и опрему, а која се као оправдани трошкови улагања признају ако их користи искључиво корисник средстава, а могу бити:
(1) улагања којим се граде нови производни капацитети (тзв. greenfield инвестиције);
(2) улагања у постојеће производне капацитете набавком машина и/или опреме, односно проширењем, адаптацијом или реконструкцијом постојећег производног простора или новом градњом у оквиру истог или с њиме технички повезаног производног погона на једној или више катастарских парцела (тзв. brownfield инвестиције).
5) улагања у нематеријална средства јесу улагања у средства добијена кроз трансфер технологије, као што су патенти, лиценце или know-how и која се као оправдани трошкови улагања признају под условом:
(1) да их користи искључиво корисник средстава;
(2) да се на њих обрачунава амортизација;
(3) да су купљена по тржишним условима од трећих лица;
(4) да се воде у билансу корисника средстава најмање пет година, односно најмање три године за мала и средња привредна друштва.
6) нова радна места повезана са инвестиционим пројектом јесу нето повећање броја запослених на неодређено време код корисника средстава у периоду реализације инвестиционог пројекта у поређењу са укупним бројем запослених у тренутку подношења пријаве за доделу средстава, а ако се неко радно место затвори то радно место се одузима од броја новоотворених радних места;
7) инвеститор је домаћи или страни привредни субјект који подноси пријаву за доделу средстава;
8) корисник средстава јесте привредни субјект регистрован у складу с прописима Републике Србије, које је директно или индиректно зависно привредно друштво инвеститора, а којем се додељују средства;
9) јединствени инвестициони пројекат је свака директна инвестиција коју реализује корисник средстава или с њим директно или индиректно повезано лице у периоду од три године од дана почетка радова на претходном пројекту за који су додељена средства на територији исте или суседне јединице локалне самоуправе;
10) заједничко привредно друштво јесте привредно друштво у које, поред инвеститора који врши улагање од посебног значаја, улаже и Република Србија;
11) степен развијености јединице локалне самоуправе у којој се реализује инвестициони пројекат, односно разврставање јединица локалне самоуправе према степену развијености (ово одређивање према степену развијености општина и градова је важно због различите висине подстицаја која се у односу на степен развоја додељује), јесте степен утврђен прописима који уређују јединствену листу развијености јединица локалне самоуправе важећем на дан објаве јавног позива.
[/blockquote]