У сусрет финансијском оквиру 2014–2020. у којем предлагачи пројеката могу да аплицирају за средства Европске уније, од пресудног значаја за успех у обезбеђивању средстава ради финансирања пројеката, јесте познавање нове процедуре и форме апликационог инструмента
Сваки предлагач пројекта, било да је реч о крајњем кориснику (општине и градови, јавна предузећа, јавна комунална предузећа и друштва капитала која послују средствима у јавној својини), било да је реч о формалном, овлашћеном предлагачу (ресорна министарства), требало би да буде у потпуности упознат с процедуром и начином попуњавања нове апликационе форме.
Обрасце с пројектним предлогом попуњаваће сами корисници, односно овлашћени предлагачи, а од квалитета података и нивоа потребне документације зависи, у самој фази представљања пројеката, да ли ће пројекат ући у ужи избор за добијање средстава из фондова ЕУ. При том, примењиваће се и нова методологија за селекцију пројеката.
На седници Владе одржанoj 7. новембра 2013. године усвојен је документ „Национални приоритети за међународну помоћ за 2014–2017. с пројекцијама до 2020. године” чији је саставни део и методологија за утврђивање приоритетних пројеката.
Апликациони образац и основе методологије припремио је тим стручњака ангажованих у пројекту PPF5 у Републици Србији који финансира ЕУ (Project Preparation Facility 5 – „Програм подршке у програмирању помоћи ЕУ”). Засигурно је да ће Канцеларија за европске интеграције, а пре свега надлежна министарства упознати све будуће потенцијалне кориснике ИПА средстава у Републици Србији о начину конкурисања и областима у којима се може поднети предлог. Тај процес ће се одвијати у оквиру одвојених програма и пројеката и биће везан за дефинисане специфичне циљеве.
Будући да ће се новим формуларом обраћати предлагачи пројеката у области пословне инфраструктуре, енергетске, еколошке (водопривреда и чврсти отпад), као и саобраћајне инфраструктуре, планирано је да се ресорна министарства надлежна за привреду, енергетику, животну средину и комуналну инфраструктуру, саобраћај, као и друга министарства у овој, 2014. години, обрате корисницима ИПА фондова путем одговарајућег позива за учешће у програмима и пројектима.
Оно што је заједничко за све будуће програме и пројекте у Србији, а који буду дефинисани ради реализације у финансијском периоду 2014–2020, јесу процедура кроз коју ће пројектни предлози пролазити и форма за аплицирање.
Уз нови модел формулара за аплицирање за средства ЕУ утврђен је и нови процес селекције пројеката путем усвојене методологије за утврђивање приоритетних пројеката. Поред новог модела формулара за аплицирање, који је настао као потреба да се приликом предлагања пројеката јасно представи степен припремљене документације и разрађених решења, и нова методологија допринеће утврђивању стварне процене стратешке важности пројеката, њихове спремности за реализацију и могућности институција да прихвате и наменски употребе средства. Главни циљ јесте што већа искоришћеност средстава за додељене пројекте и успешност реализације. То су и основни разлози за увођење новог апликационог формулара и методологије.
Методологија за утврђивање приоритетних пројеката
Пре него што у наставку текста буде представљен апликациони образац и све сличности, односно разлике, које модели тог обрасца имају у зависности од области у којој се предлаже пројекат, у наставку дајемо кратак осврт на нову методологију за утврђивање приоритетних пројеката који се подносе путем тог обрасца, а чији је назив Project Identification Form скраћено PIF (Формулар за идентификацију пројекта – у даљем тексту: Апликациони формулар). Овај „пакет” докумената и процедура, заправо, Апликациони формулар, методологија за утврђивање приоритетних пројеката, као и Уредба Европске комисије о успостављању инструмента ИПА II, представља основ за реализацију ИПА пројеката у буџетском периоду 2014–2020.
Ранија подела ИПА I инструмента на пет компоненти укида се и уводи секторски приступ заснован на подручјима политика у којима ће се спроводити пројекти. Тих подручја има пет, тако да бившу компоненту I „Помоћ у транзицији и изградњи институција” мења подручје „Процес транзиције према чланству и изградња капацитета”, компоненту II „Прекогранична сарадња” мења подручје „Регионална и територијална сарадња”, компонента III „Регионални развој” сада је подручје истоименог назива „Регионални развој”, уместо компоненте IV „Развој људских капацитета” постојаће подручје „Запошљавање, социјалне политике и развој људских ресурса”, а компоненту V „Пољопривредни и рурални развој” мења подручје сличног назива „Пољопривреда и рурални развој”.
Компоновањем и усвајањем новог европског буџета за 2014. годину, створене су основе за наставак пружања подршке Европске уније напорима земаља које желе да јој приступе. Буџет ЕУ за 2014. годину полазни је основ за усвајање вишегодишњег финансијског оквира ЕУ за 2014–2020. који износи 960 милијарди евра. План за финансирање подршке проширењу у том седмогодишњем периоду јесте издвајање око 14 милијарди евра укупно за све земље „кандидате” и „потенцијалне кандидате”, односно земље са статусом „придружене чланице” (као што је Република Србија), што је више од укупно расположиве висине средстава у претходном програмском периоду 2007–2013. који је износио нешто мање од 11,5 милијарди евра.
Нова методологија, коју је развио тим стручњака из оквира PPF5 пројекта, треба да допринесе лакшој и бољој селекцији пројеката. Она се одликује проценом стратешке важности пројеката, спремношћу за реализацију (постојање планске документације, техничке документације, као и дозвола и сагласности, решени имовинскоправни односи и др.), као и капацитетима институција за коришћење средстава и реализацију пројеката. Поред тога, пројекти који улазе у најужи круг за одабир и финансирање јесу они пројекти који имају највећи утицај и користи за друштвену заједницу. Дакле, не говоримо само о пројектима за јачање капацитета и изградње институција већ, и пре свега, о пројектима за изградњу и/или реконструкцију објеката комуналне, енергетске, економске (пословне), саобраћајне и друге инфраструктуре.
Дефинисање нове методологије упоредо с новим Апликационим формуларом јесте последица, између осталог, постојања две главне слабости у до сада важећим поступцима селекције пројеката. Прва је недовољно посвећивање пажње стратешком значају пројеката и њиховом доприносу у реализацији стратешких циљева, друга, поступак оцене спремности пројеката за реализацију није довољно обухватао утврђивање квалитета и поузданости података, као и потпуности планске и пројектно-техничке документације. Такође, методологија за утврђивање приоритетних пројеката укључује две додатне анализе у процес, а то су Процена стратешке релевантности и Процена недостатака, које се раде независно за сваку од области у којој се подносе пројектни предлози. У целини гледано, методологија утврђивања обухвата шест корака, при чему се дефинисање мреже релевантних инфраструктурних пројеката који се предлажу за процес утврђивања приоритетних пројеката, као први корак, спроводи код надлежних министарстава. Министарства се при том руководе секторским поступцима за идентификацију пројеката, секторским стратешким плановима, као и другим постојећим механизмима, као што је, на пример, SLAP база која је развијена у току последњих неколико година под окриљем тадашње Европске агенције за реконструкцију, а сада Делегације ЕУ. Други корак јесте дефинисање шире листе потенцијалних стратешких пројеката кроз разматрање Апликационог формулара које ресорна министарства прослеђују Канцеларији за европске интеграције. Након тога следи наведена Процена стратешке релевантности која се врши у складу с посебно уређеним критеријумима за утврђивање стратешке релевантности поднетих пројектних предлога (наиме, од стратешке важности зависи да ли ће се пројекти у будућности финансирати по одређеном редоследу који се заснива на значају пројеката у најширем контексту, односно очекиваним резултатима са стратешким утицајем). Четврти корак јесте дефинисање уже листе релевантних пројеката. Последњем шестом кораку, а то је утврђивање коначне листе приоритетних пројеката који се укључују у тзв. ISDACON базу, претходи Процена недостатака као пета фаза. Ову процену (gap assessment) одликује неколико група активности: а) идентификација пројеката по дефинисаним циљевима, инвестиционом моделу, варијантама за реализацију; б) утврђивање спремности пројеката за реализацију кроз чињеницу постојања планске документације и пројектно-техничке документације; в) утврђивање степена спремности за реализацију пројеката код институција – носилаца пројеката; г) утврђивање финансијско-економске спремности у погледу обезбеђивања националног кофинансирања; д) анализа спремности пројеката са становишта друштвених аспеката и аспеката заштите животне средине.