У наставку текста из претходног броја часописа у средишту пажње налазе се преговарачка поглавља 23 и 24, уз детаљно објашњење разлога и специфичности који су условили да се ова поглавља отварају као прва, а закључују као последња, током преговарачког процеса државе кандидата са Европском унијом
На искуству досадашњих проширења Европска унија је закључила да је велики значај преговарачких поглавља која се односе на правосуђе и основна права, као и на правду, слободу и безбедност, те да је потребно да будуће државе чланице буду спремне да постану део заједничког система ЕУ. То је пре свега неопходно ради остваривања унутрашње сигурности у ЕУ, али је значајно и за грађане држава које приступају.
У проширењима која су била 2004. и 2007. године, пријемом држава источне и централне Европе у ЕУ, ова питања су се преговарала у једном поглављу које је носило назив Правосуђе и унутрашњи послови. Тек је у току преговора са Хрватском ова област подељена на две целине и тачно су дефинисана питања која се разматрају по одређеним поглављима.
У Стратегији проширења за 2012. годину утврђено је да је потребно да се будућим државама кандидатима, које се налазе у процесу приступних преговора, остави довољно времена да покажу степен примене правних тековина, али и стандарда у овим областима. Овај нови приступ види се на примеру Црне Горе с којом се након отпочињања преговора најпре разговара на тему преговарачких поглавља 23 – Правосуђе и основна права и 24 – Правда, слобода и безбедност. Прецизније, процес аналитичког прегледа законодавства отпочиње управо с представљањем правних тековина у овим областима. Такође, одређено је и да се процес усклађивања и примене прописа у овим областима прати током целог преговарачког процеса и да је могуће застати с преговорима у другим поглављима, уколико држава није остварила задовољавајући напредак у ова два поглавља. Осим што се отварају прва, очекује се да она буду закључена тек на крају, како би се све време пратио ток преговора.
Посебан приступ за поглавља 23 и 24 огледа се и у чињеници да у првој фази процеса аналитичког прегледа законодавства у експланаторном делу, иако није уобичајено, учествују и представници држава чланица као посматрачи. То све указује на то да су ова питања под сталном контролом свих актера и институција у процесу преговарања.
Поглавље 23 – Реформа правосуђа и Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност
Европска унија је у фокус преговарачког процеса ставила поглавља која се односе на правосуђе и основна права и правду, слободу и безбедност будући да су то питања и области које су грађанима и најважније. Суштина свих правних аката и планских докумената јесте управо владавина права. Она се обезбеђује тако што се поштују темељне вредности на којима је Европска унија формирана. Стога је важно да такав степен поштовања основних вредности достигну и државе кандидати пре пријема у чланство Уније.
С обзиром на то да области које ћемо детаљније објаснити, а садржане су у ова два преговарачка поглавља, имају прекогранични карактер и утичу и на права грађана ЕУ, то значи да и сва мерила морају бити у потпуности испуњена. Тако на пример, борба против организованог криминала не стаје на границама ЕУ или Србије, као ни контрола миграција ка Унији, јер та питања треба да буду регулисана на одговарајући начин и у нашој земљи како би и ЕУ заштитила своје границе. У овим поглављима постоји низ сличних примера који показују да је достизање високих критеријума нешто што ће донети добробит грађанима Србије, али такође и допринети заштити права грађана ЕУ.
Поглавље 23 – Правосуђе и основна права
Поглавље Правосуђе и основна права је ново, уведено после шестог таласа проширења Европске уније. Материја о којој се разговора у овом поглављу односи се на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих интеграција.
Садржајно, поглавље 23 је подељено на четири тематске целине:
1) реформа правосуђа;
2) антикорупцијска политика;
3) основна права;
4) права држављана ЕУ.
Но, тиме је само постављен оквир преговора унутар којег постоји врло конкретан садржај. Тако под реформом правосуђа говоримо о јачању независности, непристрасности, професионалности и ефикасности правосуђа. Под антикорупцијском политиком усмеравамо се на институционални оквир, превенцију и репресију корупције, а под основним правима мислимо на подизање нивоа заштите људских права. Коначно, права грађана ЕУ подразумевају активно и пасивно право гласа на изборима како за Европски парламент тако и на националним изборима, те право конзуларне заштите грађана Европске уније и у оним државама где држава чланица нема властиту конзуларну службу. Кроз испуњавање услова из овог поглавља Србија треба да спроведе бројне реформе и активности које имају директан утицај на свакодневни живот грађана.
[signoff]
ПРИМЕР ХРВАТСКЕ И ПОГЛАВЉА 23
Мерила за отварање преговарачког поглавља
1) представити ЕК ревидирани Акциони план за реформу правосуђа;
2) представити ЕК ревидирани Национални програм сузбијања корупције с припадајућим Акционим плановима;
3) представити ЕК два одвојена плана укључујући временски оквир, надлежна тела и потребан буџет за њихово спровођење за:
(а) потпуно спровођење Уставног закона о правима националних мањина;
(б) убрзано спровођење Програма стамбеног збрињавања на и изван Подручја од посебне државне бриге за оне избеглице који су бивши носиоци станарског права.
Мерила за затварање преговарачког поглавља
1) ажурирати Стратегију реформе правосуђа и Акциони план за спровођење;
2) јачати независност, одговорност, непристрасност и професионализацију правосуђа;
3) повећати ефикасност правосуђа;
4) побољшати вођење домаћих процеса у предметима ратних злочина;
5) показати валидан доказ о резултатима у истрагама, процесуирању и коначним пресудама у случајевима организованог криминала и корупције, а посебно корупције на високом нивоу;
6) показати доказе о јачању превентивних мера у борби против корупције и спречавању сукоба интереса;
7) побољшати заштиту мањина;
8) решити питања повратка избеглица;
9) побољшати заштиту људских права;
10) у потпуности сарађивати са Хашким трибуналом.
[/signoff]
Ипак, мало је прописа на нивоу Европске уније који регулишу ову област, и у највећем делу остављено је државама чланицама да на најбољи начин уреде ова питања и да поштују стандарде који су темељ Европске уније. За разлику од поглавља 24, где су правне тековине врло обимне, оне у поглављу 23 у највећем делу нису на јединствен начин уређене прописима Европске уније, већ се састоје од међународних докумената и најбољих пракси (конвенција УН, Савета Европе, и др.), који су, дакле обавезујућег карактера али у великом делу састоје се и из тзв. меканих правних тековина. У том контексту, с временом су почеле да се дефинишу најбоље европске праксе као стандард који држава кандидат треба да оствари. То је довело до новог момента у преговорима.
С обзиром на то да је циљ преговора да држава кандидат постане чланица ЕУ, неопходно је да се изгради међусобно поверење и да се осигура да ће касније систем функционисати, поштујући вредности Европске уније.
Чињеница да су овим поглављем обухваћени политички критеријуми за чланство, док се само у малом делу ради о хармонизацији законодавства, чини га изразито политичким. То значи да на успешан завршетак у преговорима не утичу само спроведене реформе, већ и друге околности из ширег политичког контекста. Најбољи пример за то су паралеле које су се повлачиле с државама које су ушле у Европску унију у последњем таласу проширења, те страх од понављања грешака из претходног искуства. Био тај страх оправдан или не, он је креирао јавно мњење у државама чланицама те је посредно утицао на динамику преговарачког процеса. Из таквог контекста настале су синтагме о потреби осигурања „неповратности реформских процеса” за које је практично веома тешко осигурати недвосмислене показатеље. Поред тога, тај страх од понављања грешака из претходног проширења довео је до формализације и усложњавања преговарачког процеса. Уведена су мерила за отварање и затварање преговора те поступак верификације испуњавања обавеза. Све то има за последицу укључивање Савета у процес доношења одлука знатно чешће него што је то био случај у ранијим преговорима, а за шта је потребно додатно време, па се тиме суштински продужава процес преговора.
Реформа правосуђа
Основни захтеви у области реформе правосуђа су да држава кандидат покаже да је изградила правосуђе које је независно, непристрасно, ефикасно, професионално и одговорно. Овакво правосуђе темељ је сваког демократског друштва, које обезбеђује адекватну примену законодавства и заштиту права грађана.
Свака држава чланица има свој систем правосуђа и нема модела који треба преузети, али је зато потребно створити систем који ће омогућити делотворно спровођење закона, те који ће осигурати поверење држава чланица у његово функционисање.
Борба против корупције
Државе чланице Европске уније, као и Европска комисија и Европски парламент, придају велику важност борби против корупције. Мотиви ЕУ, у основи, произлазе из њихове одлучности да у Унију не унесу проблем који ће након уласка нове чланице морати сами да решавају. ЕУ представља заједничко тржиште на којем владају слободе кретања капитала, роба и услуга. А корупција представља баријеру тим слободама и по правилу доводи до дискриминације у тржишној утакмици.
Развој друштва у целини у великој мери зависи од ефикасности борбе против корупције. Политика борбе против корупције усмерена је на три елемента: (1) функционисање институција система које се баве борбом против корупције, (2) на превенцију и репресивно деловање, односно (3) на ефикасно процесуирање кривичних дела која садрже коруптивни елемент. Пред државу кандидата ЕУ је поставила захтев да створи јасан и ефикасан систем борбе против корупције, како на институционалном тако и на стратешком плану. На институционалном плану тражило се да успостави институције које ће се системски бавити борбом против корупције. Треба да постоји тело које се бави дефинисањем политике борбе против корупције, али и оно које ће на независан начин пратити спровођење договорене антикорупцијске политике. Када је реч о репресивном делу антикорупцијске политике потребно је успоставити ефикасан институционални систем откривања, процесуирања и санкционисања корупције. Оно што је, на пример, у Хрватској била Ускочка вертикала (специјализована полиција, тужилаштво и судови за сузбијање корупције). Осим јачања самог институционалног оквира, тражи се успостављање јасне политике борбе против корупције кроз усвајање јасних стратегија и акционих планова.
Основна права
Подручје основних права веома је широко и стога правне тековине Европске уније обухватају и права заштићена Повељом Европске уније о људским правима која је саставни део Лисабонског уговора. Повеља о основним правима ЕУ има једнаку снагу као и оснивачки уговори, чиме је и она стекла статус примарног права. То је изричито прописано чланом 6. Уговора о ЕУ. Такође, правне тековине обухватају и сва она људска права која су заштићена другим међународним инструментима. Било да су они усвојени на нивоу Уједињених нација, било на нивоу Савета Европе. При том посебно треба издвојити Конвенцију Савета Европе о заштити људских права и основних слобода. Но, поред те конвенције, Савет Европе је усвојио бројне важне конвенције којима су успостављени стандарди заштите људских права на специфичним подручјима попут заштите националних мањина, заштите деце и друге.
Преговори у овом подручју биће усмерени на неколико питања у којима је уочена потреба за даљим напретком: борба против дискриминације, заштита националних мањина укључујући и побољшање положаја Рома, слобода медија, спречавање злочина из мржње, приступ правди кроз бесплатну правну помоћ, затворски систем, заштита права жена, заштита права деце, заштита особа са инвалидитетом, права ЛГБТ популације, заштита података о личности.
У случају Хрватске сигурно најсложенија питања на подручју заштите људских права односила су се на заштиту националних мањина и на повратак избеглица. Кад говоримо о заштити права националних мањина, главно питање које је доминирало овим подручјем била је заступљеност националних мањина у државној управи и правосуђу. У односу на повратак избеглица преговори су се усмерили на њихово стамбено збрињавање и конвалидацију радног стажа.
Права грађана Европске уније (конзуларна заштита и право гласа)
За разлику од осталог дела овог поглавља, подручје права грађана Европске уније искључиво је техничко подручје, у којем држава кандидат треба да се усклади с постојећим правним тековинама. Ова област односи се на уређење права гласа и кандидовања на изборима за Европски парламент и на локалним изборима у другим државама чланицама. Надаље, оно се односи на право слободног кретања и пребивања у Европској унији, као и на дипломатску и конзуларну заштиту.
Значајна новина након уласка Србије у ЕУ биће и могућност да држављани Србије потраже конзуларну помоћ у било ком дипломатско-конзуларном представништву било које државе чланице у свакој трећој држави где Србија нема своје дипломатско-конзуларно представништво.
Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност
Једно од најважнијих достигнућа Европске уније било је стварање подручја без унутрашњих граница у којем се људи слободно крећу, без провере путних исправа и без граничне контроле. Како би држављани ЕУ ово право, укључујући и слободу избора у којој ће држави чланици да живе и раде, уживали у пуној мери, Унија посебну пажњу посвећује мерама безбедности на спољним границама.
Уз борбу против илегалних миграција и заједничку визну политику, јачање безбедности граница подразумева и борбу против организованог криминала, што значи ефикасну сарадњу између полицијских, правосудних и царинских органа држава чланица те делимично уједначавање кривичног законодавства. Без обзира на разлике у националним законодавствима, грађанима Уније омогућен је приступ судовима у било којој држави чланици, те је уједно прописано да се судске одлуке донесене у једној држави чланици поштују и примењују на подручју целе Уније.
Поглавље 24 је поглавље које се најбрже развија, што значи да ће осим хармонизације бити важно да Србија прати и све законодавне активности у Унији, имајући у виду да су ове области након Лисабонског споразума потпуно стављене под оквир ЕУ и у надлежност Европског суда правде.
С обзиром на то да у време када се јавила потреба за већом интеграцијом на пољу правосуђа и унутрашњих послова, правне тековине ЕУ нису биле у довољној мери развијене, Европски савет је усвајао петогодишње програме као основу те политике, а на основу којих се развијала у том периоду. Први такав програм био је усвојен у Тампереу за период 1999–2004, затим Хашки програм за период 2004–2009, а данас је на снази Штокхолмски програм за период 2009–2014. године. Ти програми дефинишу заједничке циљеве који се желе постићи како би ЕУ била Европа грађана у простору правде, слободе и безбедности.
Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност обухвата 11 тематских подручја:
1) спољне границе и Шенгенски систем;
2) миграције;
3) азил;
4) визе;
5) полицијска сарадња;
6) борба против организованог криминала;
7) борба против трговине људима;
8) борба против тероризма;
9) борба против дрога;
10) судска сарадња у грађанским и кривичним стварима;
11) царинска сарадња.
Спољне границе и Шенгенски систем
Ефикасно спровођење безбедносних стандарда на граници захтева нову методологију поступања граничне полиције, царине и свих осталих служби које учествују у граничној контроли. Потребно је и јачање постојећих административних капацитета, као и специфична опрема и изградња одговарајуће инфраструктуре на граничним прелазима. Управо из ових разлога поглавље Правда, слобода и безбедност сматра се једним од финансијски најзахтевнијих поглавља преговора у које треба уложити знатна средства.
Унутрашње границе међу државама потписницама почеле су постепено да се укидају још Шенгенским споразумом који је потписан 1985, а конвенција за његово спровођење усвојена је пет година касније. Да би био остварљив, било је потребно да се успостави поверење међу овим државама, али и ојача контрола спољашњих граница. Од првобитних пет потписница данас има 26 чланица Шенген система и то су скоро све државе чланице ЕУ (осим Велике Британије, Ирске, Кипра, Бугарске, Румуније и Хрватске), а Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн, као нечланице Европске уније, учествују у потпуности у Шенген систему. Бугарска и Румунија су у процесу одлучивања о пријему у Шенген зону, што такође предстоји и Хрватској као најновијој држави чланици ЕУ.
[signoff]
ПРИМЕР ХРВАТСКЕ И ПОГЛАВЉА 24
Мерило за отварање преговарачког поглавља
1) усвојити Стратегију интегрисаног управљања границом.
Мерила за затварање преговарачког поглавља
1) процедура добијања азила усклађена са европским законодавством, што укључује и увођење независних тела којима се подноси жалба и ефикасних правних лекова;
2) јединствен формат виза усклађен са сигурносним стандардима, документована примена у складу са законодавством ЕУ, увођење биометријских путних исправа до приступања;
3) доказ о примени Акционог плана за интегрисано управљање границом у складу с правним тековинама које се односе на спољне границе;
4) доказ о примени захтева ЕУ у области полицијске сарадње, борбе против организованог криминала, судске сарадње у грађанским и кривичним стварима, с посебним освртом на спровођење страних судских и арбитражних одлука;
5) усклађивање правног оквира како би се спровео Европски налог за хапшење;
6) усклађивање дефиниције тероризма.
[/signoff]
Миграције
Област миграција односи се како на легалне миграције, тако и на оне илегалне. Ова област се и даље развија и хармонизује и међу самим државама чланицама ЕУ.
Основни прописи у области легалних миграција односе се на право на спајање породице, права држављана трећих држава који имају стално пребивалиште, специфичне процедуре за пријем држављана трећих држава с циљем научних истраживања, услове за пријем с циљем студирања, размене ученика, стажирања или волонтирања, затим услове за пријем с циљем запошљавања високо квалификоване радне снаге, као и права на рад држављана трећих држава и права радника који легално бораве. Како се Србија буде кретала на путу европских интеграција, постајаће све занимљивија дестинација за миграције, рад, студирање и даље усклађивање са овим прописима биће веома значајно.
Основни циљ области правде, слободе и безбедности јесте успостављање равнотеже између слободног кретања људи и спречавања криминалних активности и контроле илегалних миграција. ЕУ је дефинисала правила о санкцијама против лица која запошљавају илегалне мигранте, као и помагаче за илегални прелазак границе, али и правила која се примењују када је потребно вратити лице које илегално борави у земљу порекла. Реадмисија особа које незаконито бораве на територији ЕУ један је од инструмената помоћу кога се ово питање решава. Србија има низ билатералних споразума о реадмисији потписаних са државама чланица ЕУ, али и Споразум о реадмисији са ЕУ.
[signoff]
Како и зашто је дошло до раздвајања поглаваља 24 на два одвојена поглавља?
Као што је истакнуто у уводу, поглавље 23 је ново у преговарачком процесу. Његов садржај у претходним круговима проширења ЕУ био је разматран у оквиру поглавља 24 – Правда, слобода и сигурност. Но, како су правне тековине на подручју правосуђа и унутрашњих послова убрзано расле појавила се потреба поделе тог поглавља на два дела. То није било нимало лако спровести будући да се бројне теме из ове области међусобно преплићу. Претпоставка је да је подела начињена по критеријуму постојања правних тековина, односно дела где оне не постоје већ су дефинисане најбољим праксама. Тако су у поглавље 24 у начелу ушле оне тековине у којима су успостављена правила на нивоу Европске уније, а поглавље 23 обухвата питања која означавамо политичким критеријумима.
Издвајање политичких критеријума у засебно поглавље, поставило је пред Европску унију питање стандарда који држава кандидат треба да задовољи да би испунила услове за чланство. На то ни она сама није имала јасан и недвосмислен одговор будући да Унију чини 28 држава чланица, с врло различитим стандардима у погледу независности, непристрасности, професионалности и ефикасности правосуђа, борбе против корупције, као и нивоа и начина заштите људских права. Околности су се значајно промениле, државе чланице овим питањима сада придају знатно већу пажњу него што је то био случај у ранијим преговорима. Тежиште је некад било усмерено на усклађеност националног законодавства с правним тековинама, док су административне способности и политички критеријуми били у другом плану.
[/signoff]
Визна политика
Визна политика је значајна заједничка политика која се у првом реду односи на сигурност и која доприноси превенцији илегалних миграција. Државама чланицама Европске уније важно је да делују у тој првој фази како би спречили мигранте да нелегално бораве на њиховим територијама.
Заједничку политику виза чине следећи основни елементи: визни режим, процедура издавања виза, образац визе и заједнички информациони систем који прати све то.
Најважнији пропис у области визног режима је Уредба 539/2001 која садржи листу држављана трећих земаља којима је потребна виза за улазак и оних који су изузети од те обавезе. Уредба је неколико пута мењана у складу с развојем визне политике ЕУ, а 2009. године како би и Србија доспела на листу земаља којима није потребна виза за улазак у Шенген зону.
Усклађивање визног режима Србије с визним режимом ЕУ биће једна од обавеза у процесу преговарања, а постаће обавезујућа датумом пријема. За то ће бити потребни додатни административни капацитети како би се увођењем виза за држављане држава с „црне листе” захтеви за издавање виза могли решавати у најкраћем року.
У области виза највећи изазови у преговорима односиће се на визни режим који мора да се усклади с визним режимом ЕУ даном приступања, а који утиче на билатералне односе с трећим државама. Такође, биће и нових правних тековина ЕУ које се стално развијају, а треба да се унапреди координација и размена информација између свих институција које су у поступку издавања виза, затим да се набави неопходна опрема и омогући развој визног информационог система који ће једног дана бити интегрисан у заједнички Визни информациони систем ЕУ. Неопходни елемент процеса биће и стална обука свих учесника у процедури издавања виза.
Азил
Када је реч о законодавству ЕУ основни циљ политике азила јесте креирање заједничког европског система азила који је у току, што значи да ће током преговора Србија морати да усклађује темпо и да се накнадно хармонизује са свим усвојеним изменама.
Прописи којима је регулисана политика азила односе се на заједничке стандарде који тражиоцу азила морају бити обезбеђени у свим државама чланицама ЕУ, и на заједничке стандарде на основу којих се некоме може одобрити статус азиланта, као и на оне стандарде који морају бити поштовани у процедури одлучивања о захтеву за азил, али и за привремену заштиту у случају масовног прилива људи којима је потребна заштита. Тако, на пример, Уредба Даблин III дефинише која је држава надлежна за одлучивање о захтеву за азил.
Потребно је истаћи да су најновије измене прописа у области азила усвојене у јуну 2013. године што додатно показује да држава кандидат мора да прати темпо стварања правних тековина ЕУ, које се мењају и допуњују током целог процеса преговора. То представља додатни задатак за домаће законодавство да буде у току с новинама како би се правовремено усклађивало.
Полицијска сарадња
Шенген конвенција дефинише да је полицијска сарадња неопходан елемент за укидање унутрашњих граница и за ефикасну борбу против организованог криминала, који је данас углавном прекогранични, те стога полиције држава чланица морају да сарађују како би спречиле и процесуирале починиоце кривичних дела.
У области полицијске сарадње значајну улогу има Европол (Европска полицијска канцеларија) чији су основни задаци подршка борби против криминала и то у области дрога, трговине људима, илегалних миграција, високотехнолошког криминала, права интелектуалне својине, кријумчарења цигарета, фалсификовања евра, пореских превара, прања новца, тероризма. Србија је са Европолом потписала стратешки споразум, а у поступку је потписивања оперативног споразума који ће омогућити заједничку борбу држава чланица ЕУ и наше земље против криминала.
Основни захтеви процеса преговарања биће успостављање механизама који ће омогућити размену информација која ће допринети ефикаснијем раду, организацији и јачању институција, као и усклађивању законодавства како на националном нивоу тако и на међународном. Усклађивање ће бити потребно у области заштите безбедности у току фудбалских утакмица с међународним елементом, где ће посебна пажња бити посвећена креирању националних контаката за сарадњу и размену полицијских информација. У оквиру ЕУ формирана је мрежа за заштиту јавних личности, и то је још једна област где ће бити потребно размењивати информације, чак и службенике, као и најбоље праксе.
[signoff]
Пример преговарачке структуре Црне Горе:
1) Колегијум за преговоре;
2) Државна делегација за приступање;
3) Преговарачка група за вођење преговора о приступању;
4) Радне групе за припрему преговора о приступању за поједина поглавља;
5) Канцеларија главног преговарача за вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији;
6) Секретаријат Преговарачке групе за вођење преговора о приступању Црне Горе ЕУ.
[/signoff]
Борба против организованог криминала
У области борбе против организованог криминала потребно је показати доказе о примени, тачније, да се процесуирају кривична дела организованог криминала и да се може пратити ток процеса од почетка до правноснажне пресуде. Статистички подаци који се прате из године у годину биће значајан показатељ током преговора о томе на који начин се Србија носи са овим проблемом.
Области у којима ће бити потребно да се оствари додатни напредак јесу статистика, систем одузимања имовине, капацитет за сложене истраге, процена ризика, мапирање криминала, истраге које се воде на основу обавештајних података, размена информација, заштита сведока, спровођење посебних истражних мера, сарадња међу институцијама које се баве тим послом, међународна сарадња и др. Такође, с обзиром на сложеност случајева прања новца биће потребно да се додатно ојачају капацитети свих надлежних институција које учествују у процесуирању ових предмета, чији резултати треба да покажу на који их начин Србија решава.
Борба против трговине људима
Када је реч о трговини људима, главни изазов за Србију јесте чињеница да представља и земљу порекла и транзита и одредишта. Осим даљег напретка у спречавању и гоњењу починилаца, потребно је посебну пажњу посветити жртвама трговине људима и обезбедити им укључивање у друштво и одговарајући ниво заштите. И у овој области статистика ће бити значајан показатељ резултата примене.
Борба против тероризма
На подручју борбе против тероризма на нивоу ЕУ најважнији документ је Оквирна одлука о борби против тероризма која садржи дефиницију тероризма и одређује систем казни за ово кривично дело. Поред тога, Заједничким оквирима ЕУ је обавезала државе чланице да ратификују конвенције Уједињених нација и Савета Европе које се баве овим питањем. ЕУ је усвојила неколико стратешких докумената и пратећих акционих планова за борбу против тероризма, и то свеобухватан у области борбе против тероризма, али и један посебан о финансирању тероризма, и о борби против радикализације и регрутовања.
Србија је ратификовала велики број конвенција на које се и ЕУ ослања када је реч о овој области. Ипак, биће потребно да своје стратешке документе усклади са стратегијама и акционим плановима ЕУ.
Борба против дрога
Значајно за област борбе против дрога биће усклађивање с прописима који се односе на прекурсоре (супстанце које се употребљавају за производњу наркотика), смањење понуде и потражње дрога, као и процес уништавања заплењених дрога. С друге стране, превенција злоупотребе дрога је значајан аспект коме се мора посветити пажња, али и то захтева додатна финансијска средства.
С обзиром на то да је у низу извештаја територија Србије идентификована као једна од већих рута, тзв. балканска рута преко које дрога доспева у ЕУ, потребно је да се улажу јачи напори да се тај ланац прекине. Стога ће бити низ заједничких акција државе кандидата и држава чланица ЕУ, које ће бити показатељ и мерило остварених резултата и добре оперативне сарадње.
Судска сарадња у грађанским стварима
Судска сарадња у грађанским стварима подразумева међусобно признавање и извршавање судских и вансудских одлука између држава чланица, достављање судских и вансудских докумената, усклађивање законодавства које се односи на надлежност за одређена питања, сарадњу приликом узимања доказа, приступ правди када је реч о парницама с прекограничним елементом, медијацију.
Све наведено биће потребно ускладити у српском законодавном и правосудном систему, уз стално јачање правосуђа које ће спроводити наведене прописе. Посебно ће се тражити успостављање директне комуникације судова у Србији са судовима у осталим чланицама ЕУ, без посредовања извршне власти.
Судска сарадња у кривичним стварима
Како би борба против криминала била ефикасна, правосудни органи ЕУ морају да сарађују на усклађивању прописа о узајамном признавању судских одлука, кривично-процесног и кривичног законодавства, али су то области где се државе најтеже одричу суверенитета, те је тај процес и у самој Унији постепен. Основни инструменти кроз које се остварује судска сарадња у кривичним стварима јесу узајамно признавање и извршавање судских одлука, положај жртава у кривичном поступку, заштита људских права, материјално право. Чланством у ЕУ биће прихваћен један потпуно нов систем признавања и извршавања судских одлука који се заснива на поверењу држава чланица и који се све више развија, а разликује се од класичне међународне правне помоћи коју једна држава има са осталим државама. Основни постулат је директна комуникација правосудних органа држава чланица ЕУ.
Европска унија постепено усклађује и материјално кривично право, тако да је све већи број кривичних дела и казни дефинисано на сличан или исти начин у свим државама чланицама ЕУ и тај процес хармонизације и даље се одвија. Два најзначајнија прописа којима су уједначене дефиниције појединих кривичних дела јесу Оквирна одлука о борби против тероризма и Европски налог за хапшење.
Европски налог за хапшење је значајнији по својим процесним одредбама које се односе на изручење властитих држављана другим државама, али и на размену доказног материјала.
Наведени налог додатно је разрађен Оквирном одлуком о европском налогу за доказе. У протеклом периоду на нивоу ЕУ донесен је велики број оквирних одлука којима се уређује правосудна сарадња у кривичним стварима, с којима треба да се усагласи и законодавство Србије. Такође, за правосудну сарадњу у кривичним стварима важно ће бити учешће Србије у Евроџасту и у Европској судској мрежи.
Царинска сарадња
Важан сегмент простора правде, слободе и безбедности, а који омогућава слободно кретање људи, јесте и царинска сарадња која подразумева спровођење Конвенције о узајамној помоћи и сарадњи царинских органа држава чланица „Напуљ II“ ради спречавања и откривања царинских прекршаја, како националних тако и ЕУ с циљем очувања функционисања унутрашњег тржишта.
Унутрашњи механизми приступања Србије Европској унији
Узимајући у обзир искуства ЕУ у преговорима и најбољу праксу држава које су недавно постале чланице, али и величину и способност српске администрације, Влада Србије је још 2008. године установила координациони механизам за европске интеграције. Ова структура обухвата Координационо тело, Стручну групу и 35 подгрупа подељених према одговарајућим поглављима правних тековина. Сва ова тела координирају процес приступања и имала су одлучујућу улогу у припреми израде одговора на Упитник за стицање статуса кандидата, затим при изради Националног програма интеграције, као првог свеобухватног планског документа за правну хармонизацију, као и оног који је потом уследио – Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ. Структура је тренутно флексибилно постављена, тако да је у рад могуће укључити и друге појединце за које председавајући процени да могу да допринесу раду у одређеној области. То ће посебно бити значајно у току преговора.
Координационо тело је састављено од министара у чијој је претежној надлежности област европских интеграција и хармонизација с правним тековинама ЕУ. Тренутно га чине 12 министара, а председава премијер.
Стручном групом председава директор Канцеларије за европске интеграције, а чине је председавајући 35 подгрупа, али и државни секретари оних институција који не председавају, али је значајно да буду представљени у структури, јер учествују у процесу хармонизације.
[signoff]
У спровођењу реформи држава кандидат мора да се упозна с функционисањем и искуствима држава чланица како би изабрала модел који ће задовољити њене грађане, али уједно и који ће бити уверљив државама чланицама.
[/signoff]
Тридесет и пет подгрупа чине основу за усклађивање законодавства и за све активности у области европских интеграција. Радом подгрупа руководи она институција која има претежну надлежност за питања која покривају правне тековине ЕУ у тој области. Подгрупе су прављене с намером да осликавају будућа преговарачка поглавља и да се институције координирају у заједничком раду где имају надлежност. Подгрупа има колико и преговарачких поглавља, те покривају следеће области:
1) слободно кретање робе;
2) слободно кретање радника;
3) пословно настањивање и слободу пружања услуга;
4) слободно кретање капитала;
5) јавне набавке;
6) право привредних друштава;
7) право интелектуалне својине;
8) заштита конкуренције;
9) финансијске услуге;
10) информационо друштво и медији;
11) пољопривреда и рурални развој;
12) безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна питања;
13) рибарство;
14) транспорт;
15) енергетика;
16) порези;
17) економска и монетарна питања;
18) статистика;
19) социјална политика и запошљавање;
20) предузетништво и индустријска политика;
21) трансевропске мреже;
22) регионална политика и координација структурних инструмената;
23) правосуђе и основна права;
24) правда, слобода и безбедност;
25) наука и истраживање;
26) образовање и култура;
27) животна средина;
28) заштита потрошача и заштита здравља;
29) царинска унија;
30) економски односи са иностранством;
31) спољна, безбедносна и одбрамбена политика;
32) финансијски надзор;
33) финансијска и буџетска питања;
34) институције;
35) остала питања.
Подгрупу која се односи на Правосуђе и основна права води Министарство правде и државне управе и осим њих у раду те подгрупе учествују и Министарство унутрашњих послова, Министарство спољних послова, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарство одбране, Министарство културе и информисања, Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања, Министарство здравља, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство финансија и привреде, Агенција за борбу против корупције, Комесаријат за избеглице, Канцеларија за људска и мањинска права, Високи савет судства, Државно веће тужилаца, Републички секретаријат за законодавство и Канцеларија за европске интеграције.
Подгрупу која се односи на Правду, слободу и безбедност води Министарство унутрашњих послова, а осим чланова те институције у раду учествују и Министарство правде и државне управе, Министарство спољних послова, Министарство финансија и привреде, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља, Министарство одбране, Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Безбедносно-информативна агенција, Комесаријат за избеглице, Републичко јавно тужилаштво, Агенција за борбу против корупције, Републички секретаријат за законодавство и Канцеларија за европске интеграције.
[signoff]
Нулта толеранција на корупцију је мото којим је потребно руководити се, и тај принцип је већ унет у Националну стратегију за борбу против корупције РС за период 2013–2016.
[/signoff]
Важно је нагласити да ће постојећа координациона структура бити основа за формирање преговарачке структуре и да ће значајно помоћи потребама преговарачког процеса. Преговарачка поглавља за Србију биће иста као и она о којима је преговарала Хрватска, и о којима сада преговара Црна Гора. Србија ће формирати преговарачки тим на чијем ће челу бити особа која ће водити преговоре на техничком нивоу, а преговарачки тим биће задужен за сва преговарачка поглавља, уз поделу посла која ће бити прецизно дефинисана.
Мисија Србије при ЕУ у Бриселу има посебно место у комуникацији између Београда и Брисела на техничком, али и политичком нивоу. Својим радом, мисија у значајној мери може да олакша посао преговарачком тиму, како системским праћењем развоја правних тековина, тако и праћењем расправа које се у Бриселу воде у вези с приступним преговорима.
Канцеларија за европске интеграције као координатор европских интеграција, свакако, има значајну улогу у преговарачком процесу, али ће тежиште посла бити на самим преговарачима и радним групама које ће водити овај процес, а пре свега припремајући преговарачке позиције и обављајући сву комуникацију с другом страном.
Предвиђено је да се преговори отворе првим састанком Међувладине конференције коју чине представници влада држава чланица ЕУ и представници Владе Србије. То је највише тело на ком се обично потврђују све одлуке. Потребно је нагласити да ће се све одлуке о отварању и затварању појединих преговарачких поглавља доносити и потврђивати на међувладиним конференцијама, те је потребно навести да ће Србију на тим састанцима представљати висока државна делегација.
[blockquote]
Ово је за потребе нашег часописа прилагођена верзија текста преузетог из публикације Преговарачка поглавља 23 и 24: О чему преговарамо, ауторки Иване Ђурић и Сање Мрваљевић-Нишавић. Објављено уз сагласност ауторки и издавача ГИЗ Пројекат за правну реформу у Србији.
[/blockquote]