Крајњи рок за завршетак поступка приватизације друштвеног капитала, према новом Закону о приватизацији, предвиђен је до 31. децембра 2015. године. Да ли ће се доношењем новог, петог по реду закона, приватизациони поступак у Републици Србији коначно и завршити остаје да видимо у годинама које су пред нама
Народна скупштина Републике Србије је 2. августа 2014. године усвојила нови Закон о приватизацији („Сл. гласник РСˮ, бр. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 – др. закон, 30/2010 – др. закон, 93/2012, 119/2012 и 51/2014, у даљем тексту: Закон), а који је 13. августа 2014. ступио на снагу. У смислу закона, приватизација представља промену власништва капитала и имовине правних лица која послују друштвеним и јавним капиталом. Закон се примењује на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије. Одредбе закона не примењују се на спортске организације, издаваче медија, предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и предузећа која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме, осим уколико је другачије предвиђено законима који уређују положај тих предузећа.
Предмет приватизације
Предмет приватизације је друштвени, односно јавни капитал и имовина у предузећима и другим правним лицима (укључујући јавна предузећа и јавни капитал исказан у акцијама или уделима, акције, уделе и имовину после раскида уговора о продаји капитала, акције односно удели Акционарског фонда, Фонда за развој и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – када се продају заједно са акцијама, односно уделима Акционарског фонда). Предмет приватизације може бити и земљиште које је уписано у надлежним регистрима за упис права на непокретностима као друштвена, мешовита или својина субјекта приватизације. Предмет приватизације не могу бити природна богатства, добра у општој употреби, добра од општег интереса, као и културна добра у јавној својини.
Купац капитала или имовине
Купац капитала или имовине је домаће или страно правно или физичко лице које је проглашено купцем, односно лице са којим је закључен купопродајни уговор. Купац пољопривредног земљишта може бити само домаће правно или физичко лице. Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже ради куповине субјекта приватизације или стратешког партнерства (конзорцијум) и да овласте једно лице за заступање. Купац, односно члан конзорцијума, не може бити: домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом, физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, који према субјекту приватизације има доспеле неизмирене обавезе до дана објављивања јавног позива, физичко лице, правно лице и оснивач правног лица са којим је раскинут уговор о продаји, односно стратешком партнерству, због неизвршења уговорених обавеза и физичко лице које је осуђивано за одређена кривична дела. Учесник у поступку приватизације који је проглашен купцем, односно стратешким инвеститором, а који не предузме све потребне радње и не закључи уговор, губи својство купца и право да учествује у будућим поступцима приватизације, као и право на враћање депозита. Право да учествује у поступку приватизације нема ни члан породице учесника који је изгубио својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач. Купац не може бити ни привредно друштво у којем се ово лице сматра контролним чланом или контролним акционаром, у смислу закона којим се уређују привредна друштва. Купац не може бити ни субјект приватизације, односно зависно друштво. Наведена ограничења примењују се и на стратешког инвеститора.
Припрема за приватизацију
Агенција за приватизацију (у даљем тексту: АП) припрема и објављује јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације у року од 30 дана од дана ступања Закона на снагу, односно у року од 30 дана од дана покретања иницијативе за приватизацију за субјекте приватизације, односно у року од 30 дана од дана раскида уговора о продаји капитала. Јавни позив садржи пословно име субјекта приватизације, податке о структури и вредности капитала, опис и вредност капитала и имовине, почетну цену за продају капитала, односно имовине, рок за подношење пријаве за учешће, као и друге податке од значаја за спровођење поступка. Агенција је 15. августа 2014. године објавила јавни позив за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације из свог портфеља. Лице које изрази интерес за учешће у поступку приватизације (одређеног субјекта приватизације из портфолија АП) дужно је да писмо о заинтересованости прво пошаље на адресу АП до 15. септембра 2014. године. Писмо о заинтересованости је исказивање интереса за одређени субјект и модел приватизације, са основним подацима о заинтересованом купцу или стратешком инвеститору, са предлогом цене, инвестиционог програма, оквирног плана пословања и броја запослених на неодређено време, као и другим релевантним подацима. Након тога, Агенција предлаже ресорном министарству модел и метод приватизације и мере за консолидацију субјекта приватизације. Модели приватизације су продаја капитала, продаја имовине, стратешко партнерство и пренос капитала без накнаде. Методи приватизације су јавно прикупљање понуда са јавним надметањем и јавно прикупљање понуда.
[signoff]
У портфељу Агенције за приватизацију налазе се 502 матична и њихова зависна предузећа за која је објављен јавни позив. Предузећа су из следећих грана делатности: – административне и помоћне услужне делатности (13), – грађевинарство (51), – обавезно социјално осигурање (1), – здравствена и социјална заштита (16), – информисање и комуникације (73), – образовање (1), – остале услужне делатности (4), – пољопривреда, шумарство и рибарство (35), – пословање некретнинама (1), – прерађивачка индустрија (113), – рударство (6), – саобраћај и складиштење (21), – снaбдeвaње електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (7), – снабдевање водом, управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности (5), – стручне, научне, иновационе и техничке делатности (67), – трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала (83), – уметност; забава и рекреација (3), – услуге смештаја и исхране (21), – финансијске делатности и делатност осигурања (15).
[/signoff]
Метод приватизације
Метод јавног прикупљања понуда са јавним надметањем спроводи се подношењем понуда и јавним надметањем учесника у складу са законом и продајном документацијом и представља начин за продају капитала и имовине субјекта приватизације. Почетна цена за продају капитала, односно имовине, износи најмање једну половину од процењене вредности капитала, односно имовине, а нова почетна цена на другом прикупљању понуда и јавном надметању најмање једну трећину од процењене вредности капитала, односно имовине. Средства плаћања су динар и страна средства плаћања (девизе и ефективни страни новац). Средства остварена продајом капитала или имовине у поступку приватизације уплаћују се на рачун АП-а и након измиривања трошкова приватизације, преносе се на уплатни рачун буџета Републике Србије, покрајине или локалне самоуправе. Пријава за учешће подноси се АП-у у року утврђеном у јавном позиву, који не може бити краћи од 30 нити дужи од 90 дана од дана објављивања јавног позива. Понуде морају имати једнаку или већу цену од почетне цене. Депозит може да се уплати у готовом новцу или полагањем првокласне банкарске гаранције. Висина депозита је 10% од процењене вредности. Јавно надметање се одржава одмах након отварања понуда, под условом да су најмање два понуђача доставила понуду која је једнака или виша од почетне цене. Највиша понуђена цена представља почетну цену на јавном надметању, а продајна цена је највиша понуђена цена на јавном надметању. У случају да само један понуђач достави понуду, не спроводи се јавно надметање, већ се закључује уговор о продаји, а продајна цена је понуђена цена која мора бити једнака или виша од почетне цене. Ако учесник на јавном прикупљању понуда са јавним надметањем, који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду, не потпише записник, не закључи уговор о продаји или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује у поступку приватизације, као и право на враћање депозита. Јавно прикупљање понуда врши се објављивањем јавног позива за избор стратешког инвеститора. Влада одређује квалификационе услове које мора да испуњава стратешки инвеститор и висину депозита, на предлог министарства надлежног за послове привреде. Јавни позив за избор стратешког инвеститора објављује се најмање у једном дневном, високотиражном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије и на интернет страници Агенције, најкасније 30 дана пре дана који је одређен за достављање пријава.
Модели приватизације
Код продаје капитала, предмет продаје је 70% друштвеног капитала који се приватизује, осим ако законом није друкчије уређено. Ако после продаје друштвеног капитала и преноса капитала запосленима, остане капитал који није продат, тај капитал се преноси Акционарском фонду. Након спроведеног поступка јавног прикупљања понуда или јавног надметања, АП и купац капитала потписују Уговор о продаји капитала. Уговорне обавезе по правилу трају две године, али изузетно, због очувања делатности, на предлог ресорног министарства, могу трајати и три године. Уговор се сматра закљученим кад га потпишу купац и АП и оверава се од стране надлежног органа и објављује на интернет страници Агенције. Купац капитала може да уступи уговор о продаји капитала трећем лицу под условима прописаним овим законом и ЗОО, по претходно прибављеној сагласности АП-а. Пријемник може бити лице које испуњава прописане услове за купца капитала. На повећања капитала и нове емисије акција по основу повећања капитала субјекта приватизације, за време извршења уговорених обавеза, примењују се прописи који уређују повећање капитала привредних друштава и тржиште капитала (осим за питања која су друкчије уређена овим законом kao lex specialis). Повећање капитала субјекта приватизације из нових емисија од стране трећих лица за време важења уговорних обавеза није дозвољено. Акције које стиче купац из нових емисија, по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза, сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене. Када купац капитала изврши обавезе из уговора о продаји капитала, субјект приватизације ће их без накнаде пренети купцу. Код продаје имовине или дела имовине субјекта приватизације исту организује и спроводи АП. Програм за продају имовине доноси надлежни орган субјекта приватизације у року од 60 дана од дана доношења одлуке о моделу и методу. Програм се сматра донетим када Агенција донесе одлуку о прихватању тог програма и има снагу извршне исправе. Након спроведеног поступка, Агенција и купац који је имао најбољу понуду потписују Уговор о продаји имовине. Уговор о продаји имовине је уговор по приступу и може да садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени и року плаћања, износу и року инвестирања купца, обавези пословања, ограничењу располагања имовином путем отуђења и залоге, забрани смањења броја запослених и друге одредбе. Уговорне обавезе купца из уговора по правилу трају две године, а изузетно се уговором може одредити да трају и три године. Купац је дужан да достави првокласну банкарску гаранцију, безусловну, неопозиву, на први позив наплативу, којом гарантује извршење уговорних обавеза. Купац стиче право својине након уплате уговорене цене и достављања гаранције. По закључењу уговора о продаји имовине, Агенција доноси закључак о спроведеној продаји, на основу којег надлежни регистар по службеној дужности и без накнаде уписује забележбу забране располагања имовином без сагласности Агенције, за време трајања уговорних обавеза. Агенција је дужна да у року од 15 дана од дана извршења последње уговорне обавезе купца, обавести регистре ради брисања забележбе забране располагања. Заложни поверилац, чије је потраживање обезбеђено на имовини која је предмет продаје, има право да се наплати у целости, пре осталих поверилаца из цене остварене продајом тог дела имовине. По завршетку поступка продаје имовине, односно када су се стекли сви услови предвиђени уговором о продаји за пренос власништва над имовином која је била предмет продаје, Агенција доноси закључак о намирењу заложних поверилаца. Код преноса капитала без накнаде, део капитала се преноси запосленима у акцијама. Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала не може бити већи од 30% друштвеног капитала који се приватизује. Запосленима се сматрају држављани Србије који су запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације, запослени у контролном, односно зависном предузећу и лица која су раније била запослена (пензионери). Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину времена проведеног у радном односу у субјекту приватизације (највише за 35 година времена проведеног у радном односу). Запослени имају право на стицање акција у укупној номиналној вредности 200 евра у динарској противвредности, по званичном средњем курсу динара, за сваку пуну годину радног стажа. Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде, мања од укупне номиналне вредности акција свих акција запослених, исти стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности. Право на стицање акција без накнаде не остварује се када се акције или имовина субјекта приватизације преносе без накнаде на Републику Србију, покрајину или локалне самоуправе и када је право на бесплатне акције и новчану накнаду остварено у складу са законом којим се уређује право на бесплатне акције и новчану накнаду. Стратешко партнерство је модел приватизације кроз институционални однос домаћих или страних правних лица, са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом. Стратешко партнерство спроводи се заједничким улагањем путем оснивања новог привредног друштва и докапитализацијом постојећег субјекта приватизације. Уговорне обавезе стратешког инвеститора уређују се уговором о стратешком партнерству који се објављује на званичним интернет страницама АП и Владе. Република Србија и стратешки инвеститор оснивају ново привредно друштво у које Република Србија, као улог, уноси имовину коју је стекла по основу потраживања које има према субјекту приватизације за који је донела одлуку о стратешком партнерству. Вредност имовине коју Република Србија прибавља у власништво утврђује се у износу од 100% процењене фер тржишне вредности. Улог стратешког инвеститора у новоосновано привредно друштво може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о оснивању новог привредног друштва потписују представник РС и стратешки инвеститор. Република Србија стиче имовину сразмерно учешћу потраживања државних поверилаца у укупним потраживањима према субјекту приватизације, када је капитал субјекта приватизације негативан. Ако постоји залога на имовини која је предмет улога у том друштву, прибавља се сагласност свих заложних поверилаца. Стварна права уписана у регистар надлежан за упис права на непокретностима или другим јавним регистрима, бришу се по захтеву Републике Србије.
Докапитализација постојећег субјекта приватизације
Докапитализација је повећање основног капитала субјекта приватизације, за којег је Влада донела одлуку о докапитализацији. Улог стратешког инвеститора може бити у новцу, стварима или правима. Уговор о докапитализацији закључују представник Републике Србије, субјект приватизације и стратешки инвеститор. По доношењу одлуке о докапитализацији, друштвено предузеће организује се као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу. АП је дужна да стратешком инвеститору, најкасније три месеца пре истека рока за приватизацију друштвеног капитала (31. децембра 2015.), понуди откуп преосталог друштвеног капитала. Ако стратешки инвеститор не откупи тај капитал, он се преноси на Акционарски фонд.
Мере консолидације
Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг са стањем на дан 31. децембар 2013. године, према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или јавним капиталом. Државни повериоци дужни су да отпишу дуг и према подређеном (зависном) друштву. У поступку приватизације, може се спровести и конверзија потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације. Влада треба да донесе одлуку о конверзији потраживања државних поверилаца у трајни улог субјекта приватизације која је обавезујућа за државне повериоце. Одлука о конверзији може се донети када је донета одлука о моделу приватизације продајом капитала или стратешким партнерством путем докапитализације или као мера унапред припремљеног плана реорганизације (УППР). Након одлуке Владе, надлежни орган субјекта приватизације доноси одлуку о конверзији потраживања поверилаца у трајни улог у капиталу субјекта приватизације. Уз одлуку се доставља мишљење ревизора, које се односи на ревизију билансних позиција, које су предмет конверзије, и представља обавезни део документације која се доставља Агенцији и Влади. Предмет конверзије могу бити потраживања доспела најмање шест месеци пре доношења одлуке Владе и она морају бити исказана у годишњим финансијским извештајима. Конверзију потраживања поверилаца у трајни улог субјекта приватизације не могу да врше лица која не могу да имају статус купца капитала или су исти изгубили.
Стечај
За субјекте приватизације за које није исказано интересовање или није пристигло ни једно писмо заинтересованости, Агенција ће обавестити надлежно министарство. Ако у спровођењу поступка приватизације наступе околности из којих произилази да спровођење одлуке о моделу и методу није могуће, Агенција може предложити измену одлуке о моделу и методу субјекта приватизације. Уколико је продата целокупна имовина субјекта приватизације која је била предмет продаје у складу са Програмом, Агенција подноси предлог за покретање стечаја субјекта приватизације или ако постоје стечајни разлози. Изузетно, ако су се стекли услови за ликвидацију субјекта приватизације, Агенција покреће поступак ликвидације у складу са законом којим се уређују привредна друштва. Агенција може поднети предлог за покретање поступка стечаја субјеката приватизације уколико је испуњен један од следећих стечајних разлога: – необављање делатности у периоду дужем од шест месеци; – непостојање интереса за приватизацију; – нема запослених у периоду дужем од шест месеци; – није донета одлука о моделу и методу приватизације по истеку рока; – није усвојен Програм због непостојања сагласности поверилаца; – у другим случајевима предвиђеним Законом о стечају. Агенција ће поднети предлог за покретање поступка стечаја у случају да није спроведена приватизација субјекта приватизације са већинским друштвеним капиталом до 31. децембра 2015. године.
Раскид уговора о продаји капитала или имовине
Уговор о продаји капитала сматра се раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза, ако ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони следеће повреде уговорних обавеза (у складу са уговором о продаји капитала или имовине) и то: – неплаћање уговорене цене, – располагање имовином или капиталом субјекта приватизације супротно уговорним одредбама, и – недостављање гаранције у складу са уговором о продаји. Правни посао закључен без сагласности Агенције, супротно одредбама уговора о продаји, ништав је. Купцу се могу оставити највише три узастопна накнадна рока за испуњење једне уговорне обавезе. У претходно остављеном накнадном року, купац треба да достави доказе да је предузео активности у циљу извршења уговорне обавезе. У супротном, након треће опомене, Уговор ће се раскинути по сили закона. У случају раскида уговора због неиспуњења уговорних обавеза, купац капитала губи право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене и целокупан капитал субјекта. У субјекту приватизације за који је раскинут уговор о продаји, Агенција уз сагласност министарства, именује привременог заступника капитала, ради управљања субјектом приватизације до окончања поступка приватизације субјекта приватизације. У случају да се донесе одлука о продаји акција на организованом тржишту, заступник капитала је дужан да у року од 90 дана од доношења одлуке, обезбеди услове за трговање акцијама субјекта приватизације организованог као акционарско друштво, на организованом тржишту хартија од вредности. Ако заступник капитала не обезбеди услове за трговање акцијама, Агенција ће послати налог Београдској берзи да укључи акције на тржиште капитала ради трговине.
Обустава поступка
У случају сазнања за околности које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације, Агенција обуставља поступак приватизације, и то: уколико се утврди да се субјекти приватизације не налазе на траженој адреси, немају делатност, запослене ни законског заступника или да из других, објективних разлога, није могуће спровести поступак приватизације. Одлуку о обустави поступка приватизације АП доставља Агенцији за привредне регистре, који је дужан да изврши брисање ових друштава без накнаде.
[signoff]
КАЗНЕНА ПОЛИТИКА
Одговорно лице у субјекту приватизације које не достави податке у прописаном року (фер тржишну вредност целокупне имовине и обавеза), као и одговорно лице у субјекту приватизације које Агенцији достави неистините или непотпуне податке о имовини и обавезама субјекта приватизације или достави нетачну и непотпуну документацију, казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара.
[/signoff]
Уместо закључка
У Републици Србији приватизација је до данас рађена по основу 4 закона: Закону о друштвеном капиталу („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 46/90), Закону о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Сл. гласник РС”, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), Закону о својинској трансформацији („Сл. гласник РС”, бр. 32/97 и 10/2001) и Закону о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 – др. закон, 30/2010 – др. закон, 93/2012 и 119/2012). Да ли ће се доношењем новог, петог по реду закона, приватизациони поступак у Републици Србији, после 30 година, коначно и завршити остаје да видимо у годинама које су пред нама.