Нови законски прописи којима се регулише образовање и васпитање

02/09/2013

Нови закони о образовању и васпитању резултат су потребе за ближим прецизирањем решења која се односе на основну и средњу школу и ове нивое образовања, али и нужности усклађивања ове материје с другим законским прописима

Народна скупштина Републике Србије донела је нове законе којима се регулише област образовања и васпитања: Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању и Закон о образовању одраслих („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013 од 25. 6. 2013).

Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009 и 52/2011) створене су обавезе да се посебним законима уреди делатност основног и средњег образовања и васпитања, односно, да се ближе прецизирају решења која се односе на основну и средњу школу и ове нивое образовања.

Закон о основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 66/94 – УС, 22/02, 62/03 – др. закон, 64/03 – др. закон, 79/05 – др. закон и 101/05 – др. закон) и Закон о средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 24/96, 23/02, 25/02 – исправка, 62/03 – др. закон, 64/03 – др. закон, 101/05 – др. закон и 72/09) донети су 1992. године, и током више од две деценије примене доживели су бројне измене и допуне, које су условљене доношењем системског прописа у области образовања и васпитања.

Осим тога, у 2012. години усвојена је Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 107/2012, у даљем тексту: Стратегија), која представља покушај да се развој система образовања обликује на најбољи могући начин.

Поред наведеног, било је потребно извршити усклађивање законских одредаба којима се уређује основно и средње образовање и васпитање са Законом о националним саветима националних мањина („Сл. гласник РС”, бр. 72/09), Законом о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/2008, 104/2009 – др. закон, 68/2012 – Одлука УС РС и 107/2012 од 9. 11. 2012), Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине („Сл. гласник РС”, бр. 99/2009 и 67/2012 – Одлука УС РС од 13. 7. 2012), Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 93/12), Законом о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 101/05, 116/08 и 111/09), Законом о министарствима („Сл. гласник РС”, бр. 72/2102).

Сви наведени разлози изискивали су потребу за доношењем новог Закона о основном образовању и васпитању и новог Закона о средњем образовању и васпитању.

ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

Одредбе Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013 године, у даљем тексту: Закон) систематизоване су у 15 одељака:

Уводне одредбе (чл. 1–12)

Уводним одредбама дефинисан је предмет Закона, делатност основног образовања и васпитања, право на основно образовање и његова обавезност, задатак школе, образовање и васпитање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, ученика са изузетним способностима и језик остваривања образовно-васпитног рада.

Основно образовање и васпитање је делатност од непосредног друштвеног интереса и остварује се као јавна служба коју обавља основна школа (у даљем тексту: школа) и то: основна школа, основна школа за образовање одраслих, основна музичка школа, основна балетска школа и основна школа за ученике са сметњама у развоју.

Ученик јавне школе може бесплатно да користи књиге, школски материјал, превоз, исхрану, као и смештај, када је то потребно.

Прописана је обавезност основног образовања и васпитања. Дата је могућност, односно право, да родитељ, односно старатељ ученика за своје дете изабере основно образовање и васпитање у јавној или приватној школи, односно образовање код куће или на даљину.

Према одредбама Закона, задатак школе је да омогући квалитетно образовање и васпитање за свако дете и ученика под једнаким условима, без обзира на то где се школа налази, односно где се образовање и васпитање одвија.

Дата је дефиниција ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и право тих ученика на индивидуални образовни план.

Осим тога, дефинисано је и право на индивидуални образовни план ученика са изузетним способностима, који омогућава да се њихов развој и напредовање одвијају према способностима и интересовањима.

Прописано је право да ученик са изузетним способностима који је уписан у први разред средње музичке, односно балетске школе, а који је завршио седми разред основне школе, заврши школу полагањем разредних испита.

Школа (чл. 13–20)

Овим одредбама дефинисан је појам школе: јавне, приватне, националне и стране школе, школе за образовање ученика са сметњама у развоју, школе посебне педагошке оријентације и издвојеног одељења.

Први пут се одредбама Закона уређује подела школе према:

– програму образовања и васпитања који остварује: национална школа или страна школа;

– оснивачу: јавна школа или приватна школа.

Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе је оснивач јавне школе. Друго домаће и страно правно или физичко лице је оснивач приватне школе.

Као новина, прописано је да приватна школа може да се устроји као школа посебне педагошке оријентације (Штајнер, Декроли, Монтесори и др.), када Министарство просвете, науке и технолошког развоја утврди да реализација њеног програма обезбеђује остваривање стандарда за завршетак основног образовања и васпитања. Ова школа мора да поседује сертификат међународно признатог удружења школа исте педагошке оријентације.

Циљеви и исходи основног образовања и васпитања (чл. 21–22)

Циљеви и исходи основног образовања и васпитања изведени су на основу циљева и исхода образовања и васпитања дефинисаних у Закону о основама система образовања и васпитања.

Програми и организација образовно-васпитног рада (чл. 23–54)

Овим одредбама Закона уређени су програми, модел центар, наставни предмети, развојни план, школски програм, начела израде школског програма, годишњи план рада, трајање основног образовања и васпитања, формирање одељења и група, настава, разредна и предметна настава, целодневна настава и продужени боравак, настава за ученике на кућном и болничком лечењу, настава код куће и на даљину, културне активности школе, програми: школског спорта и спортских активности, заштите од насиља, злостављања и занемаривања, превенције других облика различитог понашања, слободних активности ученика, професионалне оријентације ученика, здравствене и социјалне заштите ученика у школи и заштите животне средине, сарадње с локалном самоуправом, сарадње с породицом, излета, екскурзија и наставе у природи, школске библиотеке, дечјих и ученичких организација у школи, вођења летописа и представљања рада школе, ученичких задруга и образовања у иностранству.

Као новина, прописано је право родитеља, односно старатеља, да организује свом детету основношколско образовање и васпитање код куће, као и на даљину.

Законску новину представљају и одредбе којима се прописује дужност школе да води летопис за сваку школску годину (садржи писане податке о активностима школе и реализацији образовно-васпитног рада) и да има своју интернет страну. На својој интернет страни школа ће објављивати летопис, односно публикацију до 1. октобра за текућу школску годину, а може је поделити ученицима у штампаном облику.

Ученици (чл. 55–69)

Овај одељак дефинише појам ученика у школи: услове за упис у школу, школу за образовање ученика са сметњама у развоју, музичку односно балетску школу, одговорност родитеља за упис детета и његово редовно похађање наставе, оптерећење ученика и трајање часа, поступак оцењивања, начин оцењивања успеха ученика и утврђивање оцена, начин утврђивања општег успеха ученика и оцењивања владања, поступак организације додатне подршке у образовању и васпитању и ослобађање од наставе физичког васпитања, похваљивање и награђивање ученика, могућност бржег напредовања ученика, ученички парламент, организовање бесплатног превоза и исхране за ученике.

Законска новина огледа се у томе да ученик који је настањен на удаљености већој од четири километра од седишта школе има право на бесплатан превоз, а ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на бесплатан превоз без обзира на удаљеност свог пребивалишта од школе.

У сарадњи с родитељима, школа у оквиру школског објекта организује исхрану за ученике. Школа може, у договору с јединицом локалне самоуправе и донаторима, да обезбеди бесплатну исхрану за све ученике, у целини или делимично.

Испити (чл. 70–74)

Као и до сада, одредбама Закона регулисане су врсте испита у школи, односно организација и начин полагања разредног, поправног, испита из страног језика и завршног испита.

У односу на раније важеће законске одредбе, Закон уводи новину, односно прописује полагање завршног испита за ученике који су завршили осми разред, по програму завршног испита за школску годину у којој су завршили осми разред и то писаним путем решавањем тестова.

Новину представљају и одредбе Закона којима се прописује да се на основу резултата завршног испита не врши рангирање школа, али да се успешне школе које покажу изузетну педагошку вредност могу наградити, а неуспешне упозорити на потребу унапређивања свог рада. Према наведеним одредбама, резултати завршног испита служе школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, представљају ослонац за развојно планирање и унапређивање свеукупног рада школе и служе Министарству за процену стања и напретка образовања у Републици Србији.

Вредновање образовно-васпитног рада (чл. 75–77)

Одредбе Закона по први пут уводе у систем образовања и васпитања вредновање квалитета рада школе, које се остварује као самовредновање и спољашње вредновање квалитета.

Такође, први пут се уводи национално испитивање на узорку школа и ученика, којим се проверава оствареност стандарда постигнућа ученика у току основног образовања и васпитања и међународно испитивање, на коме Школа учествује на основу међународних уговора, уз сагласност Министарства, а резултати међународних испитивања користе се за процену стања и напретка образовања у Републици Србији.

Штрајк запослених (чл. 78–79)

Ове одредбе регулишу право запослених у школи на штрајк, који они остварују у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, овим Законом и законом којим се уређује штрајк.

Евиденција и јавне исправе (чл. 80–95)

Као новина у складу са законом којим се уређује заштита података о личности, прописане су врсте евиденција које води школа: о ученику, односно детету, успеху ученика, испитима, о образовно-васпитном раду, запосленима. Овим одредбама прописан је начин прикупљања података за евиденцију, вођење евиденције, обрада података и рокови чувања података у евиденцијама.

Одредбе Закона у вези с јавним исправама које издаје школа усаглашене су са одредбама подзаконских аката којима је регулисано издавање јавних исправа у основној школи и законом којим се уређује предшколско васпитање и образовање.

Признавање страних школских исправа (чл. 96–99)

Уређује се начин признавања страних школских исправа: поступак, условни упис и садржај решења о признавању стране школске исправе.

Финансирање (чл. 100)
Одредбе Закона које се односе и на основно образовање одраслих (чл. 101).
Поверавање послова државне управе аутономној покрајини (чл. 102)

Наведени одељци Закона (чл. 100–102) садрже одредбе о обезбеђивању средстава за финансирање делатности јавне и приватне школе, као и одредбе које се односе и на образовање одраслих и послове из Закона који се поверавају аутономној покрајини.

Казнене одредбе (чл. 103)

Прописане су казнене одредбе које се односе на прекршајну одговорност школе, директора, односно одговорног лица у школи, ако школа: обави испит супротно одредбама овог закона, не води прописану евиденцију или евиденцију води супротно одредбама овог закона, изда јавну исправу супротно одредбама овог Закона.

Прелазне и завршне одредбе (чл. 104–107)

Овим одредбама се, између осталог, прописује обавеза школе да усклади своју организацију и опште акте са одредбама Закона у року од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Овај Закон је ступио на снагу 3. јула 2013. године, а почеће да се примењује од школске 2013/2014. године. Даном почетка примене овог Закона (1. септембра 2013. године) престаће да важи Закон о основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 66/94 – УС, 22/02, 62/03 – др. закон, 64/03 – испр. др. закона, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05 – др. закон и 72/09 – др. закон).

ЗАКОН О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

Одредбе Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, у даљем тексту: Закон) систематизоване се у 12 поглавља:

Уводне одредбе (чл. 1–5)

Уводним одредбама дефинисан је предмет закона, специфични циљеви, општи исходи и делатност средњег образовања и васпитања.

Уређена је врста средње школе, односно јасно дефинисана делатност средњег образовања и васпитања, која се обавља у гимназији, стручној школи, уметничкој школи, мешовитој школи (гимназији и стручној или уметничкој школи), школи за образовање одраслих и школи за ученике са сметњама у развоју.

Овим одредбама уређена је и употреба језика у складу са системским и другим прописима којима се уређује употреба језика и писма.

Програм средњег образовања и васпитања (чл. 6–24)

Овим одредбама Закон уређује наставне планове и програме.

Посебно је уређен наставни програм верске наставе и састав Комисије за верску наставу и њени послови.

Осим тога, уређен је и садржај развојног плана школе, школског програма, начин остваривања додатне подршке у образовању и васпитању, садржај и начин реализације програма: културних активности школе, слободних активности, каријерног вођења и саветовање ученика, заштите животне средине, заштите од насиља, злостављања и занемаривања, превенције других облика различитог понашања, школског спорта, сарадње с локалном самоуправом и породицом, излета и екскурзија, безбедности и здравља на раду.

Појачана је улога ученичких организација у школи. Школа може да има своје организације ученика, а може да се повезује и са организацијама ван школе (Црвени крст, организације горана, планинара, извиђача и сл.). Ближе је уређен ученички парламент, као и могућност да ученички парламент, уз сагласност школског одбора, може основати ученички клуб.

Законом (чл. 24) је уређен модел центар, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, као и Стратегијом, а ближе услове на основу којих школа стиче статус модел центра и друга питања од значаја за рад модел центра, прописује министар.

Остваривање образовања и васпитања (чл. 25–32)

Одредбама Закона дефинисан је образовно-васпитни рад, који обухвата наставне и ваннаставне активности школе којима се остварује школски програм и постижу прописани циљеви, исходи и стандарди постигнућа, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и овим Законом. Прецизирани су обавезни и факултативни облици образовно-васпитног рада, који су исти као и до сада.

Нова законска новина огледа се у могућности да се образовно-васпитни рад остварује и као настава на даљину, односно да може да се организује за редовног ученика који није у могућности да похађа наставу и друге облике образовно-васпитног рада због: болести, инвалидитета, као и немогућности путовања до школе због живота у удаљеним срединама, на захтев родитеља, односно старатеља, за сваку школску годину.

Ближе услове за остваривање наставе на даљину, начин осигурања квалитета и вредновања, као и друга питања везана за остваривање наставе на даљину прописује министар.

Одредбама Закона којима се прописује број и трајање часа, број ученика у одељењу, организација практичне наставе и професионалне праксе, задржана су ранија решења.

Кроз одредбе члана 31, Закон уводи новину у погледу припремне наставе. Према наведеним одредбама припремна настава се остварује и за ученика који је упућен на полагање поправног испита, у обиму од најмање 10% од укупног годишњег броја часова из предмета на који је упућен на поправни испит. Према одредбама раније важећег Закона о средњој школи, припремни рад се остваривао само за редовног ученика који се због болести упућује на полагање разредног испита и за ванредног ученика.

Осим тога, прописана је и нова дужност школе, да организује припрему свих ученика за полагање матурских и завршних испита, у обиму од најмање 5% од укупног годишњег броја часова из предмета из којих се полаже матурски, односно завршни испит.

Законску новину доноси и одредба којом се прописује да ће министар уредити начин спровођења и друга питања везана за остваривање практичне наставе.

Својим одредбама, Закон ближе уређује појам ученичке задруге.

Ученици (чл. 33–47)

Ово поглавље уређује питања која се односе на ученике: упис ученика и одраслих у школу, својства ученика и њихова права и обавезе.

Посебно је прецизиран начин одлучивања о броју ученика за упис, начин спровођења конкурса за упис у школу, утврђивање редоследа кандидата за упис у школу и пријемни испит.

Дефинисано је својство редовног и ванредног ученика. Редован ученик првог разреда школе јесте лице које је уписано у први разред ради стицања средњег образовања и васпитања или образовања за рад и млађе је од 17 година, а ванредан ученик првог разреда школе је лице уписано у први разред средњег образовања и васпитања или образовања за рад и старије је од 17 година. Изузетно, лице из осетљивих друштвених група и са изузетним способностима млађе од 17 година може да стиче средње образовање и васпитање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра.

Одредбама члана 44. Закона прописано је да ученик не може да пређе у другу школу, односно на други образовни профил, ради завршавања започетог школовања, за чији упис је прописана обавеза полагања пријемног испита.

Оцењивање и испити (чл. 48–68)

Овим одредбама Закона, на исти начин као и до сада, прописује се оцењивање успеха ученика, бројчане и описне оцене, могућност ослобађања од наставе физичког васпитања, право ученика да заврши школовање у року краћем од предвиђеног, начин утврђивања општег успеха ученика на крају првог и другог полугодишта, успех ученика на испиту.

Законом је посебно регулисан нови изузетак, према коме се, уколико је недељни фонд наставног предмета један час, ученик оцењује најмање два пута у полугодишту, а у свим осталим ситуацијама, као и до сада, најмање три пута у току полугодишта.

Закон задржава раније решење и регулише врсте испита који се полажу у школи, односно организацију и начин полагања: разредног, поправног и допунског испита. У школи која остварује програме музичког и балетског образовања и васпитања полаже се, као и до сада, и годишњи испит.

Посебно су дефинисани разредни испит, околности под којима се полаже поправни испит и детаљније су уређени услови за полагање допунских испита.

У делу који уређује допунске испите (чл. 57. ст. 1), новину представља отклањање ограничења у погледу дужине трајања образовања, па тако ученик може да прелази и у школу, односно образовни профил с краћим, односно дужим трајањем образовања.

Овим Законом детаљно се уређује програм и право на полагање испита на основу којих се завршава одређени ниво, односно врста образовања, а то су: општа матура, стручна и уметничка матура, завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и мајсторски испит.

Наведени испити полажу се у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и овим Законом.

Организацију ових испита, услове под којима се спроводе, састав и процедуре рада комисија, термине испитних рокова, начин оцењивања на испитима и друга питања у вези с полагањем испита на основу којих се завршава одређени ниво, односно врста образовања, прописује министар.

Прописује се и издавање јавне исправе за наставак школовања, односно издавање јавне исправе ученику након положене опште, уметничке и стручне матуре. На основу ових јавних исправа ученик може да се упише на високошколску установу и на студије у научној, стручној или уметничкој области у којој је стекао средње образовање и васпитање, без полагања пријемног испита, осим испита за проверу склоности и способности, у складу са законом којим се уређује високо образовање или да се упише на студије изван наведених области, уз полагање одређених предмета опште матуре, које утврди самостална високошколска установа уместо пријемног испита, у складу са законом којим се уређује високо образовање (чл. 64).

Напомињемо да је прелазним и завршним одредбама Закона (чл. 98) прописано да се, до доношења нових наставних планова и програма у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, у школи полажу: завршни, матурски, специјалистички испит и испит за проверу стручне оспособљености, који су део постојећих наставних планова и програма.

Евиденције и јавне исправе (чл. 69–85)

У складу са Законом којим се уређује заштита података о личности, као законска новина прописане су врсте евиденција које води школа: о ученику, успеху ученика, испитима, о образовно-васпитном раду, запосленима. Овим одредбама прописан је начин прикупљања података за евиденцију, вођење евиденције, обрада података и рокови чувања података у евиденцијама.

Јавну исправу, у смислу овог Закона, представљају: ђачка књижица, исписница, уверење, сведочанство и диплома, а за ученике у средњој школи с домом ученика, уводи се нова јавна исправа – легитимација, односно електронска картица.

Министар прописује образац јавне исправе и одобрава његово издавање, осим за електронску картицу.

Када је реч о јавним исправама, Законом је прописана и употреба печата, поступак издавања дупликата јавних исправа, случајеви у којима се поништава јавна исправа и поступак поништавања, као и начин утврђивања стеченог образовања у судском поступку.

Признавање стране школске исправе (чл. 86–89)

Вредновање образовно-васпитног рада (чл. 90)

На основу резултата вредновања квалитета рада, школа сачињава план за унапређивање квалитета рада у областима дефинисаним стандардима квалитета рада установа, који је саставни део развојног плана школе.

Штрајк запослених (чл. 91–92)

Ове одредбе прецизније регулишу права запослених у школи на штрајк и начин његовог остваривања у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, овим Законом и законом којим се уређује штрајк.

Између осталог, прописано је да ако наставник, васпитач и стручни сарадник који учествују у штрајку не обезбеди минимум процеса рада, односно за наставника извођење наставе у трајању од 30, односно 40 минута по часу у оквиру дневног распореда и обављање испита, а за стручног сарадника, односно васпитача – 20 часова рада недељно, директор школе покреће дисциплински поступак.

Законску новину представља и дужност директора школе, да за време штрајка организованог противно одредби Закона, без минимума процеса рада, обезбеди остваривање наставе или обављање испита, односно дежурство васпитача, док траје штрајк.

Казнене одредбе (чл. 93)

Овим одредбама утврђене су новчане казне за прекршаје које учини школа, односно директор и које су усклађене са Законом о прекршајима.

Поверавање послова државне управе аутономној покрајини (чл. 94)

Утврђују се послови из Закона који се поверавају аутономној покрајини и који се нису мењали у односу на раније.

Прелазне и завршне одредбе (чл. 95–102)

Осим тога, прописано је да се подзаконски акти који су донети до ступања на снагу Закона примењују све до доношења прописа на основу новог Закона, ако нису у супротности с његовим одредбама.

Овај Закон је ступио на снагу 3. јула 2013. године, а почеће да се примењује од школске 2013/2014. године. Даном почетка примене овог Закона (1. септембра 2013. године) престаје да важи Закон о средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 – др. закон, 24/96, 23/02, 25/02 – исправка, 62/03 – др. закон, 64/03 – др. закон, 101/05 – др. закон и 72/09), осим одредаба чл. 23, чл. 24. ст. 1. и чл. 26. које се примењују до доношења нових наставних планова и програма у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

[signoff]

Напомена аутора:

Закон о образовању одраслих („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013), ступио је на снагу 3. јула 2013. године, а почеће да се примењује од 1. јанура 2014. О Закону о образовању одраслих детаљније ћемо писати у једном од наредних бројева часописа.

[/signoff]