Од 6. октобра 2015. године у примени је нови правилник који утврђује начин, поступак и критеријуме оцењивања успеха из појединачних наставних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, не само ученика већ и одраслих у средњем образовању и васпитању
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), својим одредбама уређује оцењивање ученика у средњој школи. Осим тога, и Законом о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13) прописан је поступак и начин оцењивања ученика, односно утврђивања оцена и општег успеха ученика и оцењивање владања у средњој школи.
Сходно наведеном, а на основу члана 109. ст. 5. Закона, министар просвете, науке и технолошког развоја донео је нови Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 82/15, у даљем тексту: Правилник), којим се утврђују начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из појединачних наставних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, не само ученика већ и одраслих у средњем образовању и васпитању.
Овај правилник је ступио на снагу 6. октобра 2015. године, када је почео и да се примењује, а даном његовог ступања на снагу престао је да важи Правилник о оцењивању ученика у средњој школи („Сл. гласник РСˮ, бр. 33/99 и 108/03).
Принципи и врсте оцењивања ученика (чл. 2–3)
Према одредбама Правилника оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика и квалификација у току савладавања школског програма, односно оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик се оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика и развија систем вредности.
У смислу Правилника, принципи оцењивања су: поузданост, ваљаност, разноврсност начина оцењивања, редовност и благовременост оцењивања, оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу, уважавање индивидуалних разлика, образовних потреба, узраста, претходних постигнућа ученика, а све у циљу тога да наставник обезбеди да оцена буде објективан показатељ постигнућа ученика.
Правилником је утврђена примена две врсте оцењивања ученика: формативно и сумативно оцењивање, којима се прати развој, напредовање и остваривање постигнућа ученика у току школске године.
Формативно оцењивање је редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању и постигнућу ученика, садржи повратну информацију и препоруке за даље напредовање и, по правилу, евидентира се у педагошкој документацији наставника, у складу с Правилником.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или за класификациони период из предмета и владања, а оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду, а могу бити унете и у педагошку документацију наставника.
Ученик се оцењује из наставног предмета и владања, описном и бројчаном оценом, у складу са Законом, Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником.
Оцена ученика и критеријуми бројчаног оцењивања (чл. 4–11)
Оцене ученика су бројчане и описне и представљају објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ су квалитета и ефикасности заједничког рада наставника, ученика и школе у целини, у остваривању прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа. Оцене су јавне и саопштавају се ученику одмах по спроведеном поступку оцењивања, са образложењем.
Описном и бројчаном оценом изражава се:
– оствареност, односно степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
– ангажовање ученика у настави;
– напредовање ученика у односу на претходни период, као и
– препорука за његово даље напредовање.
Бројчане оцене су: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Однос ученика према ваннаставним активностима или његово непримерено понашање у школи, не могу бити основ за умањење оцене из предмета.
У односу на раније, сада су јасније прецизирани критеријуми за бројчано оцењивање успеха ученика из предмета и они представљају објективну меру на основу које се процењује успешност ученика у остваривању образовних исхода и развијања компетенција.
Критеријуми су дефинисани тако да укључују и елементе општих и међупредметних компетенција, усаглашавају се са исходима предмета и модула и исказују какве способности треба да поседује ученик, односно, шта ученик треба да буде у стању да уради, конкретно, за сваку бројчану оцену.
Оцењивање се обавља уз уважавање ученикових способности, степена спретности и умешности.
Одредбама Правилника уређени су начин и критеријуми оцењивања за ученике са изузетним способностима, за ученике који имају тешкоће у учењу услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога и којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, а који стичу образовање применом индивидуалног образовног плана (члан 12).
Начин и поступак оцењивања (чл. 13–16)
Новина, коју прописује Правилник, у односу на досадашњи начин оцењивања, јесте тзв. иницијално процењивање, које на почетку школске године обавља наставник процењивањем степена развијености компетенција ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, од значаја за наставу у тој школској години.
Резултати иницијалног процењивања не оцењују се бројчано, али се ученику даје повратна информација о постигнућима и користе се као податак за даље унапређивање рада школе у области наставе и учења.
Ученик се оцењује на основу усмене и писмене провере постигнућа и практичног рада, односно применом различитих метода и техника, које наставник бира у складу с критеријумима оцењивања и прилагођава потребама и развојним специфичностима ученика.
Поред наведених начина оцењивања, ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито:
– излагања и представљања (уметнички наступи, спортске активности, изложбе радова, резултати истраживања, извештаји, учешће у дебати и дискусији, дизајнерска решења, практични радови, учешће на такмичењима и смотрама и др.);
– продукта рада (модели, макете, постери, графички радови, цртежи, есеји, домаћи задаци, презентације и др.);
– учешћа и ангажовања у различитим облицима групног рада и на пројектима, укључујући и интердисциплинарне пројекте;
– учешћа у активностима самовредновања и вршњачког вредновања;
– збирки одабраних ученикових радова – портфолио и др.
Правилником је посебно уређено да критеријуми оцењивања морају бити усвојени на педагошком колегијуму и усклађени на нивоу стручног већа у оквиру истог и/или сродних предмета, а оцењивање из истог предмета у једној школи изводи се на основу истих или упоредивих критеријума и инструмената оцењивања.
Карактеристике оцењивања ученика на основу писмене провере постигнућа су:
– распоредом писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута, планира се највише једна провера у дану, а три у наставној недељи;
– наведени распоред и промене распореда утврђује одељењско веће на препоруку педагошког колегијума и он се уписује у дневник рада и објављује, за свако одељење, на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе, четири пута у току школске године према годишњем плану рада школе;
– наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено проверавати према поменутом распореду, најкасније пет дана пре провере.
Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу и ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа.
Новину представљају одредбе којима се прописује да ако после писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, писмена провера се понавља за ученика који је добио недовољну оцену и за ученика који није задовољан оценом. Оваква провера се понавља једанпут и може да буде организована на часу допунске наставе.
Пре организовања поновљене провере, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно да организује допунски рад.
План организовања допунске наставе са ученицима утврђују наставничко и одељењско веће, и стручна већа.
Оцена добијена после писмене провере постигнућа уписује се у дневник рада у року од осам дана од дана провере.
Ученик и родитељ имају право увида у писани рад ученика на основу кога је оцена дата (писмене радове, контролне задатке, тестове знања, производе практичног рада, презентације и др.), као и право на образложење оцене.
Закључна оцена из предмета (чл. 17–18)
У погледу закључне оцене из изборног предмета није било измена, она је описна, као што је била и до сада:
– из изборног предмета верска настава: истиче се, добар и задовољава, и
– изборног предмета грађанско васпитање: веома успешан и успешан.
Из осталих предмета закључна оцена је бројчана и утврђује се на основу свих оцена добијених од почетка школске године, на основу сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и на основу прикупљених података у педагошкој документацији наставника.
У музичкој и балетској школи, ученик на крају другог полугодишта полаже годишњи испит, ако је оцењен позитивном оценом из главног предмета. Ученик музичке или балетске школе полаже годишњи испит и из предмета утврђеног наставним планом и програмом.
Закључна оцена из предмета утврђује се на крају првог, односно другог полугодишта, под условом да ученик има најмање три оцене у току полугодишта, односно закључна оцена не може да се утврди уколико ученик има мање од три оцене у току полугодишта.
У циљу усклађивања оцењивања ученика у средњој школи са одредбама Закона и Закона о средњем образовању и васпитању, Правилником је прописан изузетак да ако је недељни фонд часова предмета један час ученику може да се утврди закључна оцена, ако је оцењен најмање два пута у полугодишту (члан 17. ст. 8).
Новину у Правилнику чине одредбе којима се прописује обавеза за предметног наставника, који није утврдио прописан број оцена у току полугодишта, да ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена, спроведе оцењивање у току трајања полугодишта (у току последње недеље наставе), на редовном часу или часу допунске наставе на коме присуствује, поред предметног наставника и одељењски старешина, члан стручног већа, стручни сарадник (педагог или психолог) или група ученика.
У ситуацији када предметни наставник, из било којих разлога, није у могућности да организује, у току трајања полугодишта, оцењивање на посебно организованом часу, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену, а ради оцењивања ученика (члан 17. ст. 10).
Одељенски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика, сарађује с предметним наставницима и указује им на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене.
У околностима када два или више наставника предлажу јединствену оцену за предмет, оцењивање се врши на исти начин као и до сада. Предлог закључне оцене одређује се на основу усаглашавања мишљења два или више наставника у односу на утврђене критеријуме и не може се предложити позитивна оцена уколико наставник једног дела предмета предлаже недовољну оцену.
Према новим одредбама Правилника прописан је изузетак, односно да закључна оцена за успех из предмета може изузетно да буде и највећа појединачна оцена уписана у дневник, добијена било којом техником провере постигнућа (члан 17. ст. 13).
Због честих несугласица у досадашњој пракси, а у вези са закључивањем оцена, новим Правилником (члан 17. ст. 14. и 15) утврђена је аритметичка средина која је потребна за закључну оцену за успех из предмета, односно прописано је да закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:
– одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
– врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
– добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
– довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49;
– недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Као и до сада, закључну оцену из предмета утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника, а ако не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, одељењско веће може да утврди нову оцену гласањем према критеријумима утврђеним овим Правилником, уз образложење, које се уписује у дневник рада, у предвиђену рубрику и евидентира се у напомени, а у записнику са одељењског већа шире образлаже (члан 17. ст. 16–19).
Новину у Правилнику чине и одредбе члана 18. којима се прописује начин оцењивања ученика из самосталног модула.
Према наведеним одредбама, уколико ученик има недовољну закључну оцену из самосталног модула на крају првог полугодишта, наставник је дужан да организује допунску наставу за припрему ученика, на којој може да спроведе и оцењивање у вези с поправљањем оцене, уз присуство одељењског старешине или стручног сарадника или ће оцењивање ученика, у вези с поправљањем оцене, спровести на часу допунске наставе у току трајања полугодишта.
Оцењивање владања ученика и утврђивање закључне оцене из владања (чл. 19–21)
Одредбама Правилника детаљно је уређен начин оцењивања владања. Ученику се владање оцењује у току полугодишта описно, односно описном оценом, а на крају првог и другог полугодишта бројчаном оценом.
Описно оцењивање владања изражава се у току полугодишта описом учениковог односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама, другим ученицима, запосленима у школи, другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, школској имовини, имовини других и заштити и очувању животне средине, као изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери.
Описна оцена садржи предлог мера и активности које школа планира и предузима ради промене понашања ученика, као и начин укључивања одговарајућих установа, организација и појединаца и динамику праћења понашања ученика.
Описна оцена из владања евидентира се, у току првог и другог полугодишта, у педагошкој документацији наставника, односно одељењског старешине.
На крају првог и другог полугодишта, само се редован ученик оцењује из владања, и то бројчаном оценом: примерно (5), врло добро (4), добро (3), довољно (2) и незадовољавајуће (1), која утиче на општи успех ученика.
Одредбе чл. 20. и 21. Правилника, којима се уређује начин утврђивања закључне оцене из владања, јесу новина у односу на раније.
Ове одредбе јасно дефинишу ситуације на основу којих се ученицима, на крају првог и другог полугодишта, закључује одређена, бројчана оцена из владања.
Одређују се посебни критеријуми, на основу којих одељењско веће, на предлог одељењског старешине, утврђује закључну оцену из владања, којом се оцењује владање ученика на крају полугодишта.
Закључна оцена из владања (члан 20. ст. 1) утврђује се на основу:
– сагледавања личности и понашања ученика у целини;
– процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних законом, а нарочито на основу односа према: школским обавезама, другим ученицима, запосленима школе и других организација у којима се остварују поједини облици образовно-васпитног рада, школској имовини, имовини других лица или организација у којима се остварује настава или поједини облици образовно-васпитног рада и заштити и очувању животне средине, и
– ефекта изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера.
Оцена из владања се поправља на предлог одељењског старешине (чл. 20. ст. 2), најкасније на крају полугодишта, када ученик:
– показује позитивне промене у свом понашању;
– прихвата одговорност за своје поступке, и
– коригује своје понашање након указивања на непримерено понашање, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере и кроз појачани васпитни рад.
Важно је напоменути да се одредбама члана 21. Правилника експлицитно прописује када се ученику, на крају првог и другог полугодишта, владање оцењује оценом:
– примерно (5): редовно похађа наставу и друге облике рада у које је укључен, поштује договорена, односно прописана правила понашања и мере безбедности, негује атмосферу другарства и конструктивног решавања конфликата у одељењу; своје ставове брани аргументовано водећи рачуна о осећањима других и усвојеним правилима понашања, поштује школску имовину и имовину других, има активан однос према очувању и заштити животне средине;
– врло добро (4): понаша се на начин описан на првом нивоу у складу с Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Сл. гласник РСˮ, бр. 30/10, у даљем тексту: Правилник о протоколу поступања), ако након изречене васпитне мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика;
– добро (3): понаша се на начин описан на другом нивоу у складу с Правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика;
– довољно (2): понови понашање на начин описан на другом нивоу у складу с Правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере и предузетих активности појачаног васпитног рада није дошло до позитивне промене у понашању ученика;
– незадовољавајуће (1): понаша се на начин описан на трећем нивоу у складу с Правилником о протоколу поступања, ако након изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере и предузетих активности појачаног васпитног рада који је у интензитету примерен потребама ученика није дошло до позитивне промене у понашању ученика.
Одредбама Правилника (члан 21. ст. 3) уређено је смањење оцене из владања, на крају првог или другог полугодишта, ученику који је неоправдано изостајао са наставе и то:
1) од 5 до 8 часова, оцена врло добро (4);
2) од 9 до 16 часова, оцена добро (3);
3) од 17 до 25 часова, оцена довољно (2);
4) 26 и више часова, оцена незадовољавајуће (1).
Оцењивање на испиту и утврђивање општег успеха ученика
Оцена на испиту, који ученик може да полаже дневно, само из једног предмета, коначна је и утврђује се већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом и Законом о средњем образовању и васпитању (члан 22).
Ученику се не утврђује општи успех, ако има недовољну оцену из предмета или ако је неоцењен из предмета који се оцењују бројчаном оценом, односно описном оценом, до окончања поступка оцењивања (члан 23).
Обавештавање и вођење евиденција о успеху ученика (чл. 24–25)
На почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи обавештавају се о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.
Одредбама Правилника утврђена је обавеза за одељењског старешину да на примерен начин, благовремено – најмање четири пута у току школске године, обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Наставник има обавезу да у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.
Под „педагошком документацијомˮ, у смислу овог Правилника, сматра се писана документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Резиме у вези с новинама којима се уређује оцењивање владања ученика у средњем образовању и васпитању
Школе су у претходном периоду, саме, својим актима, уређивале начин утврђивања закључне оцене из владања у односу на изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере, односно на број неоправданих изостанака са наставе. Сада се, међутим, одредбама Правилника уводи „разврставање понашања ученика по нивоимаˮ у складу с Правилником о протоколу поступања, а које утиче на утврђивање закључне оцене из владања.
Битно је напоменути да, према одредбама Правилника, на смањење оцене из владања утичу и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере, као и околност да није дошло до позитивне промене у понашању ученика, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере и предузетих активности појачаног васпитног рада.
Према Правилнику:
– на оцену из владања врло добро (4) и добро (3), поред понашања ученика на начин описан на првом, односно на другом нивоу, утичу и изречене васпитне мере (опомена, укор одељењског старешине, укор одељењског већа);
– на оцену из владања довољно (2), поред понашања ученика на начин описан на другом нивоу, које је поновљено, утичу, поред изречених васпитних мера и васпитно-дисциплинске мере изречене за повреду забране и теже повреде обавезе (укор директора, укор наставничког већа, искључење ученика из школе, односно школе с домом);
– на оцену из владања незадовољавајуће (1), поред понашања ученика на начин описан на трећем нивоу, утичу изречене васпитне мере и васпитно-дисциплинске мере (укор директора, укор наставничког већа, искључење ученика из школе, односно школе с домом).
Осим тога, одредбама Правилника прописан је број неоправданих изостанака на основу којих се ученику смањује оцена из владања.
[blockquote]
Кратак подсетник
Правилником о протоколу поступања утврђује се разврставање насиља, злостављања и занемаривања на нивое, када су актери ученици:
Први ниво:
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање, прљање, уништавање ствари.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: омаловажавање, оговарање, вређање, ругање, називање погрдним именима, псовање, етикетирање, имитирање, „прозивањеˮ.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: добацивање, подсмевање, искључивање из групе или заједничких активности, фаворизовање на основу различитости, ширење гласина.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито, неумесно, са сексуалном поруком: добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича, етикетирање, сексуално недвосмислена гестикулација.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија и других комуникационих програма су, нарочито: узнемиравајуће позивање, слање узнемиравајућих порука СМС-ом, ММС-ом.
Други ниво:
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: шамарање, ударање, гажење, цепање одела, „шуткеˮ, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице, чупање за уши и косу.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: уцењивање, претње, неправедно кажњавање, забрана комуницирања, искључивање, манипулисање.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: сплеткарење, ускраћивање пажње од групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање, манипулисање, искоришћавање.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: сексуално додиривање, показивање порнографског материјала, показивање интимних делова тела, свлачење.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: оглашавање, снимање и слање видео записа, злоупотреба блогова, форума и четовања, снимање камером појединаца против њихове воље, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика.
Трећи ниво:
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, излагање ниским температурама, напад оружјем.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари, ограничавање кретања, навођење на коришћење наркотичких средстава и психоактивних супстанци, укључивање у деструктивне групе и организације.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које има за последицу повређивање других.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: завођење од стране одраслих, подвођење, злоупотреба положаја, навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин, силовање, инцест.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: снимање насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, дечја порнографија.
Ради уједначеног и примереног поступања, у превенцији и интервенцији на насиље, злостављање и занемаривање, установа општим актом утврђује као лакше повреде обавеза ученика:
– понављање насилног понашања с првог нивоа када васпитни рад није делотворан;
– насилно понашање с другог нивоа када појачани васпитни рад није делотворан.
Насилно понашање с трећег нивоа може да буде третирано као тежа повреда обавеза и као повреда забране утврђене Законом, у зависности од околности (последице, интензитет, учесталост, учесници, време, место, начин и др.), што процењују тим за заштиту и директор.
Ниво насиља и злостављања условљава и предузимање одређених интервентних мера и активности.
На првом нивоу, по правилу, активности предузима самостално одељењски старешина, наставник, односно васпитач, у сарадњи с родитељем, у смислу појачаног васпитног рада с васпитном групом, одељењском заједницом, групом ученика и индивидуално.
Изузетно, ако се насилно понашање понавља, ако васпитни рад није био делотворан, ако су последице теже, ако је у питању насиље и злостављање од групе према појединцу или ако исто дете и ученик трпи поновљено насиље и злостављање за ситуације првог нивоа, установа интервенише активностима предвиђеним за други, односно трећи ниво.
На другом нивоу, по правилу, активности предузима одељењски старешина, односно васпитач, у сарадњи с педагогом, психологом, тимом за заштиту и директором, уз обавезно учешће родитеља, у смислу појачаног васпитног рада. Уколико појачани васпитни рад није делотворан, директор покреће васпитно-дисциплински поступак и изриче меру, у складу са Законом.
На трећем нивоу, активности предузима директор с тимом за заштиту, уз обавезно ангажовање родитеља и надлежних органа, организација и служби (центар за социјални рад, здравствена служба, полиција и друге организације и службе). Уколико присуство родитеља није у најбољем интересу ученика, тј. може да му штети, угрози његову безбедност или омета поступак у установи, директор обавештава центар за социјални рад, односно полицију.
На овом нивоу обавезни су васпитни рад који је у интензитету примерен потребама ученика, као и покретање васпитно-дисциплинског поступка и изрицање мере, у складу са Законом. Ако је за рад са учеником ангажована и друга организација или служба, установа остварује сарадњу с њом и међусобно усклађују активности.
[/blockquote]
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.