Нови Закон у трговини („Сл. гласник РСˮ, бр. 52/2019 – даље: Нови закон) побољшао је многе чланове у односу на стари Закон о трговини („Сл. гласник РСˮ, бр. 53/2010, 10/2013 и 44/2018 – други закон – даље: Стари закон) у том смислу да их је учинио разумљивијим и увео нове појмове који нису постојали у Старом закону, као и што је побољшао постојећу терминологију и дефиниције, а урађена је и нова систематика и подела врста трговине, све у циљу смањења правне несигурности због недоречености и неодређености. У наставку су издвојене неке новости.
Даљинска продаја
Новим законом најпре је направљена нова подела трговине која је усклађена са правима и обавезама у Закону о заштити потрошача. У складу са тим, чланом 17. Новог закона детаљније је уређено питање даљинске продаје.
Даљинска трговина захтева посебну регулацију, с обзиром на то да је реч о трговини у којој купац није у прилици да „лицем у лице” преговара са трговцем и не може да сагледа понуду у реалном простору и времену. Имајући у виду да је Законом о заштити потрошача у потпуности транспонована Директива 97/7/ЕЗ о заштити потрошача код склапања уговора о продаји на даљину, одредбама у члану 17. дефинише се даљинска трговина у смислу услова које треба да испуне лица која се баве овим начином трговине. Сва лица која обављају даљинску трговину у Републици Србији морају да поштују правила овог и других закона који се односе на трговину. Интернет, као савремено средство комуникације, представља велики проблем за надзорне органе, а нарочито чињеница да се велики део сиве економије обавља преко интернета. Из тих разлога од суштинског значаја је да се одреди шта се сматра обављањем даљинске трговине у Републици Србији и који су то пресудни критеријум који се уважавају приликом оцене да ли је даљинска трговина усмерена на потрошаче из Србије. Стога су ставом 6. члана 17. Новог закона постављени услови који одређују када се сматра да је даљинска трговина усмерена на потрошаче у Србији и то нарочито ако се:
– користи језик у употреби у Републици Србији или истичу цене у динарима и
– нуди испорука робе на територији Републике.
Брз технолошки напредак и све већа употреба технологија стварају услове за стално унапређење пословања и увођење нових начина обављања трговине. Трговци имају могућност да доставе понуду потенцијалним потрошачима путем различитих средстава комуникација и када је потрошач физички удаљен, односно без његовог непосредног присуства. Продаја путем средстава комуникације на даљину у Закону је дефинисана као даљинска трговина и може да се обавља као:
– електронска трговина
– и остала даљинска трговина путем других средстава комуникације.
Ставом 3. члана 17. Новог закона дефинисани су најчешћи облици електронске трговине који су препознати као најзаступљенији модели електронског пословања на дигиталном тржишту. Овим ставом Закона нису онемогућени евентуално другачији начини обављања електронске трговине. Посебно су дефинисани следећи облици електронске трговине:
1) Продаја преко електронске продавнице трговца који нуди робу/услуге представља основни облик електронске трговине. Трговац на сопственој интернет презентацији има е-продавницу (веб-шоп) у којој нуди робу/услуге потрошачима. Потрошач наручује робу директно од трговца, а трговац робу испоручује из свог магацина/складишта.
2) Продаја робе/услуге преко електронске платформе која повезује трговце и потрошаче, при чему су трговац и потрошач у уговорном купопродајном односу. Када је у питању овај облик електронске трговине, електронска платформа повезује потрошача и трговца, а врло често пружа и услуге наплате и испоруке. Иако је потрошач у уговорном односу са трговцем, сама процедура наручивања, плаћања и испоруке може да се обавља преко платформе која је у уговорном односу (Б2Б) са трговцем (нпр. Алибаба, Амазон и сл.). Платформа такође може и да продаје робу потрошачима, односно може да има својство трговца. Дакле, у односу према потрошачу платформа може да има својство трговца робом, али је чешћи случај да је платформа заправо само спона између трговца и потрошача.
3) Продаја робе потрошачима преко електронске продавнице или преко електронске платформе, при чему се роба испоручује потрошачу директно из магацина произвођача/велетрговца (dropshipping – облик електронске трговине). У погледу овог модела електронске трговине потрошач је у уговорном односу са трговцем, који преузима све обавезе према потрошачу које произлазе из закљученог уговора о продаји. Роба се испоручује потрошачу директно из магацина произвођача/велетрговца. Испорука робе на адресу потрошача представља извршење уговора који је потрошач закључио са трговцем.
Остала даљинска трговина путем других средстава комуникације нарочито обухвата каталошку продају, ТВ продају, трговину посредством поште, штампаних пошиљки, рекламних материјала са наруџбеницом, телефона, текстуалних или мултимедијалних порука у мобилној телефонији и говорних аутомата.
Истицање цена
У члану 35. Новог закона прецизирано је истицање цена робе/услуга које се продају потрошачима електронским путем. У е-продавницама, на електронским платформама, односно на сајтовима трговаца цене се истичу тако да се потрошачима омогућава приказ цене у динарима, а ако је електронска трговина истовремено усмерена и на потрошаче у иностранству – и у страној валути. Овакво законско решење омогућава да потрошач приликом одласка на сајт трговца и у процесу разгледања производа/услуга има могућност да одабере валуту (једну од понуђених), као и да му се у изабраној валути прикажу продајне цене свих производа/услуга из понуде тог трговца. Избор валуте омогућен је потрошачу на нивоу сајта, односно комплетне понуде трговца, а не на нивоу сваког појединачног производа из понуде.
Дакле:
1) трговци који обављају интернет продају намењену потрошачима у РС (нуде испоруку само на територији Србије) цене на сајту истичу у динарима;
2) трговци који обављају интернет продају и робу/услугу испоручују како у Србији тако и у иностранству, цене на сајту истичу на начин којим се потрошачу даје могућност да између понуђених валута изабере валуту у којој ће се приказати цена робе/услуге, при чему се потрошачу који приступа трговини из Републике Србије цена приказује прво у динарима;
3) трговци који обављају интернет продају намењену искључиво иностраном тржишту, односно робу/услуге испоручују/пружају само ван границе Србије, продајне цене истичу у страној валути.
Осим тога, прописани су и изузеци када је могуће цену истакнути само у страној валути:
1) са назнаком обрачунског курса, у трговини услугама у туризму које су у непосредној вези са иностранством, возилима, односно у другим случајевима када је, у складу са посебним прописима, дозвољено истицање цене у Републици Србији у страној валути, а плаћање се извршава у динарима (у том случају трговац је дужан да при истицању и наплаћивању цене назначи и као обрачунски курс примењује званични средњи курс динара);
2) ако се, у складу са законом којим се уређује девизно пословање, плаћање робе/услуге у Републици Србији може извршити и у девизама;
3) ако електронска трговина није усмерена на потрошаче у Републици Србији.
У складу са ставом 1. члана 34. Закона о девизном пословању („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/2006, 31/2011, 93/2012 – други закон, 119/2012, 139/2014 и 30/2018) плаћање, наплаћивање и пренос између резидената и између резидената и нерезидената у Републици врши се у динарима. Ставом 2. истог члана прописани су изузеци према којима плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу да се врше и у девизама, по различитим основима, између осталог и по основу купопродаје софтвера и других дигиталних производа на интернету који се испоручују искључиво путем телекомуникационих, дигиталних или информационо-технолошких уређаја, под условом да се плаћање врши коришћењем платне картице или електронског новца преко пружаоца платних услуга са седиштем у Републици.
Значи, да би се платни промет у Републици Србији у девизама обављао по прописаном основу из члана 34. став 2. тачка 10) Закона о девизном пословању, потребно је да се испуне сви следећи услови:
1. предмет купопродаје могу бити само софтвер и други дигитални производи;
2. купопродаја предмета може да се обавља само на интернету;
3. испорука предмета купопродаје мора бити искључиво путем телекомуникационих, дигиталних или информационо-технолошких уређаја;
4. плаћање у девизама по овом основу може да се изврши само платном картицом или електронским новцем;
5. платна трансакција мора да се обави преко пружаоца платних услуга са седиштем у Републици.
Продајни подстицаји
У Старом закону продајни подстицају су били уопштено дефинисани и то је у примени стварало нејасноће. Члановима од 36. до 38. Новог закона прописани су услови и начин нуђења робе/услуга са нарочитим продајним подстицајима и оглашавање продаје робе са продајним подстицајима.
Осим тога, у пракси се користе различити термини који не обавештавају потрошача на прави начин. Примећено је да се веома често користи реч „распродаја”, која упућује на то да је реч о роби која се више неће продавати или бар не код тог трговца, као и да су цене ниже. Међутим, у кратком року тај исти производ појави се код истог трговца у редовној понуди. То често наводи потрошаче на то да доносе одлуке које иначе не би донели.
Због тога су Новим законом специфицирани облици продаје са сниженом ценом и за сваки од њих дефинисана су посебна правила. Дакле, чланом 37. Новог закона дефинисани су:
– распродаја,
– сезонско снижење и
– акцијска продаја.
У случају продаје робе/услуге са сниженом ценом, трговац, односно пружалац услуге дужан је да, поред понуде продајног подстицаја, на продајном месту јасно истакне и снижену и претходну цену.
Када је у питању распродаја, трговци су дужни да физички издвоје робу која је предмет распродаје од робе која се продаје под редовним условима. Поред тога, од објављивања распродаје до краја њеног трајања трговац неће смети да наручује и укључује у распродају нове количине робе која је предмет распродаје.
Када су у питању сезонска снижења, реч је и о питању конкурентности домаће трговине у односу на земље у окружењу и то у смислу утврђених рокова сезонских снижења. Због тога је дефинисање периода снижења дато на основу анализе упоредне праксе земаља чланица Европске уније. Након ступања на снагу Новог закона, сезонска снижења, односно продаја робе по сниженој цени након сезоне биће дозвољена највише два пута годишње и то у раздобљу између 25. децембра и 10. јануара и 1. и 15. јула, у трајању од највише 60 дана.
Акцијска продаја је продаја робе/услуге по цени која је нижа од претходне цене те робе/услуге и траје не дуже од 31 дан. Трговац и пружалац услуге који организују акцијску продају са роком важења до три дана не морају да истакну снижену и претходну цену, већ јасно одређење процента снижења.
Хиперпродукција у сфери производње и ограничени ресурси на страни потрошње намећу сталну борбу потрошачима, који смишљају нове начине подстицања продаје. У регулисању различитих облика повећања обима продаје направљена је разлика између унапређења продаје и оглашавања начина унапређења продаје. Унапређење продаје подразумева подстицање продаје на самом месту продаје, односно приликом склапања купопродајног уговора и имајући у виду да се тада доноси коначна одлука о куповини. Осим тога, чланом 38. Новог закона прописано је шта не сме да садржи огласна порука која се односи на продајни подстицај. Овим чланом дефинисан је минимум о коме мора да се води рачуна приликом оглашавања како би потрошач добио прецизну информацију.
Имајући у виду да је овим одредбама ближе уређено оглашавање продајних подстицаја, прелазним и завршним одредбама Новог закона стављен је ван снаге члан 16. Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, број 6/16).